SRBIJA

Euleks nije sposoban da istraži trgovinu organima

Patrijarh Irinej: Ne u EU po svaku cenu

Fijon: Francuska podržava Srbiju na putu ka EU

Hajdin treći put predsednik SANU

Stefanović zadovoljan pregovorima za Prištinom

Barozo i File dolaze da potvrde perspektivu Zapadnog Balkana

Atifeje Jahjaga predsednica Kosova

Euleks nije sposoban da istraži trgovinu organima

Bivša glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte izjavila je da misija Euleksa nije sposobna da vodi objektivnu istragu o trgovini ljudskim organima na Kosovu i severu Albanije. Del Ponteova je u intervjuu Radiju Beograd rekla da Euleks nema ni efikasan sistem za zaštitu svedoka niti ovlašćenja da istražuje u Albaniji. "Koliko znam, Euleks nije sposoban da vodi istragu, jer pre svega nema zaštitu svedoka koja bi bila efikasna. Osim toga, Euleks ne može da vodi istragu van granica Kosova, jer nema nadležnost za to, a ova istraga upravo to zahteva", rekla je del Ponteova i navela da Savet bezbednosti treba da odluči o istrazi trgovine organima da bi ona bila nezavisna. Izvestilac Saveta Evrope Dik Marti je u svom izveštaju o trgovini organima na Kosovu naveo da su u te kriminalne radnje bili umešani ljudi čiji je nadređeni bio Hašim Tači, nekadašnji vođa OVK-a i aktuelni premijer Kosova. Marti je naveo da su žrtve uglavnom bili Srbi koje je OVK kidnapovala. Karla del Ponte, do nedavno ambasadorka Švajcarske u Argentini, rekla je da u vreme dok je bila glavni tužilac Haškog tribunala nije mogla da nastavi istragu o trgovini organima, jer neke svedoke nije mogla da dovede na salušanje, a neki su odbijali da budu saslušani. "Nemam šta da žalim, jer sam učinila sve što sam mogla. Ta istraga nije mogla da se nastavi jer neke svedoke nisam mogla da dovedem na salušanje, a neki su odbijali da budu saslušani", rekla je ona na pitanje o istrazi tih zločina. Upitana o tvrdnjama da su u Hagu uništeni uzorci iz "žute kuće", na severu Albanije, u vezi sa trgovinom organima, Del Ponteova je rekla da ona nikada nije naredila uništavanje dokaznog materijala. "Ja kao tužilac nikada nisam naredila uništavanje uzoraka. Čak ni kada je reč o Srebrenici i odeći i dokumentima žrtava koji su bili uništeni za šta mene optužuju majke Srebrenice. Ne, nikada nisam potpisala nikakav nalog za uništenje uzoraka i ne znam ništa o tome", rekla je bivša tužiteljka. Kalra del Ponte je navela da je Kancelarija glavnog haškog tužioca sprovela istragu o uništenju uzoraka iz "žute kuće" i da zna ko je naredio njihovo uništenje. Ona, međutim, nije htela da kaže ime onoga koje to naredio. "Ne mogu (da kažem) jer više nisam u Tribunalu, nisam u kancelariji tužioca niti sam tužilac. Pitajte tužioca Serža Bramerca. Oni su sproveli unutrašnju istragu. Vrlo dobro znaju ko je naredio", rekla je Del Ponteova.

Patrijarh Irinej: Ne u EU po svaku cenu

Srpski patrijarh Irinej izjavio je da je budućnost srpskog naroda u Evropi, ali da nije za ulazak u Evropsku uniju po svaku cenu. "Tamo (u Evropi) nam je mesto još od srednjeg veka. Ka njoj idemo sa bogatom kulturom i istorijom", rekao je Irinej u intervjuu za današnje Večernje novosti. Upitan o odnosu SPC prema desničarskim organizacijama poput "Dveri srpske", "Obraza" i "Naši 1389", Irinej je rekao da nijednu od tih organizacija nije osnovala crkva i da one imaju "dobrih stavova", ali da SPC ne podržava "sva njihova razmišljanja". "Mi posmatramo njihov rad i priznajemo da tu ima dobrih stavova i pogleda, mada postoje i oni koji predstavljaju njihovo mišljenje", rekao je patrijarh i dodao da crkva pozdravlja "sve što je dobro odakle god da dolazi", ali da ne znači i da podržava sva njihova razmišljanja. "Ove organizacije nisu postale našom voljom, a u javnosti se predstavljaju time što zastupaju stavove crkve", rekao je Irinej govoreći o desničarskim organizacijama. Upitan o raščinjenom vladici Artemiju, Irinej je rekao da je bivši episkop Artemije "velika rana srpske crkve" i da će ako ne bude prihvatio razgovor biti isključen iz crkve. "On nije raščinjen ni pod čijim pritiskom, niti po bilo čijoj volji sa strane. Drugačije se nije moglo. Nekoliko godina je bio u raskoraku sa Saborom i Sinodom i postao je velika smetnja rešavanju problema na Kosovu", rekao je Irinej i dodao da je Artemije pogrešio u tome što je "Kosovo smatrao ličnim, a ne problemom srpske crkve i naroda". "Veliki greh je počinio što je povukao monahe iz manastira da bi na kraju uradio nešto što se graniči sa bespameću. Uvek je tvrdio da to neće činiti, ali ovo što radi je raskol koji je nebivao", rekao je Irinej. Na pitanje o merama protiv Artemija, patrijarh je rekao da će pokušati da razgovara s njim. "Pokušaćemo da razgovaramo s njim iako on već dugo odbija bilo kakav dijalog. Ukoliko ni to ne prihvati, učinićemo ono što je najtragičnije za jednog hrišćanina - biće izopšten iz crkve", rekao je Irinej.

Fijon: Francuska podržava Srbiju na putu ka EU

Francuski premijer Fransoa Fijon ponovio je da Francuska daje punu podršku ulasku Srbije u EU uniju i izrazio nadu da će ubrzo biti ispunjeni svi uslovi da ona tokom 2011. stekne status kandidata za ulaz u EU. U zajedničkom saopštenju za štampu posle razgovora Fijona i predsednika Srbije Borisa Tadića u Parizu navodi se da su se oni založili za produbljivanje odnosa dve zemlje i ocenili da će oni biti dodatno učvršćeni potpisivanjem u petak ugovora o strateškom partnerstvu. Tokom razgovora istaknuta je i potreba za jačanje ekonomskih odnosa, uz naglasak na industrijsku saradnju, posebno u velikim infrastrukturnim projektima kao što je beogradski metro i drugim gde bi stručnost francuskih kompanija mogla da doprinese sektoru javnih usluga u Srbiji. Tadić i Fijon razgovarali su i o perspektivama saradnje na Balkanu, kao i o dijalogu Beograda i Prištine, dodaje se u saopštenju. Predsednik Srbije sastaće se danas s francuskim kolegom Nikolom Sarkozijem, na radnom ručku u Jelisejskoj palati. Tadić je u obraćanju studentima i gostima na Vojnoj akademiji u Parizu ocenio da istorija strateških odnosa Srbije i Francuske daje dobru osnovu i za budućnost, objavljeno je na sajtu Radio-televizije Srbije (RTS). Predsednik Srbije je kazao da Srbija očekuje da do kraja 2011. dobije status kandidata za članstvo u EU. On je dodao da bi proces integracije Srbije u EU bio brži da postoji veća podrška Unije i naveo da ne očekuje da će pred Srbiju biti postavljani novi uslovi. Tadić je istakao i da je uveren da je Srbija potrebna EU. Govoreći o pitanju Kosova, srpski predsednik je naveo da Beograd nikada neće priznati njegovu jednostrano proglašenu nezavisnost, ali da želi održivo rešenje za istorijsko pomirenje Srba i Albanaca. "Rešenje ne može da bude da jedna strana dobije sve, a druga strana izgubi sve", rekao je Tadić. Učesnicima skupa na Vojnoj akademiji u Parizu obratio se i admiral Rikard Labord, direktor Studija nacionalne odbrane, koji je podsetio da su Srbi i Francuzi imali istorijske dobre odnose. Prvog dana trodnevne posete Francuskoj, Tadić je razgovarao sa predsednikom Spoljnopolitičkog odbora francuskog parlamenta Akselom Ponjetovskim i članovima tog tela. Predsednik Srbije je u sredu u Kulturnom centru Srbije u Parizu otvorio memorijalnu izložbu slika srpske slikarke Olje Ivanjicki, pod nazivom "Sazvežđe Olje Ivanjicki". Tadić je tom prilikom istakao da je izložba samo deo ogromnog opusa koja je ostavila ta velika umetnica, navodi RTS. Predsednik Srbije položio je vence na Trijumfalnoj kapiji i srpskim vojnicima na groblju Tije. U delegaciji koju predvodi Tadić su i potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić, ministar odbrane Dragan Šutanovac i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić.

Hajdin treći put predsednik SANU

Akademik Nikola Hajdin juče je ponovo izabran za predsednika Srspke akademije nauka i umetnosti (SANU). Hajdinu je to treći četvorogodišnji mandat. Za potredsednike SANU ponovo su izabrani Ljubisav Rakić i Nikola Tasić, a za generalnog sekretara Dimitrije Stevanović. Od 119 akademika koju su bili na Skupštini SANU, za Hajdina je glasao 81 akademik. Na Skupštini je potvrđen izbor predsednika Ogranaka SANU u Novom Sadu Zorana Kovačevića, kao i predstavnika osam odeljenja u Predsedništvu SANU. Akademik Nikola Hajdin, doktor građevinskih nauka, rođen je 1923. godine u Vrbovskom, u Hrvatskoj. Profesor je Građevinskog fakulteta u Beogradu, u penziji. Na tom fakultetu diplomirao je 1951. i doktorirao 1956. godine. Za naučnog saradnika Građevinskog fakulteta izabran je 1958. godine, za docenta 1960. godine, za vanrednog profesora 1961, a za redovnog 1966. godine. Hajdin je za dopisnog člana SANU izabran 1970. godine, a za redovnog 1976. Potpredsednik SANU bio je od 1994. do 2003. godine.

Stefanović zadovoljan pregovorima za Prištinom

Šef pregovoračkog tima Borislav Stefanović izjavio je da je zadovoljan tokom i rezultatima dosadašnjih pregovora sa privremenim institucijama u Prištini i da se Beograd u razgovorima "drži Ustava Srbije i skupštinskih rezolucija". Stefanović je, predstavljajući skupštinskom Odboru za Kosovo i Metohiju izveštaj o dosadašnjem toku pregovora, rekao da pregovarački tim Beograda ni na koji način ne priznaje nezavisnost Kosova. "Mi se jedino držimo našeg Ustava i skupštinskih rezolucija koje su usvojene", rekao je Stefanović, nakon čijeg izlaganja je sednica zatvorena za javnost, čemu su se usprotivili poslanici Srpske radikalne stranke (SRS). On je ocenio da će rešavanje kosovskog pitanja odblokirati proces evropskih integracija Srbije i zapadnog Balkana i pomoći kreiranju stabilnog i dugotrajnog mira u regionu. Stefanović je kazao da će Beograd insistirati da se na dnevnom redu pregovora nađu i teme nestalih, ratnih zločina i zaštite srpskih svetinja na Kosovu. Prema njegovim rečima, "što se Beograda tiče, status Kosova je rešen", a u pregovorima samo prištinski tim priča o statusu. "Mi smo na početku jasno rekli kako gledamo na status i kako gledamo na njih (pregovarački tim) i time smo završili definisanje statusa. Jasno stavivši to do znanja i evropskim partnerima i predstavnicima privremenih institucija sa Kosova, mi smo definisali da je Kosovo deo Srbije", kazao je Stefanović. Stefanović je rekao da u pregovorima sa Prištinom ne postoji ništa tajno, već da samo postoje "finese" koje se tiču pregovaračkog procesa koje ne bi trebalo da izađu u javnost. "Nisam protiv toga da nešto bude otvoreno za javnost, samo dajte mi priliku da budem precizniji i detaljniji u odgovorima", kazao je Stefanović. On je rekao da je vreme da se "razveju" sumnje i da određene stranke prestanu da šalju poruke da je "Srbija spremna da prizna takozvano nezavisno Kosovo". Sednica Odbora za Kosovo i Metohiju je nakon uvodnog izlaganja šefa pregovoračkog tima zatvorena za javnost. Početak sednice obeležila je oštra polemika između poslanika SRS Nemanje Šarovića i poslanika DS, SPS i Ujedinjenih regiona Srbije, nakon što je poslanica DS Smiljana Milisavljević zatražila da sednica bude zatvorena za javnost kako bi pregovrački tim detaljno obavestio poslanike o toku pregovora. Šarović je zatražio jasno obrazloženje zašto bi sednica bila zatvorena za javnost, ako pregovarački tim nema šta da krije od građana Srbije. "Proces pregovora ne može da bude pod velom tajne. Javni je interes da se zna šta i na koji način vlada radi", kazao je Šarović. Poslanici vladajuće koalicije odgovorili su da sednica, ukoliko poslanici žele da čuju suštinu i detalje pregovora, mora biti zatvorena, kako detalji plana pregovora ne bi izašli u javnost.

Barozo i File dolaze da potvrde perspektivu Zapadnog Balkana

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i komesar za širenje EU Štefan File počeli su u četvrtak turneju po četiri zemlje Zapadnog Balkana. Cilj im je da "potvrde privrženost Evropske unije evropskoj perspektivi država tog područja", rekli su agenciji Beta izvori u Evropskoj komisiji u Briselu. Barozo i File su u četvrtak posetili Hrvatsku da bi ohrabrili napore vlade u Zagrebu da sprovede nužne reforme za okončanje pregovora o prijemu u EU. To će, istakli su zvaničnici u Briselu, "biti valjan primer za ostale zemlje Zapadnog Balkana da pospeše sprovođenje političko-ekonomskih promena i ispunjavanje uslova koji vode uključivanju u redove evropske dvadesetsedmorice". Tokom redovne turneje, visoki zvaničnici Evropske komisije posetiće u petak Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, a u subotu Makedoniju. Izvori u EK su dodali da bi poseta svim zemljama regiona istovremeno zahtevala mnogo više vremena i priprema, te predsednik Barozo i komesar File nameravaju da Srbiju, Albaniju i Kosovo posete najesen.

Atifeje Jahjaga predsednica Kosova

Skupština Kosova izabrala je juče Atifeje Jahjagu za predsednicu Kosova već u prvom krugu glasanja, kada je za izbor potrebna dvotrećinska većina ukupnog broja poslanika. Za novu predsednicu glasalo je 80 poslanika u kosovskom parlamentu koji ima 120 mesta. Druga kandidatkinja za predsednicu, Suzana Novobrdali, dobila je 10 glasova, a toliko je bilo i nevažećih listića. Šefovi poslaničkih grupa Demokratske partije Kosova, Alijanse novo Kosovo i opozicionog Demokratskog saveza Kosova podržali su kandidaturu Atifeje Jahjage, dosadašnje zamenice generalnog direktora policije Kosova. Pre glasanja, Skupštinu Kosova napustili su poslanici opozicionog Pokreta "Samoopredeljenje" koji nisu podržali nijednu kandidatkinju. Šef Poslaničke grupe "Samoopredeljenja" Visar Imer je ocenio da je sporazum o kandidatima za predsednika, postignut u sredu, nastavak loše politike i da je do sporazuma došlo zarad ličnih interesa lidera tri partije. Jahjaga je treći predsednik Kosova, a drugi nakon proglašavanja nezavisnosti, 17. februara 2008. godine. Predsednik Kosova ponovo je biran jer je Ustavni sud ocenio da izbor Bedžeta Pacolija 22. februara nije protekao u skladu sa ustavnom procedurom. Da predsednik nije izabran danas, na Kosovu bi bili raspisani vanredni parlamentarni izbori.