SVET

Nesavršenost evropske diplomatije

Hakeri iz Kine krali tajne zapadnih naftnih kompanija

Baka dugogodišnja kradljivica opet u pritvoru

Al Džazira menja položaj medija u arapskom svetu

Zatvaranje restorana ako se u njima puši

Majka pokušala da proda bebu za 30.000 evra

Južni Sudan od jula najmlađa država sveta

Kina izdvaja milijardu dolara u suočavanju sa sušom

Rusija nema zakonsko pravo na sporna južnokurilska ostrva

Nesavršenost evropske diplomatije

Krize u Tunisu i Egiptu surovo su pokazale nesavršenost evropske diplomatije koja je daleko od toga da govori jednim glasom, kao što je to predviđeno Ugovorom iz Lisabona. "Dobili smo Visoku predstavnicu" EU za spoljne poslove Ketrin Ešton, ali "države članice su te koje nastavljaju da komuniciraju" i to često nejedinstveno, rekao je ove sedmice vođa desnice u Evropskom parlamentu Žozef Dol. Talas protesta u Sredozemlju predstavlja prvu veliku međunarodnu krizu sa kojom se Evropa suočava od stupanja na snagu Ugovora iz Lisabona krajem 2009. godine. Ambicija je bila da se tim Ugovorom poveća uloga Evrope na međunarodnoj sceni, a posebno sasvim novom diplomatskom službom. Rezultat nije nimalo laskav. Šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton koju smatraju neiskusnom, sada je osramoćena više nego ikada, ocenjuje agencija AFP. U Evropskom parlamentu se govori o greškama u "podeli uloga", dok se vlade bore da prikriju svoje razočaranje. Međutim, one istovremeno ne rade ništa kako bi olakšale posao Eštonvoj već umnožavaju izjave i inicijative bez pravog dogovora sa njom. "Više nema pilota u avionu", rezimira jedan evropski diplomata. Pored Visoke predstavnice koja je veoma oslabljena, svaka evropska prestonica namerava da igra svoj deo uloge. "Koncept koji imam o Evropi, nije da 27 šefova država i vlada moraju da ćute zato što imamo sreću da je tu Eštonova", ironično je rekao francuski predsednik Nikola Sarkozi. Frustracija je posebno velika među "malim" članicama Evropske unije. One su računale na nove institucije, ojačane Ugovorom iz Lisabona kako bi se napravila kontrateža prema velikim diplomatijama, posebno francuskoj i britanskoj, ali sada moraju da konstatuju da ove dve zemlje umereno igraju igru. "Evropa mora da govori jednim glasom, glasom Eštonove", rekao je belgijski premijer Iv Leterm. Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej koji se našao u drugom planu, takođe je izrazio žaljenje zbog "suviše rasutih" poruka Evropljana o Egiptu i Tunisu. Samo što je 27 lidera EU u petak odlučilo da sredinom februara pošalje Eštonovu u posetu Tunisu i Egiptu, šef diplomatije njene zemlje, britanski ministar Vilijam Hejg je već u utorak otputovao u Tunis. Više njenih kolega iz drugih zemalja krišom kuca na vrata Egipta kako bi bili prvi koji će tamo otići, prokometarisao je jedan diplomata. "U nekim evropskim prestonicama, svet još nije shvatio novu situaciju" proisteklu iz Ugovora iz Lisabona, kaže visoki evropski zvaničnik. "Ono što bi trebalo jeste da drugi ministri ne trče u prestonice (u regionu) pre nje", kaže taj diplomata. Centar za evropske političke studije u svojoj studiji poziva EU da "formira diplomatsko telo svetske klase, sposobno da bude u prvom planu na međunarodnoj sceni", prevazilazeći "konzervativizam" nacionalnih vlada "koje žele ostanak na status kvo". U suprotnom, "imaćemo evropsku diplomatiju koja je sve više beskorisna i zastarela", ocenjuje se u toj studiji.

Hakeri iz Kine krali tajne zapadnih naftnih kompanija

Hakeri koji operišu iz Kine ukrali su osetljive informacije od zapadnih naftnih kompanije, saopštila je danas američka kompanija za bezbednost Interneta "Mekafi" . U saopštenju se ne navode imena oštećenih kompanija, ali se tvrdi da su "koordinisani, tajni i ciljani" napadi počeli u novembru 2009. godine, i da se njihove mete bili kompjuteri naftaških i gasnih kompanija u SAD, na Tajvanu, u Grčkoj i u Kazahstanu. Napadači su, navodno, krali informacije u vezi sa delovanjem kompanija i njihovim finansijama, i u vezi sa tenderima za korišćenje naftnih polja. "Identifikovali smo oruđa, tehnike i mrežne aktivnosti koje su korišćene u kontinuiranim napadima, a te napade smo nazvali 'Nocni zmaj', s obzirom da su prevashodno dolazili iz Kine", navodi se u saopštenju "Mekafija". Internetski gigant "Gugl" ukinuo je prošle godine kinesku verziju svog portala za pretraživanje Interneta zbog, kako je tvrdio, hakerskih napada iz Kine na "Guglov" servis za elektronsku poštu "džimejl" (Gmail). Stručnjaci za bezbednost Interneta kažu da je Kina vodeći centar internetskog kriminala, a pored ostalog industrijske špijunaže velikih kompanija. Prema njihovim rečima, visok stepen umešnosti uočen u ranijim napadima ukazuje na mogućnost da kineska vojska, kao proučavalac ratovanja u sajberprostoru, ili neka druga vladina agencija, kradu tehnologiju i trgovinske tajne kako bi pomogle državnim firmama. Kineska vlada odbacuje ovakve optužbe. "Mekafi" tvrdi da su hakeri radili preko servera u SAD i Holandiji i da su koristili razne tehnike, među kojima je i korišćenje ranjivih mesta u operativnom sistemu Vindouz.

Baka dugogodišnja kradljivica opet u pritvoru

Mađarska "ozloglašena" 80-godišnja kradljivica nije spremna da se povuče, jer je ponovo u pritvoru, osumnjičena za krađu, saopštila je danas mađarska policija. Baka (84), poznata kao "Leteća Gizi", ima kriminalne dosijee još iz 1950-ih godina. Portparol područja Fedžer Agnes Sabo izjavila je da je kradljivica, čije je pravo ime Gizela Bodnar, osumnjičena da je ukrala 15.000 forinti iz jedne kuće u mestu Biške u centralnoj Mađarskoj. Gizela Bodnar, koja je osuđena za više od 20 krađa, provela je skoro 18 godina u zatvoru i dobila je nadimak "Leteća Gizi", pošto je volela da leti avionom posle uspešne krađe. Ona je godinama uspevala da pobegne policija, koji nije sumnjala da je kradljivac jedne mačke mogao da putuje tako daleko da počini krađu. Ovog puta, Gizela Bodnar je išla vozom do Biškea i policija je lako ušla u njen trag i kod nje pronašla ukradeni novac, koji je uzela iz novčanika u dnevnoj sobi kuće koju je pljačkala. Gizela Bodnar, koja je počela da krade odmah posle Drugog svetkog rata, objavila je 2007. godine svoju autobiografiju, tvrdeći da je postala kleptoman pošto je u mladosti preležala meningitis. Ona je opisala da ima poseban osećaj da pronalazi sakrivene stvari, odnosno nakit i druge vredne stvari iz kuća koje je pljačkala. Međutim, starost je nije sprečila u nastavak aktivnosti. U poslednjih nekoliko godina, u nekoliko navrata je uhvaćena da krade kućne ljubimce. Gizela Bodnar živi u Budimpešti i sada više voli železnicu od aviona, pošto penzioneri mogu besplatno da putuju vozom. "Ona je jedinstveni slučaj u mađarskoj kriminologiji", rekla je portparol policije.

Al Džazira menja položaj medija u arapskom svetu

Egipatske vlasti nedvosmisleno su optužile katarsku televiziju Al Džazira da podstrekava antivladine proteste. Ta televizija se poslednjih nedelja u više navrata našla na meti policije i grupa lojalnih predsedniku Hosniju Mubaraku. Od početka protesta u Egiptu prošlog meseca, snage bezbednosti su privele, ali zatim i pustile najmanje devet novinara Al Džazire. Egipatske vlasti su toj televiziji zabranile emitovanje progama na engleskom i arapskom jeziku, a svim njenim novinarima u Egiptu su ukinute akreditacije. Kao vrhunac, grupe lojalne predsedniku Mubaraku zapalile su u Kairu dopisništvo Al Džazire čija je sva oprema izgorela. Novoizabrani potpredsednik Egipta Omar Sulejmani izjavio je u utorak, ne navodeći ime Al Džazire, da "izvesni satelitski kanali" izazivaju proteste i vređaju Egipat. Nedelju dana ranije okrivio je "neke prijateljske zemlje da poseduju neprijateljske televizije koje su lažima i prikazujući stanje gorim nego što jeste, nahuškale mlade" protiv vlasti u Egiptu. Al Džazira je saopštila da su, pored napada na njene prostorije u Kairu i privođenje njenih novinara, i hakeri napali njen sajt, i da ima probleme da emituje program zbog jakog ometanja signala. Tvrdi, takođe, da su vlasti u Kairu prekinule njen signal preko jednog egipatskog satelita čime korisnike tera da preusmere satelitsku antenu što nije jednostavno. Uprkos zabranama i pritiscima, Al Džazirin matični kanal na arapskom i njen program na engleskom jeziku nastavili su da izveštavaju iz Egipta. Neimenovani izvori rekli su za AP da su svi izveštaci Al Džazire u Egiptu sa svoje opreme skinuli oznake te televizije da ne bi bili prepoznati, pošto su ih na ulicama napadali građani lojalni Mubaraku i policajci, a na kontrolnim tačkama šikanirali pripadnici vojske. Stav egipatskih vlasti nije ništa novo za katarsku televiziju, pošto je ona svojim izveštavanjem na sebe i ranije navlačila gnev arapskih i bliskoistočnih vlada. Trpela je pritiske i restrikcije u Saudijskoj Arabiji i Iraku, a decembra 2010. vlasti su zatvorile njeno dopisništvo u Kuvajtu pošto je emitovala snimke sukoba snaga bezbednosti i opozicionih demonstranata. Administracija Džordža Buša demonizovala je Al Džaziru tokom rata u Iraku, optuživši je da pristrasno izveštava i gaji simpatije za pobunjenike, da bi 2003. godine jedan američki projektil pogodio njene prostorije u Bagdadu i ubio njenog dopisnika. I na početku invazije na Avganistan, 2001. godine, jedan američki projektil uništio je objekte Al Džazirine infrastrukture u Kabulu. Dvadesetčetvorosatno izveštavanje o događajima u Egiptu pokazalo je kako međunarodni satelitski mediji poput Al Džazire i globalni domet interneta mogu da ponište nekada neospornu autokratsku kontrolu medija. Profesor medijski studija sa Zapadne obale Našat Aktaš kaže da su mediji u arapskom svetu i dalje pod kontrolom vlada i pod jakim ograničenjima, ali da je Al Džaziri, iako i nju finansira vlada, "dozvoljeno da izveštava o svim vrućim pitanjima, bez obzira koga će uznemiriti". "Oni žele da se pozabave temama koje tište ljude, o kojima ne govori niko drugi u regionu i to ju je učinilo prvim izvorom informacija u arapskom svetu", izjavio je Aktaš. Vlada Katara finansirala je Al Džaziru kada je pokrenuta 1996. godine i veruje se da to i dalje čini, ali ta televizija uživa značajnu uredničku slobodu, za razliku od sličnih medija u arapskom svetu. Koncipirana po uzoru na američki Si-En-En (CNN) i druge internacionalne informativne kanale, Al Džazira tvrdi da može da dopre do 220 miliona domaćinstava u više od 100 zemalja, uključujući Izrael i delove SAD. Od drugih medija u arapskom svetu izdvaja je i to što nudi prostor za različita viđenja, često vodi intervjue sa izraelskim zvaničnicima i na svom sajtu objavljuje i pro-izraelske kometare. Iako pojedinci optužuju Al Džaziru da njena urednička politika odražava politiku vladajuće dinastije u Kataru, njeno izveštavanje iz Egipta naišlo je na do sada nezapamćeno interesovanje i u SAD. Prema sopstvenim tvrdnjama Al Džazire, njen onlajn servis zabeležio je tokom egipatske krize porast u broju "hitova" od 2.500 odsto, pri čemu za polovinu može da zahvali vlasnicima kompjutera iz SAD. Al Džazira se nada da će profitirati od tog snažnog porasta interesovanja i da će napokon biti prihvaćena i na američkom tržistu, na kojem godinama nije uspevala da stekne uporište.

Zatvaranje restorana ako se u njima puši

Španski zvaničnici saopštili su da će biti zatvoreni restorani u kojima se ne poštuje zabrana pušenja. Ministarka zdravlja regiona Andalusija, Marija Hesus Montero rekla je novinarima da će nadležni danas posetiti restorane u turističkom mestu Marbelja na jugu i naložiti im da se povinuju zakonu ili će ih zatvoriti na dve meseca. Ipak, menadžer restorana Asador Guadelmina je izjavio da se neće povinovati zakonu i da će nastaviti da dozvoljavaju gostima da puše. Zakon koji je stupio na snagu 2. januara je zaoštrena zabrana pušenju na javnim mestima što je uznemirilo ugostitelje koji tvrde da to šteti njihovom poslovanju.

Majka pokušala da proda bebu za 30.000 evra

Žena iz Moldavije, najsiromašnije zemlje u Evropi, uhapšena je u Moskvi nakon pokušaja da proda svog dvomesečnog sina za 1,2 miliona rublji(oko 30.000 evra), izjavila je danas zvaničnica Istražnog komiteta Rusije. Majka, Marija Kanacui, koja ima 39 godina, uhapšena je u bolnici u ruskoj prestonici kada je primala 1,2 miliona rublji za svoju bebu, rekla je nadležna Viktorija Ciplenkova za agenciju Ria Novosti. Krivična istraga za "trgovinu ljudima" pokrenuta je protiv majke koja je u pritvoru. Ona se suočava sa kaznom do deset godina zatvora. Okolnosti hapšenja nisu navedene a prodaja dece nije redak slučaj u Rusiji, naročito među alkoholičarima.

Južni Sudan od jula najmlađa država sveta

Južni Sudan postaće najmlađa država na svetu kada u julu proglasi nezavisnost za koju se na referendumu orpedelila ogromna većina stanovnika. Površina Južnog Sudana iznosi oko 620.000 kvadratnih kilometara i po veličini će biti 45. država sveta, nešto manja od Francuske ili Somalije, nešto veća od Ukrajine, a skoro osam puta veća od Srbije. Za broj stanovnika južnog Sudana ne postoje precizni podaci, ali se procenjuje da na toj teritoriji živi između 7,5 i 9,7 miliona ljudi. U Južnom Sudanu živi oko 200 etničkih grupa. Najveću versku grupu čine animisti, dok hrišćani čine petinu stanovništva. Južni Sudan se nalazi u centralnom delu Afrike, a graniči se, pored Sudana na severu i s Centralnoafričkom Republikom, Demokratskom Republikom Kongo, Ugandom, Kenijom i Etiopijom. Južni Sudan je bogat naftom i izvoz nafte s te teritorije je do sada činio 85 odsto izvoza ukupne sudanske nafte. Prihodi od nafte su činili 98 odsto prihoda dosadašnje poluautonomne južnosudanske vlade u Džubi. Severni i južni Sudan su više od dve decenije vodili građanski rat koji je završen 2005. mirovnim sporazumom koji je predvideo i održavanje referenduma. Više od dva miliona ljudi je poginulo u tom ratu između 1983. i 2005. godine. Referendum o otcepljenju od Sudana završen je 15. januara, a prema objavljenim zvaničnim rezultatima 98,83 odsto stanovnika južnog Sudana je glasalo za nezvisnost te oblasti. Očekuje se da će Južni Sudan proglasiti nezavisnost 9. jula ove godine, i to će biti najnovija država na svetu pored 192 članice Ujedinjenih nacija, Kosova, Tajvana i Vatikana. Dve strane još treba da se dogovore o pravima na državljanstvo i na naftu, kao i o demarkaciji granice.

Kina izdvaja milijardu dolara u suočavanju sa sušom

Kina će uložiti milijardu dolara da ublaži posledice najteže suše koja je u posednjih šest decenija pogodila žitorodne regione zemlje i koja preti daljim skokom cena i na svetskom tržištu. Najavljeno ulaganje je deo plana vlade da podstakne proizvodnju žitarica, skrene vodene tokove, izgradi bunare i preduzme druge korake u pogođenim krajevima centralne i severne Kine. Sneg je danas pao u nekim od najsušnijih regiona, ali su padavine neznatne. Glavni žitni pojas, uključujći provincije Šandong, Henan, Hebei, Anui, Šansi, Ganzu i Džijangžu praktično nisu dobili kap vode od oktobra. Vlada kaže da će padavine u severnoj Kini i dalje biti "uporno ispod normalnih" i da će "rečna korita nastaviti da budu uglavnom suva," prenosi danas zvanični list Čajna dejli (Ćina Daily). Prvi sneg koji je ove godine pao u Pekingu i severnim provincijama doneo je jedan do tri milimetra padavina, kaže Nacionalni metereološki centar. Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je suša pogodila 7,73 miliona hektara pod ozimom pšenicom. Kina je najveći proizvođač pšenice na svetu i bila je uglavnom u stanju da zadovoljava svoje potrebe.

Rusija nema zakonsko pravo na sporna južnokurilska ostrva

Rusija nema zakonsko pravo da drži pod okupacijom nekoliko spornih ostrva u južnom delu Kurilskog arhipelaga, zbog kojih decenijama postoje tenzije između Moskve i Tokija, ocenio je danas šef japanske diplomatije Seidži Maehara. Maehara je istakao da Japan ostaje pri stavu da polaže pravo na ta ostrva, koje je sovjetska vojska okupirila u poslednjim danima Drugog svetskog rata. Zbog spora oko ostrva, Japan i Rusija ni do danas nisu potpisale mirovni sporazum, kojim bi okončali neprijateljstvo iz Drugog svetskog rata. "Iako Rusija šalje svoje lidere tamo ili ojačava odbranu, to joj još uvek, prema međunarodnom pravu, ne dozvoljava da okupira ta ostrva", rekao je Maehara. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev posetio je sporna ostrva prošle godine, čime je postao prvi ruski ili sovjetski lider koji je to uradio. On je tada istakao da ta ostrva smatra ruskom teritorijom. Medvedev je juče objavio da će Rusija poslati još naoružanja na ta ostrva u severnom Pacifiku, navodeći da njegova zemlja mora da ojača svoje prisustvo tamo, kao i da će tako ostrva biti zaštićena kao "neotuđivi deo Rusije". Sekretar šefa japanskog kabineta Jukio Edano odgovorio je na te navode da Tokio s velikom pažnjom prati rusku vojnu aktivnost u južnokurilskom regionu. Maehara, koji je tu teritoriju nazvao "integralnim delom Japana" trebalo bi da otputuje u posetu Moskvi, gde će, kako se očekuje, razgovarati o tom pitanju s ruskim zvaničnicima. Tema dijaloga biće i ekonomska saradnja, koju je Japan uslovio rešavanjem teritorijalnog spora. "Postoji prostor za proširenje naše saradnje u oblastima ekonomije i energetike. Ali, da bi do toga došlo, od suštinskog značaja je, s našeg gledišta, da prevaziđemo neslaganja oko teritorije", poručio je portparol japanskog premijera Norijuki Šikata.