KANADA

Učenici ne žele mobilne telefone u nastavi

Vlada pomaže Kanađanima i Japancima

Nuklearna energija: preveliki rizik za malu dobit

Žene kreiraju igrice za žene

Studenske zabave postaju problem univerzitetima

Žene imaju veći osećaj krivice

Dej, Stral i Kamins neće se kandidovati na narednim izborima

Nagrada najboljima za starije radnike

Rendi Kvejd na putu ka kanadskom državljanstvu

Učenici ne žele mobilne telefone u nastavi

U nedavnoj anketi sprovedenoj među srednjoškolcima u Torontu, skoro tri četvrtine tinejdžera reklo je da mobilnim telefonima nije mesto u učionici. Tinejdžeri tu nisu govorili o mobilnom telefonu kao sredstvu komunikacije, već kao nastavnom sredstvu. Čak su i pojedini učenici bili iznenađeni, jer tvrde da telefoni koji imaju pristup internetu mogu biti od velike pomoći u učionici, naročito kada se radi neko istraživanje na času. Ipak, najveći broj priznaje da je u podučavanju najbolji lični kontakt i rad sa nastavnikom. Ovo istraživanje može poslužiti kao dobar pokazatelj nastavnicima koji su verovali da će i gradivo i rad na času približiti učenicima, ukoliko dozvole korišćenje mobilnih telefona kao pomoćnog sredstva. I ontarijski premijer Dalton Mekgvinti jesenas je, sa entuzijazmom, izjavio da bi trebalo učenicima pružiti i tu mogućnost, ako je od pomoći đacima u učenju. U ovoj anketi, sprovedenoj u saradnji sa organizacijom Student vout i skolaršip i obavljenoj putem Fejsbuka, bilo je ukupno deset pitanja kojima su obuhvaćeni različiti segmenti obrazovnog procesa. Zanimljivo je da je četiri petine učenika, od toga najviše iz katoličkih škola, izjavilo da na časovima seksualnog obrazovanja žele informacije o svim vrstama seksualnosti. Preko dve trećine učesnika bile su devojke, i 85 odsto bili su učenici dvanaestog razreda. Najveće razmimoilaženje u mišljenju bilo je povodom kasnijeg početka nastave, zato što većina smatra da bi ih pomereno vreme nastave sprečilo da se bave slobodnim aktivnostima i povremenim poslovima.

Vlada pomaže Kanađanima i Japancima

Svega nešto preko dve hiljade kanadskih državljana, od otprilike jedanaest hiljada koji žive u Japanu, nalaze se u evidenciji ambasade u Tokiju. U oblasti pogođenoj zemljotresom ima ih oko dve stotine. Zvaničnici čine napore da stupe u kontakt sa njima i apeluju na sve, bez obzira gde žive, da se jave svojim porodicama u Kanadi i da se prijave Službi za registar kanadskih državljana u inostranstvu. Zbog opasnosti od prekomernog zračenja i prave katastrofe u oblasti oko nuklearke Fukušima, Ministarstvo za inostrane poslove je preko svog sajta uputilo preporuku da se evakuišu svi koji žive u krugu od 80 kilometara oko nuklearke, kao i da prate sve savete japanske vlade i lokalnih timova za krizne situacije. U ovom trenutku se takođe ne preporučuje odlazak u Japan, sem u zaista neophodnim slučajevima. Pre polaska na put treba proveriti da li je i dalje moguće otići tamo. Kanada je ponudila razne vrste pomoći Japanu, od stručne do tehničke, u okviru međunarodnih napora za spasavanje od posledica katastrofalnog zemljotresa, koji je pogodio ovu zemlju 11. marta. Tu su timovi i oprema za identifikaciju, hemijsku, biološku, radiološku i nuklearnu ekspertizu. Pored toga, u ponedeljak je u Japan stigao tim za procenu potreba za medicinskom pomoći, koji će pripremiti dopremanje poljske bolnice, lekova i dolazak medicinskih ekipa. Vlada takođe upućuje dva autobusa kojima će evakuisati kanadske državljane iz zemljotresom pogođenog područja. Prikupljaju se sredstva i za sistem za prečišćavanje vode, a u kontaktima sa Ujedinjenim nacijama i Međunarodnim Crvenim krstom, procenjuju se dalji koraci u organizaciji pomoći. Ambasador Japana u Kanadi Kaoro Išikava zahvalio se kanadskoj vladi na pomoći i moralnoj podršci u ovim teškim okolnostima. Do sada je potvrđeno da je jedan kanadski državljanin stradao u katastrofi. To je Andre Lašapel, 76, misionar iz Kvebeka, koji je stradao u cunamiju dok je pokušavao kolima da stigne do kuće.

Nuklearna energija: preveliki rizik za malu dobit

Katastrofalni zemljotres u Japanu i problemi sa nuklearkom Fukušima podstakli su diskusije na temu energije. Tim naučnika sa Univerziteta Kvins zaključio je, na osnovu jednogodišnjeg istraživanja, da ne vredi rizikovati sa nuklearnom energijom u poređenju sa energijom sunca. Džošua Pirs, profesor mehanike i materijala, naglašava da je potencijalna opasnost prevelika, a efekti proizvodnje mali. Aktivisti protiv nuklerki apeluju na premijera Daltona Mekgvintija i političke lidere u Ontariju da odustanu od planova za nove nuklearne reaktore u provinciji. Postoje, naime, planovi da se investira 33 milijarde dolara u centralu Darlington, ali u svetlu japanske katastrofe treba proveriti da li je takva investicija opravdana, smatraju predstavnici Grinpisa i Udruženja medicinskih sestara. Doris Grinspan, direktorka Udruženja, objašnjava da tragedija podseća na opasnost po zdravlje ljudi, te da je apsolutno neprihvatljivo da političari pregovaraju o novim reaktorima bez prethodne transparentne i detaljne procene efikasnosti i sigurnosti.

Žene kreiraju igrice za žene

Jula prošle godine dve mlade žene iz Vankuvera, Brenda Bejli Gerkovič i Kirsten Forbs, pokrenule su Silikon Sisters, prvi 'ženski' studio za kreiranje igrica u Kanadi. Pored toga što su žene stvaraoci, ovaj studio poseban je i po tome što one stvaraju igrice za devojke i to iz ženske perspektive. One su na tu ideju došle prošle godine, kada su shvatile da upravo takve stvari nedostaju na tržištu, nedovoljno okrenutom ženskom delu populacije. Neki stručnjaci smatraju da devojke nisu ni izbliza toliko zainteresovane za svet video igrica kao njihovi drugovi i braća, baš zbog toga što se ne pronalaze u virtuelnom svetu muških tema. U Kanadi, trećoj po uspešnosti u svetu video igara, u segmentu stvaralaštva i zabave zaposleno je više od 14 hiljada ljudi u oko 250 kompanija, sa godišnjim prihodom od 1,7 milijardi dolara. Prva igrica ovog tandema je Škola 26, u kojoj su igrači srednjoškolci koji pomažu svojim školskim drugovima u rešavanju privatnih i školskih problema.

Studenske zabave postaju problem univerzitetima

Posle serije problematičnih studentskih zabava na kojima je pričinjena poprilična materijalna šteta, zvaničnici sa nekoliko univerziteta najavljuju preduzimanje koraka protiv razuzdanih studenata. Na Univerzitetu Rajerson, na primer, nameravaju vinovnicima da ispostave račun od četiri hiljade dolara, za čišćenje i zamenu stakala polomljenih na žurki početkom. februara. Ukoliko vinovnici ne budu otkriveni, onda će štetu platiti svi studenti sa tog sprata studentskog doma. U jednom domu studenata sa Univerziteta u Torontu, zajedničke prostorije su zaključane neko vreme i objavljena je lista načinjene štete, od polomljenih prozora, pa do vrata kupatila. Na Univerzitetu Kvins su do 2014. godine zabranjene zabave povodom početka školske godine, zbog divljanja na ulicama. Već je u nekoliko navrata skretana pažnja na nekontrolisano ponašanje studenata u domovima, ali i u stanovima i kućama koje iznajmljuju za stanovanje. Žitelji pojedinih naselja su pisali protestna pisma i organizovano se bunili protiv razuzdanog ponašanja studenata, ali je očigledno da to nije imalo dovoljno efekta. U studentskim komentarima čuje se da je razbijanje i divljanje u stvari oblik protesta protiv strogih pravila. Oni predlažu menjanje propisa, koji bi omogućili da studenti svoja privremena boravišta više osećaju kao svoj dom.

Žene imaju veći osećaj krivice

Žene nerado preklapaju svoje poslovne i porodične obaveze i, ukoliko dođe do toga, imaju veću dozu krivice nego što je to slučaj kod muškaraca. To je zaključak istraživanja tima stručnjaka sa Univerziteta u Torontu, na čelu sa Polom Glavinom. Zanimljivo je da žene imaju taj osećaj krivice čak i kada žive same, nemaju decu i kada poslovno angažovanje posle radnog vremena ne ugrožava njihovo slobodno vreme i aktivnosti. Kada osnuju porodicu i, još više, kada dobiju decu, onda je razumljivije da žele u potpunosti da im kvalitetno posvete svoje vreme, a ne im da uskraćuju pažnju rešavajući poslovne zadatke. Ovo istraživanje nije se bavilo uzrocima takvog osećanja, ali koautor studije Skot Šiman veruje da razlozi mogu imati veze sa ukorenjenim ulogama muškaraca i žena. Naime, bez obzira na svoj poslovni angažman, žene i dalje obavljaju veći deo porodičnih obaveza, od kućnih poslova do vaspitanja dece i imaju u sebi izraženiju starateljsku ulogu. Mnogi primeri govore da muškarci, tradicionalne glave porodica, ostaju dostupni preko svojih smartfona i laptopova, ali da se ipak javljaju samo u hitnim slučajevima i da se, potom, lakše vrate onim porodičnim aktivnostima kojima su bili zaokupljeni. Stručnjaci sa Univerziteta u Torontu su za ovo istraživanje koristili podatke prikupljene u Americi još 2005. godine, ali su već započeli novu, mnogo opsežniju studiju kojom žele da ispitaju efekte obavljanja višestrukih zadataka i uloga kod Kanađana. Planirano je da istraživanjem bude obuhvaćeno oko šest hiljada osoba.

Dej, Stral i Kamins neće se kandidovati na narednim izborima

Prethodne nedelje trojica političara su najavila da se neće kandidovati na sledećim izborima. Radi se o predsedniku Saveta trezora Stokvelu Deju, ministru saobraćaja Čaku Stralu i poslaniku iz redova Konzervativne stranke Džonu Kaminsu. U zvaničnom saopštenju, premijer Stiven Harper se zahvaljuje ovim političarima za posvećenost javnom poslu tokom svih godina provedenih u politici. Posebne reči hvale upućene su Deju, koji je bio lider Kanadske alijanse pre Harpera, i ostavio dubok trag u rukovođenju strankom u teškim ekonomskim vremenima, a potom i u svim resorima za koje je bio zadužen, od javne bezbednosti, preko međunarodne trgovine, do saveta trezora. Upućeni smatraju da bi ovakav iznenadni potez iskusnih političara mogao biti najava skorašnjeg raspisivanja federalnih izbora, do koga bi došlo nakon predstavljanja nacrta novog federalnog budžeta i najavljenih osporavanja od strane opozicije. No, portparol premijera Stivena Harpera, Endru Mekdugal insistira da se radi o standardnom, a ne iznenadnom postupku. Premijer Harper i poslanici iz Konzervativne stranke tvrde da oni neće učiniti prvi korak ka onome što nazivaju 'oportunističkim' izborima, a Mekdugal to potkrepljuje i činjenicom da građani ne žele izbore.

Nagrada najboljima za starije radnike

Institut Vorkplejs, konsultantska kompanija sa sedištem u Torontu, specijalizovana za efikasno angažovanje starijih radnika, dodelila je ovogodišnja priznanja Najbolji poslodavac za Kanađane 50 plus. Po njihovoj oceni, najbolji su Betani Ker Sosajeti, torontsko katoličko Društvo za pomoć deci i Volmart Kanada. Barbara Javorski, direktorka Instituta istakla je da ove organizacije prikupljaju mišljenja svojih zaposlenih i na osnovu toga kreiraju strategiju, politiku i programe koji odgovaraju potrebama svih radnika, posebno onih starijih. Zahvaljujući tome, oni su prepoznati kao kreatori otvorene i povoljne radnu sredinu i lideri u borbi protiv diskriminacije po godinama. Ovo je šesti put da se dodeljuju priznanja poslodavcima koji na najbolji način uvažavaju radnike u godinama. Sve tri organizacije su već i u prethodnim godinama dobijale ovo priznanje.

Rendi Kvejd na putu ka kanadskom državljanstvu

Američki glumac Rendi Kvejd, brat poznatijeg Denisa, na najboljem je putu da dobije kanadsko državljanstvo. Kvejdova supruga Evi već je dobila kanadsko državljanstvo, na osnovu toga što joj je otac rođen u Kanadi, tako da će ona sada podneti zahtev da sponzoriše državljanstvo svog supruga. Kvejd i njegova supruga uhapšeni su u Vankuveru u oktobra meseca, na osnovu poternice raspisane u Kaliforniji zbog nekoliko krivičnih dela. No, njih dvoje su odmah zatražili izbeglički status, navodeći kao razlog strah za svoje živote. Veruju da i oni mogu postati žrtve zavere, slično kao i njihovi prijatelji Hit Ledžer i Dejvid Karadin, za koje zvanična istraga govori da su stradali od svoje ruke. Uzgred, optužbe protiv Kvejdovih su u međuvremenu povučene.