SRBIJA

Hrvati i Srbi postaju Amerikanci

Na vidiku kraj štrajka u prosveti

Ulazak u NATO nije preduslov za ulazak u EU

U Kosovskoj Mitrovici skoro 7.000 nezaposlenih

Kosovska opozicija neće podržati izbor Pacolija

Carigradski patrijarh dao blagoslov da žene čitaju Vjeruju

Podrška ulasku Srbije u EU, ali nema prečica

Hrvati i Srbi postaju Amerikanci

Kad Slovenac vodi biznis, priča na srpskom. Kad Hrvati psuju i grde na srpskom! Kada se Bugari i Makedonci vesele, pevaju na srpskom. A kada Albanci navijaju na sportskim takmičenjima, to čine na srpskom jeziku! Zašto onda srpski ne bi bio jedan balkanski jezik? Ovo su nedavno rekli srpski jezički stručnjaci u Kruševcu na seminaru "Kako jezikom ovladati Balkanom". Kao primeri navedene su činjenice da je Milan Gutović kao g. Šojić, popularan toliko u Sloveniji da ga i deca citiraju - na srpskom. Da se srpski partizanski i novi filmovi prikazuju u Hrvatskoj, Crnoj Gori i Bosni bez titla sa prevodom. Dakle, na srpskom. I da su Ceca, Brena, Čola, Bregović - pop zvezde na srpskom, pa bilo da nastupaju u Makedoniji, Bugarskoj ili Hrvatskoj. Kao argument za svoju jezičku imperiju srpski lingvisti preterano nacionalne orijentacije su potegli mišljenje Amerikanaca. Naime, Inspektorat američkog državnog sekretara poslao je Odseku za ljudske resurse i Institutu za službu spoljnih poslova interni dokument pod naslovom "Balkanska jezička problematika". U tom dopisu izražena je zabrinutost zbog prakse da se bošnjački, hrvatski i srpski tretiraju kao tri različita jezika. Glavni inspektorat američkog državnog sekretara ocenio je da srpski, hrvatski, crnogorski i bošnjački čine jedan jezik. Prema shvatanju visokih zvaničnika SAD, to bi trebalo da bude opšteprihvaćen stav, koji bi doneo uštedu u obuci službenika. Srpski lingvisti se slažu u oceni da je u osnovi reč o jednom jeziku, ali i upozoravaju da se pravno-politički tretiraju kao različiti. Lingvista Veljko Brborić iz Beograda objašnjava da srpsko-hrvatski jezik ima osnovu u srpskim narodnim govorima sa početka 19. veka, reformom Vuka Stefanovića Karadžića. - Raspadom Jugoslavije, u novim političkim okolnostima, taj jezik se preimenovao u zasebne, nacionalne jezike. Pre stvaranja prve Jugoslavije današnje četiri države prihvatile su jezički model Vuka Karadžića. Lingvistički gledano, razlike između tih, sada posebnih jezika, su minimalne i ne ometaju komunikaciju. S druge strane, gledano pravno-politički, to su sada različiti jezici i tako se i tretiraju smatra Brborić. SAD su decenijama srpski uz dodatak "hrvatski", već koristile kao jedan jezik. U školi za strane jezike u Montereju, gde se već 70 godina američki tajni agenti i vojni špijuni, kao i diplomate i specijalni savetnici obučavaju da govore jezikom naroda u državi gde odlaze na rad, učili su srpsko-hrvatski. Rekorder u tome je bio Džon Lasinski, vojni špijun koji je srpsko-hrvatski savršeno naučio za samo 5 meseci. I danas Bela kuća za hrvatski, srpski, crnogorski i bošnjački kaže da je jedan jezik, kako bi lakše obučavala svoje činovnike, špijune i eksperte. Amerikanci žele preko jezika da samelju narode na Balkanu, kao što su to učinili sa svojih 9 glavnih nacija od kojih su napravljene Sjedinjene Američke Države. Hrvati i Srbi bi, po receptu Vašingtona, trebalo da budu kao Amerikanci, da govore jednim jezikom, jer ćemo se i onako ponašati jednako - po globalističkom receptu ranog kapitalizma. Srbi su to jedva dočekali da prospu ideju o jednom balkanskom jeziku koji se zove srpski. - Balkan je specifičan. Ovde se još misli da je jezik identitet nacije. A, to nije tačno. Ako pogledate, nemački jezik se ne govori samo u Nemačkoj, već i u Austriji i jednom delu Švajcarske. Engleski jezik se govori i u Americi, Australiji i na Novom Zelandu. Na evropskim katedrama, na primer u Beču, srpski, bošnjački i hrvatski obeležavaju skraćenicom BHS. Tako da je nesporno da su ta tri jezika prihvaćena na nivou evropske i svetske lingvistike kao jedan - kažu srpski lingvisti iz Kruševca. Rečeno je, naime, i da svi američki univerziteti sa dobro uhodanim programima slovenskih jezika, uključujući Harvard i UKLA, balkanske dijalekte tretiraju kao jedan jezik. I Evropa tako misli, jer joj u EU, pored 23 jezika, ne trebaju im još četiri - srpski, bošnjački, hrvatski i crnogorski. Lingvisti pozivaju se na činjenicu da postoji u rečniku Srba i Hrvata samo 700 reči koje se drastično razliku, a da su ostale - iste. U Srbiji postoje dve vrste ljudi koji histerično mrze hrvatski jezik. To su stari nacionalisti, kojima je i reč "tisuća" (inače, ruskog porekla) simbol ustaša i mržnje prema Hrvatima, i novokomponovani nacionalisti, kojima je reč "okolotrbušni pantalodržac" (kaiš za pantalone) oznaka hrvatskog unijaćenja srpskog naroda. Njima međutim ne smeta da kada odu na Jadransko more, na rivi naručuju bilo vino i rajčice. Amerikanci, čija je nacija nastala "kuvanjem" Engleza, Francuza, Iraca, Italijana, nemaca, Rusa, Poljaka, Grka, Hrvata, pa i Srba u životnom loncu, su u pravu. Život je najbolja smeša novog jezika. U Srbiji živi oko pola miliona Srba doseljenih iz Hrvatske i BiH, i njihovih potomaka, koji na javnim mestima pominju "kruh, putovnicu ili križ". I to nikome ne smeta. Uostalom, Goran Karan i Oliver Dragojević su najpopularniji pevači u Srbiji. Možda zato što kao Dalmatinci (srpskog porekla) govore novim balkanskim jezikom - pesmom. Marko Lopušina

Na vidiku kraj štrajka u prosveti

Ministarstvo prosvete i nauke je danas da najavilo će danas predstavnici Vlade i tri reprezentativna sindikata prosvete potpisati sporazum čime bi trebalo da se okonča dvomesečni štrajk nastavnika. Sporazum će, kako je saopšteno, u petak u podne zgradi Vlade Srbije u Beogradu potpisati predstavnici Vlade i tri reprezentativna sindikata: Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, Sindikata "Nezavisnost" i Sindikata radnika u prosveti. Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije i Sindikat "Nezavisnost" odlučili su da od danas prekinu štrajk i da nastavnici rade puno radno vreme, te će časovi trajati po 45 minuta, a ne po 30 minuta, kao do sada. Glavni odbor Sindikat radnika u prosveti Srbije trebalo bi da se danas izjasni o predlogu Ministarstva da potpiše sporazum o poboljšanju materijalnog položaja zaposlenih u obrazovanju, i da se time prekine štrajk.

Ulazak u NATO nije preduslov za ulazak u EU

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je da članstvo u NATO-u nije preduslov za ulazak Srbije u Evropsku uniju. Na pitanje šefa poslaničke grupe Liberalno demokratske partije Čedomira Jovanovića u Skupštini Srbije, Đelić je podsetio da je Srbija pristupila programu NATO-a Partnerstvo za mir i da poštuje rezoluciju o vojnoj neutralnosti. Potpredsednik vlade je kazao da je većina zemalja istočne Evrope ušla u NATO, ali da je istovremeno njihovo iskustvo bilo drugačije tokom hladnog rata i nijedna nije bila bombardovana. "Da ulazak u NATO nije preduslov za ulazak Srbije u EU, potvrdili su nam i potpredsednik SAD Džozef Bajden prošle godine u Beogradu i predsednik Francuske Nikola Sarkozi u razgovoru s predsednikom Srbije Borisom Tadićem", kazao je Đelić. Jovanović je pitao kada Vlada Srbije misli da s Rusijom razgovara o odnosu prema članstvu Srbije u NATO. Upitan o energetskom sporazumu sa Rusijom čiju izmenu traži Liberalno-demokratska partija, Đelić je podsetio da je Srbija suvlasnik NIS-a i vlasnik 49 odsto akcija, kao i da je interes države da ta kompanija posluje dobro. "NIS nije nešto što je predato kao poklon nego smo aktivni akcionari", kazao je Đelić.

U Kosovskoj Mitrovici skoro 7.000 nezaposlenih

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) u Kosovskoj Mitrovici nalazi se 6.914 nezaposlenih među kojima većinu čine mlađi od 30 godina, izjavio je direktor kosovskomitrovačke filijale te službe Aca Marković povodom otvaranja sajma zapošljavanja. Marković je rekao da 52 odsto nezaposlenih ima manje do 30 godina i da polovinu evidentiranih čine osobe sa četvrtim stepenom stručne spreme te da je sajam prilika da dođu do posla. Na ovogodišnjem sajmu zapošljavanja 21 poslodavac ponudio je 60 slobodnih radnih mesta. U organizaciji Nacionalne službe zapošljavanja - Filijala u Kosovskoj Mitrovici danas je održan treći Sajam zapošljavanja, obrazovanja i prakse koji predstavlja šansu da se na jednom mestu sretne veliki broj poslodavaca i nezaposlenih, ali i priliku za masovnije zapošljavanje. Na prvom Sajmu koji je organizovala NSZ u Kosovskoj Mitrovici zaposleno je 45 ljudi a prošle godine 32. Ovogodišnji Sajam je prvi put okupio i sve srednje stručne škole kako bi se deci koja završavaju osnovnu školu pružila šansa da na vreme razmisle za koju srednju šskolu će se opredeliti. Marković je podsetio da NSZ ove godine nudi 16 programa zapošljavanja - šest finansijskih programa za konkurisanje pod opštim uslovima, osam namenjenih osobama sa invaliditetom i dva namenjena manjiskim zajednicama, pre svega Romima.

Kosovska opozicija neće podržati izbor Pacolija

Kosovska opozicija najavila je da neće podržati izbor lidera Alijanse novo Kosovo Bedžeta Pacolija za predsednika Kosova, ali nije želela da saopšti da li će prisustvom u parlamentu omogućiti izbor predsednika. Ustavni sud Kosova ocenio je u ponedeljak da izbor Pacolija za predsednika 22. februara u Skupštini Kosova nije bio u skladu sa Ustavom jer u sali nije bio dovoljan broj poslanika (dve trećine od 120) i jer je Pacoli bio jedini kandidat. Šef Poslaničke grupe opozicionog Demokratskog saveza Kosova Imste Bećiri je rekao da će poslanici te stranke podržati samo sporazum koji će imati jasnu agendu i obuhvatiti promene izbornog zakona, Ustava i određivanje datuma novih izbora. Međutim, to ne znači da je DSK spreman da uđe u koaliciju sa DPK-om, rekao je Bećiri agenciji Beta. Šef Poslaničke grupe Alijanse za budućnost Kosova Ardijan Đini je izjavio da neće podržati eventualnu kandidaturu Pacolija za predsednika Kosova, što je juče najavila vladajuća koalicija. I pokret "Samoopredeljenje", takođe u opoziciji, najavio je da neće glasati za Pacolija. Međutim, niko od njih nije hteo da odgovori na pitanje hoće li i tokom sledećeg glasanja za predsednika napustiti sednicu Skupštine, kao što su to učinili pri izboru 22. februara. Oni nisu želeli da kažu ni da li će predložiti svog kandidata. Ustavni sud Kosova je u presudi kojom je utvrdio da je Skupština u postupku izbora predsednika prekršila Ustav naveo da su poslanici dužni da ostvaruju svoja ustavna i zakonska prava i poštuju činjenicu da treba da prisustvuju sednicama Skupštine, posebno onima na kojima se biraju institucije zemlje.

Carigradski patrijarh dao blagoslov da žene čitaju Vjeruju

Carigradski i vaseljenski patrijarh Vartolomej dao je blagoslov da žene na liturgiji mogu da čitaju "Vjeruju" u kome je sadržana celokupna suština verovanja hrišćana, što do sada nikada nije bila praksa, saopštila je Verska informativna agencija VIA. Verski analitičar Živica Tucić rekao je agenciji Beta da bi ta odluka patrijarha Vartolomeja mogla da utiče i na praksu svih ostalih pravoslavnih crkava, uključujući Srpsku pravoslavnu crkvu. "Na neki način se menja položaj žene u pravoslavnoj crkvi", rekao je Tucić i dodao da u pravoslavnim crkvama ženama nije bilo formalno zabranjeno da čitaju "Vjeruju", ali da to do sada nije bila praksa. "Vjeruju" se čitaju pred kanon evharistije sa dopuštenjem prisutnog sveštenika ili episkopa. Njih čita istaknuta ličnost, ako je prisutna, na primer kralj, predsednik, ministar, gradonačelnik, ambasador, podsetila je VIA. Međutim, ženama ma kog ranga u javnom životu, to nije bilo omogućeno, kao na primer bivšoj ministarki spoljnih poslova Grčke Dori Bakojanu ili obrazovanja Marijeti Janaku. Zamenica ministra obrazovanja Grčke, u čijoj je nadležnosti i vera, Fofo Genimata, nedavno je bila "prva u istoriji" koja je izgovorila Vjeruju u sabornom hramu svetoga Đorđa na Fanaru u Carigradu.

Podrška ulasku Srbije u EU, ali nema prečica

Predsednica Finske Tarja Halonen podržala je juče u Beogradu evropske integracije Srbije, ali i ukazala da ne postoji prečica za ulazak u Evropsku uniju i da je potrebno ispuniti određene kriterijume. "Mi podržavamo Srbiju u sve efikasnijim koracima za pridruživanje Uniji... U našem interesu je da se EU proširi i da Srbija ispuni kriterijume za ulazak", rekla je Halonenova na zajedničkoj konferenciji za novinare s predsednikom Srbije Borisom Tadićem. Predsednik Tadić izrazio je nadu da ideja o proširenju EU, uprkos globalnoj krizi i problemima u evrozoni, neće biti zaustavljena. Uprkos nekim protivljenjima proširenju Unije, nadam se da će zagovornici brzog proširenja uvek imati prevagu, a Srbija će ispuniti sve postavljene kriterijume, koji su "više nego jasni", rekao je Tadić. Predsednik je kazao da Srbija u ovoj godini želi da dobije status kandidata i datum početka pregovora za ulazak u punopravno članstvu u Evropskoj uniji, ali je ukazao da je pre toga potrebno da ispuni određene kriterijume. Među njima su usvajanje zakona o restituciji, uspostavljanje pravosudnog sistema koji odgovara standardima EU, ukidanje poslaničkih blanko ostavki, i taj posao bi morao da bude gotov "do juna ili septembra" ove godine, rekao je Tadić. Prema njegovim rečima, Srbija je od Finske uvek imala podršku, "ali i reči ohrabrenja u vezi" sa saradnjom s Haškim tribunalom. "Učinićemo sve da (preostala dva haška begunca) Goran Hadžić i Ratko Mladić budu uhapšeni i prebačeni u Hag... Srbija to ne čini zbog Haga, već zbog svog zakonodavstva i pomirenja u regionu", rekao je Tadić. Tarja Halonen i Tadić su u Palati Srbije, pre konferencije za štampu razgovarali, pored ostalog, o odnosima Srbije i Finske, mogućnostima za unapređenje ekonomske saradnje i bezbednosnoj situaciji u svetu, uključujući vojna dejstva u Libije. Sagovornici su ocenili da su odnosi dve zemlje dobri ali da ekonomsku saradnju treba unaprediti, pošto je, kako je Tarja Halonen ukazala, trgovinska razmena još skromna. Tadić je rekao da je bilo reči i o mogućnostima za saradnju u oblastima nauke i obrazovanja, "u kojima je Finska ostvarila izuzetne rezultate u prethodnim decenijama" što joj je omogućilo "značajnu konkurentnost i prednost u odnosu na druge ekonomije".