SRBIJA

Balkanska armija - JNA opet ratuje

Dvanaest godina od NATO bombardovanja

Putin: Poseta Srbiji uspešna

Vikiliks: Mišković se bogatio na nesreći građana Srbije

U ponedeljak nova runda dijaloga Beograda i Prištine

Širom Srbije obeležena godišnjica NATO agresije

Štrajkuje 33,3 odsto škola

Balkanska armija - JNA opet ratuje

Dok Amerika smišlja kako da iz bivših jugoslovenskih republika pošalje zajedničku državnu vojnu misiju u Avganistan, na severu Afrike ratuju oficiri JNA kao piloti, komandanti i trgovci oružjem. To dokazuje da JNA još postoji i još se bori U pokušajima da se ostvari balkansko (čitaj bivše jugo-slovensko) brtstvo i jedinstvo) načinjen je nedavno korak više. Vojnici Hrvatske, Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Slovenije formiraće jednu jedinicu, takozvanu balkansku armiju, koja će učestvovati u osetljivim NATO akcijama u Avganistanu. Jedinica je osnovana na inicijativu SAD. Zemlje bivše SFRJ imaće i vodeću ulogu u osnivanju škole vojne policije u Avganistanu. Glavnu reč imaće Hrvatska. Slovenija će učestvovati sa dva, a Bosna i Hercegovina sa 10 instruktora. Ova zajednička balkanska vojska na ratište odlazi 2012. godine. U Avganistanu će u "novoj JNA " biti pripadnici vojski svih republika bivše SFRJ, osim Vojske Srbije. Međutim, to ne znači da u ovim vojnim misijama Hrvata, Crnogoraca, Bosanaca, Makedonaca i Slovenaca nema Srba. Uostalom, Srba ima u BiH i Crnoj Gori. A već ih ima na frontu u Avganistanu, na Bliskom istoku i sada na sveru Asfrike, svuda gde je nekad kročila oficirska elita JNA ili njeni "psi rata". JNA je bila oružana sila Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Po snazi bila je četvrta armija Evrope, a po vojnoj industriji i naoružanju među prvih deset u svetu. Osnovana je 1. marta 1945. godine, a raspuštena 20. maja 1992. formiranjem Vojske Jugoslavije. Prvi vrhovni komandant JNA bio je maršal Josip Broz Tito, koji je njome rukovodio do 1953. godine. A poslednji konandant JNA bio je general-pukovnik Života Panić. I pored toga što je poražena, rasturena, JNA nije uništena, jer su njeni kadrovi i njeno naoružanje rasuti svuda po Balkanu i svetu. Titovi i Miloševićevi generali, oficiri, kontraobaveštajci presvukli su se u savetnike za bezbednost, vlasnike agencija za obezbeđivanje, u posrednike u trgovini opružjem, u instruktore, čuvare feudalnih vladara u Africi i plaćenici na Bliskom istoku. Od početka nemira u Libiji, na primer, opozicionim snagama najviše problema zadaje Libijsko vazduhoplovstvo koje je gotovo u kompletnom sastavu ostalo verno Moameru Gadafiju. Zahvaljujući avijaciji, u kojoj lete srpski piloti, đaci JNA, snage odane idealu Arapske Džamahiije sprečile su napredovanje opozicionih snaga ka Sirtu, rodnom gradu Gadafija. Gadafi ima avione JNA tipa "galeb" i "jastreb", kao i za njih posebno izgrađen remontni zavod na jugu Libije. Oružani sukobi u Libiji na scenu su doveli i krijumčare oružja iz Srbije. Oni su povezane sa švercom minobacačkih projektila koji su, po izvoznom setifikatu, prodati Crnoj Gori, a zapravo su bili namenjeni Tripoliju. Reč je o isporuci 82-milimetarskih minobacača do libijske luke Ras Lanuf. Istovremeno sudanska vojska angažovala je veći broj srpskih vojnika stručnjaka da rade za nju sa platom od 1.500 do 3.000 evra. Policija je u Beogradu na aerodromu prošlog meseca uhapsila osmoricu Srba pod sumnjom da su prekršili rezoluciju Saveta bezbednosti UN, koje zabranjuju prodaju naoružanja i pomoć u ljudstvu nevladinim entitetima u Darfuru u Sudanu. Optuženi su kao "psi rata" da bi "koristili svoje veštine i znanja koje su stekli radeći u vojnim ustanovama u Srbiji, kako bi remontovali i osposobili tehnička i borbena vozila namenjena za ratne sukobe". U građanskom ratu u Darfuru muslimanska vlada u Kartumu koristi vojsku i naoružane arapske nomade s kamilama, pomenute "džandžavide", za proterivanje i eliminaciju domorodačkog crnačkog stanovništva, sve u borbi za zemlju i prirodne izvore. Rat u zapadnom Sudanu počeo je 2003. godine. Na "vrućim tačkama", posebno na Bliskom istoku, ali i u Južnoj Americi, najviše je vojnih instruktora, boraca i plaćenika iz Srbije, Hrvatske i Makedonije, a u poslednje vreme i iz BiH i sa Kosova. Prvi su traženi zbog bogatog iskustva tokom raspada Jugoslavije i JNA. A drugi jer je u Bosni i na Kosovu mnogo međunarodnih organizacija, koje su za svoje potrebe obučavale i zapošljavale "pse rata". Najviše Srba ima u Iraku i Avganistanu, ali i u afričkim zemljama Libiji, Egiptu, Tunisu, Kataru i oko arapskih kraljevskih porodica. Ljudi sa Balkana obavljaju posao kvalitetno i profesionalno i zato su traženi, ali imaju problem sa nedovoljnim poznavanjem engleskog. Najčešće rade obezbeđenje objekata i konvoja, a kad steknu iskustvo i prođu trening polako prelaze na zaštitu poznatih ličnosti. Kod Gadafija već decenijama radi lična srpska garda, a u njegovoj armiji ima preko stotinu srpskih oficira. U Libiji ima i Hrvata. Njihova cena je 3.000 američkih dolara mesečno. "Njihov posao je krajnje jednostavan - brutalno gušenje pobune po svaku cenu, a angažovani su zajedno sa specijalnim snagama libijske vojske, koja slepo veruje Gadafiju i uz njega će ostati do kraja", piše između ostalog britanski "Dejli mejl". "Srpske legionare" čine ratni veterani iz sukoba na prostoru bivše Jugoslavije i nekadašnje JNA. Osim bivših pripadnika vojnih i policijskih jedinica, gro ovih snaga čine nekadašnje "crvene beretke", koje su se razmilile po svetu nakon što se ta jedinica rasformirala 2003. godine. Oni su po afričkim državama mahom radili kao privatno obezbeđenje raznih predsednika, poput nekadašnjeg zairskog lidera Mobutua Sese Sekoa, te brojnih političara, ali i kao instruktori u tamošnjim vojskama. Za srpske plaćenike čulo se 1997. godine zahvaljujući ratu u Zairu (današnji Kongo). Tada su ratni veterani JNA bili na strani Mobuta Sese Sekoa, tadašnjeg predsednika Zaira. Njihov posao prvenstveno su bili obezbeđenje i obuka zairske vojske, a jedna manja grupa je učestvovala i u vojnim operacijama. Taj aranžman je odrađen na državnom nivou, odnosno dil je napravljen između jugoslovenskih i zairskih vlasti. Pored hapšenja osmorice Srba u Beogradu, do sada je u Srbiji najveću medijsku pažnju izazvala je pogibija trojice Srba - Bojana Bakule, Saše Turčinovića i Predraga Čankovića. Oni su ubijeni 14. maja prošle godine dok su obezbeđivali bolivijskog narko-bosa Viljema Suareza Rozalesa, u pokrajini Santa Kruz I dok Amerika smišlja kako da iz bivših jugoslovenskih republika pošalje zajedničku državnu vojnu misiju u Avganistan, na severu Afrike ratuju oficiri JNA kao piloti, komandanti i trgovci oružjem. To dokazuje da JNA još postoji i još se bori. Marko Lopušina

Dvanaest godina od NATO bombardovanja

Juče se navršilo 12 godina od početka vazdušnih napada NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ). Napadi su trajali 11 nedelja i u njima je, prema procenama različitih izvora, poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi. U bombardovanjima, koja su bez prekida trajala 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture... Napadi na Jugoslaviju počeli su 24. marta 1999. nešto pre 20 časova na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, a jugoslovenska vlada iste noći proglasila je ratno stanje. Akcija NATO-a, koju su Vlada SRJ, ali i brojni pravni stručnjaci nazvali agresijom, usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine. O materijalnoj šteti koja je naneta Jugoslaviji tokom bombardovanja izneti su različiti podaci. Tadašnje vlasti u Beogradu procenile su štetu na oko stotinu milijardi dolara i zatražile nadoknadu od članica NATO-a. Grupa ekonomista G17 štetu je procenila na 29,6 milijardi dolara. Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Dan ranije, predstavnici VJ i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak u pokrajinu međunarodnih vojnih trupa. NATO je izvodio napade na SRJ sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, a u nekim operacijama učestvovali su i strateški bombarderi koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi, pa i iz SAD. Nakon nekoliko neuspešnih diplomatskih pokušaja, kriza je okončana posredničkom misijom finskog predsednika Martija Ahtisarija i bivšeg ruskog premijera Viktora Černomirdina, specijalnog izaslanika tadašnjeg ruskog predsednika Borisa Jeljcina. Najpre je tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević, početkom juna, prihvatio njihov plan za razmeštanje međunarodnih trupa na Kosovu, a potom je taj dogovor verifikovala Skupština Srbije. Jedinice VJ povukle su se sa Kosova nakon donošenja rezolucije UN, a prve međunarodne trupe ušle su na teritoriju Kosova iz Makedonije već 12. juna 1999. godine. To je do tada bila najveća operacija Alijanse, a najviše vojnika je došlo iz Nemačke, Francuske, Italije i SAD. U sastavu Kfora na Kosovo je došlo 37.200 vojnika iz 36 zemalja, od čega je 30.000 iz zemalja članica NATO-a. U međuvremenu je broj tih snaga smanjen na 7.500. Komandant Kfora Erhard Biler izjavio je u februaru ove godine da će nakon planirane reorganizacije tokom 2011. na Kosovu ostati oko 5.000 vojnika. Prema podacima UNHCR-a, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko 230.000 Srba i Roma, a u pokrajinu se vratilo oko 800.000 izbeglih Albanaca. U mnogobrojnim incidentima u istom periodu ubijeno je oko 500 ljudi, ranjeno više desetina i oteto 200, prema albanskim izvorima. Prema srpskim izvorima, od početka bombardovanja kidnapovano je oko 1.500 nealbanaca. Od ukupno raseljenih sa Kosova, prema podacima UNHCR-a koje je u januaru 2008. izneo tadašnji ministar za povratak i zajednice u vladi Kosova Branislav Grbić, na Kosovo se vratilo 16.500 raseljenih, od kojih su 45 odsto pripadnici srpske zajednice. U prvoj polovini prošle godine ministar za povratak i zajednice u Vladi Kosova Saša Rašić izjavio je da se tokom 2009. na Kosovo vratilo 1.553 raseljenih. Prema izjavi šefa misije UNHCR-a na Kosovu Hermana Sturvolda oko 200.000 iseljenih sa Kosova i dalje se nalazi van njegovih granica. Vlasti u Prištini, pak, ističu da se na Kosovo do sada vratilo više od 18.000 ljudi, pripadnika svih zajednica.

Vladimir Putin: Poseta Srbiji uspešna

Premijer Rusije Vladimir Putin ocenio je da je njegova poseta Srbiji uspešna i poručio da dve države i u budućnosti treba da razvijaju ekonomske i trgovinske odnose jer među njima postoji vekovna saradnja. "Neophodno je širiti kontakt između parlamenata i svih parlamentarnih stranaka i u Rusiji i u Srbiji da bi se uspostavili konkretni mehanizmi i formulisale zajedničke pozicije u radu na evrpskom putu i drugim pitanjima", rekao je Putin na sastanku s predsednicom Skupštine Srbije Slavicom-Đukić-Dejanović i šefovima poslaničkih grupa. On je odnose Srbije i Rusije okarakterisao kao bliske i dodao da ne zna stranku u ruskoj Državnoj dumi koja ne deli taj stav. Đukić - Dejanovićeva je Putinu poželela dobrodošlicu u Dom Narodne Skupštine i još jednom zahvalila Rusiji na principijelnom stavu koji, kao prijateljska zemlja i stalna članica Saveta bezbednosti UN, ima u pogledu očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije. Ona je izrazila uverenje da će poseta ruskog premijera dati novi, još snažniji impuls daljem razvoju ekonomskih odnosa Srbije i Rusije, na dobrobit naroda dve zemlje. Predsednica Skupštine je Putinu prenela da je jedan od strateških ciljeva Srbije što skoriji ulazak u EU i da je na dobrom putu u tom prvacu. "Istovremeno Srbija neguje i nastoji da dalje unapredi i odnose sa svim država. Napredak na širokom svetskom nivou može da se postigne samo ako se striktno primenjuju bazični principi međunarodnog prava. Srbija tome iskreno teži", kazala je Slavica Đukić - Dejanović. Istakla je da odnosi Rusije i Srbije na političkom, ekonomskom, kulturnom, bezbednosnom i drugim poljima, predstavljaju primer odnosa dve prijateljske zemlje koje jedna drugu uvažavaju, poštuju i jedna drugu smatraju, bez obzira na veličinu ili ekonomsku, vojnu i drugu moć, za partnera. "Ruska Federacija je velika zemlja, ne samo po prostranstvu ili broju stanovnika, već i po kulturnom nasleđu, istoriji, velikanima koje je dala čovečanstvu, ali i po značajnom udelu u naporima koje ulaže za poštovanje međunarodnog prava, pravnog i bezbednosnog poretka ustanovljenog Poveljom UN", kazala je predsednica srpskog parlamenta. Đukić-Dejanović je obavestila Putina da Srbija čini velike napore da se izbori sa ekonomskim teškoćama u kojima se nalazi, a da "razgranati ekonomski odnosi s Ruskom Federacijom u mnogome pomažu da nastalu krizu prevaziđe što je moguće brže i sa najmanje moguće štete po ekonomiju".

Vikiliks: Mišković se bogatio na nesreći građana Srbije

Kompanija Delta holding i bogatstvo Miroslava Miškovića nastali su na plećima građana Srbije koji su posrtali pod teretom međunarodnih sankcija i hiperinflacije, navodi se u jednoj depeši ambasade SAD u Beogradu do koje je došao Vikiliks. Kako prenosi agencija Rojters na osnovu uvida u depešu poslatu 2007. godine iz Beograda, američka ambasada preporučuje da se Miškoviću onemogući ulazak u SAD pošto je njegovo bogatstvo "stvoreno na plećima građana Srbije koji su patili pod teretom sankcija i hiperinflacije, dok je on zarađivao na njihovoj nesreći". U depeši koju je napisao tadašnji ambasador SAD u Srbiji navodi se: "Sada raspolažemo čvrstim dokazima da se Mišković okoristio bezočnom političkom korupcijom". "On dominira bankarstvom, osiguranjem i robom široke potrošnje u Srbiji pošto je stekao ogromno bogatstvo kao učesnik u korupciji za vreme vladavine Slobodana Miloševića sredinom 1990-ih godina". Prema depeši iz ambasade, tadašnji direktor uprave carina Mihalj Kertes, bliski saradnik Slobodana Miloševića, kompaniji Delta je obezbedio privilegovan status, koji je podrazumevao i odloženo plaćanje carine posle 45 dana, dok su druga preduzeća morala odmah da plaćaju. U depeši se dodaje i da je ambasada pribavila kopiju pisma Mihalja Kertesa iz 1996. godine kojim je Delti odobren privilegovan status, a tekst tog pisma pridodat je depeši, navodi se u tekstu objavljenom na internet sajtu Rojtersa. Delti je takođe bilo omogućeno da robu istovaruje u Beogradu, a ne na granici, kao i da robu skladišti na carini dok ne zatreba, dodaje se u depeši. To je, dodaje se, Miškoviću obezbedilo dodatnu korist od hiperinflacije, pošto je carinu plaćao znatno kasnije. "Konačno, ono što izaziva najviše osude, Mišković je mogao da iznese robu iz carine samo na osnovu 'obećanja' da će kompanija platiti svoje obaveze u roku od 45 dana", dodaje se u depeši iz ambasade SAD i ističe da je kolike god da su bile carine, posle 45 dana, hiperinflacija umanjivala njihov iznos. Depeša citira i jednog neimenovanog službenika carine koji kaže da Delta ponekad uopšte nije ni plaćala carinske dažbine. Rojters navodi i da je Mišković odbio da prokomentariše navode iz ove depeše, rekavši da nikada ne daje intervjue, dok je direktorka za korporativne komunikacije kompanije Delta Jelena Krstović samo rekla da je "Delta Holding uvek poslovala u skladu sa zakonima Srbije". Belgijska kompanija Delez, koja je početkom marta kupila 100 odsto maloprodajnog lanca Delta Maksi za 932 miliona evra, u saopštenju upućenom Rojtersu navodi da će nastaviti da deluje "u potpunosti transparentno i u skladu sa svim pravnim obavezama u procesu kupovine 100 odsto Delta Maksi grupe", dodajući da je ugovor uživao otvorenu podršku Vlade Srbije. Rukovodstvo belgijske kompanije odbilo je da odgovori na pitanje Rojtersa da li su znali o ovim optužbama tokom pregovora o kupovini, i da li su optužbe uticale ili će uticati na preuzimanje.

U ponedeljak nova runda dijaloga Beograda i Prištine

Nova runda dijaloga Beograda i Prištine biće održana u ponedeljak 28. marta u Briselu, saznaje agencija Beta u evropskim diplomatskim izvorima. Sastanak će, kao i prvi, biti održan u Savetu ministara Evropske unije, a na njemu će u ime EU učestvovati savetnik šefice evropske diplomatije Robert Kuper. Agenciji Beta nije potvrđeno da li će i drugoj rundi dijaloga prisustvovati zvaničnik SAD Tomas Kantrimen. Prva runda dijaloga Beograda i Prištine održana je 7. i 8. marta a razgovaralo se o telekomunikacijama, vazduzšnom saobraćaju, carinskim pečatima, katastrima i matičnim knjigama. Delegaciju Beograda predvodio je politički direktor ministarstva spoljnih poslova Srbije Borislav Stefanović, a Prištine zamenica premijera Kosova Edita Tahiri. Posle prve runde dijaloga Stefanović je ocenio da su razgovori "bili konstruktivni i da su neka pitanja nadomak rešenja", dok je šefica kosovskog pregovoračkog tima Edita Tahiri rekla da se "razgovor odvijao na dobar način".

Širom Srbije obeležena godišnjica NATO agresije

Polaganjem cveća i venaca na spomenike, juče je u gradovima širom Srbije obeležena 12. godišnjica početka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, 1999. godine. U Beogradu je godišnjica NATO bombardovanja obeležena polaganjem venaca na spomenik palim pripadnicima Vojske Srbije na brdu Straževica, na koje je pala prva bomba u Beogradu. Vence su položili predstavnici Vlade Srbije, grada, Vojske Srbije, rukovodstvo opštine Rakovica, kao i porodice stradalih. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je, posle polaganja venca na spomenik "Glasnik" na Straževici izrazio nadu da građani Srbije više nikada "neće morati za svoju zemlju da daju svoje živote". Venci su položeni na Batajničkom groblju, gde je sahranjena trogodišnja Milica Rakić koja je poginula od gelera u svom domu u Batajnici 18. aprila 1999. godine, kao i na spomenik vojnicima Gardijske brigade Vojske Srbije i pacijentima KBC "Dr Dragiša Mišović" stradalim prilikom bombardovanja NATO-a. Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i predstavnici Radio-televizije Srbije (RTS) odali su počast radnicima RTS-a stra-dalim u bombardovanju i položili cveće kod spomenika "Zašto?" u Aberdarevoj ulici. U bombardovanju zgrade RTS-a u noći između 22. i 23. aprila 1999. poginulo je 16 zaposlenih. Predstavnici Ministarstva rada i socijalne politike položili su venac kod spomenika deci stradaloj u bombardovanju Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine, u Tašmajdanskom parku. Godišnjica NATO bombardovanja obeležena je i u Novom Sadu polaganjem venca na spomen obeležje u krugu kasarne Vojske Srbije "Jugovićevo". Tokom 78 dana bombardovanja, stradali su civilni i vojni objekti, a srušena su i sva tri novosadska mosta. U Pančevu je godišnjica NATO bombardovanja obeležena polaganjem venaca na spomenik trojici stradalih radnika Rafinerije nafte u tom gradu, koji su poginuli na radnim mestima. Vence i cveće na spomenike pilotu Milenku Pavloviću i žrtava bombardovanja položile su delegacije Grada Valjeva, Vojske Srbije i boračkih organizacija, a grupa srednjoškolaca održala je potom protestnu šetnju od spomenika do centra Valjeva uz poruku da se bombardovanje nikad i nigde ne ponovi. Predstavnici Topličkog okruga, lokalne samouprave, mnogobrojnih boračkih organizacija i članovi porodica položili su cveće i vence na spomenik poginulim policajcima i vojnicima u centru Prokuplja. U centru Kuršumlije je kod spomenika stradalima u NATO bombardovanju, održana komemoracija, a venci su položeni i na spomenike stradalima u opštini Prijepolje. Kraj Spomen obeležja u kruševačkoj kasarni Rasina održan je pomen i položeni su venci u znak sećanja na 148 poginulih vojnika - pripadnika 125. motorizovane i 7. pešadijske brigade iz Kruševca, 58. lake pešadijske brigade i 53. graničnog bataljona Đakovica iz Prištinskog korpusa. U Čačku je 12. godišnjica NATO bombardovanja obeležena polaganjem venaca ispred spomenika žrtvama u malom gradskom parku. Vence su položili predstavnici Grada, Moravičkog okruga, vojske, policije, Udruženja ratnih vojnih invalida, kao i udruženja boraca. Pomen žrtvama bombardovanja 1999. godine služio je u Gračanici episkop raškoprizrenski i kosovskometohijski Teodosije. "Setimo se tog stravičnog trenutka kada su stradali i vojnici i policajci i naši braća i sestre, nevine žrtve na ovim prostorima, pa i svuda po zemlji srpskoj. Kada su sa neba padale bombe i sejale smrt na ovim prostorima", rekao je episkop okupljenima na pomenu kod Časnog krsta.

Štrajkuje 33,3 odsto škola

Skraćenjem časova na 30 minuta danas štrajkuje 33,3 odsto škola u Srbiji, a taj procenat se svakodnevno smanjuje, saopštilo je ministarstvo prosvete i nauke. Časovi su danas skraćeni u 598 škola, što je za devet škola manje nego juče. Nastava je danas potpuno regularna, uz časove od 45 minuta, u 1.196 škole, što je 66,6 odsto od ukupnog broja. Skraćenjem casova na 30 minuta sada štrajkuju Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, Granski sindikat prosvetnih radnika Nezavisnost i Sindikat radnika u prosveti. Prosvetni sindikati štrajkuju od 28. januara tražeći povećanje plate za oko 20 odsto do kraja godine, izmenu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, potpisivanje kolektivnog ugovora i isplatu jubilarnih nagrada za 2009, 2010. i 2011. godinu. Sindikati su za 25. mart najavili protest ispred Vlade Srbije i potpunu obustavu rada. Očekuje se da u protestu učestvuju i sindikati još nekih javnih službi, poput policije i pravosuđa.