SVET

Gadafi kontroliše sve manju teritoriju u Libiji

500 miliona naseljivih planeta u našoj galaksiji

EU razmatra vojnu intervenciju u Libiji

Zemljotres pogodio Novi Zeland

Gadafi: Lider koji se uvek dočekivao na noge

Prag i Bratislava među najbogatijim regionima EU

Nafta stremi ka 102 dolara za barel

Ambasada SAD upozava na prevaru sa lutrijom za useljenje

Gadafi kontroliše sve manju teritoriju u Libiji

Libijska vojska izvršila je juče raketni napad na džamiju u zapadnom gradu Zavija, u kojoj su bili protivnici režima Moamera Gadafija, javlja AP. Pozivajući se na izjave očevidaca, agencija navodi da je u tom napadu srušen minaret džamije, ali da još nema informacija o broju poginulih. "Ovo što se dogodilo je strašno, oni koji su nas napali nisu plaćenici, oni su sinovi naše zemlje", rekao je taj očevidac i dodao da su demonstranti bili uglavnom mladi naoružani samo lovačkim puškama. Pozivajući se na očevice, agencija Frans pres javlja da su policija i vojska "opustošile" grad Zuara koji se nalazi na 120 kilometara zapadno do Tripolija i da "narod drži grad". "Nema policije ni vojske, narod drži grad. Pucnjave je bilo sinoć", ispričao je agenciji Frans pres egipatski radnik Mahmud Atia. Drugi egipatski radnik to potvrđuje i dodaje da je "narod podeljen između protivnika i pristalica Gadafija, ali da su protivnici brojniji". Agencija AFP javlja pozivajući se na novinare i stanovnike da opozicija koja kontroliše istočni deo Libije, najavljuje marš do Tripolija kako bi ga oslobodila. Prema tim izveštajima, gradovi Tobruk, Derna i Bengazi koji su 1.000 kilometara istočno od Tripolija, u rukama su opozicije. "Govorimo o maršu na Tripoli ako mu treba pmoć. Naš cilj je Tripoli ako ne može da se sam oslobodi", rekao je jedan od protivnika Gadafijevog režima na sastanku u gradu Al-Baida, blizu Bengazija, na kojem je bilo desetak generala i pukovnika koji su odbili da pucaju na narod. "Više ne možemo nazad. Čak i ako svi umremo, bar naša deca neće morati da žive sa njim", rekao je taj demonstrant. Jedan od prisutnih generala Salah Metek rekao je da je podneo ostavku i došao da se solidariše sa svojim narodom. "Biću u prvim redovima da nas branim od svakog napada spolja", rekao je on. "Oni kažu da sam izdajica. Ne, ja imam principe. Naredili su nam da napadnemo narod i ja sam to odbio. Ne možemo upotrebiti oružje protiv naših mladih", rekao je on. U Libiji već nedeljama traju protesti protiv Gadafija u kojima je, prema podacima Hjuman rajts voča, poginulo oko 300 ljudi, dok je šef italijanske diplomatije Franko Fratini izneo podatak o 1.000 mrtvih mada je napomenuo da su ti podaci nekompletni.

Udvo500 miliona naseljivih planeta u našoj galaksiji

U našoj galaksiji, Mlečni put, postoji zaista astronomski broj planeta - najmanje 50 milijardi njih, pri čemu na najmanje 500 miliona postoji mogućost za nastanak života, objavljeno je na naučnom skupu u Vašingtonu. Tih 500 miliona planeta se nalazi u "ne previše vrućoj" i "ne previše hladnoj zoni", što omogućava razvijanje živih organizama. Do tog broja se došlo na osnovu prvih rezultata posmatranja s teleskopa Kepler američke organizacije za istraživanje svemira NASA. Jedan od glavnih naučnika koji rade na teleskopu Kepler, Vilijam Borocki, rekao je da su naučnici razmotrili broj planeta koji su pronašli u prvoj godini pretrage malog dela neba i onda procenili koliko je verovatno da zvezde da imaju planete. Naučnici su zaključili da svaka druga zvezda ima planete i da jedna od 200 zvezda ima planete koje se nalaze u zoni koja omugućava postanak života, rečeno je u subotu na godišnjem skupu Američkog udruženje za napredak nauke. Za sada je teleskopom Kepler pronađeno 1.235 planete, od kojih se 54 nalaze u zoni u kojoj može da nastane život. Glavni cilj misije Keplera nije ispitivanje pojedinih planeta, već da astronomima da uvid u to koliko planeta, posebno potencijalno naseljivih, postoji u našoj galaksiji. Naučnici su godinama verovali da u galaksiji Mlečni put postoji 100 milijardi zvezda, ali su prošle godine naučnici s univerziteta Jejl ustanovili da postoji skoro 300 milijardi zvezda.

EU razmatra vojnu intervenciju u Libiji

Evropska unija razmatra "humanitarnu vojnu intervenciju" u Libiji s glavnim ciljem da omogući evakuaciju državljana EU iz sve žešćih oružanih sukoba u toj zemlji i pruži svu moguću pomoć civilima, rekli su danas izvori zasedanja ministara unutrašnjih poslova EU u Briselu. O tome se, kako je rečeno, užurbano razmenjuju mišljenja između diplomatskih kancelarija članica EU, unutar Evropske službe za spoljno delovanje (neformalne diplomatije), a o upućivanju pre svega vojnih brodova na domak libijskih obala razgovaraju i ministri odbrane EU u Budimpešti. Evropska unija je oštro osudila nasilje i napade libijske vojske na civile, ali zasad još nema dogovora o sankcijama protiv vlasti u Tripoliju na čelu s Moamerom Gadafijem. Francuska je možda najoštrije osudila odmazdu libijskih vlasti nad civilima i pobunjenicima dela vojske i policije, naglasivši da to "može predstavljati zločin protiv čovečnosti". Saradnici evropske komesarke za humanitarnu pomoć Kristaline Georgijeve su saopštili da se razmatra "pomorska podrška, uključujući vojne brodove u toj zoni" za podršku evakuaciji pet do šest hiljada državljana članica EU koji se i dalje nalaze u Libiji. Zvanični Pariz smatra da se zato može zatražiti "intervencija međunarodne pravde", kako je izjavila šefica francuske diplomatije Mišel Alio-Mari. Francuski ministar odbrane Alen Žipe je istakao da Evropska unija ne kreće u direktnu vojnu intervenciju u Libiji, za šta bi bilo potrebna odluka Saveta bezbednosti UN, kako su objasnili izvori EU u Briselu. Žipe je zatražio najoštrije moguće sankcije, uključujući moguće zatvaranje vazdušnog prostora iznad Libije. Najviše uzdrzana prema oštrim sankcijama prema Tripoliju je Italija koja u Libiji ima velike ekonomske interese, pre svega u eksploataciji gasa i nafte. Šef italijanske diplomatije Franko Fratini je spomenuo i mogućnost upućivanja evropskih vojnih brodova u libijske vode, ali je pre svega ukazivao na to da se svakom akcijom omogući izvlačenje evropskih državljana iz unutrašnjih sukoba i velikog rasula u Libiji. Fratini je, štaviše, upozorio na veliku opasnost priliva talasa izbeglica iz Libije i sa severa Afrike, ocenivši da bi na južne obale zemalja EU moglo doći između 200.000 i 300.000 izbeglica samo iz Libije. Dragan Blagojević, Brisel

Zemljotres pogodio Novi Zeland

Spasilačke ekipe na Novom Zelandu nastavljaju potragu za preživelima pod ruševinama u Krajstčerču, (390.000 stanovnika) posle razornog zemljotresa u kojem je u to gradu poginulo 98 ljudi, a 226 ih se vode kao nestali. Premijer Novog Zelanda Džon Kej proglasio je vanredno stanje posle tog zemljotresa jačine 6,3 stepena po Rihteru, najrazornijeg u poslednjih 80 godina na teritoriji te zemlje. Krajstčerč drugi grad po veličini u Novom Zelandu, i njegova okolina doživeli su "smrt i razaranja nezamislivih razmera", rekao je premijer. Do sada je iz ruševina izvučeno 98 tela, dok se za još 226 osoba i dalje traga, saopštile su vlasti. Tokom noći je iz ruševina spaseno oko 30 ljudi, precizirao je zvaničnik lokalne policija Rasel Gibson. "U čitavom gradu je pravi užas. Tela su zarobljena u automobilima ili pod ruševinama", rekao je on. U gradu i dalje nema struje, a naknadni potresi dodatno su otežali rad spasilačkih službi. SAD, Japan, Velika Britanija, Južna Koreja, Tajvan i Australija poslali su svoje stručne timove da pomognu u potraži za preživelima. Prema prvim procenama, šteta izazvane u zemljotresu mogla bi da dostigne 6,3 milijardi evra za osiguravajuća društva koja treba da isplate odštetu fizičkim i pravnim licima. Zemljotres se dogodio u utorak u 12.50 po lokalnom vremenu, na pet kilometara od Krajstčerča i na samo četiri kilometara dubine, što je i razlog snage njegovog udara. Neke od starih istorijskih zgrada srušile su se ili su oštećene: katedrala izgrađena krajem 19. veka, kao i Zgrada štampe, jedna od najstarijih građevina u gradu. Srušene su, međutim, i neke od savremenijih zgrada, izgrađenih po antiseizmičkim normama, što je veoma oznenadilo gradske vlasti. Pre šest meseci taj grad je pogodio zemljotres jačine sedam stepeni, ali u njemu nije bilo poginulih i povređenih.

Gadafi: Lider koji se uvek dočekivao na noge

Moamer Gadafi bio je više od četiri decenije "zaštitno lice" Libije, izdržao je međunarodnu izolaciju i američke vazdušne napade, da bi uspeo najzad da postane prihvatljiv za međunarodnu zajednicu. Gadafi koji se posle svih iskušenja uvek dočekivao na noge, sada se suočava sa najvećom pretnjom svojoj vladavini - narodnom pobunom na domaćem terenu. Antivladini protesti, u kojima je kako se procenjuje do sada poginulo više stotina ljudi, nepovratno će izmeniti političku sliku Libije, ocenjuje agencija AP. Ukoliko Gadafi bude svrgnut, kao što je bio slučaj sa liderima susednog Egipta i Tunisa, slab institucionalni sistem u Libiji upravo zahvaljujući njemu, kao i nepostojanje bilo kakvog organizovanog opozicionog bloka, ostavlja otvoreno pitanje ko bi mogao da popuni vakuum u vlasti. Za razliku od Egipta i Tunisa, čije državne institucije su bile "dobro ustrojene", ali ogrezle u korupciju, u Libiji nije bio takav slučaj. Gadafi nije imao zvaničnu ulogu u vladi, koja je bila organizovana po takozvanom sistemu "džamahirije", koji se bazirao na brojnim Narodnim komitetima i Narodnim kongresima. On je vladao zemljom bez ustava,bez partija i bez parlamenta. Ali, zapravo, ceo taj sistem je bio tako organizovan da osigura da moć ostane u rukama najdugotrajnijeg vladara u arapskom svetu. Iako je oštro osuđivao korupciju koja bi dovela do toga da ograničen broj Libijaca stekne ogromno bogatstvo, Gadafi i njegova porodica, kako se veruje, stekli su ogromno bogatstvo, zahvaljujući činjenici da Libija ima najveće rezerve nafte u celoj Africi. "Gadafijev sistem džamahirije, izvrgnut ruglu, mutirao je u čisti kapitalizam", ocenio je libijski ekspert pri londonskoj organizaciji Prekogranična služba za informacije, Džon Marks. Dok je bivši egipatski predsednik Hosni Mubarak "igrao tenis u Šarm El Šeiku, Gadafi je svoje vreme provodio u izgradnji svoje baze moći", dodao je Marks. "U koji god deo libijskog društva pogledate... videćete da postoji samo jedan čovek koji pokreće sve konce, a to je Gadafi", smatra Marks. Gadafi, koji je ove godine napunio 69 godina, na vlast je došao posle državnog udara kojim je svrgnut kralj Idris 1969, a njegova vladavina se bazirala na njegovoj takozvanoj "Zelenoj knjizi", u nedostatku Ustava. "Zelena knjiga", skup njegovih filozofskih misli koje su bile predmet istraživanja celog jednog odseka na glavnom libijskom univerzitetu, bila je uklesana i na mnogim zgradama u gradovima širom Libije. Iako je značajne resore vlasti raspodelio svojim sinovima, njih trojica su, kako ocenjuje agencija AP, bili samo džokeji, dok je glavna vlast ostajala u rukama Gadafija. Njegov sin - Mutasim, nalazio se na čelu jedne grane bezbednosti, dok je drugi sin - Hamis, predvodio ono što su analitičari nazvali jedinicom koju su obučili Britanci. Treći sin - Seif al-Islam predstavljao je "zapadnjačko lice" režima i promovisan je kao reformator. On se nalazio na čelu brojnih omladinskih organizacija. U međunarodnim krugovima poznat po svojoj ekscentričnosti, imao je telohraniteljke iz Etiopije i bolničarke iz Ukrajine, po svom beduinskom stilu oblačenja, kao i zbog toga što je na putovanja u inostranstvo nosio svoj šator stilu u kome je boravio i kamile čije mleko je svakodnevno pio, među Libijcima je uživao glas lidera koji se ne libi da upotrebi silu. Što se tiče upozorenja Seifa al-Islama da zemlji preti eventualni građanski rat, i da libijska vojska, potpuno odana njegovom ocu, nije poput oružanih snaga Tunisa i Egipta, mnogi analitičari su ocenili da ono nagoveštava da će se Gadafi boriti do kraja i eventualno stvoriti situaciju kao u Somaliji, gde je vlast iza sebe ostavila uništeno društvo. Libijski ekspert sa Severnoafričkog instituta Univerziteta Kembridž, Saad Džebar smatra da ta izjava Gadafijevog sina znači isto što i: "Ako ja izgubim, vi gubite zemlju." Libijsko naftno bogatstvo se procenjuje na skoro 70 milijardi dolara, a ta zemlja članica OPEK-a, proizvodi skoro 1,6 miliona barela sirove nafte dnevno. Oko 80 odsto njenog izvoza ide u Evropu. Uprkos tome, Libija je po razvoju daleko od nekih drugih velikih svetskih proizvođača nafte, naročito imajući u vidu da je Gadafi pretežno ulagao u one delove zemlje na kome su bila njegova imanja, poput Tripolija, dok je istok države ostao nerazvijen. Upravo na istoku je i došlo do najjačih borbi i nemira, naročito u gradu Bengaziju sa 700.000 stanovnika koji se smatra uporištem opozicije. Bengazi je naročito razvio netrepeljivost prema režimu, pošto su libijske snage ubile 1.200 zatvorenika, većinom političkih, tokom zatvorskih nemira 1996. Gadafi je, takođe. godinama koristio ogromno naftno bogatstvo za finansiranje ekstremističkih pokreta i njihovih lidera, od Abu Nikala i drugih palestinskih grupa do venecuelanskog teroriste Karlosa šakala i Irske republikanske armije. Ekonomske reforme počele su da poprimaju oblik pošto je Libija odustala od razvoja oružja za masovno uništenje i preuzela odgovornost za bombaški napad na avion američkog Pan Am-a iznad škotskog grada Lokerbija, kada je 1988. poginulo svih 269 putnika i članova posade i 11 ljudi na zemlji. Tripoli je tada počeo da se menja, u grad su ušle velike strane naftne kompanije poput britanskog BP-ja, ruskog Gasproma ili Oksidental Petrolema, kao i međunarodne banke. Analitičari smatraju da ako posle ove krize Gadafi i ostane na vlasti, uticaj poslednjih događaja na Libiju imaće dugotrajan eho. Neke naftne kompanije već su povukle svoje zaposlene ili razmatraju da se sasvim povuku iz Libije, što će imati značajne posledice po ekonomiju zemlje. Marks ocenjuje da je Gadafi i ranije vladao uprkos međunarodnoj izolaciji. "On će biti tvrd orah za međunarodnu zajednicu. Moraće prvo da ga obore s nogu", ocenio je Marks.

Prag i Bratislava među najbogatijim regionima EU

Prag i Bratislava jedini su se od regiona "nove" Evrope probili među prvih 10 najbogatijih u Evropskoj uniji, pokazao je najnoviji izveštaj koji je objavio Evrostat. Prag sa 172 odsto proseka BDP-a merenog uzimajući u obzir kupovnu moć na novoj ranglisti Evrostata je na 6. mestu, a Bratislavski region sa 167 odsto proseka dvadesetsedmorke je na 9. mestu. Češka prestonica je tako po bogatstvu pretekla Stokholm, Beč ili nemački Bremen. Najsiromašniji region u Češkoj na severozapadu zemlje dostiže svega 62 odsto proseka Unije. Najbogatiji od 271 regiona koliko ima u 27 članica EU je kao i ranije unutrašnji London sa 343 odsto evropskog proseka, sledi Luksemburg sa 279 odsto i Brisel sa 216 odsto. Najsiromašniji region EU je bugarski Severozapaden koji ima tek 28 odsto BDP proseka Unije. Među 20 najsiromašnijih evropskih regiona je šest od ukupno osam regiona koliko ima Rumunija, pet od šest bugarskih, pet od ukupno 16 koliko ima Poljska i četiri od sedam mađarskih regiona.

Nafta stremi ka 102 dolara za barel

Cene nafte juče su se vinule na blizu 102 dolara za barel zbog haosa u Libiji koji je poremetio isporuke petroleja iz ove zemlje OPEK-a, i zbog strahovanja berzi da će se nestabilnost proširiti na druge naftaške države Bliskog istoka. Laka nafta za isporuke u aprilu danas je 3,55 dolara skuplja nego juče i prodaje se po 101,65 dolar barel. U Londonu, svernomorski Brent skočio je na 119,72 dolara barel. Libija proizvodi oko 1,6 milijardu barele nafte dnevno, izvozi oko 1,2 milijardu barela na dan i ima najveće rezerve petroleja u Africi. Francuski naftaški džin Total kaže da je počeo da obustavlja rad u Libiji, gde u proseku vadi 55.000 barela nafte dnevno. Najveći proizvođač nafte u Libiji, italijanski Eni obustavio je produkciju koja daje 244.000 barela nafte i gasa dnevno. Španski Repsol-YPF i austijski OMV takođe su prekinuli proizvodnju. Nemački Vinteršal kaže da je obustavio rad na produkciji do 100.000 barela nafte dnevno. Evakuacija zaposlenih u stranim naftaškim kompanijama i njihovih poprodica se nastavlja. Analitičari smatraju da je pobuna u Libiji dodala 15 dolara na cenu nafte koja će brzo pojeftiniti ako se Gadafi povuče i sukobi prestanu

Ambasada SAD upozava na prevaru sa lutrijom za useljenje

Serija i-mejl poruka u kojima se tvrdi da su poslate navodno iz Stejt departmenta ili Odeljenja konzularnih poslova SAD u vezi s Lutrijskom programom za useljenje u SAD lažne su, upozorila je danas Ambasada SAD u Beogradu. Konzularno odeljenje Ambasade je saopštilo da podnosioci zahteva za program za useljenje (DV 2012) svoje prijave mogu da provere na internet strani www.dvlottery.state.gov od 1. maja 2011. godine. To jedini način da podnosioci zahteva provere da li su izvučeni, a obaveštenja se ne šalju elektronskom poštom, piše u saopštenju. "Izvučeni podnosioci zahteva taksu plaćaju tek u Konzulatu Američke ambasade u Beogradu. Svaki zahtev za plaćanje takse na bilo koji drugi način ili na nekom drugom mestu je prevara", precizira se. Elektronske adrese koje se završavaju sa ".gov" su jedine zvanične i-mejl adrese Stejt departmenta. I-mejl adrese ili internet prezentacije koje se završavaju drugačije (".com" ili ".usa") ne pripadaju Stejt departmentu i u ovom slučaju se mogu smatrati prevarom, upozorava Ambasada. "Ukoliko podnosioci zahteva prime i-mejl u kojem se tvrdi da su dobili zelenu kartu ili da su izvučeni u programu Diversiti Visa 2012, ne bi trebalo da odgovaraju na takve i-mejlove, niti da uplaćuju novac", dodaje se. Žalbe u vezi sa prevarama mogu biti prosleđene Federalnoj trgovačkoj komisiji (Federal Trade Commission) http://www.econsumer.gov/english .