|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
Veliki Vladimir i mala Srbija |
| |
 Vladimir
Putin bi trebalo da poseti Srbiju 23. marta.
Ruskom premijeru će domaćin zvanično da bude predsednik vlade Mirko
Cvetković. Veliki Vladimir, kako ga zovu Srbi, je poslednji put posetio
Beograd kao predsednik Rusije 2001. godine. Putina će primiti i predsednik
Boris Tadić, da bi popili rakiju i probali suve šljive.
Srpska javnost sa čežnjom čeka da vidi najobožavanijeg stranog državnika,
kog Srbi iz milošte zovu Veliki Vladimir.
Beogradske novinarke i domaćice su zaljubljene u Putina. Mnoge bi sa njim da
naprave intervju, kao što je to već učinila crna dama Naomi Kempbel, a neke
bi i da ga privedu sebi, jer je Rus tako muževan.
Za srpsku vlast poseta velikog Vladimira maloj Srbiji ima najmanje tri
koristi. Prva je, da Putin kaže da Moskva i dalje ne podržava tzv. nezavisno
Kosovo i da mu se suprostavlja u UN. Putin je više puta javno govorio o toj
pokrajini kao grehu Zapada, "jer je od Kosova napravio crnu rupu i banditsku
tvorevinu, odakle se šalje droga u Evropu".
Drugi srpski interes je da vladar Rusije ne podržava srpsku opoziciju (Šešeljeve
radikale, Nikolićeve narodnjake, Koštunicine demokrate), kojoj redovno šalje
svog ambasadora Aleksandra Konuzina na proslave. Vlast očekuje da niski
Vladimir politički stane uz visokog Borisa.
I treće, Beograd očekuje da Vladimir Putin pomogne Srbiji da se izvuče iz
ekonomske propasti, koja joj preti 2011. godine.
Srbija, naime, ima sporazum o povlašćenoj trgovini sa Rusijom, ali nije
sposobna da ga ostvaruje ni za sebe, a ni za susede. Jaki na ustima, a slabi
na rukama, Srbi decenijama pričaju o izvozu šljiva i rakije u Rusku
Federaciju.
A kada Rusi dođu u Beograd i naruči 20.000 vagona šljiva, ispadne, da Srbija
nema tih količina ni šljiva, ni rakije. I kada Hrvati i Slovenci žele preko
Beograda, po povlašćenim uslovima da trguju sa Rusima, pokaže se da Srbi
nisu vešti u tom biznisu.
Zato je Srbija izvezla Rusima robe u vrednosti od samo 541 milion dolara, a
iz Rusije uvezla robu vrednu 2,16 milijardi.
Rusija je, međutim, zainteresovana za širenje ekonomske saradnje. Tačnije,
Premijer Putin bi da Srbi prodaju što više svojih strateških preduzeća
Moskvi i da kupe borbene avione MIG. Moskva i pored nagovaranja SAD i
Ukrajine, da odustane od gradnje "Južnog toka", hoće da gradi gasovod, ali
po političkom balkanskom principu. Putin bi da ruski gas stigne u Srbiju,
ali i u Hrvatsku, Albaniju i Italiju.
Vladimir Putin je davno rekao da "Rusija više ne izvozi ideologiju, već
tehnologiju". Nije naglasio da je upravo tehnologija danas najvažnije
sredstvo za ostvarivanje političkih pretenzija, i na Balkan.
Kako je izgubila Bugarsku i Rumuniju, odnosno pustila ih u Evropsku Uniju,
zvanična Moskva želi preko Srbije da gaji ruski uticaj u Evropi. To ne smeta
Srbiji i Borisu Tadiću, koji se usaglasio sa Nemcima da su Rusi dobri
saradnici.
Naime, Nemačka jarko želi savez sa Rusijom, jer je smatra delom Evrope, a
taj savez se može postići preko Srbije.
U Beogradu se očekuje da bi premijer Putin mogao da zatraži da Rusija umesto
nemačke kupi srpski "Telekom". To bi posle NIS-a bilo drugo jako strateško
preduzeće u ruskim rukama.
Bojazan da će i "Telekom" preko "Turksela", čijim kapitalom raspolaže tajkun
Mihail Fridman, otići u nesavesne ruske ruke je realna, ako to Nemci kao
pravi vladari Balkana, dozvole. A zašto da ne, Nemačka je jedini pravi
prijatelj i velike Rusije i male Srbije, šapuće se u Beogradu.
Ono o čemu Vladimir Putin i Boris Tadić neće govoriti jeste tema skrivanja
srpskih optuženika u Moskvi i Sibiru.
Rusija je azil za odbegle Srbe
Da li su tamo Ratko Mladić i Goran Hadžić, to niko neće da kaže, ali "svi
znaju da jesu". Mira Marković, Marko Milošević i Bogoljub Karić,su, takođe,
lica sa srpskih poternica i tajni žitelji Moskve. Srbija bi da se preko
Rusije reši Haškog tribunala, koji progoni Beograd zbog odbeglog generala
Ratka Mladića i slavonskog magacionera Gorana Hadžića. Zato se političari u
Beogradu pitaju da li će Vladimir Putin da uhvati za ruke odbegle optuženike
i dovede ih u Beograd. A možda ih ruski premijer samo natera da se sami
vrate kući u Srbiju.
Uvek dobro obavešteni engleski špijuni tvrde da Vladimir Putin stiže u
zvaniču posetu Srbiji, ali sa sobom ne vodi srpske begunce koji se skrivaju
u Rusiji. Oni su potrebni Moskvi da, kad zatreba, politički trguje sa
Vašingtonom i Hagom.
Putin dolazi u Beograd da ojača ruski uticaj u Srbiji, a Tadić uz pomoć
Vladimira želi da osnaži svoju vlast i Demokratsku stranku pred izbore 2012.
godine.
Zapravo srpski predsednik hoće da pokaže Tomi Nikoliću da je ruski premijer
uz njega, a da narodnjaci mogu da računaju samo na simpatije ruskog
ambasadora.
Ova poseta je najavljena u trenutku najveće unutrašnje krize u Srbiji u
poslednjih nekoliko godina.
Vlada je u krizi kredibiliteta, građani nisu preterano zadovoljni njenim
radom, a opozicija na čelu sa SNS dala je jednu vrstu mekog ultimatuma, koji
se zasniva na priči o stiroporu i roku od dva meseca za raspisivanje izbora.
I Rusija vidi da se "kuva" u Srbiji, a u takvim situacijama pojačava se i
uticaj stranih država.
Svet se menja, Amerika na neki način Nemačkoj prepušta uticaj na Balkanu, a
tu se otvara prostor za Rusiju.
Nemačka nema tako suprotstavljene pozicije prema Rusiji kao Amerika, zato i
treba očekivati rusku inicijativu na ovom prostoru. Rusija kroz krizu u
Srbiji vidi šansu da u onome što će se stvoriti ojača svoj uticaj.
Putin je nizak rastom, ali je veliki državnik, kažu Srbi. A Borsi Tadić je
visok, ali je državnik koji tek treba da se dokaže na narednim izborima.
Možda za to srpski predsednik iskoristi sliku i priliku velikog Vladimira
Putina ?
Marko Lopušina |
|
Bez promene viznog režima EU za Srbiju |
| |
Ministri unutrašnjih poslova EU juče su u Briselu obavešteni o
polugama i delovanju mehanizma nadzora režima ukinutih viza EU za zemlje
Zapadnog Balkana, o čemu će podroban izveštaj biti sačinjen u junu.
Francuska i Holandija su na zasedanju zatražile i da se uzme u obzir i
njihov zahtev da se na "mnogo više pripravan način, fleksibilnije i brže"
donose odluke o mogućem privremenom stavljanju van snage režima bez viza, u
hitnim slučajevima narušavanja obaveza koje je s tim u vezi preuzela neka
zemlja Zapadnog Balkana.
Francuska i Holandija, rekli su izvori zasedanja agenciji Beta, nisu
zatražile nikakvu neposrednu akciju ili odluku, ali su na umu imale
prevashodno neki nagli priliv "lažnih azilanata" ili masovniji ostanak
državljana zemalja Zapadnog Balkana s biometrijskim pasošima u "šengenskoj
zoni" EU duže od dozvoljenog roka od tri meseca.
Mikele Čerkone, portparol evropske komesarke za unutrašnje poslova Sesilije
Malmstrem, Beti je izjavio da je komesarka Malmstrem ministrima EU
obrazložila delovanje nadzornog mehanizma, usvojenog posle ukidanja
evropskih viza BiH i Albaniji u novembru 2010.
To je bio, kako je objašnjeno, i prvi od budućih redovnih pregleda pouka i
iskustava iz dosadašnje primene sporazuma EU sa zapadnobalkanskim zemljama o
ukidanju viza za njihove državljane.
Jedan zvaničnik mađarskog predsedništva EU je novinarima saopštio da su
ministri evropske dvadesetsedmorice saslušali izveštaj komesarke Evropske
komisije, koja je nadležna da pokrene postupak za promenu viznog režima. To
zasad nije slučaj, nema zahteva, niti je u vidu bilo kakva odluka o tome,
dodao je mađarski funkcioner.
Zvaničnici EU su prethodno novinarima rekli da je do sada u
zapadno-balkanskim zemljama bilo rezultata koji su povoljni i obećavaju kada
je reč o ranijem problemu dolaska velikog broja "lažnih azilanata".
Holandija i Francuska su predlog za uvođenje vanrednog postupka privremene
obustave režima bez viza za Zapadni Balkan podnele Savetu ministara EU i
Evropskoj komisiji.
Evropska komisija je, kako je rečeno, nadležna da proceni da li će taj
predlog i zvanično podneti na razmatranje Savetu ministara unutrašnjih
poslova.
Između mehanizma za nadžor, koji je obrazložila komesarka Malmstrem, i
francusko-holandskog predloga za venredni postupak ne postoji neka
neposredna veza, predočili su izvori EU.
U novembru prošle godine, kad je donošena odluka o ukidanju viza za BiH i
Albaniju, Francuska je ocenila da je to preuranjeno jer dve zemlje još ne
mogu potpuno jamčiti da će režim bez viza delovati bez posledica po
bezbednost EU. Francuska je tad bila pod pritiskom velikih bezbednosnih
problema s rumunskim i bugarskim Romima.
U Holandiji je manjinska vlada pod pritiskom stranke koja se protivi
otvaranju granica EU, a koja daje dragocenu parlamentarnu podršku vladi u
Hagu.
Evropske diplomate smatraju da sadašnji francusko-holandski predlog
predstavlja prevashodno politički pritisak da se ne popusti u pomnom
praćenju priliva "lažnih azilanata", odnosno kako zemlje Zapadnog Balkana
kojima su ukinute vize "na delu" sprovode obaveze koje su preuzele
sporazumom s EU.
Francuska i Holandija su, međutim, kao razloge navele ne samo veliki broj "lažnih
azilanata", već i probleme pouzdanosti jako uzdrmanih institucija vlasti u
nekim zemljama, a posebno u Albaniji gde su zbog političkih sukoba dovedni u
pitanje javni red, bezbednost i vladavina zakona. |
|
Neophodna prekogranična istraga trgovine organima |
| |
Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je da istragu povodom izveštaja Dika
Martija o trgovini ljudskim organima treba da obavi institucija koja će moći
da istražuje u svim državama koje su u vezi sa tom kriminalom aktivnošsću i
da Euleks za to nema kapacitet.
"Suština problema sa istragom nije u pitanju da li je ovaj ili onaj organ
zavisan ili nezavisan nego je pitanje da li on ima autoritet da istražuje na
prostoru više država", rekao je Cvetković u Skupštini Srbije.
Premijer je kazao da istraga treba da obuhvati, pored Kosova i Albaniju ali
da bude sprovedena i u drugim državama jer su organi prodavani van tih
teritorija i van evropskog kontinenta.
"Nemamo ništa protiv angažovanja Euleksa. Naš stav je da bi taj mehanizam
morao da ima ovlašćenja koje Euleks nema i o tome se vode razgovori", kazao
je Cvetković.
Premijer je kazao da je potrebna detaljna i nezavisna istraga o trgovini
ljudskim organima i da će Vlada Srbije istrajati da se dobije odgovarajući
mehanizam koji će garantovati da će istraga biti sporovedena do kraja,
kompetentno i nezavisno. Cvetković je istakao da temu trgovine organima ne
treba politizovati
"Vlada Srbije se bori za uspostavljanje sistema u kojem će svi koji su krivi
morati da odgovaraju", kazao je Cvetković i dodao da krivica mora biti
individualizovana.
Cvetković i pojedini ministri odgovaraju danas na pitanja o izveštaju Dika
Martija o trgovini organima na predlog Srpske radikalne stranke. Na dnevnom
redu je i rasprava o poslovanju javnih preduzeća, što je tražila Liberalno
demokratska partija. |
|
Ključni svedok i dalje odbija da svedoči protiv Haradinaja |
| |
Ključni svedok optužbe na predstojećem ponovljenom suđenju Ramušu Haradinaju
odbija da svedoči, rekao je na statusnoj konferenciji tužilac Pol Rodžers.
Rodžers je kazao da bivši pripadnik OVK Šefćet Kabaši, koji je američki
državljanin i živi u SAD, "u ovom trenutku kaže da ne želi da svedoči".
Kabaši je jedan od dva ključna svedoka koji su odbili da svedoče na prvom
suđenju posle kojeg je Tribunal u aprilu 2008. godine oslobodio Haradinaja
krivice za zločine nad Srbima, Romima i nelojalnim Albancima 1998. godine.
Tužilašto se na tu presudu žalilo, tvrdeći da mu sudije nisu dale dovoljno
vremena da obezbedi iskaze Kabašija i drugog svedoka.
Apelaciono veće Tribunala je tu žalbu usvojilo i krajem jula 2010. godine
naložilo da suđenje bude delimično ponovljeno.
Po toj odluci, Haradinaju i saoptuženima Idrizu Baljaju i Ljahu Brahimaju
biće suđeno po šest od 37 tačaka prvobitne optužnice koje se odnose na
zločine nad pritvorenicima u zarobljeničkom logoru OVK u selu Jablanica kod
Dečana od marta do septembra 1998. godine.
Kabaši i drugi svedok bili su stražari u tom logoru.
Haradinajev branilac Ben Emerson podsetio je da je tužilaštvo tražilo
ponavljanje suđenja upravo da bi pred sud izvelo Kabašija i drugog
zaštićenog svedoka.
"Sada čujemo da jedan od tih svedoka odbija da svedoči, što znači da je
jedna polovina razloga za ponovljeno suđenje nestala", ocenio je Emerson.
Sugerišući da je tužilaštvo pribeglo "taktici odugovlačenja", Emerson je od
pretresnog veća zatražio da suđenje zakaže za 1. maj.
Kabaši je 2007. dva puta odbio da svedoči protiv Haradinaja. Pošto se
pojavio pred pretresnim većem, Kabaši je u sudnici u Hagu dao svečanu izjavu
da će govoriti istinu, a zatim je odbio da svedoči, rekavši da "zaštitne
mere" za svedoke "važe samo u sudnici", a da izvan nje svedoci stradaju.
Uprkos nalogu suda, Kabaši je istog dana iz Haga pobegao u SAD.
Tribunal ga je u junu 2007. godine optužio za nepoštovanje suda, ali od tada
taj postupak nije pokrenut. U jesen 2007. godine Kabaši je još jednom, preko
video veze iz Njujorka, odbio da svedoči.
"Kao Albanac sa Kosova, ja vam kažem da uništavate živote ljudi u mojoj
zemlji...Nisam u položaju da svedočim pred takvim Tribunalom, bez obzira šta
me pitate", rekao je tada Kabaši.
Usvajajući žalbu tužilaštva na prvostepenu presudu, izrečenu u aprilu 2008,
apelaciono veće Tribunala naložilo je 21. jula da suđenje Haradinaju i
saoptuženima Idrizu Baljaju i Ljahu Brahimaju bude ponovljeno.
Haradinaj je dan ranije uhapšen na Kosovu i prebačen u pritvor Tribunala.
Prvostepenom presudom, Haradinaj i drugooptuzeni Baljaj bili su oslobođeni
krivice, a trećeoptuženi Brahimaj osuden je na sest godina zatvora zbog
okrutnog postupanja prema zarobljenicima u jablaničkom logoru.
Ponavljanje suđenja naloženo je zbog toga što na prvom procesu nisu bila
saslušana dva ključna svedoka protiv optuženih, od kojih je jedan Kabaši,
koji su odbili da svedoče zato što su bili "uznemiravani" i "zastrašeni".
Na zastrašivanje i uznemiravanje svedoka na Kosovu ukazalo je i sudsko veće
u prvostepenoj presudi u kojoj je naznačeno i da su počinjeni zločini nad
nealbancima i Albancima koje je OVK smatrala nelojalnim, ali ne i da je
dokazana krivica Haradinaja i Baljaja.
Novom optužnicom, Haradinaju, Baljaju i Brahimaju se u šest tačaka na teret
stavljaju ubistva, okrutno postupanje i nehumani postupci, kao i kršenje
zakona i običaja ratovanja.
Haradinaj je, po optužnici, od 1998. do 1999. godine bio vođa OVK u okolini
Dečana, Baljaj je komandovao specijalnom jedinicom "Crni orlovi', a Brahimaj
je bio član glavnog štaba OVK i zapovednik pritvora za zarobljenike OVK.
Prvo suđenje Haradinaju i saoptuženima je počelo 5. marta 2007, a
prvostepena presuda izrečena je 3. aprila 2008. godine.
Tužioci su pred sudsko veće tokom procesa izveli 81 svedoka, a dvojica su
odbila da svedoče uprkos obavezujućem nalogu suda.
Haradinaj se dobrovoljno predao Tribunalu 9. marta 2005. godine, neposredno
pošto je podneo ostavku na dužnost premijera Kosova. Istog dana u Hag su iz
Prištine prebačeni i Baljaj i Brahimaj.
U prvom pojavljivanju pred sudijama, sva trojica su odbacila krivicu.
Tribunal je na privremenu slobodu do početka suđenja, Haradinaja pustio 9.
juna 2005, a kasnije mu je, na zahtev odbrane i uprkos protivljenju
tužilaštva, dozvolio da u ograničenoj meri javno nastupa na Kosovu kao lider
Alijanse za budućnost Kosova.
Dva zahteva Haradinaja, posle hapšenja u julu prošle godine, da bude pušten
na privremenu slobodu do početka ponovljenog suđenja, Triubunal je odbio. |
|
Do kraja nedelje odluka o rekonstrukciji Vlade |
| |
Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je da će do kraja nedelje biti
odlučeno da li će Vlada Srbije biti rekonstruisana kadrovskim promenama ili
smanjenjem broja ministarstava i da su obe opcije "još na stolu".
Cvetković je u intervjuu za magazin Ekonomist rekao da bi smanjenje broja
resora u Vladi Srbije verovatno bilo efikasnije, ali da bi zbog toga morao
da se menja koalicioni sporazum, kao i Zakon o Vladi i budžet.
"Odluka o rekonfiguraciji vlade i meni izgleda primamljivije, ali nije
sigurno da li će biti prihvaćena i da li je izvodljiva u kratkom roku",
rekao je Cvetković.
Upitan da li će predsedniku Srbije predložiti raspuštanje parlamenta i
raspisivanje novih izbora ako Vlada ni posle rekonstrukcije ne bude
funkcionisala, Cvetković je rekao da "Vlada bez efikasnosti, energije i
rezultata nema razloga da postoji".
"Moramo da imamo Vladu koja će biti poštovana i napraviti neke rezultate, a
ako to nije moguće onda je bolje da je uopšte nemamo", rekao je Cvetković. |
|
Od Bramercove ocene zavisi ishod priče sa Hagom |
| |
Poslanik u Evropskom parlamentu i izvestilac za Srbiju Jelko Kacin ocenio je
da će se priča o saradnji Srbije sa Haškim tribunalom loše završiti ukoliko
glavni tužilac Serž Bramerc uskoro ne promeni ocenu o nepotpunoj saradnji
Beograda.
"Beograd dobro zna da će se priča loše i brzo završiti ukoliko glavni
tužilac Serž Bramerc uskoro ne promeni ocenu o nepotpunoj saradnji sa haškim
sudom", piše Kacin u tekstu objavljenom u listu Delo.
U analizi političke situacije u Srbiji i njenog približavanja EU Kacin
navodi da u Srbiji "brzo raste nezadovoljstvo zbog teških socijalnih prilika,
nezaposlenosti, starenja stanovništva i besperspektivnosti", ali dodaje da
"u ovom trenutku nikome ne bi odgovarali nemiri, jer ljudi očekuju rešenja,
a ne dodatne komplikacije".
"Približavanju EU je u stvari jedina preostala nada i niko ne želi da
preuzme odgovornost za dodatne prepreke na putu, koji vodi napred i prema
gore", kaže Kacin.
Razmatrajući rešavanje pojedinih problema Srbije u približavanju EU Kacin
kaže da "u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije na regionalnom
planu Srbija bolje sarađuje i postiže uspehe", ali da su ti uspesi kod kuće
"manji".
"Tajkunske veze su jake, neposredne, sežu valjda u same političke vrhove",
kaže evropski poslanik.
"Isključivo razrešenja i smene više neće biti dovoljni. Potrebni su sudsko
procesuiranje i uspostavljanje delovanja pravne države; to će biti primer i
opomena za druge u državi", ocenjuje Kacin i dodaje da "Srbija nema druge
mogućnosti osim članstva u EU".
Kacin smatra da se spoljna politika Srbije "ne formira u Ministarstvu
spoljnih poslova, već u kabinetu predsednika Borisa Tadića" na šta upućuje i
srpski bojkot dodele Nobelove nagrade, ali, kako dodaje, "srećom Srbija ima
i odgovornog ombudsmena, koji je pravovremeno doleteo na proglašenje i
zastupao Srbiju dok Vlade tamo, nažalost, nije bilo".
Evroposlanik kao jednu od najvećih "demokratskih anomalija u srpskom
poltičkom sistemu i izbornoj praksi" navodi blanko ostavke, ali ističe da će
ih "srećom Narodna skupština Srbije uskoro ukinuti". |
|
S.Petrović: Prioritet i decentralizacija severa Kosova |
| |
Zamenik premijera Kosova i ministar za lokalnu samoupravu Slobodan Petrović
rekao je danas da je jedan od prioriteta njegovog ministarstva nastavak
decentralizacije severa Kosova.
Decentralizacija je, rekao je Petrović u razgovoru sa dopisnikom agencije
Beta Nikolom Beševićem, projekat međunarodne zajednice i u interesu je
kosovske vlade i kosovskog društva.
Na pitanje kada bi moglo da se očekuje sprovođenje decentralizacije na
severu Kosova, on je ocenio da nije pitanje "kada, nego kako".
"Svestan sam da nas očekuju izazovi. U svojoj dosadašnjoj političkoj
aktivnosti pokazao sam da sam zagovornik rešenja, a ne problema", rekao je
Petrović.
Dodao je da nikome ne želi da nasilno nameće aktivnosti.
"To se jasno videlo i prilikom stvaranja novih opština koje su formirane u
interesu ljudi koji žive u njima. To je najbolji pokazatelj da smo mi bili u
pravu, iako smo tada u srpskoj zajednici bili u manjini. Stoga ću se truditi
da te decentralizovane opštine budu primer i za sever Kosva, kako bi tamo
bile formirane druge opštine, jer to je u interesu ljudi koji žive tamo",
rekao je on.
Srbi na severu Kosova ne priznaju prištinske institucije i masovno su
bojkotovali kosovske parlamentarne izbore 12. decembra.
Petrović je naveo da će decentralizacija na severu biti sprovedena kroz "normalan
proces u interesu stanovništva" i u skladu sa zakonima Kosova tako da se
niko ne oseća "ni gubitnikom ni pobednikom, jer će kroz boljitak pobednici
biti svi zajedno".
Dodao je da zna da stanovnici severnog dela Kosova nisu zadovoljni svojim
statusom i načinom na koji žive.
"Ono što je moja obaveza je da ljudima dam šansu i priliku da izaberu ono
što smatraju da je za njih bolje. U tom procesu očekujemo podršku, mogu reći
uzajamnu, vlade i premijera(Kosova), kao i međunarodnih misija koje su
angažovane na Kosovu, jer ovo(decentralizacija) je projekat koji je od
opšteg značaja", rekao je za Petrović.
SLS je, pored mesta zamenika premijera, u novoj kosovskoj vladi dobila tri
ministarstva. |
|
Oglasavanje Marketing
|
