KANADA

Kanadske tajge najveće svetske rezerve pijaće vode

Vlada Harpera pred padom zbog budžeta

Kanadski avioni nisu bombardovali Libiju

Pojačana kontrola hrane iz Japana

Hiljadu ždralova osmogodišnjeg Aleksa

Kanada nema zvaničnu regulativu o evakuaciji svojih građana

Predlog budžeta nije prošao

Napravljena trajna zaštita protiv zamagljivanja stakla

Pronalazak Isakovića iz Toronta

Kanadske tajge najveće svetske rezerve pijaće vode

Međunarodni naučni panel apeluje na kanadske federalne, provincijske i starosedelačke lidere da se založe za zaštitu borealnih šuma, odnosno tajgi, koje su označene kao najveće svetske rezerve pijaće vode. Kako se naglašava, ukoliko ne dođe do brze akcije može biti izgubljena mogućnost da se zaštiti bogatstvo od značaja za celokupnu ljudsku zajednicu. Tajge, ili borealne šume, predstavljaju cirkumpolarnu oblast prekrivenu zimzelenim četinarskim šumama, na oko 50 stepeni severne geografske širine, u oblasti Severnog polarnog kruga. Tajge zauzimaju milijardu hektara i najveći su šumski kompleks na svetu. Panel za zaštitu borealnih šuma, sastavljen od naučnika iz Kanade i SAD-a, ističe da Kanada ima odgovornost da obezbedi politiku zaštite i održivog razvoja za tajge, koje predstavljaju pravu riznicu biodiverziteta, ali i jednu četvrtinu močvarnog tla na zemlji. Stiv Kalik, direktor kampanje Pev boreal, kaže da je oko 12 odsto kanadskih tajgi sada zaštićeno. Najviše je urađeno u Ontariju, Kvebeku i Severozapadnim teritorijama, a za svaku pohvalu su i napori predstavnika šumarstva, koji su postigli saglasnost da bolje štite živi svet i vodotokove i da ne seku stabla na lokacijama na kojima žive severnoamerički sobovi. No, na drugoj strani ima i ne tako poziivnih primera i to pre svega u rudarstvu, kao i u vladama Alberte, Jukona, Saskačuana i Britanske Kolumbije. Navodi se da ima preko tri hiljade napuštenih rudnika u tajgama, na udaljenosti manjoj od jednog kilometra od jezera, reka ili potoka, koje i dalje ispuštaju toksičke nusproizvode u okolne vode. Naftna polja u Atlanti ponajviše utiču na uništavanje močvarnog tla i na zagađivanje koje bi moglo imati daleksežne posledice. Izveštajem se zahteva reforma zakonodavstva o eksploataciji rudnog i hidroenergetskog bogatstva i stvaranje nacionalne strategije koja ne bi vodila ka gubitku močvarnog zemljišta. Takođe, posebno se insistira na zaštiti i očuvanju čitavog vodotoka reke Mekenzi.

Vlada Harpera pred padom zbog budžeta

Manjinska vlada premijera Stivena Harpera je pred padom, pošto njen predlog novog budžeta nisu podržali lideri opozicionih stranaka. Harperovim konzervativcima bila je potrebna podrška najmanje jedne opozicione stranke, jer u Donjem domu Parlamenta od ukupno 308 poslaničkih mesta imaju 143 mandata. Nije sasvim izvesno da li će vlada napraviti izmene budžeta koji je ministar Flaerti predstavio, a koje bi zadovoljile opoziciju. Konačno odbijanje budžeta glasovima poslanika, odnosno izglasavanjem nepoverenja vladi, rezultiralo bi momentalnim raspisivanjem prevremenih izbora koji bi bili održani početkom maja. Čak se već najavljuje da bi premijer Harper mogao već u subotu da ode do generalnog guvernera Dejvida Džonstona, kako bi time i zvanično bio raspušten Parlament i započela predizborna kampanja. Izbori bi mogli biti zakazani najverovatnije za 2. maj. Konzervativci su na vlasti od januara 2006. godine, kada su preuzeli vlast posle trinaestogodišnje vladavine liberala, prvo sa Žanom Kretjenom (1993-2003), a potom sa Polom Martinom (2003-2006) na čelu. Nakon novih izbora u 2008. godini, na kojima su konzervativci takođe pobedili, ali opet nisu osvojili većinu, Harper je ponovo postao premijer manjinske vlade sa najdužim mandatom u kanadskoj istoriji. Istraživanje javnog mnjenja, međutim, pokazuje da najveće šanse da pobede na, gotovo izvesnim, prevremenim izborima opet imaju konzervativci. Treba isto tako reći da oni ni ovog puta verovatno ne bi osvojili većinu i da se odnos političkih snaga ne bi mnogo promenio. Po anketi Nanosa o trenutnom raspoloženju birača, konzervativci bi mogli dobiti 38,6, liberali 27,6, NDP skoro 20, separatistički Blok Kvebekva 10 i Zelena strnka 3,8 odsto glasova biračkog tela. On-lajn anketa Toronto stara, pak, pokazuje da su građani podeljeni po pitanju mišljenja o neophodnosti izbora u ovom trenutku. Tek dva procenta preko polovine smatra da bi do izbora trebalo da dođe, dok 48 odsto misli da oni nisu potrebni.

Kanadski avioni nisu bombardovali Libiju

Kanadski lovački avioni nisu se uključili u bombardovanje Libije zbog toga što je preveliki rizik od stradanja civila, izjavio je novinarima ministar odbrane Piter Mekkej. General major Tom Loson, pomoćnik šefa avijacije, rekao je da je misija u sklopu koalicionih napora da se sprovede odluka Ujedinjenih nacija o uspostavljanju zone zabrane letova nad Libijom i da se nanese šteta brutalnom režimu Moamera Gadafija. Po njegovim rečima, posade aviona koje je trebalo da učestvuju procenile su da je preveliki rizik od kolateralnih šteta. Ministar Mekkej je objasnio da je odluka posada u potpunosti u skladu sa naređenjima i sa svim što su oni naučili tokom obuke. On insistira da je zadatak pre svega da se svedu na najmanju moguću meru i spreče žrtve civilnog stanovništva.

Pojačana kontrola hrane iz Japana

Japanski zvaničnici zabranili su prodaju sirovog mleka, spanaća i drugog svežeg povrća sa područja u blizini nuklearke Fukušima Daiči. U SAD-u i pojedinim evropskim i azijskim zemljama su odmah zabranili uvoz japanske hrane, ali kanadski zvaničnici nisu odmah reagovali. Alis Dandžoj, portparolka Agencije za inspekciju hrane, objašnjava da u prvom trenutku nije bilo rizika što se tiče hrane u Kanadi, zato što su sve namirnice uvezene pre katastrofalnog zemljotresa i oštećenja na nuklearki Fukušima. Sem toga, po njenim rečima, iz Japana stiže tek 0,3 odsto od ukupne količine hrane koja se uvozi u Kanadu, tako da je rizik minimalan. Na spisku namirnica koje se uvoze iz Japana nalaze se susamovo ulje, morski češljevi, zeleni čaj i nekoliko vrsta sosova. Ipak, Agencija za kontrolu hrane pojačala je kontrolu na granicama kako bi sprečila ulazak hrane kontaminirane radijacijom, tako da neće biti moguć uvoz mleka mleka i mlečnih proizvoda iz ugroženog područja ukoliko nemaju potvrdu o bezbednosti. U Agenciji naglašavaju da je ova mera u skladu sa onim što rade i druge zemlje.

Hiljadu ždralova osmogodišnjeg Aleksa

Ovih dana mnogi su se u Kanadi, ali i raznim delovima sveta setili starog japanskog verovanja da će se ispuniti želja onome ko uspe da za godinu dana napravi hiljadu ždralova u drevnoj origami tehnici. Ta lepa tradicija sada, u veoma teškom trenutku za Japan, okuplja ljude dobre volje u akcijama zajedničkog slanja poruka nade i podrške svim Japancima u području zahvaćenim katastrofalnim zemljotresom. Na istu ideju došao je i osmogodišnji Aleks Barčil iz Dartmuta, Nova Skotija, kada je od majke Heder čuo priču o japanskom verovanju. On je priču povezao sa željom da prikupi novac za postradale, pa je objavio poziv svima zainteresovanima da doniraju po dva dolara za svakog napravljenog ždrala. Novac je već počeo polako da pristiže. Roditelji, ponosni na dečakovu rešenost da istraje u ovoj humanoj nameri, pomogli su mu da otvori i stranicu na Fejsbuku, pod nazivom 1000 ždralova za Japan. Kada budu gotovi, svi ždralovi simboli dobrih želja biće povezani i predati japanskoj ambasadi u Otavi, zajedno sa donacijom Crvenom krstu za pomoć narodu Japana.

Kanada nema zvaničnu regulativu o evakuaciji svojih građana

Situacija u Japanu i reakcija drugih država pri evakuaciji svojih državljana iz ugroženog područja, navela je zainteresovane da provere kakva su prava kanadskih državljana u takvim slučajevima. Ispostavilo se da Kanada nema zvanično regulisanu politiku o tome kada i kojim prilikama će evakuisati Kanađane iz ugroženih zona. Klod Rošon, portparolka Ministarstva za inostrane poslove i međunarodnu trgovinu, kaže da se situacija razlikuje od zemlje do zemlje. Ukoliko se radi o slučaju koji zahteva evakuaciju, onda je ustaljena praksa da se obezbedi prevoz kanadskih putnika do najbliže sigurne zone. U Japanu, to je značilo prevoz autobusima iz Sendaija do Tokija i ništa više, jer ima mogućnosti da se iz Japana otputuje komercijalnim prevozom. Poslanik NDP-a Pol Djuar veruje da će mnoge iznenaditi činjenica da vlada nema zakonsku odgovornost da zaštiti kanadske državljane u inostranstvu. Predstavnici diplomatskih misija u inostranstvu rade sve što što mogu da budu u službi kanadskih državljana, ali se neretko dešava da nemaju dovoljno ljudskih ili materijalnih resursa da u tome i uspeju, smatra on. U inostranstvu, međutim, ima i kanadskih državljana koji su to samo na papiru, pošto već godinama žive van Kanade. Zastupnici poštovanja poreskih obveznika smatraju da oni, budući da na drugom mestu plaćaju porez, ne mogu da očekuju da o trošku Kanade budu evakuisani u kriznim situacijama. Bob Botvel, iz programa za međunarodne odnose pri Univerzitetu u Torontu, kaže da je dužnost vlade da štiti svoje građane, te da vlada koja to ne radi gubi svoju legitimnost. Sličan stav ima i poslanik Den Mektig, liberal, koji naglašava da je Kanađanin uvek Kanađanin.

Predlog budžeta nije prošao

Ove nedelje ministar finansija Džim Flaerti izložio je predlog budžeta za narednu fiskalnu godinu. Po njegovim rečima, budžetom je ponuđen izbor između stabilnosti i nesigurnosti, između principa i oportunizma. Posle dve godine u kojima su milijarde dolara izdvajane za stimulacioni plan dovele do velikog deficita, Flaerti sada obećava povratak na staro i olakšica koje bi trebalo da dovedu do otvaranja novih radnih mesta, privrednog rasta i suficita od 4,2 milijarde do 2015/16 godine. Ministar Flaerti kaže da kanadska privreda dobro posluje, ali da je globalna situacija još uvek nesigurna, te da je budžet skrojen u skladu sa tim pokazateljima. On naglašava da nema poreskih olakšica na dohodak, ali insistira da vlada pomaže pojedincima, radnicima i porodicama kroz niz raznih mera koje omogućavaju građanima da uštede, a da se sredstva usmeravaju ka onima kojima je pomoć najneophodnija. Upućeni su okarakterisali ovogodišnji Flaertijev budžet kao tipični predizborni, koji bi konzervativci mogli da promovišu kao svoju predizbornu platformu. Među najznačajnije stavke iz federalnog budžeta za 2011. godinu su obezbeđivanje sredstava za seniore koji žive u siromaštvu, ukidanje penzionisanja po sili zakona, ukidanje nekih subvencija za naftna polja, donošenje zakona koji će obezbediti dve milijarde godišnje za infrastrukturu iz poreza na gorivo, 60 miliona za šumarstvo, 100 miliona u narednih pet godina za unapređenje inspekcije hrane, poreske mere za potporu onima koji se brinu o hendikepiranim ili neizlečivo bolesnim članovima porodice. Takođe, budžetom se predviđa otpisivanje studentskog kredita lekarima i medicinskom osoblju koji pristanu da rade u seoskim i drugim sredinama gde je takav kadar deficitaran, uvođenje programa za prekvalifikaciju ratnih veterana za poslove u građevinarstvu, 107 miliona u naredne dve godine za niz mera za borbu protiv kriminala i za prevenciju kriminala mladih, za pojačanu bezbednost na aerodromima i tako dalje. Najavljene su nove novčanice od 50 i 100 dolara i kovanice od jednog i dva dolara, koje će biti puštene u opticaj tokom ove godine. Predviđeno je i izdvajanje pet miliona dolara za promociju proslave stogodišnjice Stampeda u Kalgariju i dva miliona za obeležavanje jednog veka Grej kupa. Iako su pojedine stavke iz budžeta donete u skladu sa zahtevima opozicije, oni i dalje smatraju da nema dovoljno pokazatelja koji dokazuju da vlada pokušava da uspostavi izbalansirani budžet. Lider NDP-a Džek Lejton najavljuje da neće podržati budžet u predloženom obliku, dok lider Bloka Kvebekva Žil Disep dodaje da to neće uraditi i zbog toga što nema poverenja u vladu. I lideri liberala i demokrata, Ignatief i Lejton, smatraju da je jedna od osnovnih mana budžeta to što njime nisu pokrivene potrebe običnih građana. Izjašnjavanje parlamentarnih poslanika o budžetu predviđeno je za petak.

Napravljena trajna zaštita protiv zamagljivanja stakla

Pronalazak tima naučnika iz Kvebeka, na čelu sa profesorom Gaetanom Larošom, sa Univerziteta Laval, obradovaće sasvim sigurno sve učesnike u saobraćaju, kao i sve ljude koji nose naočare. Naučnici su, koristeći polivinilni alkohol, uspeli da stvore trajnu zaštitu protiv zamagljivanja stakla, koji se ne spira, ne skida i ne nestaje vremenom, već trajno sprečava kondenzaciju vodene pare na svim zaštitnim i drugim staklenim površinama. Profesor Laroš objašnjava da postojeći preparati protiv zamagljivanja moraju svaki put ponovo da se nanose, dok njihov pronalazak odlikuje efekat trajnosti. Kako se navodi, u toku su pregovori sa jednom vodećom kompanijom za proizvodnju naočara oko dobijanja licence za tehnologiju.

Pronalazak Isakovića iz Toronta

Mladi Adi Isaković, 27, iz Toronta, ove nedelje je privukao pažnju svetske javnosti kada je, uz pomoć svog pronalaska, uspeo da na velikom ekranu na Tajms skveru emituje svoje snimke. Isaković je stvorio sistem nazvan TjubMout, koji omogućava da se neki mobilni aparati povežu sa ekranima uključenim na veb i kontrolišu šta se na njima emituje. Na adresi http://www. youtube.com/njatch?v=ZsrRv3UyUiI može se videti kako je i šta Isaković pokazao na Tajms skveru. On je izjavio da je to uradio kako bi svetu prikazao ono što su njegova supruga Tania Nardandria-Isaković i on napravili i da zainteresovao druge za to. Oni su zato zakupili vreme na tom ekranu, povezali su ga preko pretraživača sa sajtom TjubMouta, i uz neznatno pauzu, koja se opravdava putovanjem signala, prikazali fotografije i video zapis sa svog smartfona. Isaković objašnjava da uz pomoć Tjubmouta sada svaki smartfon, laptop ili tablet kompjuter postaje daljinski upravljač za svaki drugi ekran koji je povezan sa internetom i veb pretraživačem. Moguće je kontrolisati JuTjub, a verovatno će biti i drugih video servisa koji će otvarati nove mogućnosti. Isaković naglašava da im zarada nije bila prioritet pri stvaranju TjubMouta, ali da ne bi imali ništa protiv ako novac počne da pristiže.