KANADA

Toronto postao el Toro

Kanada prednjači u integraciji imigranata

Bolesni nisu poželjni na radnom mestu

Jedan rođendan za troje dece

Česti pokušaji prevara

Nada za kvadriplegičare

Kristi Klark sledeći premijer Britanske Kolumbije

Proleće ćemo pričekati

Zamrznuta imovina libijskog i tuniskog lidera

Ministar Flaerti najavljuje skromnost

Harperovi pozvani na kraljevsko venčanje

Rizično prskanje ontarijskih šuma pre pola veka

Toronto postao el Toro

Od preko 500 najrazličitijih predloga svojih čitalaca, časopis Aj vikli (Eye Weekly) i njegov specijalni, devetočlani žiri sastavljen od poznatih lica, odlučili su da novi nadimak za Toronto bude el Toro. Obrazloženje gotovo da nije potrebno. Reč, sa jedne strane, sadrži prva četiri slova imena grada a, sa druge, na španskom jeziku znači bik, koji je oličenje snage i prodora. Jedan od članova žirija, Evan Solomon, primećuje da to daje izabranoj reči notu multikulturalnosti, dok Vito Placa veruje da odslikava grad koji jeste i treba da bude značajan faktor ne samo na severnoameričkom kontinentu, nego i šire. Drugi članovi žirija ističu da je dobro što izabrani nadimak već ima svoju tradiciju, jer je bio ime hokejaškog kluba iz sedamdesetih godina prošlog veka. Napominje se i da el Toro sa sobom nosi mističnost, da podstiče na razgovor i da odgovora gradu. Među predloženim nadimcima, bilo je duhovitih, ironičnih, kreativnih, a svi redom su iskazivali svojevrstan stav prema gradu do koga je ljudima stalo. Neki od interesantnijih predloga su Dreamopolis, EthniCity, The Big Maple, DiverCity, T-tonjn i tako dalje.

Kanada prednjači u integraciji imigranata

Oduvek se tvrdi da je Kanada jedna od zemalja koje prednjače u prihvatanju useljenika, a najnovija međunarodna procena je to i potvrdila. Sudeći po Indeksu politike integracije imigranata, u konkurenciji 31 severnoameričke i evropske zemlje, Kanada se našla na izuzetno visokoj trećoj poziciji. Procena je obavljena na osnovu mobilnosti radne snage, ujedinjavanje porodica, uslovi za obrazovanje, mogućnosti za dobijanje stalne dozvole boravka, učešće u politici, dobijanje državljanstva i jednakost pred zakonom. Jedini razlozi što su Švedska i Portugalija dobile prednost u odnosu na Kanadu su davanje biračkog prava i prilike imigrantima da učestvuju u kreiranju politike. Evropske zemlje već su dale mogućnost imigrantima da glasaju na lokalnom nivou, koji je za njih od najvećeg značaja jer se tiče svakodnevnog života. I u Kanadi ima inicijativa za uvođenje tog prava. U izveštaju se posebno pohvaljuju napori Kanade na polju politike multikulturalnosti i nastavi engleskog jezika za useljenike, kao i finansiranju edukacije nastavnika i časovima jezičkog nasleđa u provincijama, u okviru pomoći tranzicije učenika imigranata. Poredak prvih deset zemalja je Švedska, Portugalija, Kanada, Finska, Holandija, Belgija, Norveška, Španija, SAD i Italija, dok se na začelju nalaze Češka, Estonija, Mađarska, Rumunija, Švajcarska, Austrija, Poljska, Bugarska, Litvanija Malta, Slovačka, Kipar i Letonija. Projekat Indeks politike integracije imigranata finansirala je Evropska komisija.

Bolesni nisu poželjni na radnom mestu

Ljudi koji i bolesni odlaze na posao uglavnom veoma ubedljivo obrazlažu da to čine zbog vrste posla i kolega. Ukoliko prvi razlog može da se prihvati kao ubedljiv ili dostojan poštovanja, drugi nikako ne može biti razumljiv. Tim pre, što među kolegama to nikako ne nailazi na razumevanje. Naprotiv. Nedavna anketa Akauntempsa, sprovedena među administrativnim radnicima, pokazala je da tek svaki deseti zaposleni ceni napor svog kolege da i bolestan dolazi na posao, dok se skoro tri petine anketiranih brine da će oboleli kolega i njih zaraziti. Više od trećine šefova koji su učestvovali u ovoj anketi, kaže da preporučuje zaposlenima da ostanu kod kuće u slučaju bolesti. Polovina anketiranih je priznala da dolazi na posao i kada se ne osećaju dobro, svaki treći ostaje kod kuće i uzima bolovanje, dok svaki sedmi ostaje kod kuće i pokušava da odatle uradi ono najneophodnije. Treba reći i da otprilike svaki peti zaposleni oseća da njegov pretpostavljeni ne odobrava odsustvo.

Jedan rođendan za troje dece

Matematika govori da je verovatnoća da se troje dece u jednoj porodici rodi istog dana otprilike jedan prema preko 130 hiljada. Upravo to se dogodilo porodici Tisen iz Vindzora, kada su nedavno, 22. februara, dobili prinovu, ćerkicu Koru Vanesu. Ona se rodila na isti dan kada i njena osam godina starija sestra Hale i njen četvorogodišnji brat Kolton. Majka Džena objašnjava da je svojevremeno Hale poželela da dobije brata na svoj rođendan, a sada se pogodilo da i sestra ugleda svet na isti dan. Veruje se da su oni jedina porodica u Ontariju u kojoj je sve troje dece rođeno na isti datum. Otac porodice, Greg, kaže da je najvažnije to što su i beba i majka dobro, a sve ostalo je samo šlag na rođendanskoj torti.

Česti pokušaji prevara

Obaveštavamo vas da je poslednjih meseci u Kanadi uočena česta pojava pokušaja prevare građana, prvenstveno članova srpske zajednice u Torontu, Vankuveru i još nekim gradovima. Molimo da budete vrlo oprezni ukoliko od Vas bude zatražena pomoć za lečenje ili Vas obaveštavaju o tome da je neko od Vaših rođaka u situaciji koja od Vas zahteva upućivanje novca nepoznatim licima, kao i ukoliko Vam zatraže pozajmice uz obećanje naknadnih nagrada, vrlo pažljivo i oprezno ispitate sve okolnosti slučaja kako ne biste došli u situaciju da budete prevareni. Dosadašnji slučajevi vezuju se za nekoliko država, Hong Kong, Dominikansku Republiku, Tunis itd., a lica koja se obraćaju za pomoć govore srpski jezik, najčešće se predstavljajući kao zaposleni u Diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije. Molimo da, ukoliko ste u nedoumici da li na ovakav poziv za pomoć odgovorite, prvo kontaktirate Generalni konzulat Republike Srbije u Torontu (416.483.1080).

Nada za kvadriplegičare

Stručnjaci Instituta za rehabilitaciju u Torontu napravili su revolucionaran uspeh i dali nadu kvadriplegičarima da mogu ponovo da koriste ruke. Dr Miloš Popović, viši naučni saradnik pri Institutu, objašnjava da mnogi kvadriplegičari mogu, uz dovoljno vremena i strpljenja, da povrate funkciju šake. On kaže da ona ne može biti u potpunosti vraćena, ali je napredak dovoljno značajan da od osobe koja ne može ništa da uhvati, dođu do toga da one mogu da se istuširaju. Dr Popović i njegov tim uspeli su to da postignu kratkim, jakim elektrošokovima u mišiće podlaktice, odnosno funkcionalnom elektrostimulacijom elektrodama preko kože, čime je omogućeno pokretanje svih prstiju i hvatanje predmeta kod devet pacijenata. Oko 50 odsto povreda kičmene moždine dovodi do kvadriplegije, odnosno paralize tela od vrata nadole, zbog blokade električnih impulsa od dela mozga koji vrši kontrolu nad kretnjama određenog dela tela. Te blokade nisu uvek kompletne. Među tim pacijentima oko dve trećine uspe da povrati delimičnu pokretljivost ruku, ali ne sposobnost da otvara ili zatvara dlan. Kod pacijenata iz ove eksperimentalne grupe primena terapija počela je šest meseci posle povrede, a dr Popović sada ispituje dejstvo elektroterapije kod pacijenata sa starijim povredama. On planira da studiju proširi i da isproba funkcionalnu elektrostimulativnu tehniku na pacijentima koji ne mogu da koriste noge.

Kristi Klark sledeći premijer Britanske Kolumbije

Liberalna stranka Britanske Kolumbije izabrala je za svog novog lidera Kristi Klark, koja će biti druga žena premijer u istoriji provincije. Pre Klarkove, to je bila samo Rita Džonston, 1991. godine. U svom pristupnom govoru, Klarkova je insistirala na saradnji sa svim građanima provincije u svom budućem radu, u kome će prioriteti biti porodica, zapošljavanje i borba protiv siromaštva. Kristi Klark će na mestu premijera zameniti Gordona Kembela, koji je početkom novembra najavio svoje povlačenje zbog nepopularnog objedinjavanja taksi. Za novog lidera Liberalne stranke bila su četiri kandidata: bivši ministar zdravlja Kevin Falkon, bivši javni tužilac Majk de Jong, bivši ministar prosvete Džordž Abot i radio voditeljka Klark, koja je napustila politiku posle mandata zamenika premijera.Abot i Jong otpali su u prva dva kruga glasanja, a u trećem je Klark dobila preko 300 glasova više od Falkona. Novu premijerku očekuje nekoliko veoma zahtevnih poslova, od odlučivanja o provincijskom budžetu, referenduma o objedinjenom porezu, pa do sastavljanja novog kabineta i ponovnog okupljanja zakonodavnog tela. Ona je već nagovestila da bi naredni izbori mogli biti i pre planiranog termina u 2013. godini. Kristi Klark, rođena 965. godine, u Barnabiju u porodici nastavnika i porodičnog konsultanta. Studirala je političke i religijske nauke na univerzitima Sajmon Frejzer, Sorbona i Edinburg. Ostaće upamćena i kao druga žena u kanadskoj istoriji (posle Poline Maroa) koja je rodila dete dok je bila na ministarskoj funkciji.

Proleće ćemo pričekati

Prognoza poznatog klimatologa Dejvida Filipsa razočaraće sve koji su se ponadali da će ove godine proleće poraniti.No, tu nije kraj nepovoljnim prognozama. Na osnovu predviđanja za mart, april i maj, može se videti da će i proleće nastaviti u istom stilu po kome će ova zima biti upamćena, hirovito, sa temperaturnim oscilacijama tipičnim za godinu La Ninja. U najvećem delu zemlje temperature će biti ispod uobičajenih za najlepše godišnje doba, dok će u istočnom delu Nanavuta, najvećem delu Njufaundlenda i na istoku Nove Skotije biti toplije nego inače. Zapadni deo Nove Skotije, Nju Brunsvik, Labrador, jug Kvebeka i istočni deo Ontarija imaće uobičajene temperature. Više padavina nego obično može se očekivati na jugu Britanske Kolumbije, većem delu Ontarija, Kvebeku, atlanskom delu zemlje i Nanavutu.

Zamrznuta imovina libijskog i tuniskog lidera

Kanadska vlada zamrzla je više od dve milijarde libijskih sredstava i nastaviće napore da to čini sa imovinom Moamera el Gadafija i članova njegove porodice. Do ovog koraka je došlo zbog saznanja da libijski režim planira povlačenje sredstava iz neimenovane kanadske banke, ali i u skladu sa direktivama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o zamrzavanju Gadafijeve imovine, zabrani odlaska u inostranstvo za njega i osobe iz njegovog okruženja. Takođe, stavljena je zabrana na sve transakcije sa libijskom vladom, njenim institucijama i agencijama, uključujući i centralnu banku. Agencija za kontrolu finansijskih transakcija FINTRAC izdala je saopštenje kojim poziva nadležne u kanadskim bankama da prate situaciju u Libiji, Egiptu i Tunisu i obavezno podnose izveštaje o svakoj sumnjivoj transakciji. Najavljuje se da bi federalna vlada mogla uskoro da usvoji zakon kojim bi bila zamrznuta i imovina svrgnutog tuniskog predsednika Ben Alija i članova njegove porodice, od kojih su neki zatražili azil u Kanadi.

Ministar Flaerti najavljuje skromnost

Ministar finansija Džim Flaerti najavio je da će najnoviji budžet biti predočen 22. marta. Po rečima ministra Flaertija, budžet će biti usredsređen na sagledavanje potreba i mogućnosti u okviru postojećih sredstava i da neće sadržati velike projekate, povećanje poreza ili smanjenje transfera prema provincijama ili teritorijama. On naglašava da vlada nastavlja kurs ka eliminisanju deficita u srednjoročnom planu, do čega će doći otvaranjem novih radnih mesta i ekonomskim rastom. Prve informacije najavljuju da će budžet biti za oko deset milijardi manji od prethodnog. Ministar Flaerti je rekao da će budžet sadržati i delove koji odražavaju stavove opozicije, ali su i pored toga Liberalna stranka i Blok Kvebekva najavili da neće podržati vladin predlog. Ukoliko makar jedna opoziciona stranka ne glasa za budžet, doći će do pada vlada i raspisivanja izbora. Lider liberala Majkl Ignatief najavljuje da oni neće podržati budžet osim ako Flaerti ne vrati korporativne takse na prošlogodišnji nivo. Ostaje, međutim, da se vidi da li će to doneti željene efekte ili će skratiti vreme do sledećih izbora. I samim liberalima jasno je da im, u slučaju da dođe do raspisivanja izbora, predstoji veoma uporna i teška borba za ponovno uspostavljanje poverenja građana, budući da najnovija ispitivanja javnog mnjenja govore da su daleko manje popularni od konzervativaca.

Harperovi pozvani na kraljevsko venčanje

Premijer Stiven Harper i njegova supruga Lorin dobili su pozivnicu da budu gosti na svadbi princa Vilijema i njegove verenice Kejt Midlton. Premijerov sekretar za štampu Endru Mekdugal nije mogao da potvrdi da će Harperovi zaista i otići na venčanje. Ističe se da se još uvek razmatraju opcije, koje zavise od razvoja političke situacije u zemlji i ishoda izjašnjavanja o predlogu državnog budžeta, koji će biti predstavljen 22. marta. Na listi zvanica kraljevske porodice nalazi se oko dve hiljade gostiju. Od zvaničnika, pozvani su britanski premijer Dejvid Kameron sa suprugom, francuski predsednik Nikola Sarkozi, ali se ne očekuje da će američki predsednik Barak Obama i njegova supruga Mišel biti među zvanicama. Naglašava se da, bez obzira na veliko interesovanje, ovo nije državno venčanje. Još uvek se ne zna da li je generalni guverner Dejvid Džonston pozvan da prisustvuje venčanju.

Rizično prskanje ontarijskih šuma pre pola veka

Posle istrage koju je uradio Toronto star, u Ontariju je započela ozbiljna istraga oko Ejdženta orindž, odnosno svojevremenog prskanja polja širom provincije narandžastim agensom. Premijer Dalton Mekgvinti pozvao je sve koji su potencijalno bili izloženi ovim štetnim hemikalijama, da se jave Savetu za osiguranje i bezbednost na radu, kako bi provincija počela da stvara bazu podataka i procenu posledica. Ministarstvo za prirodne resurse putem interneta je takođe uputilo je poziv svima oštećenima da se jave. Sporno prskanje se dešavalo tokom pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka kada su, u svojim programima za prskanje, vladine i drvoprerađivačke kompanije na severu provincije koristile iste one hemikalije koje su se u vijetnamskom ratu upotrebljavale za ogoljavanje gustih prašuma. Jedan od hemijskih koktela među njima bio je i narandžasti agens, za koji se u Americi vezuje više od 50 bolesti i poremećaja. Njime je prskano lišće, koje je potom toliko brzo raslo da je dolazilo do sušenja visokih stabala, čime je oslobađan prostor za razvijanje i rast nižih smreka, potrebnijih za industrijsku preradu. Kao ispomoć u poslovima ovog zaprašivanja angažovani su srednjoškolci i mladi poljoprivrednici, koji su bili svojevrsni ljudski markeri. Oni su crvenim, helijumom punjenim balonima, označavali teritoriju koju je trebalo isprskati iz malih aviona u niskom letu. Hemikalije su se raspršivale po drveću, ali i po tim momcima, koji su u godinama posle toga patili od brojnih neobjašnjivih zdravstvenih problema, u kojima su bili ugroženi koža, jetra, kao i imuni, endokrini i reproduktivni sistem. Ima i obolelih od raka, koji može biti posledica izloženosti herbicidima.