SRBIJA

Euleksova istraga stala pre nego što je i počela

Evropa nespremna za borbu sa organizovanim kriminalom

Mladi manje spavaju zbog korišćenja interneta

U Srbiji godišnje 300 dece oboli od malignih bolest

Delegacija Svetske banke posetila Elektrosrbiju

MMF-ov aranžman sa Srbijom za oko tri milijarde evra

Srpski sabor "Dveri" najavio izlazak na sledeće izbore

Euleksova istraga stala pre nego što je i počela

Preliminarna istraga Euleksa o navodima iz izveštaja Dika Martija o trgovini organima stala je pre nego što je i počela zbog, kako izgleda, "klime zastrašivanja svedoka na Kosovu", ocenjuje njujorški magazin Tajm. Kako navodi list, "do sada ni Marti ni bilo ko drugi nije priložio nikakve dokaze Euleksu, što znači da je istraga stala i pre nego što je počela". "Bez svedoka, zaista ne možemo ništa da učinimo", rekla je za Tajm porptarolka Euleksa. Međunarodna upravljačka grupa pozvala je u utorak da "bez odlaganja" bude odgovoreno na zahteve Euleksa za saradnju u istrazi, ali je i istovremeno pozvala na "odgovarajuće mere za zaštitu svedoka". Tajm nije uspeo da kontaktira Martija, koji ne veruje da postojeće institucije na Kosovu mogu da zaštite svedoke. Marti je svoja otkrića bazirao na razgovorima sa, kako je rekao, nekoliko desetina "verodostojnih izvora", ali je u svom izveštaju prikrio njihove identitete "kako ih ne bi izložio nikakvoj opasnosti", i kako dodaje list, do sada je odbijao da otkrije njihova imena istražiteljima Euleksa, zbog bojazni da policijsko-pravna misija EU neće biti u stanju da ih zaštiti. Marti je u intervjuu za agenciju Beta krajem januara rekao da "navode o trgovini organima i povezanosti nekih kosovskih političkih krugova sa organizovanim kriminalom treba temeljno istražiti, a istragu treba da sprovede neko nezavisno telo izvan Kosova, a ne Euleks". Tajm piše da mnogi analitičari smatraju da "svedoci (na Kosovu) zaista imaju razloga da se plaše" za svoje živote. "Kosovo je malo mesto gde svako zna svakoga. Ono nema neophodne institucije da se obezbedi zaštita svedoka. U mnogim slučajevima, ljiudi se odlučuju da ne svedoče zbog ozbiljnog rizika po njihove živote i živote njihovih porodica", smatra sudija Vrhovnog suda Kosova u penziji Zait Džemajli. I nedavni izveštaj o zaštiti svedoka na Balkanu izvestioca Saveta Evrope Žan-Šarla Gardeta malo je doprineo smirivanju tih strahova. Gardetov izveštaj je utvrdio da postoji "stvarna pretnja osvetom" protiv svedoka na Kosovu, navodeći kao potvrdu toga suđenje bivšem premijeru Kosova Ramušu Haradinaju, koji 2005. pred Haškim tribunalom otpužen za ratne zločine. Haradinaj je oslobođen 2008, ali je apelaciono veće naložilo novo suđenje pošto se tužilaštvo žalilo na zastrašivanje svedoka. I Marti je u svom izveštaju naveo "iskonski strah" koji je primetio kod nekih od ljudi sa kojima je razgovarao u vezi sa trgovinom organima na Kosovu i u Albaniji. Iako neki pravni stručnjaci smatraju da se situacija na Kosovu popravila u poslednjih nekoliko godina, Martijev intervju kosovskoj televiziji u decembru to je opovrgao, jer je posle njega premijer Hašim Tači izjavio: "Imena (Martijevih svedoka) su poznata, i uskoro će biti javno obelodanjena". Tajm ocenjuje da to nije bila prazna pretnja, jer su ranije, tokom procesa Haradinaju, kosovske novine namerno objavljivale imena zaštićenih svedoka, što je, po oceni Haškog tribunala, "odvratilo (ostale) svedoke od saradnje". I direktorka Fonda za humanitarno pravo u Srbiji, Nataša Kandić ne veruje da bi Euleks mogao da zaštiti svedoke povezane sa istragom o navodima iz Martijevog izveštaja. "Niko neće razgovarati sa njima, to bi moglo da dovede u pitanje živote ljudi", smatra Kandić koja veruje da bi telo poput Saveta bezbednosti UN trebalo da imenuje specijalnog tužioca koji bi bio u stanju da odmah premesti svedoke i njihove porodice. Euleks, s druge strane, kaže da "razume" iznete bojazni, ali izražava "potpuno poverenje" u svoju jedinicu za zaštitu svedoka.

Evropa nespremna za borbu sa organizovanim kriminalom

Evropa nije dovoljno spremna za borbu sa organizovanim kriminalom koji koristi njene "poreske rajeve", vlasti sklone korupciji ili preveliku birokratiju, ocenila su u Briselu tri visoka tužioca, među kojima i specijalni tužilac Srbije za organizovani kriminal Miljko Radisavljević. Radisavljević, Italijan Pjero Graso i Španac Hoze Ramon Norena Salto učestvuju na seminaru o borbi protiv organizovanog kriminala organizovanom na inicijativu socijalističke grupe u Evropskom parlamentu. Sva trojica su tužioci specijalizovani za borbu protiv mafije, trgovine drogom i korupcije i sarađivali su u raznim operacijama protiv organizovanog kriminala. Prema njihovoj oceni, Evropska unija je u velikoj meri nemoćna pred organizovanim kriminalom zato što u Uniji još nije shvaćena njegova međunarodna dimenzija i zato što su evropski zakoni "nedovoljni". Procenjuje se da je godišnji obrt organizovanih kriminalnih grupa u svetu 128 milijardi dolara, od čega 105 milijardi potiče od trgovine drogom, rekao je Pjero Graso, dodajući da je samo reč o procenama. "Oni traže zemlje u kojima mogu da sakriju prihode, da ih operu i da ih zatim ulože u legalne aktivnosti, što nameće pitanje postojanja 'poreskih rajeva', posebno u Evropskoj uniji", rekao je Graso. On je dodao da problem predstavljaju i zemlje EU koje poštuju načelo bankarske tajne. "U Luksemburgu se u ugovoru sa klijentom predviđa da će on biti upozoren ako postane predmet istrage, što mu dozvoljava da povuče novac", rekao je Graso i dodao da bankarska tajna ne bi trebalo da postoji. Srpski tužilac Miljko Radisavljević rekao je da mafija takođe voli "slabe vlade" koje su "podložne korupciji". On nije želeo da bude eksplicitniji, navodi agencija Frans pres, ali je priznao da su "zemlje zapadnog Balkana i istočne Evrope interesantne za organizovani kriminal". "To su zemlje koje ne mogu da se bore", rekao je on. "Međunarodna dimenzija organizovanog kriminala je pretnja za zemlje. On može da poremeti ekonomiju. Bila bi greška verovati da se taj problem može rešiti samo na nacionalnom nivou", rekao je Radisavljević. Graso je dodao da sve kriminalne organizacije u svetu među sobom povezane, i da na konkretnim operacijama rade u malim grupama od nekoliko ljudi različitih nacionalnosti. Njihov španski kolega Norena Salto rekao je da Evropska unija kaska za kriminalcima koji se igraju sa globalizacijom i vladaju novim tehnologijama. "Saradnja među institucijama je suviše spora, teška i birokratizovana", rekao je Norena Salto. Borba treba da bude usmerena na to da se njihove mreže poremete, unište njihova tržišta, da im se zapleni što više imovine i da im se onemogući da investiraju, dodao je on. "Da bi se to dogodilo potrebno je da delujemo zajedno, da uskladimo naše propise i da obezbedimo tehnološke resurse", rekao je Graso. Ministri unutrašnjih poslova EU treba o ovoj temi da razgovaraju na sastanku 24. i 25. februara u Briselu.

Mladi manje spavaju zbog korišćenja interneta

Mladi ljudi u proseku spavaju dva do tri sata manje nego pre deset godina jer koriste internet, saopštili su predstavnici kompanije Majkrosoftpovodom Evropskog dana bezbednosti dece na Internetu. Predstavnici te kompanije održali su javni čas učenicima osnovne škole "Drinka Pavlović" u Beogradu o merama bezbednosti pri korišćenju interneta. Time su označili početak kampanje "Čuvaj leđa - net je stvaran svet, kao što si ti" čiji je cilj da se deca upozore na opasnosti na internetu. Prema njihovim podacima, mladi danas spavaju dva do tri sata manje zbog korišćenja interneta, a ljubitelji igara nedeljno provode u proseku osam sati igrajući se na kompjuteru. Prema podacima Majkrosoftovog istraživanja u svetu, 87 odsto roditelja razgovara sa decom o mogućim opasnostima na internetu, a 65 odsto smatra da deca preduzimaju sve mere predostrožnosti kada dele lične podatke. Trećina roditelja, međutim, priznaje da kontroliše šta njihova deca rade na kompjuterima.

U Srbiji godišnje 300 dece oboli od malignih bolest

Od raka (leukemije i solidnih tumora) u Srbiji godišnje oboli oko 300 dece, izjavila je danas u Beogradu predsednica Udruženja "Uvek sa decom" Mileva Ličina. "Rana dijagnoza je jedan od ključnih faktora za efikasno izlečenje, a dokazano je da je ono uspešnije ako rak leči multidisciplinarni tim stručnjaka, odnosno lekara specijalista, i uz podršku porodice, nastavnika i socijalnih radnika", navela je Ličina na konferenciji za novinare povodom Međunarodnog dana dece obolele od raka, 15. februara. Predstavnica Instituta za majku i dete Dragana Vujić rekla je da je kod dece kojoj je transplantirana koštan srž, šansa za izlečenje 70 odsto, dok hemoterapijom može da se izleči oko 30 odsto dece. Kako je navela Vujić, u Srbiji se godišnje obave 22 transplantacije koštane srži deci, a od 1997. godine ukupno su obavljene 124 transplantacije. Predsednica Udruženja "Uvek sa decom" Mileva Ličina najavila je izgradnju dnevne bolnice na Institutu za onkologiju i radiologiju za decu obolelu od malignih bolesti za koju će deo novca biti prikupljen u humanitarnoj akciji zakazanoj za 25. mart u kuglani na Banjici. Uoči Međunarodnog dana dece obolele od raka, Udruženje "Uvek s decom" organizovaće 14. februara u Aranđelovcu okrugli sto "Rana dijagnostika - veće šanse za izlečenje".

Delegacija Svetske banke posetila Elektrosrbiju

Delegacija Svetske banke posetila je preduzeće Elektrosrbija u Kraljevu kako bi se uverila u opravdanost izgradnje nove trafostanice u naselju Ribnica, saopštila je danas kraljevačka elektrodistribucija. Kako se navodi u saopštenju Elektrosrbije, nova trafostanica povećanog kapaciteta trebalo bi da bude izgrađena umesto dosadašnje, teško oštećene u zemljotresu koji je 3. novembra pogodio Kraljevo. Za izgradnju trafostanice "Ribnica", potrebno je oko 3,5 miliona evra i dve godine rada, a Svetska banka za projekte u Srbiji odobrava kredite na 20 godina otplate sa počekom od pet godina, navodi se u saopštenju. Nova trafostanica trebalo bi da bude izgrađena u naselju u kome je poslednjih petnaestak godina naglo rastao broj stanovnika i privrednih objekata, a planirani su i novi industrijski i sportski objekti. Savetnik za energetiku u Svetskoj banci Salvador Rivera kazao je da je izgradnja nove trafostanice u naselju Ribnica u skladu sa ciljevima programa koji Svetska banka sprovodi u Srbiji od 2005. godine. "Jedan od ciljeva Svetske banke jeste da energetske izvore učinimo dostupnim privatnim investitorima. Ulaganje u distributivnu delatnost trebalo bi da doprinese smanjenju gubitaka električne energije i povećanju energetske efikasnosti", kazao je Rivera nakon razgovora s predstavnicima Elektrosrbije i Elektroprivrede Srbije (EPS). Direktor kraljevačke Elektrosrbije Slobodan Mihajlović kazao je da će novi objekat stvoriti infrastrukturne preduslove za investiranje u Kraljevu i u velikim naseljima na desnoj obali Ibra i centru grada znatno poboljšati kvalitet napajanja. Elektrosrbija je u zemljotresu, ne računajući oštećene trafostanice u Ribnici, pretrpela štetu od oko 120 miliona dinara. Teško je oštećeno više desetina niskonaposkih trafostanica, oko 30 kilometara dalekovoda i oko 200 kilometara niskonaponske mreže.

MMF-ov aranžman sa Srbijom za oko tri milijarde evra

Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) počeo je u Beogradu tehničke razgovore o sedmoj reviziji kreditnog stend-baj (stand-by) aranžmana sa Srbijom, vrednog oko tri milijarde evra. Kako je agenciji Beta rečeno u Kancelariji MMF u Beogradu, zvanični razgovori predstavnika Fonda i Vlade Srbije počeće u ponedeljak, 14. februara. Planirano je da predstavnici Misije MMF za Srbiju, koju predvodi Albert Jeger, borave u Beogradu do 22. februra. Glavna tema razgovora biće budžet Srbije za 2011. godinu, kazali su u Ministarstvu finansija Srbije, kao i tekuća ekonomska kretanja. Jedna od tema razgovora trebalo bi da bude i nivo inflacije u Srbiji i mere koje Narodna banka Srbije i Vlada preduzimaju da rast cena u 2011. godini bude u planiranim okvirima. Prema programu koji je Vlada Srbije dogovorila sa MMF, deficit konsolidovanog budžeta Srbije u 2011. godini trebalo bi da bude 4,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a inflacija na kraju godine u okviru od tri do šest odsto. Kreditini aranžman Srbije i MMF-a u vrednosti oko tri milijarde evra ugovoren je sredinom maja 2009. i završava se u aprilu 2011. godine. Sedma revizija bi trebalo da bude poslednja u okviru tog aranžmana. Srbije je do sada iz kreditnog aranžmana sa MMF-om iskoristila oko 1,5 milijardi evra za jačanje deviznih rezervi. Izvršni odbor MMF je prilikom odobravanje šeste revizije aranžmana, krajem decembra 2010. godine, ocenio da da je ubrzan oporavak srpske ekonomije zasnovan na izvozu i da su srpske vlasti na zadovoljavajući način primenile program dogovoren sa MMF. "Nastavak oprezne politike biće od ključnog značaja zbog porasta rizika za makroekonomsku stabilnost, uključujući rast inflacije, visok trgovinski deficit i mogućnost prelivanja krize iz regiona", naveli su u MMF prilkom odobravanja šeste revizije.

Srpski sabor "Dveri" najavio izlazak na sledeće izbore

Dosadašnja nevladina organizacija Srpski sabor "Dveri" najavila je danas da će učestvovati na narednim parlamentarnim izborima, ali ne kao stranka već kao široki narodni pokret koji se zalaže za "obnovu porodičnih vrednosti" i "socijalnu solidarnost". Na konferenciji za novinare, rečeno je da "Dveri" žele da se uključe u politički život jer su se postojeće stranke "odrodile od naroda i obnevidele od stranačkih i ličnih interesa", kao i zato što je u trenutku "dezintegracije Srbije nemoralno biti samo moralni arbitar". Predsedavajući Upravnog odbora "Dveri" Radovan Tvrdišić rekao je u Beogradu da će taj pokret ponuditi "novi narodni dogovor" pod nazivom "Srbija pre svega" koji će predviđati da "moral, čast i poštenje budu integralni deo srpske politike". Predstavnik "Dveri" Boško Obradović rekao je da se ta organizacija ne protivi dijalogu sa EU, ali ne na ekonomsku, teritorijalnu ili politički štetu Srbije. Dodao je da su "Dveri" organizacija čiji su članovi "evrouzdržani", odnosno evroskeptici i ocenio da je za Srbiju najbolje da bude "aktivno vojno neutralna". On je rekao da se "Dveri" protive ulasku Srbije u NATO zbog toga što je taj savez bombardovao Srbe 1995. godine u Bosni i 1999. godine. Glavni i odgovorni urednik časopisa "Dveri" Branimir Nešić rekao je da je Srbija u krizi kao i nakon Prvog svetskog rata jer zbog negativnog prirodnog priraštaja godišnje gubi grad veličine Paraćina ili Inđije, ali i zbog toga što je 450.000 obrazovanih ljudi otišlo u svet. "Građani Srbije su poniženi i uvređeni u ekonomskom, kulturnom ali i u nacionalnom pogledu. Podstiče se separatizam u Vojvodini i u Raškoj, godinama ne radi Narodni muzej i očigledno je da Srbija nije na dobrom putu", rekao je on. Predstavnik za medije "Dveri" Vladan Glišić rekao je da se ta organizacija zalaže ne samo za promenu vlasti u Srbiji, već i za "razgradnju sistema koji stvara odnarođene režime koji parazitiraju na telu naroda". On je, međutim, rekao da se "Dveri" ne protive postojanju stranaka i parlamentarne demokratije, već smatraju da politička sfera treba da bude "obogaćena i narodnim inicijativama". Glišić je rekao da je za "Dveri" prihvatljiva saradnja sa svim strankama koje prihvate principe za koje se taj pokret zalaže. On je rekao da, za sada, nije bilo kontakata sa političkim partijama.