REGION

Incko nema ovlaštenja da osporava zakone RS

Politika EU ne može biti politika nametanja

Bosna nije Belgija pa da može 300 dana bez vlade

Gruevski ponovo poziva Crvenkovskog na izbore

Bil Klinton nepoželjan u Crnoj Gori

SPC: Nema osnova da CPC koristi Cetinjski manastir

Cene smeštaja u Hrvatskoj kao i u 2010.

Incko nema ovlaštenja da osporava zakone RS

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik uputio je juče pismo ambasadorima država članica EU i Saveta za implementaciju mira (PIK) u BiH u kojem navodi da visoki međunarodni predstavnik u BiH Valentin Incko nema ovlašćenja da osporava zakone koje donosi Narodna skupština RS. Dodik u pismu navodi da je neposredan povod za njegovo obraćanje ambasadorima PIK-a nalog kojim je visoki predstavnik Valentin Incko 5. januara obustavio primenu Zakona o statusu državne imovine koja se nalazi na teritoriji RS i pod zabranom je raspolaganja. Podsećajući da se Incko prilikom donošenja takve odluke pozvao na ovlašćenja koja ima po osnovu Aneksa 10. Dejtonskog sporazuma, Dodik ističe da je RS jedna od potpisnica tog sporazuma, pa i ovog aneksa, kao i da "nije dozvoljeno da bilo ko dobijeni mandat za delovanje koristi protiv onoga od koga je taj mandat dobio". Predsednik RS upozorava da je "nepravda koju su činili visoki predstavnici RS" trajala do 2007. godine, kada su se Vlada i parlament RS usprotivili "nepravednom delovanju visokog predstavnika". On je podsetio da je entitetski parlament u 2009. doneo zaključak prema kojem Kancelarija visokog predstavnika (OHR) treba da bude transformisana u Kancelariju specijalnog predstavnika EU, bez nadležnosti za nametanje rešenja u BiH. Parlament RS je tada, navodi Dodik, zatražio od visokog predstavnika da se odmah odrekne "bonskih ovlašćenja", koje koristi za nametanje zakona i smenu izabranih zvaničnika, ali je visoki predstavnik, umesto toga, doneo odluku kojom ukida te zaključke. Visoki predstavnik je to obrazložio time da oni "ugrožavaju isključive nadležnosti BiH izričito navedene u Ustavu BiH". Dodik, takođe, ističe da je potpisivanjem svih aneksa Dejtonskog sporazuma "Republika Srpska učestvovala u ukidanju nelegitimne i nelegalne Republike Bosne i Hercegovine, potvrđujući svoj međunarodni status, od tada kao državotvorni entitet BiH". Predsednik RS dodaje da su Dejtonski i Pariski mirovni sporazum odredili BiH kao sporazumnu državu dva entiteta, dajući jedino entitetima pravo da budu strane u budućim promenama tih međunarodnih ugovora. Dodik, takođe, tvrdi da entitetima pripadaju sve državne funkcije i nadležnosti, osim onih koje Ustavom BiH nisu izričito date institucijama BiH, naglašavajući da nijednim članom Ustava BiH nije Bosni i Hercegovini dato pravo na bilo kakvu imovinu. "Ustav BiH niti bilo koji drugi aneks Dejtonskog sporazuma, ne sadrži pravni osnov kojim bi bilo ustanovljeno pravo BiH da ima imovinu, pa primenom ustavne odredbe Ustava BiH, pravo na imovinu pripada isključivo entitetima", istakao je Dodik. Predsednik RS dodaje da Ustav BiH ne sadrži osnov za donošenje Zakona o podeli državne imovine na nivou BiH, jer je isključiva nadležnost za donošenje takvih zakona na entitetskom nivou. Prema njegovim rečima, u nadležnosti BiH nisu ni svojinsko-pravni odnosi. "Suprotno tome, protivnici Dejtonske BiH insistiraju da sva imovina, koja je ranije pripadala SR BiH, a koja je bila u sastavu SFRJ, sada pripada BiH i da se mora uknjižiti isključivo na njeno vlasništvo", navodi se u pismu. Dodik smatra da to "nema veze sa pravom i stvarnošću", jer "ne postoji BiH izvan entiteta", dodajući da bi knjiženjem državne imovine na BiH direktno bio prekršen Dejtonski sporazum. Predsednik RS pozvao je ambasadore država članica EU i PIK-a da poštuju vladavinu prava, ističući da je to jedini način da se obezbedi opstanak države BiH. Visoki predstavnik Valentin Incko je 5. januara suspendovao primenu Zakona RS o statusu državne imovine do konačne odluke Ustavnog suda BiH o tom pitanju. Pitanje ustavnosti tog zakona pokrenuo je lider Stranke demokratske akcije (SDA) Sulejman Tihić. Tim zakonom predviđeno je da se državna imovina na teritoriji RS knjiži kao vlasništvo tog entiteta. Ambasadori PIK-a, osim ambasadora Rusije, upozorili su nedavno RS da ne usvaja ni Zakon o katastru, koji RS namerava da donese po hitnom postupku, a predviđa da se uspostavi evidencija nepokretnosti i prava nad njima. Bez obzira na ta upozorenja, parlament RS je u utorak usvojio taj zakon. Međunarodna zajednica insistira da se pitanje statusa državne imovine u BiH reši na državnom, a ne entitetskom nivou.

Politika EU ne može biti politika nametanja

Predsedavajući Predsedništva BiH Nebojša Radmanović izjavio je jučeu Sarajevu da bi za BiH "bilo najbolje zatvoriti Kancelariju visokog predstavnika (OHR) i ukinuti funkciju specijalnog predstavnika EU, a imenovati šefa delegacije EU u BiH". Na konferenciji "Parlament za Evropu", Radmanović je naglasio da "politika EU prema BiH ne može biti politika jednostranog nametanja rešenja već politika ponude različitih institucionalnih opcija i traženja najfunkcionalnijih rešenja, od kojih sva ispunjavaju evropske standarde primjenjive u praksi". "Jedino stabilno, demokratsko i održivo rešenje za BiH je njena integracija u EU kao širu, ekonomski razvijeniju i politički stabilniju i bezbedniju strukturu. Time svi problemi BiH neće nestati ali promeniće se opšti okvir i politički kontekst unutar koga će oni biti rešavani", rekao je Radmanović. On je istakao da o EU postoji konsenzus relevantnih političkih snaga u BiH, "što je možda najvažniji konsenzus poslije Dejtonskog mirovnog sporazuma na kome počiva ova zemlja". Radmanović je kazao da "spoljna politika BiH ima dva čvrsta stuba, a to su razvijanje dobrosusedskih odnosa i članstvo u EU". Dodao je da je, "nažalost, BiH jedina zemlja iz regiona koja nije podnela aplikaciju za članstvo u EU" jer ne ispunjava deo Sporazuma koji se odnosi na stvaranje zakonodavnog okvira za sistem državne pomoći i zato što nije uspostavila nezavisno operativno telo za kontrolu državne pomoći. "Verujem da će u najskorije vreme biti izgrađen institucionalni okvir za ispunjenje ovog važnog zadatka iz Sporazuma sa EU", rekao je Radmanović. On je podsetio da BiH još nije uskladila ni Ustav BiH sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, odnosno odlukom Suda za ljudska prava u Strazburu u slučaju "Sejdić i Finci". Izrazio je nadu da će ovaj uslov biti ispunjen čim bude konstituisana nova zakonodavna i izvršna vlast na nivou BiH. "Kada su u pitanju zastoji, jedan od razloga treba tražiti u izbornoj kampanji i oktobarskim izborima koji su, kao i u svakoj drugoj zemlji, potrošili dosta političke energije na međusobna rivalstva političkih snaga i unutrašnja pitanja", ocenio je Radmanović. U Sarajevu se održava sesija "Parlament za Evropu". Skupu prisustvuju, pored ostalih, visoki predstavnik Valentin Incko, članica delegacije Evropskog parlamenta Doris Pak, državni sekretar za evropske integracije Republike Hrvatske Andrej Plenković i izvršni direktor za Evropu i centralnu Aziju pri Službi spoljnih poslova EU Miroslav Lajčak. Cilj "Parlamenta za Evropu" je da ohrabri učešće domaćih parlamentaraca u procesu integracije u Evropsku uniju, te da evropska pitanja stave u fokus političke i javne debate u Bosni i Hercegovini.

Bosna nije Belgija pa da može 300 dana bez vlade

Međunarodna zajednica krenula je u diplomatsku ofanzivu u BiH u nastojanju da podstakne političke stranke da pet meseci posle izbora postignu dogovor o formiranju vlasti koja će početi da sprovodi nužne reforme. "Nije normalno da u BiH još nije formirana vlast", reči su kojima je posetu BiH u utorak počela članica Evropskog parlamenta Doris Pak. U BiH su u oktobru prošle godine održani opšti izbori, a skoro pet meseci kasnije, BiH nema državnu vladu. Takođe, nije uspostavljena ni vlast u Federaciji BiH, kao ni vlast u nekoliko kantona u tom entitetu. U međuvremenu, ekonomski problemi se gomilaju, nezaposlenost je dostigla kritičnu tačku, a prema nekim istraživanjima, čak polovina stanovnika BiH je siromašna. Zbog neizvesne političke, ali i teške socijalne situacije, osim Doris Pak, u Sarajevo je sinoć doputovao i izvršni direktor za Evropu i centralnu Aziju pri Službi spoljnih poslova EU Miroslav Lajčak. Takođe, u BiH borave i politički direktori i ambasadori zemalja Višegradske grupe iz Slovačke, Mađarske, Češke i Poljske, a posetu najavili i visoki američki zvaničnici Džejms Stajnberg i Tomas Kantrimen. Od izbora, BiH već mesecima đeluje u tehničkom mandatu, a nije moguće pronaći dogovor ni za izbor novog mandatara Saveta ministara BiH. Naime, hrvatski predstavnici u BiH zahtevaju da novi mandatar državne vlade bude iz reda hrvatskog naroda, prema sistemu "rotacije". Socijaldemokratska partija (SDP) nudi predstavnika hrvatskog naroda iz svoje stranke, što su kategorički odbili predstavnici Srba i prohrvatskih stranaka u BiH, tvrdeći da "SDP ne može da ponudi autentičnog predstavnika hrvatskog naroda". SDP-u se prebacuje i to što je za hrvatskog člana Predsedništva BiH kandidovan, a kasnije i izabran član te stranke Željko Komšić. Predstavnici Srba u BiH u šali znaju reći da su "Hrvatima predsjednika izabrali Bošnjaci koji su glasali za Komšića". Zbog ovakvih nesuglasica, evropski zvaničnici su kao osnovne razloge zbog kojih nije moguće formirati vlast u BiH, naveli "etničku motivisanost". Poručili su da je vreme da se političari "uozbilje" i da prestanu sa "odmeravanjem snaga". "BiH nije Belgija i ne može sebi dozvoliti taj luksuz da nema vlasti, jer Belgija ima dobro uspostavljenu administraciju", rekla je Pak u Sarajevu i izrazila nadu da će do kraja marta ipak doći do uspostave vlasti. "Krajem marta neće biti novca u budžetu, a ako političari ne budu dobijali novac, možda će tada početi razmišljati o tome da treba da formiraju vlast", rekla je ironično Pak. Ona, kao i Miroslav Lajčak, zbog neuspostavljanja vlasti u BiH, ali i loše ekonomske situacije, krive domaće političare. "Rukovodstvo BiH mora učiniti dodatni napor i fokusirati se na uspostavljanje vlasti koja je prioritet ne samo u smislu deblokiranja procesa evropskih integracija BiH, nego i kako bi iste radile na preostalim reformama za dobrobit građana BiH", rekao je Lajčak. Svi međunarodni zvaničnici koji trenutno borave u BiH, došli su s istom porukom, a to je - formirati vlast što pre kako ne bi došlo do blokade rada svih institucija, ali i hitno napraviti radikalne pomake na putu ka Evropskoj uniji. Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko je više puta poručio da je "EU zabrinuta zbog trenutnog zastoja u formiranju vlasti u BiH". "Kašnjenje u formiranju vlasti predstavlja ozbiljnu prepreku za napredak BiH na putu članstva u EU", rekao je Incko i kazao da su i ministri spoljnih poslova zemalja EU upozorili u ponedeljak u Briselu na negativne posledice koje bi to moglo imati. Istakao je da "politički lideri u BiH treba da pokrenu konstruktivan dijalog koji će rezultirati formiranjem vlasti bez daljeg odlaganja". U BiH nije moguće postići dogovor o izmeni ustava, popisu stanovništva, formiranju vlasti, što su dovoljni razlozi za zabrinutost i moguću reakciju međunarodnih institucija. Evropska zastupnica Doris Pak je u sredu u Sarajevu pozvala mlade "da izađu na ulice i tako domaće političare nateraju da poboljšaju stanje u državi", čime je na sebe navukla bes domaćih političara. Sekretar Stranke demokratske akcije BiH (SDA) Amir Zukić, izjavio je da takva poruka Doris Pak nije u skladu sa diplomatskom praksom, te da "ona dobro zna ko u BiH radi i nudi rešenja, a ko opstruiše". Portparol Hrvatske demokratske zajednice BiH (HDZ) smatra da se problemi ne rešavaju na ulici, te da su takve izjave "krajnje nediplomatske". Predsedavajući Predsedništva BiH Nebojša Radmanović veruje da smetnja u postizanju dogovora unutar BiH leži u činjenici "da su na površinu izašla različita viđenja unutrašnje organizacije BiH". "Pomoć međunarodne zajednice mora biti pažljivo osmišljena, da ne bi bila kontraproduktivna, što je nekad bio slučaj", rekao je Radmanović i istakao da "EU mora imati jaču ulogu i na prostoru celog Zapadnog Balkana". Međutim, koliko god se ne slagali politički zvaničnici BiH sa međunarodnim predstavnicima, deklarativno se svi slažu u jednom - a to je da put BiH ka EU nema alternative, na kojem zvaničnici BiH nisu mnogo toga postigli u poslednjih godinu dana. Koliko će razgovori sa političarima BiH na kraju uroditi plodom teško je prognozirati, jer su, upozoravaju analitičari, i mnogo veće incijative međunarodnih zvaničnika, poput Butmirske, davno propale i već zaboravljene. Merima Spahić, Sarajevo

Gruevski ponovo poziva Crvenkovskog na izbore

Makedonski premijer Nikola Gruevski najavio je raspisivanje izbora koji bi bili održani u aprilu, ako se opozicija ne vrati u parlament. Gruevski je na konferenciji za novinare rekao da je njegova partija VMRO-DPMNE tu odluku donela na sastanku izvršnog komiteta i da je već formiran Republički izborni štab. "Izvršni komitet partije održao je sinoć sednicu na kojoj je doneo odluku da pozove (lidera opozicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije, SDSM) Branka Crvenkovskog da podrži brze i prevremene izbore", rekao je Gruevski. Makedonski premijer je u intervju za televiziju Sitel pre dva dana najavio raspisivanje izbora zbog, kako je kazao, pritiska opozicije koja je izašla iz parlamenta u znak protesta zbog zamrzavanja računa teeviziji A1 čiji je vlasnik i deo menadžmenta u pritvoru zbog istrage o organizovanom kriminalu i utaji poreza. Crvenkovski je rekao da podržava raspisivanje prevremenih izbora ali i postavio uslove - odmrzavanje računa televiziji A1, izmena izbornog zakona, obnavljanje biračkog spiska i donošenje zakona o medijima radi jednake podele državnog novca za reklame u svim nacionalnim medijima. Gruevski je na konferenciji za novinare rekao da će kao uslove prihvatiti samo promenu izbornog zakona i obnavljanje biračkog spiska. Redovni parlamentarni izbori su najavljivani za narednu godinu. Ako budu sada raspisani, to će biti drugi vanredni parlamentarni izbori. Gruevski je pobedio na vanrednim parlamentarnim izborima 2008. godine kada je formirao koaliciju sa Demokratskom unijom za integracije, partijom Albanaca. Ovo je drugi mandat Gruevskog pošto je pobedio i na izborima 2006.

Bil Klinton nepoželjan u Crnoj Gori

Bivši američki predsednik Bil Klinton nije dobrodošao u Crnoj Gori, stav je opozicione Nove srpske demokratije povodom najave da će Klinton u drugoj polovini maja, na poziv Atlas kompanije, posjetiti Podgoricu. Klinton bi , prema ranijoj najavi, trebalo da učestvuje na jednom poslovnom skupu u Crnoj Gori, u organizaaciji Atlas grupe. Bivši americki predsednik se ranije sastao sa predsednikom Atlas grupe Duškom Kneževićem. Iz Nove srpske demokratije je saopšteno da Klinton nije poželjan , jer se on smatra "sinonimom za nezapamćenu agresiju" NATO-a na bivšu Saveznu Republiku Jugoslaviju, u proljeće 1999. godine. Prema medijskim spekulacijama, Klinton će u Crnoj Gori doputovati privatnim avionom , i već su u toku opsežne pripreme za posetu bivšeg američkog predsjednika.

SPC: Nema osnova da CPC koristi Cetinjski manastir

Mitropolija crnogorsko-primorska Srpske pravoslavne crkve (SPC) ocenila je da "ne postoji nijedan pravni ni crkveni osnov" da se Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi (CPC) odobri korišćenje Cetinjskog manastira i pravoslavne crkvene imovine u Crnoj Gori. Mitropolija je ocenila da taj zahtev CPC-a predstavlja "jedan od učestalih nasrtaja na Cetinjski manastir", i da je izveden "u režiji pripadnika i sledbenika anatemisanog i iz crkve izopštenog sveštenika Miraša Dedeića". Mitropolija je navela da uvažava pravo crnogorske prestonice Cetinje da raspolaže svojom imovinom, ali da Cetinjski manastir sa crkvom na Ćipuru, kao vekovno sedište crnogorskih mitropolita, "ne predstavlja imovinu svetovnih vlasti koje su po ustavu odvojene od crkve i verskih zajednica". Crnogorska pravoslavna crkva (CPC) zatražila je u ponedeljak od Skupštine Cetinja da joj omogući korišćenje Cetinjskog manastira i uputila takav zahtev gradonačelniku Cetinja Aleksandru Bogdanoviću. U obrazloženju zahteva, CPC je navela da je Cetinjski manastir u vlasništvu grada Cetinja i da je listom nepokretnosti Katastarske opštine Cetinje posvećen presvetoj Bogorodici, te da je "pogrešno upisan" kao manastir Svetoga Petra. Crnogorska pravoslavna crkva zatražila je da joj se omogući korišćenje Cetinjskog manastira "na istovetan način na koji se njime koristi Mitropolija crnogorsko-primorska, poslednji ostatak stranih okupacionih trupa iz 1918. godine". CPC je takođe ocenila da je Mitropolija crnogorsko-primorska "cetinjska filijala beogradske patrijaršije" i da je registrovana u Beogradu, jer "prezire" Crnu Goru i smatra je "privremenim rešenjem". Crnogorska pravoslavna crkva tvrdi da je ona "naslednica trona Ivana Crnojevića" i da joj pripadaju Cetinjski manastir, kao i "sve povesno i crkveno".

Cene smeštaja u Hrvatskoj kao i u 2010.

Cene smeštaja u hrvatskim letovalištima ove godine će biti kao i u prošloj letnjoj sezoni, rekao je predsednik Hrvatske turističke organizacije Boris Žgomba. "Svaki turista će moći da pronađe smeštaj koji odgovara njegovim mogućnostima, a cene su od 10 do 350 evra na dan", rekao je Žgomba novinarima na Međunarodnom sajmu turizma na Beogradskom sajmu. Njegova su procene da će ove godine u Hrvatskoj letovati oko 100.000 turista iz Srbije, što je više nego lane. "Do sada je najviše građana Srbije letovalo u Istri, a otvaranjem avio linije između Beograda i Dubrovnika trebalo bi da poseta bude ravnomerna po celoj obali", istakao je Žomba. Interesovanje turista za letovanje u Tunisu i Egiptu, prema njegovim rečima, neće biti smanjeno zbog političkih događanja u tim zemljama.