SVET

Platili su mi za seks

Belgija izjednačila svetski rekord bez Vlade

Berluskoni nije zabrinut zbog suđenja za prostituciju

Telefonska služba definiše vrstu kašlja

Bez promene u režimu viza za Zapadni Balkan, zasad...

Velika erupcija na Suncu, možda stiže do Zemlje

Trajni mehanizam EU za spas iz dužničke krize

Platili su mi za seks

Poljaci masovno koriste jednostavni trik kako da pred poreskim vlastima opravdaju sumnjive prihode, i svaki deseti poreski obveznik koga su posetili poreznici tvrdi da je taj novac, za koji nema nikakve račune, zaradio - prostitucijom. Plaćeni seks je jedina delatnost koja u Poljskoj nije oporezovana, a nije ni krivično gonjena, tako da su mnoge Poljakinje, ali i Poljaci, na pitanje otkud ti prihodi jednostavno odgovarali - platili su mi za seks. Poljski poreski uredi su godinama nemoćni pred tim izgovorom, a sada proveravaju da li je zaista seks za novac uzeo toliko maha. U poreskim uredima izdvojene su posebne "diskretne sobe" u kojima obveznik potvrđuje da je zaista zarađivao prodajući svoje telo tako što poreskim činovnicima podnosi račune iz hotela, fotografije, i-mejlove ili izvode telefonskih razgovora. Činovnici traže i telefone klijenata koje takođe pozivaju u "diskretne sobe" da potvrde da su zaista platili za seks. Činovnici izlaze i na teren da provere te podatke. Jednoj Poljakinji koja je brižljivo pripremila svaki detalj priče i dala i telefone klijenata, poreznici nisu uvažili dokaze jer se ispostavilo da su svi "klijenti" njeni prijatelji i poznanici. "Obično ne moramo da dođemo do te faze. Kada zatražimo račune i dokaze obveznik, obično prizna da prihod nije od prostitucije", izjavila je za današnju Gazetu viborču portparol Poreskog ureda u Lođu Agnješka Pavlak. Nova praksa provere se već prve, 2010. godine pokazala kao uspešna, pošto prema podacima poreskih ureda - jedan je u regionu Šlezije, niko nije uspeo da sumnjive prihode opravda prostitucijom.

Belgija izjednačila svetski rekord bez Vlade

Belgija koja je bez vlade 249 dana, juče je izjednačila svetski rekord koji je do sada držao Irak, a u rešavanje političke krize, prema nekim predlozima, mogao bi da se uključi i bivši finski predsednik Marti Ahtisari. Na poziv 30-ak udruženja flamanskih i frankofonih studenata, danas posle podne i uveče biće održani skupovi u glavnim univerzitetskim gradovima u Belgiji na kojima mladi žele da izraze nezadovoljstvo zbog političkog ćorsokaka i da upute, kako objašnjava jedan od organizatora, antiseparatističku i antinacionalističku poruku. Iračanima je prošle godine trebalo 249 dana da postignu dogovor o podeli vlasti između Kurda, sunita i šiita, a u Belgiji još nema ništa na vidiku, piše flamanski dnevnik Het Latste Niuz. Belgijski kralj Albert Drugi je produžio do 1. marta posredničku misiju poverenu Valoncu Didijeu Rendersu u nastojanju da se postigne nagodba flamanskih i valonskih stranaka o formiranju federalne vlade, osam meseci od izbora u junu 2010. Međutim, male su šanse za to i zemlju nastavlja da vodi vlada zadužena da se brine samo o tekućim poslovima, podseća agencija Frans pres. Jaz je toliko dubok da bi možda trebalo razmisliti o imenovanju neke ličnosti spolja kako bi se približili stavovi, sugerisao je u dnevniku Eko profesor prava sa Harvarda Robert Mnukin. Ovaj američki stručnjak je u tom kontekstu pomenuo bivšeg finskog predsednika i dobitnika Nobelove nagrade za mir Martija Ahtisarija koji je posredovao na Kosovu, Namibiji i Severnoj Irskoj. "Čitav politički sistem je tako napravljen da dva naroda žive bez istinske povezanosti. Može li se zemlja podeliti? Da, to bi moglo da se dogodi u narednih 10 godina", smatra Mnukin. Za sada, ocenjuje agencija Frans pres, čini se da Belgija ide ka novim izborima, možda u maju, uz mogućnost dalje radikalizacije u zemlji. Na parlamentarnim izborima u Belgiji 13. juna 2010. pobedile su flamanska separatistička partija N-VA i frankofoni socijalisti. Od tada traju pregovori za formiranje koalicione vlade. Jedno od pitanja oko kojih se spore Flamanci i Valonci jeste sudbina arondismana u predgrađu Brisela, koji se nalazi u Flandriji, ali gde živi oko 130.000 frankofonih stanovnika. Flamanci žele da se frankofonom stanovništvu u tom arondismanu ukinu izborna prava koja su stekli 1960-ih. Valonci i Flamanci su u sporu i zbog toga što Flamanci žele više autonomije za severni deo, ekonomski jaču Flandriju u kojoj se govori holandski. Veza Flandrije i Valonije, uspostavljena 1830. godine, slabi od 1970. godine, od kada su pet puta dodavani amandmani na Ustav.

Berluskoni nije zabrinut zbog suđenja za prostituciju

Italijanski premijer Silvio Berluskoni rekao je u Rimu da nije zabrinut zbog predstojećeg suđenja po optužbama da je platio za seks sa 17-godišnjom Marokankom i zloupotrebio položaj pokušavajući da to prikrije. Berluskoni je u prvom javnom pojavljivanju od odluke suda u Milanu o početku suđenja, odbio da odgovara na pitanja o tom slučaju. Italijanski premijer je rekao da neće govoriti o slučaju "iz ljubavi prema svojoj zemlji", ali je dodao: "Mogu da kažem samo jedno, uopšte nisam zabrinut". Berluskoni je optužen da je 17-ogodišnjoj Marokanki platio za seksualne usluge i zloupotrebio položaj da to prikrije, a suđenje je zakazano za 6. april. Berluskoni je odbacio optužbe kao "neosnovane". Optužba je ojačala pozive da Berluskoni podnese ostavku, koje je podstakao razlaz sa koalicionim partnerom Frankom Fratinijem. Italijanski premijer je ostao pri stavu da su on i njegov koalicioni partner Liga za sever jedinstveni i "odlučni da ostanu na vlasti do kraja mandata". Berluskoni je izabran za premijera 2008, a sledeći parlamentarni izbori planirani su za 2013. godinu.

Telefonska služba definiše vrstu kašlja

Građani Nemačke do kraja marta mogu da koriste telefonski broj gde će im automat, ako kašlju, saopštiti kakva vrsta kašlja ih muči. Automat su konstruisali stručnjaci odeljenja za digitalnu medijsku tehnologiju Fraunhofer-Instituta, a tokom priprema projekta snimili su kašalj hiljada ljudi u Hamburgu i Oldenburgu i u jednoj lekarskoj ordinaciji za plućne bolesti. Autori izuma, kako prenose mediji, naglašavaju da automat nije zamena za odlazak kod lekara, ali omogućava pacijentu da brzo, za početak, odredi vrstu kašlja i u apoteci zatraži prikladan lek. Ankete su pokazale da više od polovine Nemaca i ne zna da postoje različite vrste kašlja. Glas na novom automatu ljubazno saopštava bolesniku da li se radi o suvom, veoma suvom ili kašlju sa sekretom. Predviđena je i mogućnost da glas sa "kašalj-automata" saopšti i da nije moguće da postavi dijagnozu, te preporuci bolesniku odlazak kod lekara. To se dešava u oko 20 odsto poziva. Udruženje nemačkih lekara je saopštilo da izum smatra sumnjivim i da ga neće preporučiti pacijentima jer prava dijagnoza u slučaju kašlja zavisi i od uzrasta, težine i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta. Pre nego što je "kašalj-automat" počeo da radi, očekivalo se najviše tridesetak poziva dnevno, ali sada se javlja po 200 ljudi dnevno koji žele da definišu koja vrsta kašlja ih muči.

Bez promene u režimu viza za Zapadni Balkan, zasad...

Francuska i Holandija su predložile da se uvede vanredni mehanizam za privremeno ponovno uvođenje evropskih viza nekoj zemlji Zapadnog Balkana, ako bi došlo do "hitne vanredne situacije", ali zasad režim ukinutih viza ostaje bez promena. To je agenciji Beta rekao portparol u Evropskoj komisiji (EK) Mikele Čerkone, dodavši da će ministri unutrašnjih poslova Evropske unije 24. februara po svemu sudeći razmotriti francusko-holandski predlog. Za eventualno usvajanje takve dopune režima bez viza za Zapadni Balkan je potrebno izvesno vreme, postupak unutar Saveta ministara i usvajanje u Evropskom parlamentu. Po mišljenju evropskih diplomatskih izvora, u Evropskom parlamentu bi francusko-holandski predlog teško prošao, jer su se evropski parlamentarci snažno založili za ukidanje viza Bosni i Albaniji, u novembru prošle godine. Tad su ovakvu odluku smatrale preuranjenom Francuska, pod pritiskom velikih bezbednosnih problema s rumunskim i bugarskim Romima, kao i Holandija čija je manjinska vlada pod pritiskom stranke koja se protivi otvaranju granica EU, a koja daje dragocenu parlamentarnu podršku vladi u Hagu. Evropske diplomate smatraju da sadašnji francusko-holandski predlog predstavlja prevashodno politički pritisak da se ne popusti u pomnom praćenju priliva "lažnih azilanata", odnosno kako zemlje Zapadnog Balkana kojima su ukinute vize "na delu" sprovode obaveze koje su preuzele sporazumom s EU. Čerkone, predstavnik za štampu komesarke za unutrašnje poslove EK Sesilije Malmstrem, objasnio je da takva dopuna, ako uopšte bude prihvaćena, ne bi bitno izmenila odluku i uredbu EU o ukidanju viza za države Zapadnog Balkana, već bi samo značila da se, zbog naglo naraslih teškoća, privremeno jedna zemlja sa "bele" ponovo stavlja na "crnu šengensku listu" država čiji građani moraju imati vize za ulazak na teritoriju EU. Čerkone ja naveo da je ceo postupak temeljitog "dvostrukog praćenja" vizne liberalizacije počeo pre mesec dana i da će biti potrebno još par meseci da se dobije temeljita, celovita slika kako se taj režim primenjuje. Dotad režim ukinutih EU viza za države Zapadnog Balkana ostaje na snazi. Francuska i Holandija su kao razloge navele ne samo veliki broj "lažnih azilanata", već i probleme pouzdanosti jako uzdrmanih institucija vlasti u nekim zemljama, a posebno u Albaniji gde su zbog političkih sukoba dovedni u pitanje javni red, bezbednost i vladavina zakona. Izvori EK su Beti prethodno preneli da se vlastima Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana stalno stavlja do znanja da priliv "lažnih azilanata" u Evropsku uniju mora biti obuzdan. U protivnom će biti ugrožen režim bez viza za te zemlje. Visoki zvaničnici Evropske unije su u poslednje vreme stavljali do znanja i srpskim sagovornicima da problem priliva "lažnih azilanata" u neke zemlje Unije može, ako izmakne kontroli, dovesti u pitanje režim bez viza za Srbiju i još neke države regiona. Predsednik Evropskog parlamenta Jerži Buzek je sasvim nedavno to spomenuo u susretu s predsednicom Skupštine Srbije Slavicom Đukić-Dejanović. Mada, pitanje "lažnih azilanata" nije spominjano srpskoj delegaciji na čelu s premijerom Mirkom Cvetkovićem, kada je ona uručila odgovore Beograda na Upitnik Evropske komisije o kandidaturi za članstvo u Uniji, 31.januara. Dragan Blagojević, Brisel

Velika erupcija na Suncu, možda stiže do Zemlje

Najveća erupcija za četiri godine dogodila se u utorak na Suncu koje ulazi u period žive aktivnosti, saopštila je američka svemirska agencija NASA. Erupcija je bila "kategorije H" što je najjače na skali za praćenje aktivnost Sunca. NASA je snimila bljesak ultraljubičastog zračenja veoma velike jačine čemu su danima prethodile manje erupcije. Veliku erupciju od utorka prati izbacivanje materijala sa Sunca brzinom od 900 kilometara u sekundi koji bi danas trebalo da stigne do Zemlje. Te erupcije mogu izazvati poremećaje u snabdevanju strujom i telekomunikacijama na Zemlji, upozorila je NASA. Magnetna oluja nastala zbog aktivnosti Sunca je 1972. godine izazvala prekid snabdevanja strujom dela Kanade.

Trajni mehanizam EU za spas iz dužničke krize

Ministri finansija zemalja članica evrozone odlučili su u Briselu da kreiraju trajni mehanizam za spasavanje iz dužničke krize koji će početi da deluje 2013. godine, a na raspolaganju će imati 500 milijardi evra. Predsedavajući sastanka ministara finansija 17 zemalja članica EU koje kao zajedničku valutu koriste evro Žan Klod Junker (Jean Claude Juncker) rekao je da su se ministri "složili o okvirnom budžetu od 500 milijardi evra, koji će biti revidiran svake druge godine". Junker je rekao da će dodatno finansiranje obezbediti Međunarodni monetarni fond. Evropski mehanizam za stabilnost 2013. godine će zameniti sadašnji evropski fond za spasavanje zemalja članica evrozone od bankrota. Ministri se nisu dogovorili o povećanju budžeta sadašnjeg mehanizma spasavanja. Sadašnji mehanizam spasavanja, kreiran u maju 2010. nakon velike dužničke krize Grčke, raspolaže sa 440 milijardi evra, ali, ukazuje AFP, to je faktički manja suma i iznosi 250 milijardi evra jer se ostatak odnosi na neophodne garancije za zajmove.