REGION

EU predstavnik u Bosni, visoki predstavnik se seli

Taler, Slovenčki član EP umešan u korupciju

Vladajuća VMRO-DPMNE vodi u anketama

Zapadnom Balkanu odobreno šest milijardi evra u 2010.

BiH uputila Austriji zahtev za izručenje Divjaka

Nuklearna elektrana u Krškom obustavila rad

Dodik: Prisustvovaću sastanku u Mostaru

EU predstavnik u Bosni, visoki predstavnik se seli

Evropska unija će u Bosni i Hercegovini snažno ojačati svoje prisustvo i imati jedinstvenog predstavnika svih svojih misija, a dosadašnji Ured visokog predstavnika biće premešten van BiH, možda u Brisel ili Njujork, predlog je o kojem raspravljaju šefovi diplomatija Evropske unije u Briselu. Prema izvorima zasedanja, ministri inostranih poslova EU su usaglasili i ponudu "podsticajnih mera" kako bi izdejstvovali dogovor tri strane o reformama i preustrojstvu državnih struktura s ciljem da se podstakne pridruživanje BiH evropskoj dvadesetsedmorici. U raspravi o uglavnom usaglašenim zaključcima o BiH, evropski ministri će ukazati i na to da se od političkih vođstava u Bosni očekuje dogovor o izvlačenju zemlje iz sadašnjeg zastoja, a budući jedinstveni izaslanik EU u BiH će imati na raspolaganju i "povoljne", ali i "ograničavajuće", kaznene mere za kojima bi mogao posegnuti, ako bi došlo do ozbiljnijeg kršenja ustava i odredbi Dejtonskog sporazuma. Ove moguće kaznene mere će biti naknadno razmotrene, kako proizilazi iz pripremljenih zaključaka zasedanja. Zvaničnici EU su uoči zasedanja istakli da je cilj da se "u središte političkog procesa u BiH ugradi program koji tu zemlju vodi ka uključivanju u Evropsku uniju". Upućeni izvori su rekli da nije isključeno da se ministri EU u kraćoj raspravi dotaknu i najnovijeg spora oko ustanovljenja organa vlasti u Federaciji BiH bez predstavnika bosanskih Hrvata što je naišlo i na jasno neodobravanje predsednika i premijera Hrvatske Ive Josipovića i Jadranke Kosor. Josipović i Kosor su posle susreta s prvacima bosanskih Hrvata, naglasili da Hrvatska, "kao potpisnica Dejtonskog sporazuma, posebno vodeći računa o stabilnosti Bosne i Hercegovine i celog regiona, očekuje da se sve strane ponašaju u skladu sa slovom i duhom Dejtona, poštujući ustav i zakone". "Republika Hrvatska", naglasili su šef hrvatske države i predsednica vlade, "još jednom poziva sve političke zvaničnike u BiH, sva nadležna tela, Visokog predstavnika, i Savet za primenu mira da u celosti zajamče institucionalnu ravnopravnost sva tri konstitutivna naroda, i poštuju njihovu političku većinsku volju izraženu u demokratskom procesu izbora".

Taler, Slovenčki član EP umešan u korupciju

Bivši član Evropskog parlamenta Zoran Taler, koji je pre dva dana podneo ostavku posle opužbi da je umešan u korupciju, od izmišljenih lobista "ruske stranke" je tražio da ulože 1,5 miliona evra u restoran Istranova, čiji je suvlasnik. To je za dnevnik "Delo" izjavio urednik londonskog lista Sandej tajms Džonatan Kalvert, čiji su novinari "pod plaštom lobističkog preduzeća, a kasnije i u ime ruske investicione kompanije" kontaktirali 60 parlamentaraca i nudili im da za naknadu preuzmu mesto savetnika. "Taler je pokušao da nagovori našu fiktivnu rusku stranku da u Istranovu investira 1,5 milion evra," rekao je Kalvert za list i objasnio da je "na večeri o tome napravio veliku animiranu priču a zatim je poslao e-mail poštu da je prosledimo toj ruskoj stranci." Na pitanje "Dela" šta se dešavalo, Taler je odgovorio da je u Istranovi "amaterski vlasnik" i da resoran zaista traži još jednog investitora. "Znate, to sa Rusom," odnosno licem koje je igralo ulogu ruske stranke je bila "odlična provera da vidim šta je s tim lobistima," rekao je Taler i dodao da je "njihovo muvanje bilo dodatan dokaz da je sve samo jedan falsifikat," kao i to da je sve bila samo jedna igra, jer je bio opsednut željom da otkrije ko se nalazi u pozadini njegove diskreditacije kao evroposlanika. Štampa prenosi i reči Talera da je afera protiv njega usmerena iz Skoplja u kojem su već u novembru prošle godine pokušali da ga ocrne prigovorom da je dobio novac za savetovanje bivšeg makedonskog predsednika Branka Crvenkovskog. U čitavu aferu je "Delo" posredno uvelo i predsednika slovenačke vlade Boruta Pahora, čiji je Taler bio "lični izabranik" za kandidata za Evropski parlament iako nije član partije levice, koju vodi. Tako cela afera preti da uzdrma i Pahorov premijerski položaj.

Vladajuća VMRO-DPMNE vodi u anketama

Makedonska vladajuća VMRO-DPMNE uživa podršku 23,6 odsto građana, a opozicioni Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM) 13,3 odsto Makedonaca, pokazuje anketa Instituta za politička istraživanja. Prema toj anketi sprovedenoj u prvoj polovini marta na uzorku od 1.110 ispitanika, u albanskom političkom bloku prednost od 7,6 odsto ima stranka Demokratska unija za integracije (DUI) koja je koalicioni partner u vladi, dok opoziciona Demokratska partija Albanaca ima podršku 3,5 odsto ispitanika. Broj neopredeljenih je bio 19,7 odsto. Od anketiranih, njih 24,1 odsto ima poverenje u aktuelnog premijera Nikolu Gruevskog, 9,3 odsto u lidera SDSM Branka Crvenkovskog, 7,8 odsto u lidera DUI-a Alija Ahmetija, a 3,2 odsto u lidera DPA Menduha Tačija. Prema istoj anketi, 32,5 odsto anketiranih veruje da će na izborima pobediti VMRO-DPMNE, 13,5 odsto očekuje pobedu opozicije, 8,1 odsto očekuje da će od albanskih stranaka najviš glasova dobiti DUI, a 2,3 odsto da će to biti DPA. Odgovor na to pitanje nije imalo 28,9 odsto ispitanika. Anketa je sprovedena u trenutku pregovora VMRO-DPMNE i SDSM o raspuštanju parlamenta i raspisivanju izbora, koji traju već mesecima. Na sastanku Crvenkovskog, Ahmetija i lidera Nove demokratije Imera Selmanija sa premijerom i liderom VMRO-DPMNE Nikolom Gruevskim i predsednikom države Đorđem Ivanovim nije postignut dogovor o raspisivanju izbora. Gruevski je nakon susreta rekao da je vlast stvorila uslove za početak izbora, a to je, kako je rekao, promena izbornog zakona i ažuriranje biračkog spiska i saglasnost predsednika Državne izborne komisije na održavanje izbora. Crvenkovski smatra da Gruevski ne želi da ispuni sve uslove opozicije, među koji je i donošenje zakona o medijima i odmrzavanje žiro računa opozicione televizije A1 koji je blokiran na osnovu optužnice protiv vlasnika te televizije zbog utaje poreza i finansijskih pronevera. Gruevski je, međutim, kazao da će on raspisati izbore i pored neslaganja opozicije. "I pored toga što vidimo da opozicija nastavlja sa zahtevima koji nisu u nadležnosti zakonodavne i izvršne vlasti sa namerom da uspori i zakoči proces izbora, verujem da će se oni ipak vratiti u parlament", rekao je makedonski premijer. SDSM i Nova demokratija već drugi mesec bojkotuju parlament, dok DPA nije u parlamentu već dve godine zbog nezadovoljstva poslednjim izbornim rezultatima. Parlament sada funkcioniše sa poslanicima vladajuće koalicije i petoro poslanika opozicione Liberalne demokratske partije. Još nije izvesno za kada će Gruevski raspisati vanredne parlamentarne izbore, a nedavno je kazao da bi parlament mogao da bude raspušten 31. marta pa bi vanredni izbori trebalo da budu održani u roku od 60 dana.

Zapadnom Balkanu odobreno šest milijardi evra u 2010.

Za finansiranje infrastrukture na Zapadnom Balkanu je prošle godine odobreno šest milijardi evra kroz mehanizam koji čine Evropska komisija (EK), Evropska investiciona banka (EIB), Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Razvojna banka Saveta Evrope (CEB), međunarodne finansijske institucije i neke zemlje. Izuzetno korisno je bilo što su od 139 miliona evra datih kao "poklon" finansirani i važna tehnička priprema i studije izvodljivosti za projekte, preneli su u Briselu novinarima izvori EK i ovih banaka koje su se krajem 2009. udružile u Investicioni okvir za Zapadni Balkan (IOZB). Investicioni okvir je izdejstvovao da se za svaki bespovratno odobreni, "poklonjeni", evro namakne još 44 evra vrlo povoljnih pozajmica evropskih banaka i međunarodnih finansijskih institucija za 73 projekta na Zapadnom Balkanu. Od odobrenih šest milijardi evra prošle godine je praktično polovina sredstava namenjena projektima čiste vode i poboljšanju zdravstveno-sanitarne infrastrukture, četvrtina novca je izdvojena za puteve i železnice, 16 odsto za energetske, a devet odsto za socijalne projekte, poput bolnica i škola. Cilj daljeg objedinjenog finansiranja projekata na Zapadnom Balkanu je da se opipljivo podrži proces koji zemlje tog regiona vodi ka članstvu u Evropskoj uniji. Finansijska i politička podrška tom procesu temeljnih promena će biti usredsređena i na pronalaženje, usmeravanje na model ekonomskog rasta regiona koji je teško pogođen svetskom recesijom i krizom. O tome se upravo vodi rasprava i između zemalja EU i vlada zapadnobalkanskih država. "Za tango je potrebno dvoje i nama su potrebni valjani projekti koje moraju da nam dostave zemlje regiona", objasnio je visoki zvaničnik jedne evropske banke. Od najveće važnosti je da se zato obezbedi i bitno regionalno usaglašavanje ekonomskih politika vlada na Zapadnom Balkanu što će veoma olakšati pristup finansiranju projekata. U ovoj godini će, upravo imajući to na umu, finansiranje projekata iz Investicionog okvira biti usredsređeno na srednja i mala preduzeća, kao ključni činilac otvaranja novih radnih mesta i privrednog rasta na Zapadnom Balkanu. Biće odobrene bespovratne finansijske podrške, "pokloni" i vrlo povoljne pozajmice i za otklanjanje štetnih klimatskih promena i druge projekte. Banke i institucije u ovom fondu za zajedničko prihvatanje, procenu i odobravanje projekata na Zapadnom Balkanu prvenstveno. Glavna poruka za zapadnobalkanske zemlje je da reformama za usaglašavanje svojih političkih, ekonomskih i društvenih poredaka moraju ojačati zasad nedovoljne napore za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala, uz postavljanje čvrstih pravosudnih sistema. Jer time će steći bolju političko-ekonomsku stabilnost i biti privlačne za znatno veća ulaganja iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan kao i, što je od velike dugoročne važnosti, za strane privatne investicije. Zamoljeni da kažu kako gledaju na dosašnje delovanje zapadnobalkanske zone slobodne trgovine CEFTA, predstavnici evropskih banaka i EK su istakli da to "potencijalno jeste ključni instrument regionalne saradnje, ali da je dosad to nailazilo na dosta fizickih i nefizičkih prepreka". Razvojna banka Saveta Evrope je, pored ostalog, posebno usredsredila napore za podršku projektima poboljšanja socijalne infrastrukture i socijalne integracije, a to su pre svega izgradnja, modernizacija bolnica i škola, ali i snaženje svih mehanizama za zaštitu ljudskih prava. Od odobrenih bespovratnih sredstava Investicionog okvira je Srbija dobila 24,6 miliona evra, Bosna i Hercegovina 34,6 miliona, Crna Gora 9,6 miliona, Makedonija 4 miliona, Hrvatska 0,8 miliona, Albanija 36,5 miliona, a "Kosovo pod Rezolucijom 1244 SBUN", kako stoji u godišnjem izveštaju, 28,5 miliona evra.

BiH uputila Austriji zahtev za izručenje Divjaka

BiH jeu sredu uputila zvaničan zahtev austrijskim vlastima za izručenje penzionisanog generala Armije BiH Jovana Divjaka, potvrđeno je u Ministarstvu inostranih poslova BiH. Tužilaštvo BiH je nakon hapšenja Divjaka na aerodromu u Beču 3. marta dostavilo zahtev Ministarstvu inostranih poslova BiH za njegovo izručenje, ali on nije bio upućen više od 10 dana, piše sarajevski Dnevni avaz. Pomoćnik ministra inostranih poslova BiH Zoran Perković objasnio je da je od Ministarstva pravde BiH traženo da se odredi po određenim pitanjima u vezi sa izručenjem Divjaka i da je odgovor stigao juče, te da je ta dokumentacija poslata danas. U Ministarstvu inostranih poslova BiH je rečeno da je dokumentacija prema ugovoru o izručenju između Austrije i bivše SFRJ koji je nasledila BiH, bila nekompletna zbog čega su tražili dodatna objašnjenja od resornog ministra BiH. Divjak je uhapšen 3. marta na aerodromu u Beču na osnovu Interpolove potjernice, koju je raspisala Srbija pod sumnjom da je počinio ratni zločin u Dobrovoljačkoj u Sarajevu 1992. godine. Divjak je pušten uz kauciju iz zatvora i boravi u Beču gde čeka odgovor austrijskih pravosudnih organa o izručenju BiH ili Srbiji.

Nuklearna elektrana u Krškom obustavila rad

Nuklearna elektrana u Krškom u sredu je samostalno obustavila rad za šta je uzrok bio iznenadni "isklop 389 kilovatnog dalekovoda prema Zagrebu", saopštila je centrala. Zaustavljanje rada elektrane je u skladu sa planom zaštite i spasavanja i proglašeno je vanrednim događajem nultog stepena, saopštila je predstavnica atomske centrale Oda Novak-Jerele. O zaustavljanju rada nuklearne centrale su obavešteni nadležni organi u području, a centrala je trenutno u stanju mirovanja i bez uticaja na okolinu. Povratak nuklearke u elektro-mrežu se planira nakon što se otkriju svi detalji događaja.

Dodik: Prisustvovaću sastanku u Mostaru

Predsednik Republike Srpske (RS) i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik potvrdio je da će danas u Mostaru prisustvovati sastanku vodećih hrvatskih i srpskih političkih stranaka na kojem će biti reči o formiranju vlasti na nivou BiH. Dodik je novinarima u Banjaluci rekao da "nije veliki optimista" oko mogućeg dogovora o formiranju vlasti na državnom nivou. "Očigledno je da je situacija u Federaciji BiH složena i to ne daje osnov za optimizam koji bi danas bio nerealan ... Dva HDZ-a nameravaju da održe sabor i to unosi politički element", kazao je on. Dodik je najavio da će RS "pratiti situaciju i ocenjivati moguće ugrožavanje njenih interesa". On je ponovio da SNSD i dalje insistira na postojanju rotacije i nacionalnog balansa u Savetu ministara BiH. Dodik je još kazao da se sednica Predstavničkog doma parlamenta BiH može sazvati tek nakon što bude definisana skupštinska većina, dodajući da i dalje ostaje pitanje o tome ko će dati legitimitet izboru delegate iz Fedearcije BiH u Dom naroda parlamenta BiH. "Gotovo smo u pat poziciji", istakao je Dodik. Lider SNSD-a ponovio je da njegova stranka traži mesto ministra inostranih poslova BiH, kao i da su dva HDZ-a nezaobilazna u formiranju državne vlasti. Prema njegovim rečima, pravosudne institucije treba da razreše situaciju o legitimnosti nove vlasti u Federaciji BiH.