SVET

Još jedan teroristički napad Šiptara sa Kosova

Podela Libije sasvim moguć ishod sukoba

SAD se nadmeće s Kinom za uticaj u svetu

Meni za Bal guvernera posle dodele Oskara

Tek svaki sedmi Čeh pristalica evra

Barel nafte iznad 102 dolara zbog Libije i tražnje u SAD

Rekordna cena hrane u svetu

Rekordne devizne rezerve Kine

U sukobima severa i juga Sudana više od 100 mrtvih

Još jedan teroristički napad Šiptara sa Kosova

Visoki bezbednosni zvaničnik nemačke pokrajine Hesen izjavio je juče da je osumnjičeni za napad na aerodromu u Frankfurtu, u kojem su poginula dva vojnika SAD a dvojica ranjena, priznao da je želeo da napadne američko vojno osoblje. Ministar unutrašnjih poslova pokrajine Hesen Boris Rajn rekao je da je uhapšeni napadač 21-godišnji Albanac sa Kosova, Arid Uka iz Kosovske Mitrovice i dodao da istraga ukazuje da je delovao sam, odnosno da nije bio deo neke veće terorističke ćelije. Mladić je inače bio zaposlen na aerodromu u Frankfurtu i bio je vrlo posvećen islamu. Nemačko državno tužilaštvo saopštilo je da napad istražuje kao moguće delo islamskog terorizma. "Osumnjičeni je optužen za ubistvo dvojice američkih vojnika i teško ranjavanje dvojice drugih. Uzimajući u obzir okolnosti, postoji sumnja da je delo motivisano islamizmom", navodi se u saopštenju tužilaštva. Tužilaštvo navodi da istragu vodi zajedno sa frankfurtskom policijom, nemačkom saveznom policijom i američkim vlastima. Osumnjičeni je odmah posle napada priveden i danas će se pojaviti pred sudom. Ujak osumnjičenog, Redžep Uka, izjavio je da je deda napadača na američke vojnike bio verski lider u džamiji u jednom selu u blizini Kosovske Mitrovice, kao i da je Arid Uka bio vrlo privržen islamu. Redžep Uka je takođe izjavio da je porodica inače proamerički nastrojena i da ne može da veruje da je njegov sestrić učinio tako nešto. Nemačka policija je saopštila da je napad izveden na autobus američkog vojnog osoblja na Terminalu 2 aerodroma u Frankfurtu. Poginuli su vozač autobusa i jedan vojnik dok je jedan od dvojice ranjenih američkih vojnika u kritičnom stanju. Obojica ranjenih vojnika prebačeni su odmah u Univerzitetsku bolnicu u Frankfurtu. SAD inače imaju oko 50.000 vojnika stacioniranih u Nemačkoj. U frankfurtskoj oblasti je i velika vojna baza Ramštajn. Američke vazduhoplovne snage u Velikoj Britaniji su saopštile da su poginuli i povređeni vojnici bili iz baze Lakenhit na istoku Engleske.

Podela Libije sasvim moguć ishod sukoba

Profesor političkih nauka u libijskom gradu Zaviji Džafer Sahib izjavio je da bi sukob u Libiji mogao da traju duže nego što mnogi očekuju i da ne isključuje mogućnost podele zemlje. "Ako spoljni faktori ne bu-du dolivali ulje na vatru, situacija može da se smiri. Ali, u svakom slučaju istočni deo Libije je gotov i ja očekujem da dođe do otcepljenja", rekao je u untervjuu Beti profesor Sahib, Iračanin koji 20 godina radi u Libiji. Sahib, koji je magistrirao i doktorirao na Pravnom fakultetu u Beogradu, doputovao je u Srbiju pre nekoliko dana zajedno sa evakuisanim srpskim državljanima Jatovim avionom iz Tripolija. Profesor Sahib kazao je da režim Muamera Gadafija ima svoju dobru i lošu stranu. "Dobra strana tog režima je to što je mnogo ulagano u gradnju infrastrukture i puteva, životni standard im je dobar i ne može da se poredi sa stanjem u Tunisu i Egiptu", rekao je Sahib i dodao da u Libiji postoji vrlo razvijen sistem socijalne pomoći siromašnima. Kao lošu stranu libijskog režima profesor Sahib naveo je problem nasleđivanja vlasti i prenosa ovlašćenja sa Gada-fija na njegovu porodicu, što je, kako je rekao, problem i u nekim drugim arapskim državama. On je podsetio i da u Libiji ne postoje političke stranke i da se čitav politički život odvija pod kontrolom Gadafija. Sahib je rekao da je libijsko društvo podeljeno po plemenskoj osnovi, iako ne postoje različite verske sekte kao u Iraku i svi govore istim jezikom. Pobunu protiv Gadafija, kaže Sahib, vode plemenski i verski lideri sa istoka zemlje, koji nikad nije bio naklonjen Gadafiju i sa kojima je libijski lider i ranije imao problema. Profesor Sahib ocenjuje da Gadafi nije uspeo da se prilagodi savremenim okolnostima i da je umesto toga nastavio da živi u prošlosti. "Gadafi ne shvata da živi u 21. veku, već se ponaša kao da živi u 1980-im i 1990-im godinama... Kao što se Slobodan Milošević dok je bio na vlasti ovde ponašao kao da je 1942. godina ili 1943. godina, ali nije imao sreće jer on nije bio Josip Broz", rekao je Sahib. Prema rečima iračkog profesora, glavno uporište Gadafijevih pristalica je u južnom delu zemlje, odakle potiče i jedan deo njegove porodice. Gadafi, ocenjuje Sahib, takođe može da računa i na podršku zapadnog dela Libije, odakle je jedan deo oficira koji su bili uz njega kad je izveo revoluciju 1969. godine. Situacija u Libiji je, prema rečima profesora Sahiba, vrlo neizvesna i menja se gotovo iz časa u čas, pa je zbog toga teško prognozirati konačan ishod. "Evo pre neki dan, gledam sa svog prozora u stanu na četvrtom spratu narod na ulici i svi kliču Gadafiju. Posle pola sata situacija se potpuno promenila i isti ti ljudi, u istim automobilima, skandiraju protiv Gadafija", kazao je Sahib. Na pitanje kome bi mogla da odgovara nestabilnost u muslimanskim zemljama na Bliskom istoku i na severu Afrike, profesor Sahib ocenjuje da takva situacije pogoduje jedino Americi. "Zbog nafte. Nafta određuje vrednost dolara na berzi, i po potrebi se ona podiže ili spušta. Dolar je sada kao roba na berzi, ne samo valuta", rekao je Sahib. Upitan zbog čega bi SAD podrivale vlast u onim državama na Bliskom istoku koje su važile za njihove saveznike, poput Egipta, profesor Sahib kaže da svako ima svoj rok trajanja, pa tako i bivši egipatski predsednik Hosni Mubarak. "To vam je kao u apoteci. Svaki lek ima svoj rok trajanja, ima datum do kojeg važi. Kad prođe taj rok, onda je gotovo", rekao je Sahib. Profesor Džafer Sahib kaže da je od dolaska u Beograd, pre nekoliko dana, u svakodnevnom kontaktu sa prijateljima u Libiji i da se nada da će se situacija smiriti i da će uskoro moći da će vrati u tu zemlju.

SAD se nadmeće s Kinom za uticaj u svetu

SAD mogu zaostati za Kinom u nadmetanju za globalni uticaj pošto Peking nastoji da stekne naklonost zemalja u pacifičkom regionu, bogatom resursima, rekla je američka državna sekretarka Hilari Klinton. Njene, kako AP ocenjuje, neobično jake reči izvesno će izazvati nezadovoljstvo u Pekingu, posebno posle nedavne posete kineskog predsednika Hua Đintaoa, tokom koje je trebalo da se ojačaju trgovina i poverenje dve najveće privrede u svetu. Hilari Klinton je govoreći protiv smanjenja američke pomoći inostranstvu što su tražili republikanci, rekla da se SAD nadmeću s Kinom oko uticaja i da to nema veze s humanitarnim aspektom pomoći. "Hajde da govorimo samo o 'real politici'. Mi se nadmećemo s Kinom", navela je Hilari Klitnon u govoru pred Odborom Senata za spoljne poslove. Ona je rekla da je pomoć inostrantvu važna s humanitarnog i moralnog gledišta, ali i da je strateški neophodna za uticaj Amerike u svetu. Hilari Klinton je ukazala na "veliko energetsko nalazište" u Papui - Novoj Gvineji gde je američka kompanija Ekson Mobajl počela crpljenje prirodnog gasa. Državna sekretarka SAD je rekla da Kina nastoji da ostvari uticaj u pacifičkom regionu i da razmatra kako da prestigne Ameriku. Klinton je optužila Kinu da podržava diktatorski režim na Fidžiju, gde se planiralo ponovo otvaranje Američke agencije za inostrani razvoj, ali je to odloženo posle rezolucije u Predstavničkom domu SAD. Tom rezolucijom je predloženo drastično smanjenje pomoći inostranstvu u cilju smanjenja javne potrošnje. Među spornim programima su 21 milion dolara pomoći pacifičkim ostrvima koji bi mogli biti ugroženi dizanjem nivoa mora. Hilari Klinton je takođe rekla da je Kina okupila lidere malih pacifičkih država i "ugostila" ih u Pekingu. "Imamo mnogo podrške u regionu Tihog okeana. Mnogo tih malih zemlja je glasalo s nama u UN, oni su pouzdani američki saveznici, oni prihvataju naše vrednosti. I oni veruju, nasuprot onome što neki mogu misliti, da tonu", rekla je državna sekretarka. Administracija predsednika Barka Obame je uložila mnogo diplomatskog truda za učvršćivanje veza u azijsko-pacifičkom regionu, što su pozdravile mnoge vlade koje su zabrinute zbog širenja kineskog uticaja. Vašington takođe smatra da je bitno imati i dobre odnose s Kinom zbog zajedničkih interesa u globalnoj bezbednosti i značajnim ekonomskim vezama. Kina ima američke obveznice u vrednosti od 1,15 hiljada milijardi dolara, čime pomaže finansiranje ogromnog duga vlade SAD.

Meni za Bal guvernera posle dodele Oskara

Paelja "Crni labud" za glumicu Natali Portman i riba list za Kolina Ferta koji igra u "Kraljevom govoru" samo su neka od jela koja su poslužena na Balu guvernera posle dodele Oskara. Bal guvernera organizuju američka filmska akademija u jednoj od velikih dvorana u Kodak teatra u Holivudu u kojem se prethodno dodeljuju Oskari, a ove godine bilo je oko 1.600 zvanica. Zadatak da sastavi meni 17. godinu za redom dobio je kuvar austrijskog porekla Volfgang Puk, koji je na čelu tima od 11 glavnih kuvara, 30 njihovih zamenika, 250 kuvara i 600 poslužitelja. "Pre oko mesec dana odlučili smo šta ćemo spremati, potom smo meni poslali Savetu guvernera, a onda smo krenuli da se organizujemo", ispričao je Puk Frans presu. Glavna inspiracija je, naravno, film, a uz poslastice od čokolade u obliku Oskara i predjela sa kavijarom i dimljenim lososom, takođe u obliku popularnih statueta, a Puk svake godine glavna jela posvećuje određenim filmovima ili glumcima. Ove godine u čast "Kraljevog govora" je pečeni list sa pečurkama, maslinama, boranijom, paradajzom, limunom, sirćetom i maslinovim uljem, pošto je list omiljena riba Kolna Ferta, objasnio je Puk. "Kuvar nad kuvarima" je osmislio i paelju "Crni labud" - rizoto od povrća sa šafranom, belim vinom i peršunom - u čast glumice Natali Portman koja je vegetarijanka. Puku, koji kaže da je potrošio 25.000 dolara na 11 kilograma tartufa i hiljade dolara na šunku iz Španije, troškove pokriva filmska akademija ali će ih i ona sigurno pokriti pošto je cena večera na Balu guvernera 750 dolara po osobi. A to uglavnom plaćaju studiji i producenti filmova nominovanih za Oskare.

Tek svaki sedmi Čeh pristalica evra

Podrška građana budućem ulasku Češke u "zonu evra" spala je na do sada nezabeležen nivo - za evro je svega jedna sedmina Čeha. Po najnovijoj anketi agencije Medea riserč, svega 15 odsto je za to da njihova zemlja ispuni obavezu iz Pristupnog sporazuma sa EU i uđe u "zonu evra". Procenat kategoričnih protivnika evra je najveći do sada: 57 odsto građana, a 77 odsto Čeha bi da zadrži domaću valutu - krunu. Proizlazi da se Česi sve više slažu sa svojim evroskeptičnim predsednikom Vaclavom Klausom koji ne propušta priliku da kritikuje Evropsku uniju, a da hvali Češku što još ima krunu. Po oceni direktor Medea riserča Jana Matejke, za evroskepsu Čeha krivi su ekonomska kriza i finansijski problemi nekih članica evro-zone. "Ti problemi su pokrenuli diskusiju o koristi od zajedničke valute, o stabilnosti cele evro-zone, čak i o riziku da se ona raspadne, a njene članice se vrate nacionalnim valutama", kazao je Matejka agenciji ČTK.

Barel nafte iznad 102 dolara zbog Libije i tražnje u SAD

Cena barela nafte je juče premašila 102 dolara što se objašnjava eskalacijom borbi u Libiji i većom tražnjom u svetu. Na Merkantilnoj berzi u Njujorku cena barela domaće, američke nafte, za isporuku u aprilu je skočila za 2,6 odsto i dostigla cenu 102,2 dolara. U Londonu cena barela nafte tipa "brent", iz Severnog mora, porasla je na 117,09 dolara. Od izbijanja antivladine pobune u Libiji polovinom februara, nafta je u Njujorku poskupela za 19 odsto, a u Londonu za 13 procenata. Analitičari strahuju da će pobuna u Libiji koja je krupan snabdevač Evrope, zatvoriti tamošnja naftna polja i perbaciti teret snabdevanja na druge proizvođače, već opterećene rastom tražnje u svetu. Po zvaničnoj verziji, proizvodnja nafte u Lubiji je već opala za 50 odsto, a, po stranim izvorima, i znatno više od toga. Analitičari procenjuju da će proizvodnja mesecima biti poremećena.

Rekordna cena hrane u svetu

Cene hrane u svetu dosegle su nove visine u februaru, saopštila je agencija UN za hranu (FAO) uz opomenu da poskupljenje nafte može da izazove dalja povećanja. Skok cena hrane je bio među pokretačima protesta u Egiptu, Tunisu i drugim zemljama i podstakao je strahovanja od ponavljanja prehrambene krize iz 2007. i 2008. Organizcija za hranu i poljoprivredu (FAO) iznosi da su prošlog meseca indeksi cena hrane porasli za 2,2 odsto, najviše od kada su UN počele da prate cene pre dve decenije. Istovremno, to je bio osmi uzastoni mesec poskupljenja hrane, navodi FAO.

Rekordne devizne rezerve Kine

Najveće devizne rezerve na svetu imaju Kina i Japan, iza kojih slede Rusija, Tajvan, Indija i Brazil. Sedam od 10 vodećih su zemlje Azije. Kineske devizne rezerve su na kraju prošle godine iznosile 2.800 milijadri dolara, a japanske 1.090 milijardi dolara. Devizne rezerve Južne Koreje postigle su nov rekord u februaru, u drugom uzastopnom mesecu, saopštila je centralna banka u Seulu, mada je na svetskoj rang listi zemalja skliznula na sedmo mesto. Devizne rezerve Južne Koreje iznosile su 297,67 milijardi dolara na kraju prošlog meseca, 1,71 milijardu dolara više od predhodnog rekorda postavljenog u januaru.

U sukobima severa i juga Sudana više od 100 mrtvih

Više od 100 ljudi poginulo je od početka nedelje u sukobima u spornoj graničnoj oblasti Abjei između severnog i južnog dela Sudana, a žene i deca masovno napuštaju to područje, saopštili su danas zvaničnici Južnog Sudana. Južni Sudan nedavno je na referendumu odlučio da se otcepi od Sudana. Sporna oblast Abjei trebalo je takođe da održi referendum o samoopredlenju, ali se o njenoj sudbini sada pregovara. Portparol vojske Južnog Sudana Filip Ager rekao je da je u sukobima između nedelje i utorka poginulo više od 70 ljudi, dok jedan međunarodni zvaničnik u Abjei navodi da je video da je posle jučerašnjih sukoba sahranjeno 33 ljudi. "Žene i decu evakuišemo iz grada. Odlaze na jug jer očekuju nove sukobe", rekao je za AP katolički sveštenik u Abjei Piter Sulejman. Na region Abjei - nedaleko od velikih naftnih polja, pravo polažu i sever i jug Sudana. Sever i jug Sudana ratovali su više od dve decenije. Južni Sudan je u januaru na referendumu ogromnom većinom izglasao otcepljene od severa zemlje i formalno bi trebalo da postane nezavisan u julu.