REGION

Džedaji iz Crne Gore

RS i Kusturica grade Kamnegrada

Veljović negirao da je Šarić finansirao SAJ i njega

U Gradišci sahrana porodice Vuković ubijene u Bljesku

Bošnjački klub osporio zakone RS o popisu i katastru

Radmanović: Neosnovane optužnice koče proces pomirenja

Optuženi u slučaju Zavala ostaju u pritvoru

Džedaji iz Crne Gore

Grupa mladića iz Crne Gore odlučila je da se na popisu stanovništva izjasni kao Džedaji, u znak protesta zbog, kako ocenjuju, politizacije popisa i aktuelizovanja nacionalnih podela, prenosi portal "Vijesti". "Zgnušani malograđanskim podelama, došli smo na ideju da se pišemo kao Džedaji da bi izrazili nezadovoljstvo i protest, te da bi obesmislili podelu na Srbe, Crnogorce, Bošnjake, Muslimane", objasnio je jedan od osnivača pokreta, student Fakulteta političkih nauka (FPN). Po rečima ovog studenta, čije se ime ne navodi, mladići su se na taj korak nisu odlučili zato što je to "aktuelno i trendi". On navodi da pokret "nema veze sa svetskim pokretima Džedajizma, kojim se izražava religijsko shvatanje bazirano na sinkretizmu, odnosno mešanju religija". Džedaji iz Crne Gore poručuju da su u njihove redove dobrodošli svi. "Naše shvatanje pripadnosti redu Džedaja se oslanja na to što je pripadnost inkluzivna, međurasna i međuverska, te imamo Džedaje ateiste, pravoslavne Džedaje i druge...", rekao je budući politikolog. U Crnoj Gori je toku popis stanovništva koji se završava 15. aprila. Popisu je prethodila kampanja kojom su razni društveni subjekti pokušali i uticati na ljude kako da se izjasne verski i nacionalno.

RS i Kusturica grade Kamnegrada

Vlada Republike Srpske (RS) odlučila jejuče da potpiše ugovor o formiranju zajedničkog preduzeća sa firmom "Lotika" reditelja Emira Kusturice za izgradnju kompleksa "Andrić grad" u Višegradu. Ugovor o formiranju zajedničkog preduzeća biće potpisan i sa Skupštinom opštinom Višegrad. "Odluka je doneta na osnovu informacije Ministarstva prosvete i kulture, a obaveza ovog preduzeća je da u narednih pet meseci Vladi dostavi projekat za izgradnju Kamengrada", rekao je novinarima potpredsednik Vlade RS Džerard Selman. On je naveo da pre realizacije projekta moraju da budu rešeni imovinsko - pravni odnosi. Selman je naveo da će Kusturičino preduzeće "Lotika" biti vlasnik 51 odsto kapitala budućeg preduzeća, a Vlada RS i Skupština opštine Višegrad preostalih 49 odsto. Predsednik RS Milorad Dodik i reditelj Emir Kusturica najavili su početkom marta skori početak gradnje Kamengrada uz most Mehmed-paše Sokolovića u Višegradu, gde bi trebalo da se snima film "Na Drini ćuprija" po romanu nobelovca Ive Andrića. Najavljeno je da će u sklopu Kamengrada biti 50 kamenih kuća, pozorište, gimnazija, bioskop, hotel, trgovi, crkva, stari han, dućani, a Kamengrad bi trebalo da izgleda kao da je napravljen pre nekoliko vekova.

Veljović negirao da je Šarić finansirao SAJ i njega

Direktor crnogorske policije Veselin Veljović priznao je večeras da je devedesetih u Pljevljima upoznao Darka Šarića, optuženog za šverc kokaina iz Južne Amerike, ali je naveo da se od tada nikada sa njim nije susreo. Veljović je u intervju podgoričkoj televiziji "Vijesti" rekao da Šarić nije imao podršku političkih i bezbednosnih struktura u Crnoj Gori. Objašnjavajući svoje poznantstvo sa odbeglim Pljevljakom, on je kazao da je dok je bio komandant policije u Pljevljima, u prvoj polovini devedesetih, "po prirodi posla znao" Darka Šarića. Opisao ga je kao "sklonog krivičnim delima iz maloletničke delikvencije" i naveo da je tada "zbog jednog ozbiljnijeg krivičnog dela" napustio zemlju na duže vreme. Direktor policije je negirao navode lidera opozicionog Pokreta za promene (PZP) Nebojše Medojevičha da je "u stalnom kontaktu" sa optuženim za šverc kokaina i neistinama nazvao trvrdnje da je Šarić finansirao Specijanu antiterorističku jedinicu (SAJ) crnogorske policije dok je Veljović bio na njenom čelu. "Šarić nikada nije bio u kampu SAJ-a na Zlatici (predgra-đe Podgorice) čiji sam komandant bio deset godina. Nikada nije finansirao ni mene lično, ni moje saradnike ni SAJ. Sve što se kaže tim povodom je neistina", dodao je Veljović, koji je na čelu SAJ-a bio od 1995. do 2005. kada je izabran za prvog čoveka crnogorske policije. Na pitanje da li je Šarić imao logistiku pojedinih političkih i bezbednosnih struktura u Crnoj Gori, Veljovića je odgovorio da "policijska saznanja na to ne ukazuju". "Saznanja policijske organizacije ne ukazuju na to da je Šarić imao političku ili podršku u bezbedonosnim strukturama naše države", rekao je direktor crnogorske policije.

U Gradišci sahrana porodice Vuković ubijene u Bljesku

Na groblju Brestovčina u Gradišci u sredu je sahranjeno sedam članova porodice Vuković, među kojima i troje dece, koje su hrvatske snage ubile u zapadnoj Slavoniji, prvog dana vojne akcije "Bljesak". Porodica Vuković ubijena je 1. maja 1995. godine u selu Medari u blizini Okučana. Hrvatska strana posmrtne ostatke članova porodice Vuković predala je predstavnicima Instituta za nestale osobe BiH na graničnom prelazu Stara Gradiška, a potom su tela nastradalih predata rodbini, koja je zajedno sa Udruženjem porodica nestalih i poginulih zapadne Slavonije organizovala sahranu. Posmrtni ostaci porodice Vuković identifikovani su 29. marta u Zagrebu u okviru prve zvanične identifikacije srpskih žrtava operacije "Bljesak".

Bošnjački klub osporio zakone RS o popisu i katastru

Klub Bošnjaka u Veću naroda Republike Srpske (RS) osporio je izmenjeni Zakon o popisu stanovništva RS i Zakon o katastru, pa će se o ovim zakonima izjasniti Ustavni sud RS. Predsednik parlamenta RS Igor Radojičić rekao je novinarima da zajednička komisija Narodne skupštine RS i Veća naroda RS danas nije postigla konsenzus o ova dva zakona, pa će oni biti upućeni pred Ustavni sud RS. Radojičić je naveo da ni na jedan od ova dva zakona bošnjački klub nije podneo amandmane, već ih je "frontalno osporio". On je istakao da odbijanjem izmenjenog Zakona o popisu stanovništva RS Klub Bošnjaka ne prihvata ni odluku Ustavnog suda RS, koji je 7. oktobra prošle godine utvrdio da osnovni Zakon o popisu stanovništva nije destruktivan po vitalni nacionalni interes bošnjačkog ili bilo kog od tri konstitutivna naroda. Klub Bošnjaka i dalje ne prihvata ovaj zakon, bez obzira na to što postoji odluka Ustavnog suda RS, kazao je Radojičić. Kada je reč o Zakonu o katastru RS, predsednik parlamenta je naveo da bošnjački Klub osporava ustavnost ovog zakona. Svi zakoni i odluke usvojene u Narodnoj skupštini RS idu na potvrdu u Veće naroda RS, a ako neki od nacionalnih klubova na njih stave veto spor se pokušava rešiti na zajedničkoj komisiji parlamenta i Veća naroda RS. Ako ni tu ne dođe do konsenzusa, konačnu reč o zakonima i odlukama parlamenta donosi Ustavni sud RS.

Radmanović: Neosnovane optužnice koče proces pomirenja

Predsedavajući Predsedništva BIH Nebojša Radmanović ocenio je da je hapšenje ratnog gradonačelnika Trebinja Božidara Vučerevića otvorilo pitanje procesuiranja političkog delovanja pojedinaca tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji i da su takvi slučajevi postali politički problem u regionu, a posebno u BiH. "Optužnice iz Srbije i Hrvatske stvaraju probleme BiH i njenim građanima. Pored toga, neosnovane optužnice koče proces pomirenja i izgradnje poverenja među narodima i državama i blokiraju rešavanje drugih važnih pitanja u odnosima naših zemalja", saopštio je Radmanović. On ističe da bi procesuiranje odgovornih za ratne zločine trebalo da bude u funkciji pomirenja i da optužnice ne treba podizati i hapsiti svakoga na koga ukažu političari. "Ovakvi slučajevi ne mogu biti u funkciji pomirenja kada političari izriču stavove o tome ko je kriv, a ko nije. Dokazi tome su različito tretiranje i dupli standardi koje ovih dana iznose u javnosti dvoje najodgovornijih hrvatskih političara povodom slučajeva (hrvatskog veterana Tihomira) Purde i Vučurevića", istakao je Radmanović. On smatra da takvi stavovi nisu u funkciji dobrosusedskih odnosa i da ovo pitanje treba da bude predmet regionalnog sastanka predstavnika BiH, Srbije i Hrvatske. Naglašavajući da je Ambasada BiH u Srbiji dužna da uhapšenom Vučureviću pruži potrebnu konzularnu i svaku drugu zakonitu pomoć na koju ima pravo kao državljanin BiH, Radmanović je kazao da se nada da će pravosuđa Srbije i Hrvatske, koje pretenduju na članstvo u Evropskoj uniji (EU), poštovati evropske pravne standarde, kako ovaj slučaj ne bi bio zloupotrijebljen u političke svrhe. Vučurević je uhapšen 4. aprila na graničnom prelazu Karakaj, između Srbije i BiH, po poternici koju je za njim raspisala Hrvatska zbog ratnog zločina u Dubrovniku. Hrvatsko ministarstvo pravosuđa saopštilo je juče da priprema dokumentaciju potrebnu za podnošenje zahteva za izručenje Vučurevića kojem je u Srbiji određen ekstradicioni pritvor.

Optuženi u slučaju Zavala ostaju u pritvoru

Bivši gradonačelnik Budve Rajko Kuljača i potpredsednik budvanske opštine Dragan Marović, optuženi za zloupotrebu službenog položaja, ostaće u pritvoru pošto podgorički Viši sud u sredu nije uvažio zahtev Apelacionog suda Crne Gore za ukidanje pritvora. Kuljača i Marović su optuženi da su zloupotrebom službenog položaja u vezi s nelegalnom gradnjom turističkog naselja Zavala, oštetili budžet opštine Budva. Prema odluci Višeg suda, Kuljača i Marović i dalje će biti u pritvoru da ne bi, kako je ranije ocenilo Vrhovno državno tužilastvo Crne Gore, na slobodi uticali na prilike za suđenje povodom slučaja Zavala. U pritvoru će ostati i poslanik vladajuće Demokratske partije socijalista Đorđije Pinjatić, koji je, takođe, optužen za krivično delo zloupotrebe službenog položaja u vezi sa Zavalom. Optužnica za aferu Zavala podignuta je još protiv osam osoba, uglavnom, službenika Skupštine opštine Budva.