KANADA

Kanađani šampioni u surfovanju internetom

Banke se zalažu za onlajn transakcije

Aston martin najlepši automobil na kanadskom tržištu

Kanadski dolar rekordno visook

Vodeće banke protiv spajanja torontske i londonske berze

Ajveri na torontskim krovovima

Haićanska predsednička kampanja u Montrealu

Istraga o incidentu na hokejaškoj utakmici

Parlament ispituje etičnost u dva slučaja

Vilijems ponovo protiv opasnog oružja

Pomoć pri preseljenju

Ledi Gaga i Ledi Maria na koncertu u Torontu

Kanađani šampioni u surfovanju internetom

Kanađani na internetu provode više vremena nego ijedna druga nacija na svetu. Sa 43,5 sati mesečno, koliki je bio prosek u Kanadi u četvrtom kvartalu prošle godine, skoro dvostruko je nadmašen svetski prosek, a čak su i drugoplasirani Amerikanci zaostali osam sati. Samo u prošloj godini je kanadska veb-populacija rasla za dva odsto mesečno, najviše zahvaljujući porastu broja korisnika starijih od 55 godina. Oni su, i to ne samo u Kanadi, već u čitavom svetu, u poslednje vreme bukvalno počeli da otkrivaju internet i koriste mnoge mogućnosti koje on pruža. Posebno se interesuju za društvene mreže, na kojima se povremeno nađe gotovo svako ko je povezan na internet. Stručnjaci objašnjavaju da je sasvim razumljivo da se ljudi na ovim prostorima okreću internetu kao alternativi druženja i razonode. Kažu da je osnovni razlog klima, odnosno činjenica da su zime duge i hladne.

Banke se zalažu za onlajn transakcije

Vodeće banke i finansijske institucije se zalažu za značajnije prisustvo onlajn transakcija, te veruju da bi sve prisutnija upotreba smartfona uskoro u Kanadi mogla da se odrazi i na češće korišćenje opcije mobilnog bankarstva. U Rojal banci kažu da su u poslednjih šest meseci, od kako je ta mogućnost uvedena u epl ajtjunz, bilo više od pola miliona ulazaka. To je veliki broj, posebno ako se zna da su korisnici smartfona uglavnom mladi ljudi okrenuti toj vrsti komunikacije, što je i osnovna ciljna grupa za bankarsko tržište. Sudeći po nekim podacima, oko četvrtine Kanađana poseduje smartfone, a oko pet odsto stanovnika redovno obavlja svoje bankarske poslove preko njih. Slično je i u drugim zapadnim zemljama, iako su u nekima od njih novine u bankarstvo počele da se uvode ranije i agresivnije, zahvaljujući pre svega većoj konkurenciji. U Kanadi je prva bila Imperijal komercijalna banka, da bi potom to prihvatile Toronto Dominion banka i Banka Nove Skotije. Montrealska banka bi tek trebalo da se uključi.

Aston martin najlepši automobil na kanadskom tržištu

Po mišljenju čitalaca dodatka Točkovi (Wheels) iz Toronto stara, povodom četvrt veka njegovog izlaženja, izabran je najlepši automobil koji se u tom periodu prodavao u Kanadi. Tu lepu titulu poneo je aston marten DB9. U najužem izboru bilo je pet automobila. Pored aston martina, tu su bili još i ferari F430, lambordžini giljardo, audi R8 i mercedes benc meklaren SLR. Aston martin je očigledno bio favorit među njima, jer je dobio 600 glasova više od drugoplasiranog lambordžinija, ili ukupno skoro četvrtinu ukupnog broja glasova, a preostala tri su bila prilično izjednačena. Svi automobili bili su izloženi na auto-salonu, održanom prošlog meseca u Torontu.

Kanadski dolar rekordno visook

Kanadski dolar dostigao je u sredu svoju najvišu vrednost u poslednje tri godine, u iznosu od 103 američkih centi. Ta vest svakako će obradovati sve one koji se namerni da martovski raspust provedu van granica Kanade, ali se pretpostavlja da će i broj putnika biti uvećan. SAD, a posebno Florida, tradicionalno je omiljena destinacija i tek treba videti da li će prošlogodišnje povećanje broja turista od 16 odsto, biti nadmašeno ove godine. Evropa takođe može biti interesantnija nego ranije, kada se zna da je od 2009. godine vrednost kanadskog dolara porasla za petinu u odnosu na evro. Finansijski stručnjaci veruju da u narednim danima neće biti nekih značajnijih promena i da je turistima gotovo svejedno da li će kanadski dolar promeniti u odgovorajuću valutu u Kanadi ili u menjačnicama u inostranstvu.

Vodeće banke protiv spajanja torontske i londonske berze

Neke od vodećih kanadskih banaka i finansijskih institucija izrazile su svoje neslaganje sa najavom o spajanju londonske i torontske berze. Oni poistovećuju taj potez sa prodajom, pa je to, uz strahovanje da će doći do gubitka hiljada radnih mesta, osnovni razlog za protivljenje. Toronto-Dominion banka, Kanadska imperijalna komercijalna banka i Nacionalna banka izdale su dokument u kojem se ističe da veruju da globalizacija donosi izvanredne ekonomske mogućnosti, ali da oni nisu spremni da podrže svaku ideju koja uz sebe ima predznak globalizacije. Insistira se da treba imati poverenja u svetske okvire povezivanja kroz institucije koje su svojom imovinom, rukovodstvom i misijom duboko ukorenjene u Kanadu, te da se dokazana konkurentnost na međunarodnoj sceni ne mora potvrđivati prodajom ili navodnim spasavanjem. I bivši državni ministar industrije Džim Prentis smatra da bi vlada trebalo da spreči ovaj sporazum ukoliko se ne postave uslovi koji će trajno zaštititi kanadske interese. Rukovodstvo Rojal banke je podržalo najavljeno spajanje, jer veruju da je to način za očuvanje TSX-a.

Ajveri na torontskim krovovima

Fondacija fantazija (Awesome Foundation) je organizacija koja svakog meseca sa hiljadu dolara pomaže ostvarivanje neke lude, fantastične ideje. Osnovani su u Bostonu 2009. godine, i već imaju ispostave širom sveta, koje pokušavaju novčano da zaštite i podstaknu održivost svetskog ekosistema fantazije. Nagrađivane ideje obuhvataju najraznovrsnije oblasti stvaralaštva, od tehnologije, preko umetnosti, do opšteg, društvenog dobra. Prošle nedelje dodeljeno je u Torontu prvo ovdašnje priznanje za izuzetnu kreativnost. Dobitnica je mlada umetnica Stefani Ajveri, za svoju ideju markiranja torontskih krovova ogromnim tačkama i brojevima, prečnika tri do četiri metra. Njena kreacija će izgled Toronta na Guglovoj mapi pretvoriti u veliku igru tipa “Poveži brojeve da dobiješ sliku”, s tim da će dobijene slike biti osmišljene. Primera radi, nad Kebidžtaunom bi bila slika glavice kupusa, a Ajveri je spremna da prihvati sugestije i volonterstvo žitelja svakog dela grada. Ajveri, potom, planira da fotografijama iz vazduha dokumentuje svoj rad. Kaže da će joj ova pomoć biti dragocena za početak ostvarivanja ove ideje u jednom gradskom naselju, kao i za iznajmljivanje helokoptera za snimanje. Ajveri kaže da su učtiv zahtev i lepa reč najbolja taktika za uključivanje ljudi u projekat. Ova umetnica se u to već uverila u nekoliko navrata, kada je takođe sprovodila u delo neke od svojih neuobičajenih instalacija. U obrazloženju nagrade posebno se naglašava potencijalni efekat ovog projekta koji obuhvata čitav grad, mogućnost angaživanja velikog broja ljudi i dobrovoljaca, kao i dugovečnost ideje.

Haićanska predsednička kampanja u Montrealu

Iako Kanađani haićanskog porekla ne mogu da glasaju na istorijskim izborima zakazanim za 20. mart, veruje se da mogu imati uticaj na članove svojih porodica pri odluci kome će dati svoj glas. Tako makar misli Mirlanda Manigat, 70, najozbiljniji kandidat za predsednika Haitija, koja je zbog toga došla u Montreal. Po podacima iz 2006. godine, u Montrealu je jedna od najvećih haićanskih zajednica, sa oko 85 hiljada žitelja tog porekla. Računa se da oni godišnje materijalno pomažu svoju rodbinu sa oko milijardu dolara, pa se zbog toga pretpostavlja da oni mogu da utiču i na politička kretanja u zemlji. Manigat, koja je završila studije prava na Sorboni, ima velike izglede da postane prva žena predsednik Haitija. U njenoj kampanji obrazovanje se izdvaja visoko na listi prioriteta, uz zdravstvo, stanovanje, bezbednost. Ona insistira da nije u pitanju samo osnovno obrazovanje, već profesionalno, ono koje je potrebno za obnovu Haitija i veruje da će taj deo njenog programa zainteresovati mlade do 30 godina da joj daju svoj glas.

Istraga o incidentu na hokejaškoj utakmici

Montrealska policija započela je istragu u vezi sa incidentom na hokejaškoj utakmici između Kanadijensa i Boston Bruinsa, kada je Maks Pasioreti dobio udarac od odbrambenog igrača Bruinsa Zdena Čare. On se nalazi u bolnici sa povredom četvrtog pršljena, zbog koje možda neće igrati do kraja sezone. Kako se navodi u saopštenju, tužilac je odlučio da sprovede istragu jer želi da proveri da li ima osnova da posumnja u krivično delo. Takođe, sa raznih strana, zvaničnih i od strane navijača, stigli su zahtevi da se istraga sprovede.

Parlament ispituje etičnost u dva slučaja

Predsedavajući Parlamenta Piter Miliken procenio je da je federalna vlada u dva pitanja pokazala neetičnost i nepoštovanje zakonodavnog tela. Prvo je da li je vlada obezbedila dovoljno informacija o ceni smanjivanja korporativnih taksi i oštrih zakona protiv kriminala, a drugo da li je ministarka za međunarodnu saradnju Bev Oda dala dezinformacije poslanicima o svojoj umešanosti u donošenje odluke o ukidanju sredstava za crkvenu humanitarnu organizaciju KAIROS. O oba ova pitanja raspravljaće iduće nedelje parlamentarni komitet, s tim da izveštaj o korporativnim taksama treba da bude završen do 21. marta, za kada je zakazano predstavljanje predloga novog budžeta. Izveštaj o ministarki Bev Oda biće predat do 25. marta. Upućeni veruju da ove teme mnogo više odgovaraju opozicionim liberalima nego vladajućoj Konzervativnoj stranki, zato što se poklapaju sa temama iz njihovih kampanja. U slučaju da vladin predlog budžeta ne bude prihvaćen i da dođe do raspisivanja izbora, liberali bi imali argument više u ovim spornim etičkim pitanjima.

Vilijems ponovo protiv opasnog oružja

Dobitnica Nobelove nagrade, Amerikanka Džodi Vilijems zamera Kanadi što još uvek nije ratifikovala sporazum za zabranu opasnih kasetnih bombi. Radi se sporazumu koji je stupio na snagu avgusta prošle godine nakon što ga je ratifikovalo više od pedeset zemalja. No, iako je Kanada potpisnica sporazuma još od decembra 2008. godine, još uvek nije donet zakon koji zabranjuje upotrebu kasetnih bombi. SAD se ne nalazi među potpisnicima zabrane ovog opasnog oružja, te Vilijemsova optužuje Kanadu da zbog otezanja zakonskog postupka deluje kao 51. američka država i da time umenjuje svoju međunarodnu mirotvoračku reputaciju. Postoji uverenje da vlada premijera Stivena Harpera planira da usvoji kontroverzni član 21, za koji lobira američka strana. Taj član daje mogućnost za upotrebu kasetnih bombi u zajedničkim operacijama, kao na primer u Avganistanu, čime sporazum gubi na značaju. Portparolka ministra inostranih poslova Lorensa Kenona izjavila je u utorak da zvaničnici vrše završne pripreme dokumenata neophodnih za razmatranje ratifikacije te konvencije u vrlo bliskoj budućnosti. Džodi Vilijems, poznati i priznati borac protiv naoružanja, dobila je 1997. godine Nobelovu nagradu za veliku međunarodnu kampanju za zabranu upotrebe mina, zajedno sa istoimenom organizacijom ICBL. Rezultat je bilo donošenje Otavskog sporazuma, koga je međunarodna zajednica potpisala te godine, iako su pojedine države, poput SAD-a, Kine i Rusije ostale uzdržane. Vilijemsova je u 2006. godini zajedno sa još pet dobitnica Nobelove nagrade, inicirala i osnovala Inicijativu nobelovki, koje su odlučile da udruže svoje snage i iskustvo za mir u slobodi i jednakosti.

Pomoć pri preseljenju

Četiri preduzimljive prijateljice iz Saskačuana, Linda Enis, Marna Alan, Boni Polok i Šeron Kosior, osnovale su prošlog proleća firmu za pomoć pri preseljenju, Transitions Estate Services. Oni svoje usluge nude svima koji nemaju vremena, fizičke ili emotivne snage ili sposobnosti da se izbore sa tom velikom akcijom. Za sada, to im je dodatna aktivnost, ali planiraju da razviju posao i da se bave samo time. Svaka od njih ima svoju priču o tome kako je sticala iskustvo u odbacivanju suvišnih stvari, raščišćavanju i pakovanju. To su radile ili pomažući prijateljicama, ili su iskustvo sticale pri svojim brojnim preseljenjima. Na ideju o stvaranju firme došla je Boni Polok, kada je preseljavala svoje ostarele roditelje u starački dom, a kao model im je poslužila slična firma iz Kalgarija. Kako rade? Pre nego što uđu u kuću, one zamole članove porodice kojoj pomažu da uzmu sve stvari kojih nikako ne bi želeli da se odreknu, da bi potom proračunale koliko im je vremena i rada potrebno da isprazne kuću. Njihove usluge koštaju najmanje dve hiljade dolara po domaćinstvu, zato što je to težak posao koji može da potraje i do mesec dana. One zatim kuću tako dobro očiste i srede da odmah može da se ponudi zainteresovanim kupcima. Ove ambiciozne žene rade i na sređivanju novih stanova, sve do raspoređivanja slika. Insistiraju da su njihova najvažnija ciljna grupa starija lica, koja neretko ne mogu sama da se izbore sa tako velikim poslovima, a pri tom često nemaju u blizini nikoga ko bi im pomogao. Čak i da njihova deca to žele i mogu da urade, zbog obaveza koje imaju, veoma im je teško da izdvoje dovoljno vremena da čitav posao urade kako treba. Ne treba zaboraviti da se radi i o vrlo stresnom poduhvatu, prepunom svakojakih emocija.

Ledi Gaga i Ledi Maria na koncertu u Torontu

Koncert Ledi Gage u torontskom centru Er Kanada ostaće upamćen po nastupu veoma pespektivne desetogodišnje Marie Aragon iz Vinipega. Otprilike na polovini koncerta, popularna pevačica najavila je iznenađenje večeri, devojčicu koja je vratolomnom brzinom, za dve nedelje, iz potpune anonimnosti dospela do popularnosti svetskih razmera. Od postavljanja Marijine interpretacije pesme Ledi Gage Born This Njay, 16. februara, taj spot je na Jutjubu videlo skoro 18 miliona ljudi, devojčica je učestvovala u nekim od najpopularnijih televizijskih i radio programa, bila u Los Anđelesu, Njujorku i Torontu. Ledi Gaga i Maria na koncertu zajedno su otpevale i odsvirale baš tu pesmu, koja potencira važnost poštovanja osobina i razlika sebe i drugih. Bilo je lepo videti da devojčica nije imala tremu, ni tokom nastupa, ni posle, kada se zahvalila na šansi koju je dobila i na podršci svojoj porodici, prijateljima i svima koji veruju u nju. Pevačica je prokomentarisala da 'Ledi' Maria predstavlja ono o čemu pesma i govori, novu generaciju i budućnost. Maria Aragon bila je deo i završne numere na koncertu, iste pesme, ali u dens varijanti. Publika je ostala razočarana što je koncert kasnio gotovo sat i po, a nije bilo nikakvog objašnjenja ni izvinjenja za to.