SVET

CIA odavno raspoređena u Libiji

Operacija u Libiju košta SAD 550 miliona dolara

Kako čistiti kontaminirane brodove iz Japana

U Indiji sada živi 1,2 milijarde ljudi

Bombardovana okolina Trpolija

EU o Balkanu: Brine razvoj u Albaniji i Bosni

AI od Poljske traži pritisak na Hrvatsku zbog ratnih zločina

Dve trećine Poljaka veruje u čuda i da molitve isceljuju

Rekordan nivo radioktivnog joda u moru

CIA odavno raspoređena u Libiji

Agenti CIA raspoređeni su u Libiji kako bi uspostavili kontakt sa pobunjenicima i upravljali vazdušnim udarima snaga međunarodne koalicije, objavio je Njujork tajms, a televizija Ej-Bi-Si javila je da je predsednik SAD Barak Obama odobrio tajno pružanje pomoći pobunjenicima. Prema pisanju američkog Njujork tajmsa pripadnici CIA su od pre nekoliko nedelja prisutni u Libiji i raspoređeni su u malim grupama, a njihov cilj je da uspostave veze sa Gadafijevim protivnicima i odrede mete vojnih operacija. Televizija Ej-Bi-Si javila je sinoć da je Obama potpisao memorandum kojim je dozvolio tajne akcije u Libiji kako bi se pomoglo pobunjenicima, ali da to još uvek ne uključuje i njihovo naoružavanje. Bela kuća nije reagovala na ove informacije američkih medija, ali je ponovila da još nije odlučeno da li će SAD libijskim pobunjenicima pružiti pomoć u naoružanju. "Ponavljam ono što je predsednik rekao u utorak: nikakva odluka nije doneta kada je reč o naoružavanju libijske opozicije ili bilo koje druge grupe u toj zemlji. Mi ne isključujemo tu mogućnost, ali još o tome nismo doneli definitivnu odliku", naglasio je u svom jučerašnjem saopštenju portparol Bele kuće Džej Karni.

Operacija u Libiju košta SAD 550 miliona dolara

Vojna intervencija u Libiji koštala je američko Ministarstvo odbrane vanrednih 550 miliona dolara, a troškovi predviđeni za naredne tri nedelje su još 40 miliona, potvrđeno je u Pentagonu. Između 19. i 28. marta, municija, dodatni sati letenja i potrošnja goriva za avione i brodove, koštali su oko 550 miliona dolara, potvrdila je za Frans pres predstavnica Pentagona, kapetan fregate Kejtlin Kesler. "Oko 60 procenata tih troškova otpalo je na municiju", koja je korišćena protiv Gadafijevih snaga, rekla je Kesler. SAD su ispalile 192 od ukupnih 199 krstarećih raketa "tomahavk" koje su ciljale položaje libijske protiv-avionske odbrane i komandne centre. Jedan "tomahavk" košta 1,5 miliona dolara procenio je danas komandni oficir NATO, američki admiral Džejms Stavridis pred Komisijom za odbranu Senata SAD.

Kako čistiti kontaminirane brodove iz Japana

Nemačke i evropske luke spremaju se za dolazak kontaminiranih brodova iz Japana, ali u većini pristaništa još nema jasnog plana šta treba učiniti sa brodovima pristiglim iz regiona u kojem je radioaktivnost vode mnogostruko povećana posle katastrofe u atomskoj centrali Fukušima. Prema navodima dnevnika "Fajnenšel tajms Nemačka", uprava luke u Hamburgu, posle Roterdama i Antverpena najveće u Evropi, u saradnji sa carinskom i policijskom službom razrađuje hitan plan u vezi sa ovim problemom, jer se sredinom aprila očekuju prvi brodovi iz Japana. Prema navodima japanskih vlasti koje prenose nemački mediji, u morskoj vodi u blizini Fukušime nalazi se 3.355 puta više radioaktivnog joda nego što je zakonom dopušteno. Šef Društva za kontrolu brodova Germanski Lojd ocenjuje da će biti veoma komplikovano da se nađe rešenje za ovaj problem i ne isključuje mogućnost da će evropske luke vraćati natrag brodove iz Japana. Predstavnici Luke Hamburg smatraju da su u izvesnoj prednosti, jer većina brodova pre ovog grada, pristaje u nekoj od drugih evropskih luka. Uprava luke u Roterdamu odlučila je da od pomorskih kompanija zahteva da kapetani svih brodova iz Azije navedu deset poslednjih luka u kojima su pristajali i da pismeno garantuju da njihov brod ne proizvodi zračenje. U hamburškoj luci navode da je sada obaveza kompanija da posadama nalože da tokom plovidbe operu brod i kontejnere. Jer, prilikom niske kontaminiranosti često je dovoljno da se temeljo operu paluba i teret. Tako je, dodaje se, postupila i američka mornarica sa jednim nosačem aviona koji je blizu japanske obale zapao u "radioaktivni oblak". Više nemačkih pomorskih kompanija, između ostalih i Hapag-Lloid više ne plove ka Tokiju. Ova firma je, pored toga, iz saobraćaja povukla sve kontejnere za prevoz tereta koji su se nalazili u krugu od 100 kilometara oko Fukušime. Brodovima se prevozi oko 90 odsto robe za svetsko tržište. Samo u hamburšku luku uplovi godišnje preko 12.000 brodova natovarenih sa oko 4,5 miliona kontejnera.

U Indiji sada živi 1,2 milijarde ljudi

U Indiji danas živi oko 1,21 milijarde ljudi odnosno 17 odsto svetske popularcije, pokazao je novi popis u toj zemlji, čiji su rezultati saopšteni juče. Stanovništvo Indije se tokom protekle decenije uvećalo za 181 milion ljudi, što je približno očekivanom, rekao je šef popisivačke službe C. Čandraumali. To je, prema njegovim rečima, uvećanje od 17,6 odsto u odnosu na rezultate popisa iz 2001. godine, ali je ono manje od uvećanja iz poslednje decenije prošlog milenijuma, koje je iznosilo 21,5 odsto. Popis pokazuje da se nastavlja favorizovanje dečaka u odnosu na devojčice. U Indiji je ubijanje devojčica po rođenju i dalje običaj, pa je vlada u Nju Delhiju zabranila bolnicama da pol nerođene dece otkrivaju njihovim porodicama. Na svakih 1.000 dečaka starih do šest godina rodi se ili preživi 914 devojčica. To je nešto slabiji rezultat u odnosu na prethodni popis kada je odnos bio 1.000 prema 927. "To je stvar za ozbiljnu zabrinutost", rekao je C. Čandraumali. Udeo pismenog stanovništva Indije povećao se sa 65 na 74 odsto u odnosu na prethodni popis. Indijski zvaničnici kažu da će im trebati oko godinu dana za proučavanje podataka pre no što objave zvanične rezultate popisa.

Bombardovana okolina Trpolija

Međunarodna koalicija nastavila je u noći između srede i četvrtka bombardovanje ciljeva u Libiji a na meti su bili južni delovi prestonice Tripoli. Državna agencija Džana javila je da je na meti bio jedan "civilni cilj", bez preciziranje. Očevici su rekli agenciji Frans pres da su avioni nadletali istočno i jugoistočno predgrađe Tripolija. Potom su se čule eksplozije u regionu Salahedin, što je jugoistočno predgrađe, i na meti je bila jedna vojna lokacija, rekao je u telefonskoj izjavi za AFP jedan očevidac. NATO je juče saopštio da je počeo da izvršava komandu nad vazdušnim operacijama. Snage lojalne libijskom lideru Moameru Gadafiju juče su preuzele kontrolu nad gradom Ras Lanuf i nastavile da napreduju ka Bregi, gradu udaljenom oko 80 kilometara od Adždaabije koja je i dalje u rukama pobunjenika. Ras Lanuf bio je od 27. marta pod kontrolom pobunjenika. Na političkom planu, Gadafijev režim doživeo je prvi veliki gubitak ostavkom ministra spoljnih poslova Muse Kuse, ocenjuje AFP. Nakon kratkog boravka u Tunisu, Kusa je sinoć doputovao u London gde je izjavio da podnosi ostavku. Njegovu ostavku pozdravili su britanski i američki zvaničnici. Musa Kusa smatra se jednim od najbližih saradnika Moamera Gadafija; pre nego što je postao šef diplomatije, bio je višegodišnji šef obaveštajne službe (1994-2009).

EU o Balkanu: Brine razvoj u Albaniji i Bosni

U Albaniji i Bosni je razvoj zabrinjavajući, a stanje na Zapadnom Balkanu u celini je složeno i neravnomerno kad je reč o reformama koje vode ka članstvu u Evropskoj uniji, ocenio je danas, u Briselu, jedan vrlo upućeni visoki zvaničnik Evropske unije. Ovaj funkcioner EU, koji je želeo da ostane anoniman, istakao je da je Hrvatska najdalje otišla na tom putu, a na drugom kraju je Kosovo. Srbija i Crna Gora su, po njegovim rečima, veoma motivisane jer imaju vrlo jasan i ostvarljiv cilj do kraja godine, a to je da dobiju kandidaturu za članstvo, odnosno datum pregovora o tome s EU. Otud te dve zemlje predano, snažno rade, jer imaju uslove koji su pozitivni, istakao je ovaj evropski funkcioner. U nekima od zemalja Zapadnog Balkana smo suočeni, kako je ukazao, s prilično složenim prilikama. "Tako u Makedoniji sad čekamo odluku o sazivanju vanrednih izbora, a nije jasno hoće li opoziciona Socijaldemokratska partija na njima učestvovati ili ne. Bio bi veoma loš znak za zemlju koja je kandidat za članstvo ako na izborima ne bi učestvovala jedna od dve najuticajnije stranke", rekao je on. Dugoročan cilj za BiH je da iz "Dejtonske faze pređe u Briselsku fazu" odnosno potpuno usmerenje na reforme koje vode članstvu u Uniji, rekao je zvaničnik Unije grupi akreditovanih novinara koji bliže prate zbivanja na Zapadnom Balkanu. U Bosni i Hercegovini će biti veoma ojačana uloga Evropske unije kroz što brže postavljanje jedinstvene snažne ličnosti za predstavnika evropske dvadesetsedmorice u toj zemlji. Izaslanik EU će moći da primenjuje i "ograničavajuće mere", slično onima koje je EU upravo primenila prema vođstvu u Belorusiji - zabrana izdavanja ulaznih viza i zamrzavanje finansijske imovine. On će štiti i odredbe Dejtonskog sporazuma, suverenitet, celovitost i državne institucije, objasnio je funkcioner Unije. Postavljanjem evropskog izaslanika će sadašnji visoki predstavnik međunarodne zajednice biti izmešten iz Bosne i neće se uplitati u svakodnevnu politiku u BiH, mada će zadržati takozvana Bonska ovlašćenja. Ostaće i dalje da deluje takođe međunarodni Savet za primenu Dejtonskog sporazuma. EU se sada s međunarodnim partnerima konsultuje o kandidatima za položaj snažnog izaslanika EU u BiH, njegovim sredstvima, ovlašćenjima i ljudstvu. Zvaničnik u Briselu je želeo da podvuče da u Albaniji posle nerasvetljenih tragičnih događaja, nasilja i ubistava demonstranata 21. januara i dalje vlada zategnutost, uzrujanost i u redovima vlasti i u opozicionim snagama. Evropska unija je, iako zasad bezuspešno, sve učinila da posreduje u smirivanju i konačnom uspostavljanju dijaloga stranke na vlasti i glavne opozicione partije koja bojkotuje parlament, tvrdeći da su izbori 2009. bili lažni i namešteni. Sada su u toku pripreme za lokalne izbore u maju, a nema nikakvih znakova da će uslovi za kampanju i glasanje biti bitno poboljšani, što traže EU i međunarodna zajednica. To će biti ključna provera za vlasti u Tirani, jer inače preti opasnost, iako to ne želi EU, da Albanija zaostane na putu u Uniju i da godišnji izveštaj Evropske komisije, na jesen, ne bude manje loš od ovogodišnjeg.

AI od Poljske traži pritisak na Hrvatsku zbog ratnih zločina

Organizacija za ljudska prava Amnesti internešenel (AI) apelovala je na Poljsku da tokom svog predsedavanja Evropskoj uniji u drugoj polovine ove godine izvrši pritisak na Hrvatsku da konačno počne da osuđuje i Hrvate, vinovnike ratnih zločine, između ostalog i silovanja. "Poljska je tokom predsedavanja EU dužna da vrši pritisak na Hrvatsku da konačno osudi svoje ratne zločince. Za ratne zločine nisu kažnjeni neki od najvažnijih ljudi u državi", kazao je poljskom radiju TOK FM autor izveštaja AI o ratnim zločinima u Hrvatskoj Marek Marčinjski. Izveštaj "Iza zida ćutnje. Kažnjavanje ratnih zločina u Hrvatskoj" pisan je tri godine i u njemu se, na primer, navodi da silovane žene uopšte ne mogu da traže pravdu pred sudom, jer Hrvatska ne poznaje silovanje kao ratni zločin. "Oko 700 slučajeva masovnih hladnokrvnih silovanja i ubistava nije ni rešavano pred sudovima. Oko 80 odsto zločina koji su kažnjavani pred sudom u poslednjih 15 godina su zločine čiji su krivci samo Srbi. Hrvatski sudovi ne bave se zločinima koje su počinili Hrvati - policajci i vojnici", navodi se u izveštaju AI. Autor izveštaja upozorio je da se radi i o nekim od najvažnijih ljudi u državi, a da hrvatska politička elita nema osećaj odgovornosti za to da su zločine činili i Hrvati. "Sadašnja premijerka (Jadranka Kosor) išla je u Hag da izrazi podršku trojici generala koji čekaju presudu pred Haškim tribunalom. Hrvatska vlada dala je 23 miliona evra za njihovu odbranu, dok žrtvama zločina odbijaju i osnovnu odštetu jer u budžetu nema para", kazao je Marčinjski. On je takođe upozorio da hrvatsko društvo na Hrvate vinovnike zločina gleda kao na heroje, a ne zločince, kao i da su sistematski zastrašivani ljudi koji prihvate da svedoče pred sudom u korist žrtava. "To je zaista veliki problem. Zločinci su na slobodi. Niko u Poljskoj ne bi se složio da po ulicama Varšave šetaju najgori zločinci", kazao je Marčinjski. AI vodi pregovore sa članicama EU da se izvrši pritisak na Hrvatsku, koja želi da uđe u EU, da se konačno obračuna sa zločinima iz svoje prošlosti.

Dve trećine Poljaka veruje u čuda i da molitve isceljuju

Dve trećine Poljaka veruje u čuda i isceliteljsku moć molitvi a skoro polovina da će povređenom vozaču formule 1 Robertu Kubici zdravlje vratiti relikvija - ampula krvi pokojnog pape Jovana Pavla II. Da su čuda moguća veruje 64 odsto Poljaka iako je svega šest odsto moglo da se priseti nekog čuda u svom životu ili životima bližnjih, pokazala je anketa centra CBOS za "Žečpospolitu". Da molitva može da isceli bolesne veruje 70 odsto anketiranih, dok 61 odsto misli da molitva za bolesnika može da mu pomogne čak i kada on za nju ne sazna. "To nije nikakvo iznenađenje da toliko ljudi veruje u snagu molitve jer je molitva za katolika veoma važna. Sve više ljudu traži od mene molitve za nekoga ili nešto a raspituju se takođe kako da se mole", kazao je sveštenik Bogdan Bartold iz Varšave. Čak 47 odsto Poljaka misli da će se njihov vozač formule 1 Robert Kubica vratiti za volan bolida posle nedavne nesreće na pisti zahvaljujući papskoj relikviji, ampuli krvi pokojnog pape Jovana Pavla II koju je Kubici poklonio bivši papin lični sekretar, krakovski metropolit kardinal Stanjislav Điviš. Jedna trećina Poljaka ipak u takvu moć svog voljenog "poljskog" pape ne veruje. Po oceni sociologa anketa odražava duboku religioznost poljskog društva a veri u čuda je takođe pomogao proces beatifikacije Jovana Pavla II za koju je bilo potrebno da Vatikan potvrdi neko čudesno izlečenje. "Vera omogućava ljudima da prihvate stvarnost koju ne razumeju. Oni nisu u stanju da shvate dobar deo toga što se oko njih dešava. Ne znaju šta će se desiti u budućnosti. Zato tragaju za odgovorima u molitvama i pripisuju neke događaje natprirodnim silama", kazao je psiholog Jaroslav Kulbat. "Čudilo bi me kada bi bilo suprotno i kada bi svega 20 odsto verovalo u čuda", prokomentarisao je rezultate ankete sociolog religije Andžej Vujtovič.

Rekordan nivo radioktivnog joda u moru

Nivo radioaktivnog joda u moru udaljenom 300 metara od nuklearne centrale Fukušima dostigao je najviši nivo od početka krize i sada je 4.385 puta veći nego što je to dozvoljeno, saopštila je juče tokijska elektro-energetska kompanija Tepko. Frans pres podseća da je nivo radiokatvinog joda u moru kod Fukušime u subotu bio 1.250 puta veći od dozvoljene norme. Količina joda je posle toga opala, ali je u sredu opet povećana kada je izmereno 3.355 puta više joda nego što se toleriše. Grupa marinaca specijalizovanih za vanredne situacije uzrokovane nuklearnim katastrofama će iz SAD otputovati u Japan kako bi pomogla u prevazilaženju nuklearne krize. "Više od 150 marinaca stići će u petak u Japan", rekao je agenciji Frans pres jedan predstavnik američke vojske. Kineska vlada saopštila je danas da je na celoj teritoriji Kine zabeležen povećan novo radikativnost, ali da je to ne predstavlja nikakav rizik za zdravlje stanovništva. Reaktori nuklearne elektrane Fukušima oštećeni su u razornom zemljotresu i cunamiju koji su 11. marta pogodili severoistok Japana.