SRBIJA

Marti:Potreban EU izvestilac o trgovini organima na Kosovu

Završena prva runda dijalog Srbija, EU i Kosovo

U novoj vladi četiri nova člana, tri žene

Dvadeset godina od velikih opozicionih demonstracija

Šešelj uz oslobađanje traži 10 miliona evra odštete

Opao broj lažnih azilanata

Ne treba očekivati radikalne promene nove Vlade

Moguć EU izvestilac o trgovini organima na Kosovu

U Evropskom parlamentu u Strazburu je juče, posle oštre rasprave, zaključeno da parlament EU mora prekinuti dugogodišnje ćutanje i imenovati izvestioca o organizovanom kriminalu na Kosovu, čiji su glavni šefovi u mnogim klju-čnim strukturama vlasti i na vodećim položajima. To su agenciji Beta preneli izvori Spoljnopolitičkog odbora EP, u kojem je "iza zatvo-renih vrata" u Strazburu saslušano izlaganje izvestioca Saveta Evrope o zločnima i trgovini organima Srba na Kosovu i u Albaniji, bivšeg švajcarskog državnog tužioca Dika Martija. Više poslanika EP su Beti potvrdili da je, uprkos velikoj podeljenosti evropskih poslanika, žestokim napadima na Martija, ali i dosta stavova razložne podrške izvestiocu Saveta Evrope, preovladao stav da je nemoguće dalje "gurati glavu u pesak". Marti je na sastanku zatvorenom za novinare ponovo oštro upozorio da se do istine nikako ne može doći bez ozbiljne međunarodne istrage, a pre svega pouzdanog sistema za zaštitu svedoka, što sada nije moguće obezbediti na Kosovu. Marti je podrobno objasnio kako su italijanski specijalni tužioci, sudovi i policija devedesetih godina uspeli da dobiju ključne bitke protiv veoma moćne mafije. Jedan od bitnih metoda je bio da se zajamči potpuna zaštita svedoka, uz menjanje identiteta i smeštaj svedoka i u inostranstvu. Ključna poruka izvestioca Saveta Evrope bila je da nije rekao ništa što drugi ne znaju, već da je jedino novo to što je to rekao "glasno". Tu su se "prepoznali", rekli su izvori koji su pratili raspravu, ne samo neki poslanici Evropskog parlamenta, često veoma pristrasno naklonjeni nezavisnosti Kosova, već je to shvaćeno i kao kritika vlada država EU i evropskim strukturama, koje su godinama dobijale obaveštajne i diplomatske izveštaje o upletenosti političkih vođa kosovskih Albanaca u organizovani kriminal i trgovinu organima zarobljenika. Marti je to vrlo izričito naveo i u svom izveštaju koji je usvojio Savet Evrope. Žestoka rasprava izbila je pošto je francuski poslanik Arno Danžan oštro kritikovao Martija, tvrdeći da je izvestilac SE optužio premijera Kosova i bivšeg šefa OVK Hašima Tačija, mada s njim nikada nije razgovarao, pa da tako "budi aveti prošlosti" i neopravdano vezuju navodnu trgovinu organima 1999 sa transplantacijom novijeg datuma na klinici "Medikus" u Prištini. Marti je uzvratio da Arno Danžan, bivši francuski obaveštajac na Kosovu i u Bosni, "možda ima interesa da brani Tačija", što je od nekih poslanika ocenjeno kao neprihvatljivo vređanje evropskog parlamentarca. Donedavna šefica grupe EP za jugoistočnu Evropu, nemačka poslanica Doris Pak, nekako je sažela sve nedoumice i raspravu u Spoljnoppolitičkom odboru EP. Ona je zamerila Martiju da nema dokaze za optužbe o trgovini ljudskih organima, ali je podvukla da mu je zahvalna zato što je postavio tri nezaobilazna pitanja. Najpre zato što je ukazao na ogromne propuste UNMIK-a, zatim da zaista mora da se nađe način za istinsku zaštitu svedoka kako bi mogla da se sprovede istraga. Doris Pak je upozorila i da je nedopustivo to, na šta je ukazao i Marti, što je jedan bivši funkcioner UNMIK-a savetnik Ramuša Haradinaja, direktno navedenog kao učesnika u trgovini ljudskim organima, a koji je sad u zatvoru Haškog suda. Ulrike Lunaček, izvestilac EP za Kosovo, koju i mnogi sami evropski parlamentarci smatraju više "lobistom Prištine", očigledno je preterala u napadima na izvestioca Saveta Evrope. Ona je dospela u krajnje nezavidnu situaciju jer je napala i osporila jedan "navod" iz Martijevog izveštaja, za koji se ispostavilo da uopšte ne postoji. Marti je samo uzvratio da ne može da prihvati da ga kritikuje neko ko nije ni pročitao izveštaj.

Završena prva runda dijalog Srbija, EU i Kosovo

Čelnici delegacija Srbije i Kiosova, Borislav Stefanović i Edita Tahiri u sredu su, posle prve dvodnevne runde dijaloga u Briselu, istakli zadovoljstvo i obostrano ocenili da je učinjen korak ka nalaženju rešenja za "praktična pitanja" od interesa već idućih dana. "Ima nekih konkretnih rešenja, ali o njihovom sprovođenju videćemo u danima koji su pred nama i, naravno, obavestiti javnost", naznačio je Stefanović. On je potvrdio da je došlo do približavanja stavova o pitanjima katastra i matičnih knjiga, telekomunikacija i avio-saobraćaja. Napredak nije bio tako vidan, napomenuo je šef srpskog tima, na poljima gde se "više zalazi u pitanje suvereniteta", kao što su carinski pečati. Stefanović i Tahiri su u izjavama novinarima istakli vidne razlike oko same prirode dijaloga, pošto je šefica delegacije Kosova uporno naglašavala da je reč o "tehničkim razgovorima". Stefanović je stavio do znanja da su pitanja o kojima su razgovarali, "zaista važna i imaju veliku političku težinu, i ne mogu se nazvati tehničkim jer se, ako ništa drugo, ona tiču života ljudi". "Ono što vidimo, jeste da postoji kapacitet i spremnost da se u danima koji su pred nama rešavaju konkretni problemi i pitanja i da Zapadni Balkan približimo Evropskoj uniji", rekao je šef delegacije Srbije. Ocenio je da je sastanak bio "uspešniji nego jučerašnji", da se išlo "ka nalaženju zajedničkih rešenja" i da su u celni ostvareni "dobri rezultati i dobra, konstruktivna radna atmosfera". "Tačno smo locirali mesta na kojim se spajaju naši pogledi. Utvrdili smo određene modalitete", objasnio je Stefanović. "Mi smo dali konkretne predloge za svaku temu, svaki od naših predloga je dobro argumentovan", ocenio je on. "Definitivno smo locirali potrebu da dođe do jasne razmene podataka koji se tiču pravne i imovinske sigurnosti oko katastra, ali i oko neophodnosti da se uspostavi normalna komunikacija kroz regulaciju avio-saobraćaja, kao i oko pitanja koja se tiču predsedavanja Ceftom", podvukao šef tima Srbije. Šefica delegacije Kosova Edita Tahiri je naročito ukazala na nužnost rešavanja pitanja carinskih pečata da bi Kosovo moglo da "normalizuje izvoz i uvoz". "Sada je situacija asimetrična, jer Kosovo omogućava izvoz Srbije na Kosovo, a Srbija sprečava izvoz, čak i tranzit za Kosovo", rekla je Tahiri. "Napredovali smo u davanju predloga, pokušajima da nađemo zajedničke osnove, ali sva ova pitanja treba dodatno obraditi u narednim fazama", ukazala je ona. Tahiri je napomenula da "jeste učinjen dobar napredak, ali ne mogu reći koliki" i ukazala na to da su obe strane "naporno radile tokom dva dana". Stefanović je posredovanje EU ocenio kao "veoma značajno", rekavši da je se to radi "na dobar način, na statusno neutralan način". "Mislim da možemo biti optimisti", podvukao je šef delegacije Srbije. Ovi razgovori, objasnio je on, nisu bili prilika za bilo kakvo približavanje stavova o statusu Kosova jer dve strane imaju "dijametralno suprotne poglede". "Ovaj dijalog i ne traži od bilo koga da odustane od svojih pozicija po pitanju statusa, ali traži da rešimo neke konkretne probleme", primetio je Stefanović. Edita Tahiri je ponovila stav Prištine da je pitanje statusa Kosova rešeno, a u prilog takvoj tvrdnji navela podatak da je Kosovo priznalo "75 najuticajnijih država" i, štaviše, iznela pretpostavku da će "možda i Srbija jednog dana priznati realnost nezavisnosti Kosova".

U novoj vladi četiri nova člana, tri žene

U rekonstruisanoj Vladi Srbije za nove ministri su predloženi Dušan Petrović, Nebojša Ćirić, Zoran Stanković i Predrag Marković, dok kabinet premijera Mirka Cvetkovića napušta osam ministara. Bez ministarske funkcije ostaju Diana Dragutinović (finansije), Saša Dragin (poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda), Petar Škudrić (rudarstvo i energetika) i Slobodan Milosavljević (trgovina i usluge). Vladu će napustiti i ministar za telekomunikacije i informaciono društvo Jasna Matić, ministar kulture Nebojša Bradić, ministar vera Bogoljub Šijaković i ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić. Premijer je predložio sastav nove vlade po kojem je Dušan Petrović kandidat za ministra poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, Nebojša Ćirić kandidat za ministra ekonomije i regionalnog razvoja, Predrag Marković za ministra kulture, informisanja i informacionog društva, a Zoran Stanković za resor zdravlja. Premijer će uporedo biti i ministar finansija, Ivica Dačić ostaje zamenik predsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova, Jovan Krkobabić ostaje potpredsednik, a Verica Kalanović koja je donedavno bila ministarka za NIP, kandidat je za potpredsednika Vlade. Božidar Đelić ostaje potpredsednik Vlade, ali je izgubio resor nauke koji je pripojen Ministarstvu prosvete koje će i dalje voditi Žarko Obradović. Nova Vlada imaće tri žene među ukupno 21 članom: Verica Kalanović, ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić Marković i ministarka pravde Snežana Malović. Vuk Jeremić ostaje ministar spoljnih poslova, Dragan Šutanovac ostaje ministar odbrane, a Milutin Mrkonjić će svom ministarstvu dodati i resor energetike. Ministarstvu za državnu upravu, lokalnu samoupravu dodat je resor ljudskih i manjinskih prava, a na njegovom čelu ostaje Milan Marković. Novi ministar zdravlja je Zoran Stanković, a Rasim Ljajić ostaje ministar rada i socijalne politike. Oliver Dulić će u novoj vladi biti zadužen za resor životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, a Predrag Marković za kulturu, informisanje i informaciono društvo. Goran Bogdanović ostaje ministar za Kosovo i Metohiju dok je Srđan Srećković pored vera, dobio i resor dijaspore.

Dvadeset godina od velikih opozicionih demonstracija

U sredu, 9. marta 2011. godine navršilo se dvadeset godina od opozicionih demonstracija u Beogradu, prvih koje su uzdrmale režim tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Milošević je otišao sa vlasti devet godina kasnije, posle poraza na izborima za predsednika SR Jugoslavije u septembru 2000. Naredne godine je uhapšen i izručen Tribunalu u Hagu, gde mu je suđeno za genocid u Bosni i Hercegovini ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj i na Kosovu. Milošević je preminuo 11. marta 2006. u svojoj ćeliji u pritvoru Tribunala. Sahranjen je u dvorištu porodične kuće u Požarevcu. U višečasovnom okršaju policije i demonstranata u centru Beograda, 9. marta 1991. poginuli su demonstrant, učenik Branivoje Milinović, i policajac Nedeljko Kosović, a povređeno je više od 200 demonstranata. U demonstracijama su učestvovale desetine hiljada građana. Nakon okršaja u centru grada, Predsedništvo SFRJ odlučilo je da oklopne jedinice JNA izađu na beogradske ulice. Protest je sazvao Srpski pokret obnove (SPO) a priključile su mu se i ostale opozicione partije. Traženo je da tadašnji direktor državne televizije Dušan Mitević i urednici Slavko Budihna, Predrag Vitas, Ivan Krivec i Sergej Šestakov podnesu ostavke. Neposredan povod za protest bio je komentar na državnoj televiziji 16. februara u kojem je Slavko Budihna optužio SPO da je produžena ruka "ustaškog" hrvatskog režima. Skup je sazvan pod nazivom "Miting protiv petokrake" i protestovalo se zbog uređivačke politike Radio-televizije Beograd, koja je tada prvi put nazvana "TV Bastiljom". Policija je velikom količinom suzavca i vodenim topovima pokušala da rastera demonstrante sa Trga Republike, posle čega su izbili sukobi građana i policije, i proširili se na širi centar Beograda. Lider SPO-a Vuk Drašković i tadašnji potpredsednik njegove partije Jovan Marjanović su uhapšeni. Narednog dana iveče na Terazijskom platou, takođe u centru Beograda, okupilo se na hiljade studenata koji su pored ostavki čelnika državne televizije, tražili i ostavku ministra policije Radmila Bogdanovića i oslobađanje uhapšenih opozicionih lidera. Skupština Srbije je ubrzo usvojila ostavke rukovodećih ličnosti RTV Beograd, a usvojena je i ostavka ministra unutrašnjih poslova Srbije Radmila Bogdanovića. Opozicione partije predvođene SPO-om organizovale su 9. marta 1992. godine, na godišnjicu velikih demonstracija, nov protest na platou kod hrama Svetog Save gde se okupilo oko 50.000 građana. Naredne tri godine 9. mart obeležavao je samo SPO, tako što je lider stranke Vuk Drašković u prisustvu pristalica palio sveće na Trgu Republike, i na mestima gde su poginuli demonstrant i policajac. Na mitingu na Trgu Republike 9. marta 1996. pred nekoliko desetina hiljada građana, lideri SPO-a, Građanskog saveza Srbije i Demokratske stranke Vuk Drašković, Vesna Pešić i Zoran Đinđić promovisali su koaliciju "Zajedno" za savezne i lokalne izbore 1996. Na lokalnim izborima te godine koalicija "Zajedno" pobedila je u svim većim gradovima u Srbiji. Zbog odbijanja SPS da prizna rezultate izbora, koalicija "Zajedno" je pokrenula velike demonstracije koje su trajale do priznavanja izborne volje građana.

Šešelj uz oslobađanje traži 10 miliona evra odštete

Optuženi Vojislav Šešelj ponovio je u sredu pred Tribunalom u Hagu zahtev da bude oslobođen, tražeći i odštetu od 10 miliona evra zbog dugog pritvora, a tužioci su tvrdili da su dokazali njegovu krivicu za teške zločine. Odluku o Šešeljevom zahtevu za oslobađanje zbog nedostatka dokaza, pretresno veće doneće naknadno. Predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti rekao je da odlučivanje "može potrajati nekoliko nedelja, a može i nekoliko meseci". Lider Srpske radikalne stranke je tvrdio i da će, ako bude oslobođen, a ne bude mu isplaćena odšteta, "tužiti UN" i da je već unajmio "advokata u Njujorku Džonatana Levija". Po pravilima Tribunala, sudije mogu oceniti da su tužioci izneli dovoljno dokaza protiv Šešelja po svim tačkama optužnice ili zbog nedostatka dokaza odbaciti celu optužnicu ili neke od njenih tačaka. Do sada se u praksi suda u Hagu nije desilo da u ovoj fazi procesa optuženi bude oslobođen. Ukoliko sudije ne oslobode Šešelja, suđenje bi trebalo da se nastavi dokaznim postupkom odbrane.

Opao broj lažnih azilanata

Broj lažnih azilanata koji iz Srbije odlaze u zemlje Evropske unije manji je ove godine, rekao je načelnik Uprave granične policije Ministartsva unutrašnjih poslova Nenad Banović i najavio oštru kontrolu zloupotrebe ukidanja viza. Na prvom sastanku Komisije za praćenje bezviznog režima putovanja sa EU, on je rekao da je u januaru zbog zloupotrebe tog režima iz zemalja EU u Srbiju vraćeno 99 osoba, a u februaru 151. Banović je najavio oštru kontrolu sprečavanja lažnih azilanata. Prema njegovim rečima, policija proverava turističke agencije i samostalne prevoznike koji lažnim azilantima omogućavaju odlazak u države EU. Banović je naveo i da je kontrola na granicama pojačana, tako što se proveravaju svrha putovanja u zemlje EU i finansijska sredstva putnika. Prema podacima Eurostata, u 2010. godini više od 10.000 državljana Srbije podnelo je zahtev za azil u zemljama EU, a registrovana su dva "azilantska talasa", tokom marta i novembra. Srbija se, prema sporazumu o readmisiji, obavezala da u zemlju vrati lažne azilante. Prema podacima Uprave granične policije u Srbiju je u 2010. godini vraćeno 1.264 državljana, najviše iz Švedske, Norveške i Nemačke. "Od ovog broja, 973 lica vraćeno je jer su neuspešno podnela zahtev za azil nakon legalnog prelaska granice, a 307 lica je granicu prešlo ilegalno", kazao je Banović i dodao da je većina lica sa područja Kosova i regiona južne Srbije. Vlada Srbije osnovala je komisiju s ciljem da razmatra pitanja koja se odnose na povećanje broja lažnih azilanata u zemljama EU, kao i da predlaže Vladi razmatranje i donošenje odluka u vezi sa merama usmerenim ka smanjenju broja lažnih zahteva za azil.

Ne treba očekivati radikalne promene od nove Vlade

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković ocenio je da se rekonstruisana vlada neće mnogo razlikovati od dosadašnje i da ne treba očekivati radikalne promene od novog sastava Vlade Srbije. "Za mene je ovo više iznuđena promena, monogo manje ozbiljna politička promena. Za ozbiljne političke promene potrebni su novi ljudi, program, politika. Ova vlada, sa ovim sastavom ne može da se mnogo razlikuje od prethodne, čine je iste stranke", rekao je Stanković agenciji Beta. On je istakao da je bilo očekivano da se naparvi dvostruki kompromis - između stranaka i zadovoljenja javnosti, odnosno da se sklone oni koji su doživeli kritike, jer je nezadovoljstvo građana veliko. "Ovaj sastav ne obećava radikalne promene" ali je nastao i kao posledica nastojanja vladajuće koalicije da Srbija stekne status kandidata za članstvo u EU, ocenio je Vuk Stanković. On je rekao i da imenovanje Verice Kalanović za potpredsednika u novoj rekonstruisanoj vladi govori da stranka G17 plus "nije samo simbolički u vladi". Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković saopštio je danas imena kandidata sa sastav nove rekonstruisane vlade koje će predložiti Skupštini Srbije. U toj vladi jedan od potpredsednika biće Verica Kalanović, koja je podnela ostavku na funkciju ministarke za Nacionalni investicioni plan.