SRBIJA

Svi su znali za zločine nad Srbima i ćutali o tome

Frans 24 - Tajni dokument UN o trgovini organima na Kosovu

NATO samit u junu u Beogradu

Bedžet Pacoli umešan u skandale oko Kremlja

Patrijarh Irinej u poseti SAD

Balkan i dalje glavni izazov za Evropu

Deset godina od napada na autobus Niš-ekspresa kod Podujeva

Svi su znali za zločine nad Srbima i ćutali o tome

Specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti izjavio je da je to što su svi u Evropi ćutali o ubijanju svedoka zločina nad Srbima na Kosovu pravi skandal, a ne njegov izveštaj o trgovini organa Srba. Marti je u intervju za ljubljanski list "Delo" rekao da je najviše bio šokiran time što niko u Evropi ne reaguje na učestala ubistva očevidaca ratnih zločina nad Srbima na Kosovu. "Svi ćute. To je pravi skandal, a ne moj izveštaj u kojem piše ono što se već veoma dugo znalo", rekao je Marti. Prema Martiju, Zapad je veoma dobro znao šta se događa na Kosovu, ali niko nije reagovao. Marti kaže da se na Zapadu znalo o tome šta radi Hašim Tači, ali da su svi o tome ćutali. To je, kako je rekao, slično situaciji u Tunisu i Egiptu, gde su takođe svi znali da je Ben Ali kriminalac a Hosni Mubarak diktator, ali da je politika Zapada bila da se o tome ćuti. On je podsetio na reakciju prvog šefa UNMIK-a na Kosovu i bivšeg ministra spoljnih poslova Francuske Bernara Kušnera "koji se na novinarsko pitanje o tome šta zna o trgovini organa na Kosovu prvo naprasno smejao, a zatim rekao da je sve to besmislica". "Kad se neko smeje tako groznim stvarima, to više govori o njemu samom", naveo je Marti. Izvestilac Marti objašnjava da je razlog takvog ponašanja u tome što je NATO-u, kada je počeo bombardovanje Srbije, bilo potrebno da ima saveznika na Kosovu, a to je bila Kosovska oslobodilačka vojska. Marti je podsetio da je štampa na Zapadu u to vreme pisala samo i Miloševićevim zločinima i zločinima srpske vojske na Kosovu. "Napravljena je slika da su s jedne strane Srbi ubice, a s druge nevini Albanci. Ali stvari nikada nisu tako crno-bele. Prava slika uvek je mnogo komplikovanija", rekao je Marti. Izvestilac Saveta Evrope rekao je da je bio svestan da će njegov izveštaj pokrenuti pravu lavinu reakcija, ali da je ipak odlučio da ga objavi. Govoreći o odnosu prištinskih vlasti prema istrazi koju je sproveo, Martije je rekao da su ga tamo dočekali prijateljski, ali da nije dobio nijednu korisnu informaciju od kosovskih zvaničnika. "Slično je bilo u u Albaniji. Pozicija Tirane bila je veoma jasna: Albanija nije nikad pripadala Jugoslaviji, nije učestvovala u sukobu, tako da nisu postojale namere niti motiv za istragu", kazao je Marti. On je dodao da su činjenice ipak drugačije i podsetio da je Oslobodilačka vojska Kosova delovala i u Albaniji.

Frans 24 - Tajni dokument UN o trgovini organima na Kosovu

Televizija mreža Frans 24 i italijanska agencija TM njuz došli su do poverljivog dokumenta UN i Haškog tribunala o mogućoj trgovini ljudskim organima na Kosovu, u Albaniji i u još nekoliko država koju su organizovali pripadnici Oslobodilačke vojske Kosovo (OVK), objavljeno je na sajtu te televizije. Prema Fransu 24, taj dokument su 2003. redigovali istražitelji UN, ali on nikada nije predat Euleksu. Još nije razjašnjeno zbog čega to nije učinjeno, dodaje televizija. Televizija takođe navodi da se među organizatorima trgovine organima 1999. i 2000. pominju i bliski saradnici Ramuša Haradinaja, bivšeg komandanta OVK i premijera Kosova između 2004. i 2005, koga je Haški tribunal optužio za ratne zločine i sada se nalazi u pritvoru. Dokument predstavlja neku vrstu kompilacije UNMIK-ovih izveštaja o istragama. U njemu se opisuje trgovina koja se navodno dogodila odmah posle rata, 1999. i 2000. Žrtve koje su bile uglavnom srpski civili sa Kosova, ali i mlade žene poreklom iz istočnoevropskih zemalja, prema dokumentu, ilegalno su dovođene na sever Albanije. Prema tom izveštaju, žrtve su, nakon što bi bile dovedene u Albaniju, prebacivane u ilegalne pritvorne centre i u improvizovanu bolnicu, nazvanu "žuta kuća", gde su im vađeni vitalni organi radi kasnije prodaje na ilegalnom tržištu. Na sajtu je objavljen faksimil dokumenta na 29 strana www.france24.com/static/infographies/documents/kosovo_house_2003.pdf  u kojem se navodi da je sredinom 1999, a možda i ranije, između 100 i 300 ljudi oteto i kamionima prebačeno u pritvor na severu Albanije. Većinu otetih činili su, kako se navodi, muškarci, Srbi sa Kosova koji su zarobljeni između juna i oktobra 1999. Počev od avgusta 1999. neki od njih, između 24 i 100 ljudi, prebačeni su sa severa Albanije na druge lokacije, u privatne kuće ili industrijske komplekse u centralnoj Albaniji, uglavnom u blizini grada Burelj, 110 kilometara jugozapadno od Kukeša. Prebacivani su i na druge lokacije, ali su imena tih mesta u objavljenom faksimilu dokumenta zacrnjeni. Zatočenici koji su dovezeni u centralnu Albaniju ponovo su prebacivani u malim grupama u jednu privatnu kuću južno od Burelja u kojoj se nalazila improvizovana klinika. Tamo su im vađeni organi, posle čega su umirali, a njihovi posmrtni ostaci pokopavani su u blizini. Organi su prebacivani na aerodrom Rinas kod Tirane, a odatle u inostranstvo. Među zarobljenicma koji su dovođeni u kuću/kliniku kod Burelja bilo je i žena sa Kosova, iz Albanije i istočne Evrope. Poslednja grupa zatobljenika dovedena je u tu kuću 2000. godine, navodi se. Osim zatočenika koji su dovođeni živi, u Albaniju je prebačen i određen broj tela srpskih civila ubijenih na Kosovu koji su sahranjivani na udaljenim lokacijama. Dokument se, kako se navodi, zasniva na intervjuima sa izvorima, etničkim Albancima koji su bili pripadnici OVK. Neki od njih učestvovali su u prebacivanju zarobljenika, ili ljudskih organa, ali niko od njih nije bio svedok medicinskih zahvata - vađenja organa. U dokumentu se navodi i da su transport i hirurške intervencije vršeni sa znanjem i/ili uz aktivno učešće oficira OVK srednjeg i višeg ranga OVK kao i lekara sa Kosova i iz inostranstva. Operacije su podržavali ljudi sa vezama sa operativicma albanske tajne policije vlade bivšeg premijera Saljija Beriše. U tajnom dokumentu detaljnije se opisuje lokacija na kojoj se nalazi kuća u kojoj su navodno vađeni organi, a potom navode imena deset žrtava kojima se ne mogu pročitati prezimena i svedočenja izvora. Francuska televizija podseća da je u to vreme na Kosovu bilo prisutno više desetina hiljada predstavnika UN, OEBS-a i NATO-a, ali da zbog haosa koji je tamo vladao, nisu reagovali na mnogobrojna krivična dela koja su počinili pripadnici OVK. Dodaje se takođe da su informacije o trgovini ljudskim organima prvi put objavljene 2008. godine u knjizi bivše glavne haške tužiteljke Karle del Ponte za šta UNMIK i ostale međunarodne organizacije nisu pokazale mnogo interesovanja. Izveštaj Dika Martija, iz decembra 2010. godine, izazvao je mnogo više interesovanja, naglašava Frans 24.

NATO samit u junu u Beogradu

Ministar odbrane Dragan Šutanovac potvrdio je prošle nedelje da će u junu u Beogradu biti organizovana Strateška konferencija NATO i partneri pod nazivom "Nakon Lisabona - sprovođenje transformacije" i ocenio da se radi o velikom priznanju koje je NATO odao Srbiji. Na skupu će učestvovati 69 zemalja, od kojih 28 iz NATO i 22 zemlje članice programa Partnerstvo za mir. Demokratska stranka Srbije (DSS) osudila je održavanje, kako tvrdi, NATO samita u junu u Beogradu i ocenila da će, ako se taj skup održi, to biti "još jedno poniženje i velika sramota i za srpsku državu i srpsku vojsku". Kao razloge zbog kojih ne bi trebalo održati taj skup u Beogradu potpredsednik DSS Miloš Jovanović je naveo "krajnje konfliktne" odnose NATO i Srbije kao što su, rekao je, NATO bombardovanje SRJ 1999. i učešće te vojne alijanse u "secesiji dela državne teritorije".

Bedžet Pacoli umešan u skandale oko Kremlja

Milijarder Bedžet Pacoli koji je u Rusiji poznat po skandalu u vezi sa rekonstrukcijom Kremlja, trebalo bi da postane predsednik Kosova, pišu moskovski mediji. Mediji navode da se lider Alijanse za novo Kosovo koji je glavni kandidat za predsednika Kosova, pojavio u Rusiji početkom 90-ih godina, kada je njegova švajcarska kompanija "Mabeteks" radila na projektima u Jakutiji. Tamo se navodno upoznao sa gradonačelnikom Jakutska Pavelom Borodinom koji je 1993. postao šef Uprave za poslove predsednika. Uskoro je "Mabeteks" dobio narudžbine za rekonstrukciju prvog korpusa Kremlja, predsedničke rezidencije Šujska čupa, zgrada vlade, donjeg i gornjeg doma parlamenta, službe za platni promet i niza drugih objekata, pišu moskovski mediji. List Moskovski komsomolac piše da će "restaurator Kremlja, skandalozni Bedžet Pacoli stati na čelo Kosova", dok izdanje RBK ukazuje da je zahvaljujući poznanstvu sa Pavlom Borodinom Pacoli dobio poslove rekonstrukcije državnih objekata u Rusiji. Komersant navodi da je Pacoli postao centralna figura korupcionaških skandala u okruženju predsednika Borisa Jeljcina i podseća da je Državno tužilaštvo sumnjičilo niz činovnika za uzimanje mita u zamenu za posao rekonstrukcije Kremlja. U januaru 1999. na zahtev Rusije izvršen je pretres u prostorijama Mabeteksa u Luganu, a samog Pacolija je saslušala tadašnja državna tužiteljka Švajcarske Karla del Ponte. U junu 2000. u Švajcarskoj je protiv njega podignuta optužnica za pranje novca i podmićivanja u iznosu od četiri miliona dolara. U decembru 2000. godine ruski predmet je obustavljen zbog "odustva kriminala", a Švajcarska je zatvorila predmet u martu 2002, navodi list. Komersant piše da je istovremeno rastao lični sukob Pacolija i tadašnjeg ruskog tužioca Jurija Skuratova, koji je i inicirao istragu protiv Mabeteksa i nakon toga ostao bez svoje funkcije. List podseća da je Pacoli u oktobru 1999. ruskom Prvom kanalu izjavio da je za tužioca kupio 14 odela firme Zegna, a u avgustu 2000. moskovski Basmani sud je doneo odluku da je Skuratov oklevetao Pacolija izjavom da je "ukrao od Rusije stotine miliona dolara". Pacoli je, dodaje se, učestvovao u nizu dobrotvornih projekata, kao što je rekonstrukcija bolnice u Buđonovsku, koja je bila razrušena u vreme napada čečenskih gerilaca 1995. Komersant piše da bi dolazak Pacolija na mesto predsednika Kosova, značio njegov ulazak u veliku politiku, kojoj je odavno stremio. List navodi da je od sredine 2000-ih godina aktivno lobirao za nezavisnot Kosova i da će mu na mestu predsednika lobiranje biti mnogo jednostavnije. Glas Rusije je ocenio da je u poređenju sa premijerom Kosova Hašijem Tačijem, Pacoli "prosto anđeo". "Takav predsednik može da se dogovori i sa Briselom, i sa Vašingtonom i sa Beogradom, i čak, ako bude imao sreće sa nepredusretljivom Moskvom", ocenjuje radio. Saradnik Centra za proučavanje savremene balkanske krize Ruske akademije nauka Ana Filimonova izjavila je Glasu Rusije da je Pacoli lobirao interese projekta Nabuko i gasovoda Iran-Turska-Grčka-Albanija-Kosovo. To se, prema njenim rečima , u korenu kosi sa ruskim interesima na Balkanu, posebno što se tiče izgradnje Južnog toka. "Zato, teško da će Pacoli razvijati neke odnose sa Rusijom", ocenila je ona, dodajući da treba imati u vidu i principijelnu poziciju Rusije o nepriznavanju nezavisnosti Kosova i nepristajanju da Kosovo postane član međunarodnih organizacija, pre svega UN. Zorana Bojić, Moskva

Patrijarh Irinej u poseti SAD

Srpski patrijarh Irinej boraviće u poseti SAD od 16. februara do 1. marta, saznaje agencija Beta u Patrijaršiji. Kako je Beti rečeno, jedan od povoda patrijarhove posete jeste taj što on nije bio u mogućnosti da prisustvuje sahrani mitropolita libertivilsko-čikaškog Hristofora, u avgustu prošle godine. Tokom njegove posete SAD, u crkvi Vaskresenja Hristovog u Čikagu biće služena liturgija. Patrijarh će, tokom posete, prisustvovati i sastanku eparhijskih arhijereja SPC u SAD, a, kako je rečeno Beti, nisu predviđene posete drugim crkvama. Patrijarh je administrator libertivilsko-čikaške mitropolije, nakon smrti mitropolita Hristofora.

Balkan i dalje glavni izazov za Evropu

Događaji na Zapadnom Balkanu ponovo će predstavljati glavni izazov za stabilnost u Evropi 2011, ocenjuje se u izveštaju direktora Nacionalne obaveštajne službe SAD Džejmsa Klapera o globalnim pretnjama po bezbednost. U izveštaju Stalnom odboru za obaveštajne službe Predstavničkog doma, Klaper ocenjuje da su glavni izvori napetosti na Balkanu nerešena pitanja vezana za BiH i Kosovo. Mučan međuetnički kondominijum u BiH i nerešena pitanja u vezi s Kosovom, uključujući budućnost većinski srpskih oblasti na severu Kosova, napore Beograda da ponovo otvori pregovore o statusu i slabost Prištine u vladavini zakona i demokratiji i dalje predstavljaju izvore napetosti koji zahtevaju diplomatsko i bezbednosno angažovanje Zapada, navodi se. Kada je reč o Srbiji, u izveštaju podnetom 10. februara ističe se da su srpski lideri privrženi evropskoj budućnosti, a predsednik (Srbije Boris) Tadić ima želju da se brzo napreduje ka članstvu u EU, ali da u isto vreme oni nisu spremni da odustanu od Kosova radi ostvarenja tog cilja. Srbija je, dodaje se, ojačala saradnju sa NATO ali je ostala pri tome da u narednih nekoliko godina neće aktivno tražiti članstvo. Što se tiče Kosova, Klaper podseća da je više od 70 zemalja, među kojma je 22 od 27 članica EU, priznalo Kosovo. Dodaje se, međutim, da će Priština u godinama koje dolaze i dalje zavisiti od ekonomske i razvojne pomoći međunarodne zajednice kao i od diplomatskog i vojnog prisustva u daljem učvršćivanju svoje državnosti. Institucije Kosova su i dalje slabe a kriminal i korupcija rasporostranjeni, dok Beograd otvoreno podržava paralelne srpske institucije i koristi politička i diplomatska sredstva da ospori nezavisnost Prištine, navodi se u izveštaju. Prisustvo NATO, iako smanjeno, i dalje je potrebno kako bi se zaustavilo nasilje, a mentorstvo NATO nad slabašnim bezbednosnim snagama Kosova ključno je za efikasnost i demokratski razvoj tih snaga. Za BiH se navodi da će retorika etničkih Srba o secesiji od Bosne i dalje podgrevati strasti, iako šire nasilje ni formalna podela nisu verovatni. Multietničke državne institucije BiH nisu uređene, političkim procesom i dalje dominiraju etničke teme, a prepirke među tri glavne etničke grupe sprečavaju proces izgradnje institucija, ocenjuje Klaper. Obnovljeni napori SAD i EU za postizanje kompromisa o ustavnim reformama i drugim sporazumima potrebnim za napredovanje BiH ka članstvu u NATO i EU do sada su imali malo uspeha, dodaje se u izveštaju.

Deset godina od napada na autobus Niš-ekspresa kod Podujeva

Parastosom, koji je Lapljem Selu u crkvi svete Petke služio vladika raško-prizrenski Teodosije, u sredu je obeležena deseta godišnjica od napada na autobus "Niš-ekskpresa" u mestu Livadice, kod Podujeva, u kome je poginulo 12 putnika. Vladika Teodosije je kazao da je dužnost svih da se sećaju žrtava i da se za za njih mole, preneo je KIM radio. "Molimo za naše najmilije koji su stradali od ruku zločinaca i terorista, samo zato što su druge nacije i vere...", kazao je Teodosije. Teodosije je rekao da su Livadice jedan od najvećih zločina posle dolaska međunarodnih snaga na Kosovo i da ostaje žaljenje što ovaj kao i mnogi drugi zločini prema Srbima nisu rasvetljeni. Kako je preneo KIM radio, obeležavanju desetogodišnjice napada na autobus "Niš-ekspresa" nije prisustvovao niko od predstavnika srpskih institucija. Dom zdravlja u Gračanici saopštio je da je direktorka Doma Rada Trajković jutros položila cveće i upalila sveće na mestu na kome je autobus dignut u vazduh. U eksploziji mine postavljene ispod mosta na magistralnom putu Niš-Priština, 16. februara 2001. godine dignut je u vazduh prvi od šest autobusa kojima su raseljeni Srbi sa Kosova i Metohije išli na zadušnice u Gračanicu, u pratnji vojnika Kfora. U napadu je na licu mesta poginulo deset osoba, a kasnije su još dve preminule od povreda. Ubijeni su dvogodišnji Danilo Cokić i njegovi roditelji Snežana (1975) i Nebojša-Njegoš Cokić (1974), Mirjana Dragović (1981), Sunčica Pejčić (1972), Tihomir Stojković (1969), Dragutin Vukotić(1954), Lazar Milikić (1936), Milinko Kragović (1943) i Nenad Stojanović (1943), a kasnije su preminuli i supružnici Tokić iz Skulaneva kod Prištine. Vrhovni sud Kosova je u drugostepenom postupku u martu 2009. godine oslobodio Fljorima Ejupija, jedinog osumnjičenog za taj zločin.