SVET

Zemljotres od 8,9 stepeni pogodio Japan

Karlos Slim i dalje prvi na listi najbogatijih

Arapski protesti doveli u pitanje spoljnu politiku Zapada

Huver otkrio u meteorima ostatke bakterija iz svemira?

Gadafi milijardama dolara plaća suzbijanje pobune

Kastro najpopularniji Kubanac na društvenoj mreži Tviter

Gadafi: Zapad želi naftu, Al Kaida iza pobune

Nevesela situacija u evropskim medijima

Komisija SZO kritikovala tu organizaciju zbog novog gripa

Zemljotres od 8,9 stepeni pogodio Japan

Više stotina ljudi izgubilo je život ili je nestalo u zemljotresu jačine 8,9 stepeni Rihtera koji je jutros pogodio severoistočne obale Japana, izazvavši cunami visine do deset metara, prenose japanski mediji. Novinska agencija Džidži javila je da je u Sendaju, u blizini Mijakija, na jednoj plaži pronađeno 200 do 300 tela, a pretpostavlja se da su žrtve stradale u naletu cunamija visokog sedam metara, pokrenutog posle zemljotresa. Požar je izbio u nuklearnoj centrali u prefekturi Mijađi, koja je pretrpela velike štete od cunamija, a uzrok se utvrđuje. Prema rečima vlasnika, objekat sa turbinama je odvojen od reaktora, i nema podataka o curenju radijacije ili povređenima. Zbog zemljotresa, deo zemlje je ostao bez električne energije, a mediji su ranije javili da se pet nuklearnih centrala automatski isključilo. U međuvremenu, uzbuna od cunamija visokog nekoliko metara proglašena je širom pacifičkog regiona, uključujući celu zapadnu obalu SAD, Kanadu, Aljasku i Južnu Ameriku. Posle prvog, najjačeg udara zemljotresa usledilo je još najmanje 19, a većina ih je imala magnitudu veću od šest stepeni. Prema podacima japanskih vlasti do sada je prijavljeno više stotina mrtvih i nestalih. "Zemljotres je naneo ogromnu štetu u širokim oblastima severnog Japana", rekao je premijer Naoto Kan na konferenciji za novinare, a AP ocenjuje da je čak i za zemlju naviklu na zemljotrese, jutrošnji bio užasavajućih razmera. Veliki ribarski brodovi su, nošeni talasima, završavali na ulicama poplavljenih gradova, kojima teku blatnjave reke prepune otpadaka i nose automobile kao igračke. Japanska javna televizija NHK i britanska televizija Bi-Bi-Si (BBC) prikazale su snimke blatnjavih voda koje se valjaju oranicama u okolini grada Sendaija, dok vozači na drumovima pokušavaju da pobegnu od nadirućeg talasa. Piste aerodroma u Sendaiju, severno od Tokija, prekrivene su muljem, prevrnutim i naguranim automobilima, kamionima i autobusima, a u delovima grada širi se požari, izveštava NHK. U naftnoj rafineriji Kozmo u gradu Išihari izbio je požar, koji je van kontrole a plamen seže i do 30 metara u nebo. O visini cunamija izdaju se različite procene, i one se kreću od četiri do 10 metara. Američki geološki zavod, koji je izmerio magnitudu od 8,9 stepeni, ocenio je da je jutrošnji zemljotres bio najjači otkako se oni beleže u Japanu, a to je prvi put učinjeno krajem 19. veka. Očekuje se da će broj žrtava nastaviti da raste s obzirom na razmere nesreće. Kako navodi agencija Frans pres pozivajući se na japanske medije, brod sa oko 100 putnika nestao je danas na severu Japana, kod Mijakija, posle naleta cunamija, a sudbina putnika za sada nije poznata. Upozorenje od cunamija u međuvremenu je prošireno na najveći deo priobalnog područja Tihog okeana, uključujući i obale SAD, Kanade i Indonezije.

Karlos Slim i dalje prvi na listi najbogatijih

Broj milijardera u svetu porastao je za 199 tokom prošle godine, ali se ni jedan nije ni primakao Mekiskancu Karlosu Slimu (71), telekomunikacijskom magnatu i najbogatijem čoveku na planeti, koji je svom bogatstvu dodao još 20,5 milijardi dolara, objavio je američki magazin Forbs . Broj milijardera na listi Forbsa popeo se na rekordnih 1.210 sa zajedničkim bogatstvom od 4.500 milijardi dolara u odnosu na 3.600 milijardi doara godinu dana ranije. Najveći "komad" tog bogatstva, oko 1.500 milijardi dolara, drže Amerikanci, ali je više od polovine novih milijardera iz Brazila, Rusije, Indije i Kine. Kina sada ima 115 milijardera, a njajbogatiji među njima je Robin Li sa devet milijardi dolara. Na vrhu liste u drugoj uzastopnoj godini je meksički telekomunikacijski magnat Slim, čije se bogatstvo popelo na 74 milijarde dolara zahvaljući snazi meksičke berze, jačem pesozu i uspešnim poslovnim potezima, kaže Forbs. Broj dva na listi je Bil Gejts, saosnivač Majkrosofta sada u potpunosti posvećen filantropiji, čija se čista imovina ceni na 56 milijardi dolara. Forbs beleži da je Gejts, nekad najbogatiji čovek na svetu, dao 30 milijadi dolara Gejtsovoj fondaciji. Ozdravljenje berzi pomoglo je da se imovina ulagača Varena Bufeta uveća na 50 milijadi dolara. Povratak apetita potrošača za luksuznom robom uzdigao je šefa francuskog modnog džina LVMH Bernarda Arnoa na četvrto sa sedmog mesta liste, sa bogatstvom od 41 milijardu dolara. Mark Cukerberg, direktor popularne društvene internet mreže Fejsbuk, imao je najbži rast lične imovine. Bogatstvo mu se utrostručilo na 13,5 milijadri dolara i postavilo ga na 52. mesto na listi. Drugi zaposleni u Fejsbuku, Dastin Moskovič debituje kao najmlađi milijarder na listi, sa 2,7 milijade dolara, na 420. mestu, u svojoj 29. godini. Ukupno, kaže Forbs, bogatstvo 648 milijadera se uvećalo tokom prošle godine, dok 160 imaju manje nego što su imali. Kod ostalih stanje je nepromenjeno. Na listi je 332 ljudi iz Azije koja je je prvi put dala više milijardera nego Evropa gde ih je 300. Moskva, za 79 milijardera, je iznad svih drugih gradova sveta. SAD vode u zbiru milijardera sa 413 od 1.210.

Arapski protesti doveli u pitanje spoljnu politiku Zapada

Talas protesta koji je zahvatio arapski svet doveo je zapadne sile u situaciju da razmišljaju o revidiranju spoljne politike u regionu, koja se suviše dugo zasnivala pre svega na očuvanju sopstvenih interesa, a sasvim malo na jačanju demokratskih principa, smatraju politički analitičari. "Pred nama se odigrava raspad starog arapskog sistema i rađanje novog, a taj proces bi mogao da traje mesecima, pa i godinama", smatra profesor političkih nauka na pariskom univerzitetu Katar Abu Dijab. "Jedno je ipak, sigurno, demokratski cunami se neće zaustaviti", dodao je on. Taj profesor je ocenio da je "arapska omladina koja je izašla na ulice primorala zapadne zemlje da shvate da režimi koje su one podržavale nisu večni i da je potrebno da osluškuju i glas naroda, a ne samo da se brinu o svojim ekonomskim interesima". Demokratski talas zahvatio je prvo Tunis, gde je u "jasmin revoluciji" zbačen predsednik Zine El Abidin Ben Ali, nakon 23 godine vladavine. Talas se zatim proširio na Egipat svrgavanjem sa vlasti predsednika Hosnija Mubaraka nakon tri decenije. Ti potresi su se zatim kao lavina prelili u Libiju, Jemen, Bahrein, Jordan ... Lokalne vlasti su bile potpuno zatečene i nespremne pred talasom protesta koji je istovremeno doveo u pitanje i spoljnu politiku zapadnih zemalja koje su strahujući od radikalnog islamizma, decenijama podržavale autokratske režime što ne mare za ljudska prava i demokratske principe. "Arapski režimi su ubedili Zapad da ih u slučaju njihovog pada očekuje radikalni islamizam, ali očigledno su u tome pogrešili", smatra direktor Instituta za Srednji istok sa sedištem u Bejrutu Pol Salem. "Islamisti jesu bili prisutni na protestima, ali su itekako svesni da slogani o slobodi, modernom svetu, različitosti i demokratiji, koje su revolucionari uzvikivali, nisu ono za šta se oni zalažu", dodao je on. Analitičari ističu takođe da je Zapadu nedostajala vizija što ih je omelo da prepoznaju prve znake nezadovoljstva. "Postojao je neverovatan faktor iznenađenja za zapadne zemlje ... jer su političke vođe u arapskim zemljama bile njihovi jedini pregovarači", smatra Anjes Levaloa autorka knjige "Srednji istok, uputstvo za upotrebu". Levaloa smatra da su Zapad zanimale "isključivo dve stvari: borba protiv islamizma i borba protiv imigracije" i dodaje da je "sada potrebno početi dijalog sa novim pregovaračima, stvoriti veze i atmosferu poverenja". Glavno pitanje danas jeste koji su to novi glasovi koji će se pojaviti nakon ovih potresa. Dok neki analitičari strahuju da bi na narednim izborima islamistički pokreti mogli da ojačaju, dotle su brojni oni koji imaju poverenja u snagu demokratskih promena. "Verovatno je da će potresi doprineti određenom jačanju islamista na narednim izborima, ali ne verujem da će njihov broj u budućim parlamentima biti značajan", ocenjuje profesor Salem. Glavni test u budućnosti biće odnos novih vlasti prema Izraelu, kao i energetski interesi zapadnih zemalja u tom regionu. Suočeni sa novonastalom situacijom, Vašington i njegovi saveznici nemaju drugog izbora osim da prihvate umereniji pristup, pre svega u rešavanju izraelsko-arapskog spora, smatra Dijab. On kaže da "demonstranti žele stvaranje nove regionalne ravnoteže koja će poštovati pravdu i jednakost što bi se pokazalo na primer i stvaranjem palestinske države".

Huver otkrio u meteorima ostatke bakterija iz svemira?

Američka svemirska agencija Nasa i njen naučni vrh su se ogradili od izjava kolege koji tvrdi da je u meteoritima nađenim pre više decenija otkrio tragove života, odnosno bakterija poreklom iz svemira. Naučnik Ričard Huver je u članku objavljenom u petak u internet izdanju časopisa Džornal ov kosmolodži naveo da je u dva meteorita otkrio fosile koji izgledaju kao ostaci bakterija poreklom iz svemira. Drugi naučnici su, međutim, žustro osporili njegove tvrdnje. "Niko od naučnika, posebno onih koji proučavaju meteorite, ne podržava ove zaključke... Najjednostavnije objašnjenje rezultata do kojih je došao Huver jeste da je to kontaminacija mikroorganizmima sa Zemlje", rekao je direktor Nasinog instituta za astrobiologiju Karl Pilčer. Huver u svom članku tvrdi, međutim, da rezultati hemijske analize pokazuju da se najverovatnije ne radi o kontaminaciji, već da su to "autohtoni fosili" iz svemira. Naučnici koji rade u i van svemirske agencije kritikovali su, pa čak i ismejali Huverov članak, njegove kvalifikacije i sam časopis, rekavši da se Huver bavi solarnom fizikom i nije stručnjak za astrobiologiju. Validnost tvrdnji koje nisu prošle profesionalnu kritiku dovedena je u pitanje u saopštenju Nase koje je potpisao glavni naučnik Pol Herc. Huver nije obavestio agenciju da je predao rad časopisu Džornal ov kosmolodži pošto nije uspeo da ga objavi u uglednijem izdanju koje traži profesionalnu kritiku, dodaje se u tom saopštenju. "Nasa ne može da podrži neku naučnu tvrdnju ako drugi kvalifikovani stručnjaci nisu tu tvrdnju potanko ispitali i dali pozitivno mišljenje... Ovaj članak je 2007. godine predložen časopisu Internešenel džornal ov astrobajolodži, ali proces revizije nije završen", naveo je Herc.

Gadafi milijardama dolara plaća suzbijanje pobune

Libijski vođa Moamer Gadafi ima "desetine milijardi" dolara u gotovini što mu omogućava da finansira borbu protiv pobunjenika, piše list Njujork Tajms. Pozivajući se na američke zvaničnike i strane obaveštajne službe, list tvrdi da Gadafi ima pristup libijskim dinarima, američkim dolarima i drugoj stranoj valuti u Centralnoj banci Libije u Tripoliju i u drugim bankama u glavnom gradu. Gadafi "ima verovatno nekoliko desetina milijardi (dolara) u gotovini, kojima može da pristupi u Libiji", citirao je Njujork Tajms jednog obaveštajnog zvaničnika. Taj novac je dovoljan za plaćanje libijskih trupa, plaćenika i političkih pristalica, ocenjuje list. Deo tog novca možda je prenet u rezidenciju Bab Al Aziza, Gadafijev dom, preneo je list navode izvora bliskog libijskoj vladi koji je želeo da ostane anoniman. Prema istom izvoru, Gadafijev režim angažovao je između tri i četiri hiljade plaćenika iz subsaharske Afrike koje plaća po hiljadu dolara na dan. Plaćenici su većinom iz Malija, Nigera i Sudana, naročito iz Pokreta za pravdu i jednakost, najratobornije pobunjeničke grupe iz Darfura u Sudanu, tvrdi izvor a prenosi Njujork Tajms.

Kastro najpopularniji Kubanac na društvenoj mreži Tviter

Fidel Kastro je aktivan na Internetu a na društvenoj mreži Tviter broj članova koji prate njegove komentare i zapažanja prešao je 100.000 što je, prema tvrdnjama predstavnika vlade, prvi tako posećen nalog nekog Kubanca na mreži. Na Kastrovom nalogu na mreži Tviter, otvorenom pre oko godinu dana, objavljeno je 1.750 poruka koje sadrže njegova razmišljanja ali i strahovanje da svet tone u nuklearnu katastrofu kao i da NATO planira da izvrši invaziju na Libiju. "SAD i NATO ne mogu da odole da iskoriste konflikt u Libiji i promovišu vojnu intervenciju", citirano je mišljenje Kastra na njegovom Tviter nalogu. "U svakom ratu SAD, kao u Vijetnamskom, prevagnu cinična opravdanja i postupci", napisao je on u nedelju. Kastro (84) napustio je mesto predsednika 2006. godine, najpre privremeno a potom i trajno, prepuštajući svom bratu Raulu funkciju. On je ostao na čelu Komunističke partje i često objavljuje svoja zapažanja i članke nazvane "ogledi" u državnim medijima. Iako Kastro pomno prati zbivanja u svetu i provodi više sati dnevno na Internetu, on ne piše samostalno na svom nalogu, navodi državna Internet stranica Kjubadibejt. Umesto Kastra članovi Kjubadibejta biraju pasuse iz njegovih članaka i objavljuju ih na Tviteru, ukazuje AP. Broj korisnika društvene mreže koji prate Kastrovu stranicu je impresivan, ali tvrdnje vlade da je to najposećeniji nalog nekog Kubanca i nisu potpuno tačne, dodaje američka agencija. Joani Sančez, disidentkinja i bloger sa Kube, stekla je slavu na Internetu svojim oštrim komentarima o životu na ostrvu i ima 109.000 poklonika. Još neke figure iz sveta politike imaju više pažnje na Tviteru. Kastrov prijatelj, predsednik Venecuele Ugo Čavez ima skoro 1,3 miliona pratilaca, britanski premijer Dejvid Kameron skoro 1,8 miliona a predsednik SAD Barak Obama gotovo sedam miliona. Ipak, Kastro i njegove na društvenoj mreži popularnije kolege zaostaju za muzičkom zvezdom Lejdi Gagom koja ima 8,6 miliona obožavalaca što je trenutni rekord na Tvitera.

Gadafi: Zapad želi naftu, Al Kaida iza pobune

Libijski vođa Moamer Gadafi optužio je Zapad, u intervjuu emitovanom na državnoj televiziji, za "zaveru" protiv njegove zemlje kako bi kontrolisao naftna nalazišta. Gadafi je ponovo optužio Al Kaidu da stoji iza pobune protiv njegovog režima, i pozvao "stanovnike Bengazija", glavnog uporišta protivnika libijskih vlasti, da "oslobode" taj grad. On je pozvao Libijce da ne veruju SAD, Velikoj Britaniji i Francuskoj, jer one "koriste događaje u pojedinim oblastima Libije i zaoštravaju" sukobe. Gadafi je ocenio da je razlog za izbijanje pobune u Libiji naftno bogatstvo te zemlje. "Oni su ljubomorni na Libijce, mali narod koji živi na velikoj teritoriji, ima naftu i živi srećno, bezbedno i ponosno", kazao je. "Kolonijalističke zemlje prave zaveru kako bi ponizile i porobile libijski narod i kontrolisale naftu", rekao je Gadafi. Libijski vođa ocenio je i da su pobunjenicima protiv njegovog režima "mozak isprali teroristi iz Avganistana, Alžira, Egipta i Palestine, koji su im dali oružje i novac". On je oštro kritikovao i svog bivšeg ministra pravde Mustafu Abdela Džalila, koji se prvi od visokih zvaničnika režima okrenuo opoziciji i koji sada predvodi tranzicioni Nacionalni savet formiran u Bengaziju, na istoku zemlje. "Rekli su mi da je izdajnik. On je bio taj koji je pozvao Britance i rekao im da okupiraju Bengazi, to je otkrio narod. Jedino rešenje je da se stanovnici Bengazija okrenu protiv izdajnika, a ako to ne učine, njihova deca će biti regrutovana za Avganistan", poručio je Gadafi. U drugom intervjuu, emitovanom na turskoj televiziji TRT, Gadafi je upozorio da će, ako Al Kaida dobije moć u njegovoj zemlji, "čitav region sve do Izraela biti zahvaćen haosom". "Međunarodna zajednica sada počinje da shvata da mi sprečavamo Osamu bin Ladena da preuzme kontrolu nad Libijom i Afrikom", zaključio je libijski vođa. Gadafi je poručio i da će se Libijci suprostaviti oružjem ako bude zatvoren vazdušni prostor njegove zemlje.

Nevesela situacija u evropskim medijima

Ima mnogo razloga za zabrinutost za slobodu izražavanja i medija u Evropskoj uniji, iako je to garantovano evropskim poveljama, prenosi sajt Juropolitiks (Europolitics) zaključke dve konferencije o medijima održane u Briselu. Na konferencijama održanim u Evropskom parlamentu (EP) 1. i 2. marta u organizaciji Grupe za medije i Evropske partije socijalista (PES), kao primeri su, između ostalih, navedeni kontroverzni zakon o medijima u Mađarskoj, medijska imperija italijanskog premijera Silvija Berluskonija i zastrašivanja i nasilje u Grčkoj. EU ponavlja da su joj ruke vezane, iako su ove slobode upisane u članu 11 Evropske povelje osnovnih prava, a stupanjem na snagu Lisabonskog sporazuma postale su obavezujuće, dodaje Juropolitiks (www.europolitics.info). "Problem prevazilazi Mađarsku. Sloboda medija godinama se postojano smanjuje, posebno na jugu (Evrope). Ima sve više i više nasilja. U Grčkoj i Letoniji bilo je ubistava novinara", rekao je predstavnik Reportera bez granica Olivije Bazil . U Irskoj je za bogohuljenje predviđena kazna od 25.000 evra, u Velikoj Britaniji pravni sistem dozvoljava krivično gonjenje novinara iz svih delova sveta, što predstavlja zakonske načine pritiska na novinare, dodao je Bazil na konferenciji koju je 1. marta organizovala Grupa za medije EP. U Češkoj postoji zakon o prisluškivanju, a Slovačka je usvojila zakon o obaveznom pravu na odgovor, što, po Bazilovim rečima, osporava zaštitu izvora, pod izgovorom "nacionalne bezbednosti". On je objasnio da pravo na odgovor kod novinara dovodi do autocenzure, dok često astronomske novčane kazne predstavljaju ekonomsku cenzuru. Evropska komesarka za pravdu Vivijen Reding rekla je Juroplitiksu da se Evropska povelja odnosi samo na oblasti obuhvaćene evropskim zakonodavstvom, ali da direktiva o medijima ne postoji. Evropski poslanici u više navrata nisu uspeli da se usaglase o rezoluciji kojom bi se Evropska komisija (EK) pozvala da predstavi nacrt direktive o medijskom pluralizmu, pošto onima koji je podržavaju nije jasno šta ona treba da sadrži, dodaje Juropolitiks. Na konferenciji u organizaciji PES-a održanoj 2. marta francuska poslanica Katrin Troman osvrnula se na tri problema: ekonomsku nezavisnost medija, pristup internetu kao sredstvu izražavanja i informisanja i prava novinara.Ona se založila za napredak u evropskim zakonima, a zatim i direktivu o medijskom pluralizmu. Italijanski novinar Lorenco Konzoli, bivši predsednik Međunarodnog udruženja novinara (IPA), pozvao je EP da učini prvi korak, iskoristi svoju zakonodavnu funkciju i nađe "moguću pravnu osnovu za preduzimanje akcije".

Komisija SZO kritikovala tu organizaciju zbog novog gripa

Ekspertski panel Svetske zdravstvene organizacije (SZO), koji ispituje postupanje SZO tokom pandemije gripa H1N1, kritikovao je to telo UN i upozorio da bi milioni ljudi mogli umreti ukoliko bi se ponovila slična epidemija. SZO je ustanovila komisiju koja treba da proceni njeno ponašanje posle izbijanja epidemije novog gripa 2009. Ta komisija je ocenila u izveštaju da je SZO u mnogim stvarima dobro postupio, ali da je napravio i neke ključne greške. Komisija je ukazala i da je SZO "nedovoljno dobro" definisao pandemiju i njene faze i kritikovala je odluku tog tela UN da zadrži u tajnosti imena članova svog savetodavnog komiteta. Eksperti su, takođe, naveli da nije na najbolji način rešen konflikt interesa kod nekih stručnjaka SZO, koji su bili povezani sa farmaceutskim kompanijama. Ta komisija je upozorila da pod vođstvom SZO, svet ne bi bio spreman da se izbori sa još jednom velikom epidemijom gripa. Novi grip je bio blag virus i većini inficiranih nije bila potrebna medicinska pomoć da bi se oporavili. Zbog toga su neki kritičari ukazali da je proglašavanje pandemije od SZO bilo rezultat dosluha sa farmaceutskim kompanijama, koje su širom sveta prodale milione vakcina. Te sumnje su najviše širili Savet Evrope i medicinski časopis Britić Medical Journal, koji je optužio SZO da se oslanja na mišljenje doktora povezanih sa farmaceutskim kompanijama. SZO je, s druge strane, opovrgao da su interesi farmaceutskih kompanija uticali na njegove odluke, ali je priznao da je mogao bolje da se nosi sa epidemijom. Organizacija je, takođe, navela da je na odgovarajući način rešila konflikt interesa svojih stručnjaka. SZO je, kada je izbila epidemija novog gripa, naveo da je pandemiju proglasio isključivo na osnovu brzine širenja virusa, a ne njegove ozbiljnosti. Ekspertska komisija je ukazala da je SZO trebalo da u svojoj definiciji novog gripa naglasi koliko je on ozbiljan.