REGION

EU razmatra sankcije za političare u BiH

Države balkana zajednički sa NATO u Avganistanu

Koliko će CG koštati članstvo u NATO

Životni standard u padu, inflacija veća od planirane

Moguće ograničenje cena životnih namirnica u RS

Moguće ograničenje cena životnih namirnica u RS

Monetnegroerlajnz otvara liniju Podgorica-Milano

EU razmatra sankcije za političare u BiH

Ministri spoljnih poslova 27 država članica EU, kao i zvaničnici Evropske komisije dinamično razmatraju detaljan plan o Bosni i Hercegovini koji bi trebao da bude javnosti predstavljen 21. februara. Kako piše sarajevski Dnevni avaz, pozivajući se na neimenovane izvore koji učestvuju u razgovorima, "uz imenovanje ambasadora EU u BiH, EU analizira i sve opcije pojačanog angažmana u BiH, ali i sankcije za nekooperativne političare". List navodi da su konsultacije s državama članicama EU u toku, a u diplomatskim krugovima kao mogući ambasadori EU u BiH spominju se kandidati iz Nemačke, Italije i Velike Britanije. Konačnu odluku o tome doneće Ketrin Ešton, visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost. Sarajevski dnevnik navodi da je EU odlučna da se maksimalno posveti Bosni i Hercegovini i da se u tom kontekstu razgovara i o mehanizmima discipliniranja bh. političara. EU je za BiH u ovoj godini dala na raspolaganje između 102 i 108 miliona eura pomoći, a ambasador EU bi u svom mandatu imao pravo da zaustavi i preusmeri deo tih sredstava, zavisno od saradnje političara u BiH. "Takođe, EU može zabraniti bilo kom bosanskom političaru dolazak u Brisel ili bilo koju od zemalja članica Unije", navodi list i dodaje da su moguće sankcije i zamrzavanje imovine. Međutim, definisanje nove strategije EU prema BiH teško se odvija zbog dubokih podela među državama članicama. Tako naprimjer Velika Britanija insistira na "oštrom mandatu" ambasadora EU i istom takvom setu sankcija, dok s druge strane Švedska zagovara koncept "minimum akcije, minimum mešanja", kako bi probleme počeli da rešavaju političari u BiH.

Države balkana zajednički sa NATO u Avganistanu

Ogorčeni neprijatelji tokom devedesetih kada je u ratu rasparčana Jugoslavija, države bivše SFRJ sada se ujedinjuju u misiji podrške vojsci Avganistana, prenosi agencija AP. Bosna, Hrvatska, Makedinija, Crna Gora i Slovenija planiraju da oforme zajednički tim koji će sprovesti obuku novoformirane avganistanske vojne policije. Misija će biti deo međunarodnih napora NATO da se pomogne i opremi nova vojska. Oficiri u štabu NATO koji su uključeni u organizovanje projekta kažu da su vrata otvorena i za Srbiju, u kojoj mnogi sa podozrenjem gledaju na angažovanje u okviru NATO koji je bombardovao Srbiju tokom sukoba na Kosovu 1999. godine. "Mi pozdravljamo inicijativu koju predvodi Hrvatska da sarađuje sa drugim zemljama iz Jadranskog regiona da bi se oformile međunarodne snage za angažman u ISAF", rekla je predstavnica za medije iz NATO Oana Lungesku. "Ta inicijativa pokazuje da saradnja i korišćenje sposobnosti saveznika i partnera može doneti nove, vrlo produktivne doprinose aktuelnim potrebama naših snaga", rekla je Lungesku. U protekloj deceniji region bivše Jugoslavije, koji sada sačinjava više dražava, ustanovio je demokratski poredak, vlade regiona su se međusobno povezale i preduzimaju napore za pridruživanje Evropskoj uniji. One sebe smatraju dovoljno kvalifikovanim da savetuju naciju koja izrasta iz rata. NATO je postavio kao prioritet obuku i opremanje Avganistanskih bezbednosnih snaga, koje bi trebalo da preuzmu odgovornost za delove zemlje ovog leta. Avganistanski vojnici preuzeći sve borbene dužnosti od međunarodnih snaga kada se one povuku do 2014. godine. Rok će biti ispunjen samo ako obuka dobije još podrške iz NATO i drugih zemalja, rekao je agenciji AP general pukovnik Vilijam Koldvel, komandant NATO za obuku, dodajući da koalicija želi da uključi još 740 instruktora ovog leta. Avganistanske snage bezbednosti prošle godine uključile su još 70.000 policajaca i vojnika i sada ih ima 270.000. To je dobar znak da će dostići cilj od 305.000 do kraja oktobra. Plan tranzicije, usvojen na samitu alijanse u novembru, ključan je deo strategije za okončanje rata u Avganistanu koji sada traje već 10 godina. Države bivše Jugoslavije mogu značajno da doprinesu tom projektu, budući da imaju jedinstveno iskustvo koje su stekle u građanskom ratu koji je u nekim svojim odlikama veoma sličan situaciji u Avganistanu. Vojni predstavnici pet nacija srešće se u Podgorici, prestonici Crne Gore 24. februara da utvrde detalje o angažovanju. Uz doprinos NATO naporima, zemlje Balkana pokušaće da steknu drugačiji imidž za region koji dugo viđen kao nestabilan i pokažu napredak. "Ovo je šansa da pokažemo da zajedničkim snagama možemo da pomognemo međunarodnim snagama da postignu mir i stabilnost", rekao je ambasador Hrvatske u NATO, Igor Pokaz. "Nova misija pokazuje kako zemlje bivše Jugoslavije počinju da sarađuju na izvozu bezbednosti , što je dramatičan obrt u odnosu na samo deceniju ranije kada je bilo potrebno angažovanje velikog broja međunarodnih snaga da bi se zemlje koje sada sarađuju razdvojile u sukobu", rekao je Danijel Sunter urednik Balkan Intelidžens Mantli magazina iz Beograda.

Koliko će CG koštati članstvo u NATO

Crnogorski ministar odbrane Boro Vučinić rekao je da je "vrlo teško reći" koliko će Crnu Goru koštati članstvo u NATO-u. Vučinić je na konsultativnom sastanku sa novinarima ponovio da članstvo u NATO-u donosi mnogo povoljnosti - ekonomskih, političkih i opštih, ali i da sa sobom nosi i određene obaveze. Međutim, teško je te obaveze preneti u ciframa, dodao je Vučinić. Ministar je rekao da se u Ministarstvu odbrane "intenzivno razmišlja" o formiranju neke manje inžinjerijske jedinice u Vojsci Crne Gore, koja bi, u određenim situacijama, brzo intervenisala, recimo, kada je saobraćajna infrastruktura ugrožena kao što je bilo u nedavnim poplavama. Na ministrovo insistiranje da novinari "sasvim slobodno" kažu šta "u najkritičnijem smislu" misle o radu Ministarstva odbrane, većina novinara je izrekla pohvale na odnos tog resora prema javnosti. Prema nekim ocenama, Ministarstvo odbrane je jedno od najotvorenijih crnogorskih ministarstava u komunikaciji sa medijima.

Životni standard u padu, inflacija veća od planirane

Troškovi života u Makedoniji u januaru povećani su za 3,4 odsto, i već je očigledno da će inflacija do kraja ove godine biti veća od projektovanih tri odsto. Prošlog meseca najviše su poskupeli hrana, komunalije i benzin, precizira statistika a ako se uzmu u obzir kretanja na svetskim berzama ne treba očekivati pad cene uvoznih prehrambenih proizvoda, nafte i struje, piše danas dnevnik Vreme. Makedonija uvozi pšenicu, šećer, kakao i maslac, i cena tih proizvoda će ove godine rasti što će se odraziti u prvom redu na cenu brašna i hleba, piše list. Univerzitetski profesor Hristo Kartalov smatra da je jedno od rešenja da se obradi neiskorišćeno poljoprivredno zemljište. On je podsetio da Makedonija ima "zarobljenih" državnih hartija od vrednosti - zapise, obveznice, depozite u bankama, u iznosu od šest milijardi evra koje mogu direktno da se ulože u proizvodnju hrane, prenosi list. Zbog veće cene repromaterijala i sirovina, koje se uglavnom uvoze, domaći proizvodi su skuplji a, s druge strane, opada kupovna moć stanovništva, što će se odraziti na promet a to će pak značiti da ćemo manje zarađivati, kazao je Kartalov. Tragom komentara da će i ova godina biti teška za prosečnog građanina novinar Vemena zatražio je mišljenje od Organizacije za žaštitu potrošača. Organizacija potrošača je, kako su kazali, još kada je počela ekonomska kriza predložila vladi da se uvede kategorija takozvanih SOS prodavnica za građane sa niskim primanjima i socijalno ugrožene. U toj organizaciji ističu da bi država trebalo da subvencioniše one koji će svojim proizvodima i uslugom potpomoći da zaživi takav vid trgovina u kojima bi osnovne životne namirnice bile jeftinije do 20 odsto. Takođe ocenjuju da je potrošačka korpa mnogo skuplja nego što to navodi Državni zavod za statistiku. Statistika je izračunala da je za hranu i piće četvoročlanoj porodici u Makedoniji mesečno potrebno 12.000 denara (195 evra).

Moguće ograničenje cena životnih namirnica u RS

Vlada Republike Srpske (RS) odlučila je da putem robnih rezervi obezbedi određenu količinu osnovnih prehrambenih proizvoda i žitnog brašna, kako bi se obuzdao rast cena tih proizvoda. "Smatramo da bismo sa poslovnom zajednicom trebali nastaviti razgovor u vezi sa ograničenjem marži na osnovne životne namirnica pre poskupljenja", kazao je novinarima premijer RS Aleksandar Džombić posle današnje sednice Vlade RS. On je rekao da je Vlada RS spremna da podrži inicijativu za uvođenje diferencijalne stope PDV-a, odnosno niže stope na osnovne životne namirnice, a više stope na luksuzne robe. "Predložićemo uvođenje diferencijalne stope PDV-a, s tim da se zadrži fiskalna stabilnost u RS i BiH, uvođenjem niže stope na hranu, a više za luskuzne robe. Na taj način se ne bi ugrozio budžet institucija BiH, uključujući i budžet RS", kazao je Džombić. Nadležnost nad porezima na dodatnu vrednost ima Uprava za indirektno oporezivaje BiH, koja je funkcioniše na državnom nivou. Premijer RS još je kazao da Vlada prihvata zahteve Saveza sindikata RS, posebno one koji se odnose na pojačan rad kontrolnih organa, poput Poreske uprave i Inspektorata rada RS.

Najavljeno izdavanje trajnih dokumenata u CG

Crnogorski ministar unutrašnjih poslova i javne uprave Ivan Brajović najavio je izdavanje uverenja o državljanstvu i raznih izvoda iz matične knjige sa neograničenim rokom važnosti. Brajović je u listu "Pobjeda" naveo da će izdavanje trajnih dokumenata početi od proleća ove godine, što će, po njegovom objašnjenju, doprineti racionalizaciji administrativnih poslova. Brajović je rekao da za niz ličnih potreba ni sada nije potrebno svaki put vaditi uverenje o državljansrtvu ili izvod iz matične knjige rođenih, jer to može da zameni i nova lična karta. Mnogi organi se, međutim, kako je Brajović objasnio, ne snalaze i ne prihvataju da je dovoljno pokazati ličnu kartu.

Monetnegroerlajnz otvara liniju Podgorica-Milano

Crnogorska aviokompanija Montenegroerlajnz najavila je da će od 8. aprila početi da leti na liniji Podgorica-Milano. Kako se navodi u saopštenju, nova linija, u okviru koje su planirani letovi tri puta sedmično, predstavljena je na Sajmu turizma u Milanu. Ukoliko tokom leta bude povećano interesovanje, biće uvedeni dodatni letovi, saopštio je Montenegroerlajnz. Montenegroerlajns prvi put je otvorio liniju do Milanu u julu 2008. godine, ali je zatvorena zbog neisplativosti. Na milanskom sajmu turizma učestvuje više od 5.000 izlagača, od čega 61 odsto iz Evrope, 20 odsto iz Azije 20, a ima ih i iz SAD, Australije, Kanade.