REGION

Građani Hrvatske više veruju štampi, manje crkvi

Desničari u Osijeku se spore oko Lepe Brene

U Sarajevu bilo i većih zločina od Dobrovoljačke

Dodik: Nelegitiman izbor Doma naroda Federacije BiH

Članstvo u NATO košta šet miliona evra

U SAD uhapšena osumnjičena za ratne zločine nad Srbima

Premijer Gruevski predlaže raspuštanje parlamenta 31 marta

Građani Hrvatske više veruju štampi, manje crkvi

U poslednjih sedam godina građani Hrvatske sve više veruju štampi, a izgubili su poverenje u crkvu, pokazalo je istraživanje Pravnog fakulteta u Zagrebu o percepciji korupcije i poverenju građana u hrvatske institucije. Sociolog Duško Sekulić sa Pravnog fakulteta rekao je da je crkva najveći gubitnik kada je reč o poverenju u institucije u 2010. jer se pre sedam godina nalazila na prvom mestu, a sada je iza vojske i policije. Prema tom istraživanju čiji je rezultat predstavljen na sednici Nacionalnog veća za praćenje sprovođenja strategije suzbijanja korupcije, poverenje u crkvu ima 53 odsto građana, a 2004. ih je bilo 67 odsto. Sekulić je istakao da se udvostučio broj građana koji smatraju da su u korupciju uključeni svi državni službenici - to je 2004. smatralo 22 odsto ispitanih, a ove godine 44 odsto. Poraslo je poverenje u štampu, televiziju i pravosuđe, a za razliku od 23 odsto ispitanih koji su 2004. verovali štampi, sada ih je 43 odsto. Svoje istraživanje predstavilo je danas na istoj sednici i Ministarstvo pravde. Prema tom istraživanju, u javnosti i dalje postoji veliko nepoverenje prema političarima - 88 odsto građana smatra da političari imaju najviše koristi od korupcije, a sledi organizovani kriminal sa 76 odsto. U porastu je shvatanje o postojanju korupcije u lokalnoj samoupravi i u kancelarijama za građevinarstvo, a u padu je uverenje u korupciju u zdravstvenim ustanovama. Istraživanje Ministarstva pravde pokazuje i da je broj građana koji smatraju da se korupcija ne može suzbiti opao za pet odsto u odnosu na 2007, kada ih je bilo 17 odsto. Predsednik organizacije "Tranparency Internationala Hrvatska", Nikola Kristić, izneo je podatak da napore vlasti da suzbiju korupciju 56 odsto građana smatra neuspešnim.

Desničari u Osijeku se spore oko Lepe Brene

Predsednik desničarske Hrvatske stranke prava (HSP) Daniel Srb založio se za zabranu održavanja koncerta Lepe Brene u Osijeku najavljenom za 26. marta. Srb je na sednici županijske skupštine upitao župana Vladimira Šišljagića iz takođe desničarskog Hrvatskog demokratskog sabora Slavonije i Baranje (HDSSB) zašto se nije usprotivio održavanju tog koncerta. Šišljagić mu je odgovorio da je i on protiv koncerta i da na njega sigurno neće ići, ali i da je protiv bilo kakvih zabrana. "Ko voli neka ide na Brenu, ja sigurno neću", istakao je Šišljagić", koji je iz stranke Branimira Glavaša, optuženog za ratne zločine nad Srbima u Osijeku. Lider HSP Daniel Srb poredio je koncert Lepe Brene u Osijeku sa odbijanjem dozvola lokalnih vlasti u Istri za nastupe kontroverznom pevaču Marku Perkoviću Tompsonu. "Njen koncert u Osijeku je šamar ovom gradu, šamar svim stradalnicima Domovinskog rata i to ovde nije smelo da se održi. Ovo nije ni Semberija, ni Šumadija, to je i kulturološki neprimereno", objasnio je Srb svoj stav, prenose hrvatski mediji. On je pritom pokazao županu fotografiju Lepe Brene u uniformi Vojske Republike Srpske.

U Sarajevu bilo i većih zločina od Dobrovoljačke

Bivši zamenik komandanta specijalne jedinice policije Republike BiH Zoran Čegar rekao je da u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 1992. jeste počinjen ratni zločin, ali da zna za "veće zločine" koji su počinjeni u Sarajevu. Čegar je za sarajevsku TV1 rekao da zna da je "u Dobrovoljačkoj ulici neki idiot sasuo rafal direktno u glavu oficiru tadašnje JNA, jer mu ovaj nije hteo predati pištolj". "Naravno da bi i tog čoveka trebalo pronaći i osuditi za ratne zločine", rekao je Čegar. On je, međutim, dodao da zna i za "veće zločine počinjene u Sarajevu nego što je onaj u Dobrovoljačkoj". "Znam da je određeno lice hodalo po Sarajevu sa odsečenim ušima nanizanim na žicu i takvi ljudi bi u svakom slučaju sada trebalo da odgovaraju i dobiju najmanje 30 godina za takve vrste zločina", rekao je Čegar. Zoran Čegar je 1992. godine kao zamenik komandanta specijalne jedinice MUP-a tadašnje BiH bio učesnik događaja u Dobrovoljačkoj ulici. Bivši general Armije BiH Jovan Divjak uhapšen je 3. marta u Beču na zahtev Srbije koja ga sumnjiči da je odgovoran za napad na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 2. i 3. maja 1992. godine. Divjaka je sud u Austriji 8. marta pustio iz pritvora, uz kauciju od 500.000 evra, koja je plaćena iz budžeta Kantona Sarajevo. Zbog zločina u Dobrovoljačkoj ulici je u martu prošle godine u Londonu uhapšen i član ratnog Predsedništva BiH Ejup Ganić, koji je kasnije oslobođen.

Dodik: Nelegitiman izbor Doma naroda Federacije BiH

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je sinoć da je izbor delegata u Dom naroda federalnog Parlamenta bez predstavnika dva HDZ-a, bio nelegitiman čin. Dodik je zato ukazao da se "dejtonski balans ne može izbeći". "Predstavnici naroda su ti koji u ime naroda treba da donose važne političke odluke. U ovom slučaju, u Federaciji BiH to su nesumnjivo HDZ BiH i HDZ 1990. Zaobilaženjem tih stranaka, zaobilazi se jedan konstitutivni narod", kazao je Dodik novinarima u Doboju. Juče je u Sarajevu konstituisan Dom naroda Parlamenta Federacije BiH - 33 delegata su dala svečanu zakletvu za novi četvorogodišnji mandat. Dom naroda ima 58 članova, ali su hrvatski delegati iz dve stranke - Hrvatske demokratske zajednice BiH (HDZ) i HDZ 1990, odbili da prisustvuju sednici. Novoizabrani delegati su pozvali sve koji još nisu delegirali poslanike za federalni Dom naroda, da to učine što pre da bi delovao u punom kapacitetu. Od izbora u BiH je prošlo pet meseci. Predsedavajuća Doma je Karolina Pavlović iz reda hrvatskog naroda, članica Narodne stranke "Radom za boljitak", a jedan od dva potpredsednika je Jasmin Smailbegović, Bošnjak, član Socijaldemokratske partije BiH (SDP). Drugi potpredsednik treba da bude srpske nacionalnosti, a biće izabran naknadno. Sednica je bila burna, a uzrok je nepostizanje dogovora sa HDZ BiH i HDZ 1990. Te stranke su tražile za sebe sva ministarska mesta u vladama na državnom i entitetskom nivou na koja treba da budu imenovani kadrovi hrvatske nacionalnosti. Pošto dogovor o tome nije postignut, stranke okupljene oko zajedničke postizborne platforme - SDP, Stranka demokratske akcije (SDA), Narodna stranka "Radom za boljitak" i Hrvatska stranka prava (HSP), najavile su da će uspostaviti novu vlast bez HDZ i HDZ 1990. HDZ i HDZ 1990 tvrde da će nova vlast bez njih destabilizovati BiH.

Članstvo u NATO košta šet miliona evra

Crnogorski ministar odbrane Boro Vučinić rekao je da bi članstvo u NATO Crnu Goru godišnje, prema procenanama, koštalo oko šest miliona evra. To su direktni troškovi, precizirao je u crnogorskom parlamentu ministar Vučinić i naveo da bi 70 odsto tog iznosa išlo na plate predstavnika Crne Gore zaposlenih u NATO. Prema objašnjenju Vučinića, indirektni troškovi članstva odnose se na ulaganja u Vojsku Crne Gore, radi dostizanja standarda NATO. Kad je reč o indirektnim troškovima, kako je Vučinić objasnio, Crna Gora bi i bez članstva u NATO morala da modernizuje svoju vojsku. Odgovarajući na poslaničko pitanje u vezi sa troškovima članstva, Vučinić je poslanicima rekao da su povoljnosti članstva u NATO veoma značajne, a najvažnija je porast stranih investicija.

U SAD uhapšena osumnjičena za ratne zločine nad Srbima

U američkoj državi Kentaki uhapšena je Azra Bašić koja je osumnjičena za ratne zločine tokom rata u BiH, javlja portal Sarajevo-x.com. Bašićeva, rođena u Hrvatskoj, koristila je i imena Azra Kovačević i Izabela Bašić, a sumnjiči se da je učestvovala u mučenjima i ubistvima Srba iz Dervente, u logorima, u periodu od aprila do juna 1992. godine, navodi taj portal. Bašićeva već duže vreme živi u Stentonu u Kentakiju, a uhapšena je u utorak na osnovu poternice iz BiH. "Okružno tužilaštvo u Doboju vodi istragu protiv osumnjičene Azre Bašić zbog osnovane sumnje da je kao komandant grupe 108. Riječke brigade vojske Republike Hrvatske, u periodu april-juli 1992. na području opštine Derventa počinila krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva", kazala je za Sarajevo-x.com Slobodanka Lukić iz Odeljenja za informisanje pri tom tužilaštvu. Američki mediji navode da je Interpol 2004. godine locirao Bašićevu u Kentakiju, a da je Sud BiH u oktobru 2006. objavio međunarodnu poternicu za njom. SAD su zvaničan zahtev za ekstradiciju Bašićeve navodno dobile u februaru 2007. godine, ali su američke vlasti tražile dodatne dokaze koje je tužilaštvo BiH poslalo u aprilu 2010. godine. U Okružnom tužilaštvu u Doboju rekli su za sarajevski portal da još nisu zvanično obavešteni o hapšenju Bašićeve i da zato ne mogu da daju više podataka o tom slučaju. Azra Bašić je rođena 22. juna 1959. godine u Rijeci u Hrvatskoj kao Azra Alešević. Za Nedžada Bašića iz BiH udala se 1994. godine, navodi Sarajevo-x.com.

Premijer Gruevski predlaže raspuštanje parlamenta 31 marta

Makedonski premijer Nikola Gruevski nakon desetčasovnog razgovora sa Brankom Crvenkovskom, liderom največe opozicione partije Socijaldemokratski savez (SDSM), predložio je da se makedonsko Sobranje raspusti 31. marta i da se raspišu vanredni parlamentarni izbori. Gruevski je kazao da se do 30. marta treba uraditi izmene izbornog zakona kako i pročiščavanje izbornog spiska . VMRO DPMNE je predložila plan mera i aktivnosti saglasno zahtevima opozicije , rekao je Nikola Gruevski lider VMRO DPMNe i presednik Vlade u izjavi nakon dugotrajnog razgovora sa liderom opozicije. Presednik Socijaldemokrarskog saveza (SDSM) Branko Crvenkovski izjavio je da se njegova partija ne vrača u parlamentu zato što smatra da če biti nadglasana ali smatra da je bilo pozitivno što je danas imao susret sa Gruevskim. Danas makedonski parlament treba da izabere presednika Državne izborne komisije (DIK). Prema izbornom zakonu ukoliko se parlament bude raspustio 31.marta izbori bi se raspisali najkasnije za 60 dana posle toga. Zbog prevremenih izbora Vlada je odlučija da odlozi popis stanovništva koji je bio najavljen za april i predložila je da se popis održi u oktobru ove godine.