KANADA

Zamrznuta minimalna cena rada u Ontariju

Prosečan dug domaćinstva stalno raste

Razmatra se taksa za Kanađane pri ulasku u SAD

Kanada prednjači u dodavanju kilograma

Prevara u Vankuveru

Daglas Roš predložen za Nobelovu nagradu za mir

Kanadsko veče srpske muzike za Dan državnosti Srbije

Revizija spajanja dve berze

Heplvajt može da se vrati kući

Kraljevski mladenci u poseti za Dan Kanade

Hakeri agresivni, šteta delimična

Tim Hortons proširuje svoje poslovanje na Bliski istok

Tehnologija u službi zdravlja

Zamrznuta minimalna cena rada u Ontariju

Ontarijska vlada odlučila je da ove godine zamrzne minimalnu cenu rada, po prvi put u poslednjih sedam godina, saopštio je premijer Dalton Mekgvinti. Po njegovim rečima, minimalna cena rada u provinciji, sa iznosom od 10,25 dolara, viša je nego u bilo kojoj provinciji u zemlji. Viši iznos dobijaju jedino zaposleni u Nanavutu, 11 dolara, dok oni u Britanskoj Kolumbiji zarađuju svega osam dolara na sat. Premijer Mekgvinti je obrazložio da se mnogi poslodavci oporavljaju od globalnog ekonomskog zastoja do koga je došlo u poslednjih nekoliko godina, tako da će ova mera doprineti da oni ponovo stanu na noge. U ontarijskoj Federaciji za rad smatraju da se radi o pogrešnom potezu vlade. Oni kažu da zaposleni sa najnižim primanjima već imaju problema da sastave kraj sa krajem, zbog sve većih izdataka za hranu, stanovanje i druge životne troškove, a da je, u isto vreme, vlada spremna da veoma profitabilnim kompanijama daje poreske olakšice koje se mere milijardama dolara. Predsednik Federacije Sid Rajan je okarakterisao odluku o odbijanju skromnog povećanja kao neprimerenu.

Prosečan dug domaćinstva stalno raste

Prosečan dug kanadskog domaćinstva dostigao je rekordnih 150 odsto, što znači da na svakih hiljadu dolara prihoda porodica duguje 1.500 dolara, objavio je Institut Venijer. Uz hipotekarni dug, svako domaćinstvo je zaključno sa prošlom godinom bilo zaduženo sa sto hiljada dolara. U poslednjih dvadeset godina, ovaj dug je u stalnom rastu. Pre dve decenije svako domaćinstvo prosečno je dugovalo 56.800 dolara, odnosno 93 odsto. Sa druge strane, štednja je u stalnom padu, tako da je sa osam hiljada dolara, ili 13 odsto, pala na 2.500 dolara, ili 4,2 odsto. Takođe je ustanovljeno da je u porastu broj domaćinstava koja kasne sa otplatom kredita. Od početka recesije, skoro za pedeset odsto je povećan broj tih domaćinstava, a ima i sve više prestupa sa kreditnim karticama i slučajeva bankrotstva. Ketrin Skot, direktorka programa i perspektive, kaže da činjenica da tako mnogo porodica i dalje prijavljuje veoma nesigurnu ekonomsku situaciju, otkriva da se dispariteti uvećavaju. Institut Venijer iz Otave, bavi se istraživanjem i edukacijom vezanim za blagostanje kanadskih porodica.

Razmatra se taksa za Kanađane pri ulasku u SAD

Američki predsednik Barak Obama izneo je predlog o uvođenju takse za 'kontrolu putnika' koji iz Kanade dolaze u SAD vazdušnim ili pomorskim putem. Taksa u iznosu od 5,50 dolara neće se odnositi na one koji u SAD dolaze privatnim vozilima. Predlog se nalazi u nacrtu federalnog budžeta za 2012. godinu, koji je on u ponedeljak predao Kongresu. Po trenutno važećim propisima, putnici iz Kanade, Meksika i jednog broja karipskih zemalja oslobođeni su plaćanja ove takse, ali ovoj predlog ukazuje da se razmatra njihovo ukidanje zbog intenziviranja kontrole putnika u aviosaobraćaju. Po računu Statističke službe, oko 16 miliona Kanađana je avionom otputovalo u SAD tokom 2009. godine. Upućeni ističu da ova najava dolazi u osetljivom trenutku, upravo kada se radi na sporazumu o pojačavanju prekogranične saradnje na drugim frontovima. Po rečima Birgit Matiesen, iz Udruženja proizvođača i izvoznika Kanade, najveće kanadske trgovinske asocijacije, ovaj predlog ukazuje da SAD polaže nadu da će ublažiti budžetski deficit prikupljanjem novca od onih koji nisu birači. Ona takođe upozorava da je nepopularna i problematična bilo kakva dažbina na relaciji Kanada-SAD.

Kanada prednjači u dodavanju kilograma

Poprilično poražavajuće deluje podatak da se samo u toku jedne decenije težina svakog stanovnika ove naše planete poveća do 1,5 kilograma, da svaka treća osoba ima višak kilograma, a da je svaka deveta gojazna. Studija o globalnom indeksu telesne mase, objavljena u medicinskom časopisu Lancet, u kojoj se upozorava na ove podatke, veoma je sveobuhvatna, jer je njome obuhvaćeno ukupno 199 zemalja i teritorija. Indeks telesne mase, ili ITM, označava odnos težine prema visini, usklađeno sa brojem godina osobe. Po merilima Svetske zdravstvene organizacije, sve iznad 25 predstavlja prekomernu težinu. Kanada je jedna od razvijenih zemalja sa najvišim prosečnim indeksom telesne mase, mada se mora priznati da po tome zaostajemo za SAD-om, šampionom u toj kategoriji. Po podacima za 2008. godinu, u Kanadi je ITM 26,7, za žene, i 27,5, za muškarce. I za žene i za muškarce se, od 1980 do ove nove provere, ITM povećao i to u proseku za 2,5. Među bogatijim zemljama, stanovnici SAD imaju ITM preko 28, i za muškarce i za žene, a sledi Novi Zeland sa preko 27, za predstavnike oba pola. Japan je, pak, na suprotnom kraju liste, sa 22 za žene i 23 za muškarce. Među evropskim zemljama Italija je jedina u kojoj je u ovom posmatranom periodu zabeležen pad ITM-a za žene, tako da sada iznosi 24,8. No, i u Belgiji, Finskoj, Švajcarskoj i Francuskoj gotovo da nije povećan ITM. Takođe, među retka područja u svetu sa stabilnim ili potencijalno čak opadajućim ITM-om za ženenalaze se centralna i istočna Evropa. Što se muškaraca tiče, najmanje se goje stanovnici centralne Afrike i južne Azije Pojedina pacifička ostrva imaju najviši prosečni nivo ITM u svetu, koji dostiže čak 34 za muškarce i 35 za žene, i to na Nauru. Stručnjaci upozoravaju da će biti potrebne decenije za saniranje posledica svojevrsne epidemije gojaznosti koja se širi svetom, pa i Kanadom. Po rečima de Arja Šarme, direktora za nauku pri nacionalnoj Mreži za gojaznost, potrebno je veoma ozbiljno razmisliti o načinima lečenja i nadati se da će prevencija napokon početi da daje rezultate, pošto je očigledno da ih do sada nije bilo.

Prevara u Vankuveru

Predstavnici RCMP-a u Vankuveru i okolini upozoravaju hotelske goste i zaposlene po restoranima da ne nasedaju na grubu prevaru koja se ovih dana dogodila u nekoliko navrata. Sve počinje telefonskim pozivom kada, sa druge strane, navodno šef vatrogasne službe ili radnik na održavanju, zamoli osobu koja se javila da uključi protivpožarni sistem za prskanje. Dva hotelska gosta su uradila to što je traženo od njih, tako da je načinjena šteta od nekoliko hiljada dolara zbog prolivene vode. Nakon toga su, u noći između subote i nedelje, usledili pozivi restoranima Mekdonalds i A&Nj, gde je takođe pričinjena značajna materijalna šteta zbog aktiviranja prskalica sa vodom i penom. RCMP intenzivno pokušava da otkrije odakle dolaze pozivi. Veruje se da dolaze iz SAD-a, gde su pre dve godine bili već zabeleženi slični incidenti.

Daglas Roš predložen za Nobelovu nagradu za mir

Nekadašnji senator i član Parlamenta iz Edmontona Daglas Roš predložen je za Nobelovu nagradu za mir. Međunarodni biro za mir istakao je u kandidaturi da je Roš posvetio svoj život razoružanju, posebno nuklearnom. On je se za to zalagao, uporno i posvećeno, kroz rad u zvaničnim forumima, ali i kroz čitav niz organizacija civilnog društva, kao što su Parlamentarci za globalnu akciju i Inicijativa srednje snage. Roš je rođen 1929. godine u Montrealu. Član Parlamenta bio je od 1972. do 1984. godine, senator je postao 1998. godine, Autor je dvadeset knjiga, a učestvovao je u stvaranju još trinaest. Roš je takođe nosilac najvišeg državnog odlikovanja oficira Reda Kanade i organizator akcije kojom je više od 500 članova Reda Kanade podržalo apel Kanadi da se, zajedno sa drugim zemljama, založi za stvaranje Konvencije o nuklearnom oružju, za globalnu zabranu korišćenja tog naoružanja. Papa Jovan Pavle II odlikovao ga je Papskom medaljom za njegov rad ka specijalnog savetnika za razoružanje i bezbednost, 1995. godine, a četiri godine kasnije ga je Sveta stolica naimenovala za Viteza komandanta Reda svetog Georgija Velikog.

Kanadsko veče srpske muzike za Dan državnosti Srbije

Dan državnosti Srbije obeležen je dvostruko u prestonici Kanade - diplomatskim prijemom i koncertom srpske klasične muzike. Ambasador Zoran Veljić priredio je u rezidenciji u centru Otave prijem kome su prisustvovali diplomatski predstavnici zemalja bivše Jugoslavije, regiona, ali i mnogih drugih država sveta. Prijemu su prisustvovali i kanadski politički i drugi zvaničnici i pripadnici srpske iseljeničke zajednice. U akustičnoj sali nedaleko od rezidencija kanadskog generalnog guvernera i premijera priređeno je "Srpsko veče" (Serbian Soiree) na kome su violinistkinja Ana Drobac iz Montreala i pijanistkinja Katarina Jović iz Otave izvele dela srpskih kompozitora. O interesovanju za ovaj koncert svedoči i činjenica da su posetioci-Kanađani brojnošću nadmašili posetioce-doseljenike srpskog porekla. Zbog toga je planirano da, u saradnji sa ambasadom Srbije slične večeri sa istim izvođačima budu priređene i u Torontu, Montrealu i Vankuveru.

 

Revizija spajanja dve berze

Federalna vlada ispitaće detaljno da li predloženo spajanje Berze u Torontu sa londonskom Berzom donosi Kanadi direktnu korist, najavio je ministar industrije Toni Klement. On je naglasio da će se revizije na provincijskom nivou obaviti i u Ontariju, Kvebeku, Britanskoj Kolumbiji i drugim provincijama. Ministar Klement je rekao da će to biti urađeno u skladu sa Zakonom o investicijama, koji nalaže da vlada ne može da odobri veliko korporativno preuzimanje osim ukoliko taj čin ne donosi direktnu korist Kanadi. Ontario i Kvebek su, i inače, tražili da se sprovede javno ispitivanje jer je, po rečima ontarijskog ministra finansija Dvajta Dankana, sasvim očekivano proveriti opravdanost sporazuma koji je vredan 6,9 milijardi dolara i vezan za kanadsku stratešku imovinu. Federalna vlada ima rok od od 45 dana za proveru, od dana podnošenja formalne prijave. Sporazum je bio okarakterisan kao spajanje ravnopravnih partnera, međutim, ispostavlja se da će deoničari LB kontrolisati nešto preko 50 odsto novostvorene kompanije. To baca nešto drugačije svetlo na strahovanja o kontroli ključnih aspekata kanadskog finansijskog sektora.

Heplvajt može da se vrati kući

Priča o Devudu Heplvajtu ipak se srećno završila nakon što je javnost saznala za njegov slučaj. Ovaj tridesetogodišnji privatni automehaničar iz Šefilda, Engleska, nije mogao da otputuje iz Kanade sa svojom suprugom i troje dece, od jedne, tri i pet godina, zbog toga što se nalazi na listi osoba kojima je zabranjeno da uđu u vazdušni prostor SAD-a. Avioni ka Velikoj Britaniji čak i ne preleću američki vazdušni prostor, ali se zna da bi tamo mogli da slete u slučaju opasnosti. On se gnevno pitao zašto mu je uopšte onda dozvoljeno da dođe u Kanadu, kada ne može da otputuje nazad kući. I kanadske i britanske vlasti su mu ponavljale istu priču - da ništa ne mogu da urade, pošto zabrana dolazi iz Amerike. Heplvajtu nije sasvim jasno kako je uopšte dospeo na listu nepoželjnih u američkom vazdušnom prostoru. Jedino što pada na pamet ovom porodičnom čoveku, koji se izjašnjava kao beli musliman, je da se pre tri godine prijavio za nastavnički posao u Jemenu, koji se smatra za rasadnik terorizma. Britanska policija ga je upozorila na to i on je kasnije odustao od te ideje. Povodom Heplvajtovog problema, oglasili su se i predstavnici civilnog sektora za zaštitu ljudskih prava, pitanjima zašto se američka lista i dalje primenjuje u Kanadi i kada će putnici moći da ustanove razlog zašto se njihovo ime nalazi na listi. Onda je usledio telefonski poziv iz britanske ambasade. Obavestili su ga da je britanska vlada intervenisala i da Heplvajt i njegova porodica dobijaju jedinstvenu priliku da odmah otputuju do Glazgova, odakle će biti prebačeni u svoj Šefild. Heplvajt se zarekao da neće dolaziti u Toronto sve dok god mu se ime bude nalazilo na listi osoba kojima je zabranjeno da uđu u vazdušni prostor SAD. Zvaničnici ni jedne zemlje nisu želeli da komentarišu ovaj slučaj.

Kraljevski mladenci u poseti za Dan Kanade

U okviru svog prvog zvaničnog putovanja, princ Vilijem i njegova nevesta Kejt Midlton boraviće u Kanadi od 30. juna do 8. jula i obići će Albertu, Severozapadne teritorije, Ostrvo princa Edvarda, Kvebek i region Otave, s tim da će u glavnom gradu boraviti u vreme praznika Dana Kanade. To će biti drugi put za redom da članovi kraljevske porodice prisustvuju proslavi najvećeg kanadskog praznika. Prošle godine lično kraljica Elizabeta II i njen suprug princ Filip uveličali su proslavu na Parlament Hilu. Premijer Stiven Harper u svom saopštenju izražava najlepše želje princu Vilijemu i njegovoj verenici Kejt Midlton povodom predstojećeg venčanja i izražava nadu da će oni i u budućnosti često dolaziti u Kanadu, gde će biti dočekani sa posebnom dobrodošlicom i toplinom rezervisanom za članove kraljevske porodice. U vladinim krugovima vode se diskusije o tome šta bi mogao biti zvanični poklon za mladence.

Hakeri agresivni, šteta delimična

Predsednik Saveta trezora Stokvel Dej saopštio je da je upad hakera u kompjuterske sisteme nekoliko federalnih ministarstava bio prilično agresivan, ali da je načinio samo delimičnu štetu. On je naglasio da je napad, koji je počeo iz Kine, bio usmeren ka finansijskim segmentima, no alarmni sistemi su na vreme signalizirali da treba isključiti i zaštiti informacije. Ipak, ovaj incident naterao je zvaničnike Saveta i Ministarstva finansija da izvrše izmene pristupa zaposlenih u sistem, dok istražni organi ne urade procenu obima upada. Na udaru je bio i vladin sektor odbrane, istraživanja i razvoja, koji je civilna agencija pri Ministarstvu za nacionalnu odbranu. Dej ističe da napad potvrđuje da je potrebno stalno biti na oprezu. On kaže da se ovakve stvari dešavaju i drugim vladama i da će i ubuduće biti nasrtaja na sistem.

Tehnologija u službi zdravlja

Naučnici sa Univerziteta u Kalgariju, na čelu sa dr Karanom Kejlerom, direktorom Grupe za biosistemsko istraživanje i primene, veruju da novi način analize krvi može doneti velike uštede zdravstvu. Oni već pet godina rade na sistemu testiranja miskroskopski male količine krvi koja se stavlja na mikročip, odakle se podaci bežično šalju putem kompjutera. Naučnici za držanje uzorka koriste strukturu zvanu mikro-emulzija, kap tečnosti unutar sloja drugačije supstance, pri čemu se skraćuje uobičajeni postupak. Kako se naglašava, ovaj metod je efikasniji, tačniji, brži i jeftiniji. Primera radi, testiranje uz sadašnje robotičke dispensere košta oko deset hiljada dolara, dok mikročipovi koje oni koriste staju svega 25 dolara. Takođe, za ovakve analize ne bi bili potrebni laboranti i drugi stručnjaci. Sve što bi pacijent trebalo da uradi je da ubode prst, uzme uzorak krvi, stavi ga na čip i pošalje informaciju svom lekaru, koji bi na osnovu toga mogao da odredi kakva terapija je u tom trenutku potrebna. Naučnici sa Univerziteta u Kalgariju su svoj rad predstavili na prošlogodišnjoj Konferenciji o biomedicinskoj elektronici i sredstvima i na Međunarodnoj konferenciji minijaturnih sistema za hemiju i životne nauke. Po rečima dr Kejlera, njihov sledeći korak je uvođenje ove novine u praksu, pre svega u provinciji.