SVET

50. godina od prvog leta čoveka u svemir

Beloruski plaćenici na strani Gadafija

Zapad sprema ponudu Gadafijevoj porodici i saradnicima

Pripadnici bejbi bum generacije zabrinuti zbog penzionisanja

Velike kompanije upozorile na veliki broj lažnih mejlova

SAD u Libiji troše 4 miliona dolara dnevno

Nuklearka Fukušima ipak nije Černobilj

Česi promenili mišljenje i više im se ne sviđa EU

Dženeral Elektrik gradi najveću fabriku solarnih panela

50. godina od prvog leta čoveka u svemir

Prvi let u svemir koji je izveo Jurij Gagarin 1961, usred hladnog rata, omogućio je sovjetskom rukovodstvu da istakne superiornost komunističkog sistema u odnosu na glavnog rivala, SAD. Dvadesetsedmogodišnji Gagarin je 12. aprila 1961. postao prvi čovek koji je odleteo u svemir, obišavši Zemljinu kuglu za jedan sat i 48 minuta na visini koja je varirala između 175 i 380 kilometara. Osvajanje svemira je u to vreme bilo jedno od najvažnijih pitanja ideološkog sučeljavanja dve velike sile što prvi čovek Sovjetskog Saveza Nikita Hruščov svakako nije propustio da iskoristi i Gagarinov podvig proglasi za trijumf SSSR, navodi AFP. "Prvi čovek koji je putovao u svemir je građanin Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika. Taj podvig odražava genijalnost sovjetskog naroda i snažnu silu socijalizma", ocenio je tada Kremlj. "Nova era u razvoju čovečanstva počela je u našoj zemlji, zemlji pobedonosnog socijalizma", poručili su sovjetski rukovodioci. Predmet podsmeha na Zapadu zbog nesposobnosti da pravilno izradi i najobičnije predmete za svakodnevnu upotrebu, SSSR se Gagarinom revanširao i to na polju visoke tehnologije koja je usko povezana sa vojnom industrijom, navodi francuska agencija. Gagarinov poduhvat imao je ogromnog odjeka - ceo svet sanja da osvoji svemir, a SSSR uspeva da dokaže čitavom svetu svoju tehnološku premoć u toj oblasti u odnosu na SAD. Tim više što su upravo Sovjeti četiri godine ranije poslali u orbitu prvi satelit Sputnjik 1 zajedno sa psom Lajkom, a ta misija je omogućila pripremu prvog odlaska čoveka u kosmos. U kontekstu hladnog rata i netrpeljivosti dva bloka, Gagarin postaje glavni adut sovjetske propagande. Nekoliko sedmica nakon istorijskog leta, sovjetski kosmonaut odlazi na gotovo dvogodišnju turneju po svetu. Gagarin obilazi desetine zemalja, upoznaje na hiljade ljudi i svuda ga dočekuju kao heroja. Ogromne mase kliču tom živom simbolu uspeha sovjetskog sistema, rođenom u porodici stolara u jednom kolhozu. Imidž Sovjetskog Saveza je uoči Gagarinovog poduhvata bio ozbiljno narušen, kao prvo, izgradnjom Berlinskog zida 1961. u tadašnjoj Istočnoj Nemačkoj, a kasnije i krizom oko raspoređivanja sovjetskih raketa na Kubi što je svet doveo na ivicu rata. I dok SSSR uživa u slavi, Amerikanci izgledaju kao da stoje po strani. Prvi let u svemir, sličan Gagarinovom, Amerikanci su izveli tek 20. februara 1962. godine. Međutim, nepunih mesec dana nakon Gagarinovog leta, predsednik Džon F. Kenedi najavljuje ambiciozni svemirski program čiji cilj objašnjava na sledeći način: "Naša nacija mora da pre kraja decenije pošalje čoveka na Mesec i da ga vrati živog i zdravog na Zemlju". Osam godina kasnije 20. jula 1969. obećanje je ispunjeno - Amerikanac Nil Armstrong šeta po Mesecu. Ali, slavna epoha SSSR u to vreme je već veoma daleko. Iako su dugo predvodili borbu za osvajanje svemira, Sovjeti sve više kasne i počinju pogrešne projekte da bi na kraju prepustili SAD premoć u svemiru.

Beloruski plaćenici na strani Gadafija

Plaćenici iz Belorusije ratuju u Libiji na strani libijskog vođe Moamera Gadafija u sukobu s pobunjenicima, piše ruska Komsomoljska pravda. List piše, pozivajući se na savetnika beloruske ambasade u Tripoliju da je kontigent beloruskih vojnika do početka vojnih dejstava činio 500 ljudi, a da je deo njih bio evakuisan iz Libije avionima u Minsk. On je kazao da ne zna tačan broj građana koji su ostali u Libiji i da verovatno među njima i pripadnika vojnih specijalnih snaga. Komsomoljska pravda piše, pozivajući se na izvore u Ministarstvu odbrane Belorusije, da praksa slanja vojnih specijalaca u Libiju postoji odavno. Dnevnik citira "jednog od beloruskih plaćenika", koji je naveo da je u Libiji više od godinu dana, da je na svoju inicijativu potpisao ugovor koji nije povezan sa Ministarstvom odbrane Belorusije. Naveo je da za svoje usluge dobija 3.000 dolara mesečno. Mihail, kako se sam predstavio, tvrdi da u Libiji ima nekoliko stotina vojnih savetnika iz Belorusije. Savetnici ne učestvuju direktno u borbenim dejstvima ali se stalno nalaze na borbenim pozicijama. Mnogi su služili još u Avganistanu, a potom prolazili službu u elitnim jedinicama Ministarstva odbrane Belorusije. Deo oficira se obučavao na ruskim bazama, naveo je on. Izvori su kazali listu da u samom Minsku postoji svojevrsno "tržište rada" za bivše oficire koji su spremni da svoje iskustvo primene negde u inostranstvu. "Po svemu sudeći, upravo beloruski savetnici su i uspeli da održe libijsku armiju u okvirima discipline i posavetovali komandi mobilnu taktiku borbe protiv pobunjenika i avijacije NATO. Beloruski partizani u Libiji za sada pobeđuju", zaključuje dnevnik.

Zapad sprema ponudu Gadafijevoj porodici i saradnicima

Ključni saradnici Moamera el Gadafija i njegova bogata porodica dobiće od zapadnih diplomata "ponudu koja se ne odbija" - javno će prestati da podržavaju libijskog vođu, a zauzvrat će im biti odmrznuta sredstva u inostranstvu i moći će opet da putuju po svetu. Prve detalje ovog plana su iznela ministarstva spoljnih poslova SAD i Velike Britanije. O njemu se razgovara i u Evropskoj uniji (EU) uoči sastanka evropskih šefova diplomatija sledeće nedelje, gde će, očekuje se, takođe biti reči na ovu temu. Ukoliko bilo ko iz Libije, koji je sada na "crnoj listi" Ujedinjenih nacija, bude pobegao iz zemlje i osudi Gadafija, o skidanju sa liste biće raspravljano pred Savetom bezbenosti, koji je ove sankcije uveo. Ponuda bi važila za sedam Gadafijevih sinova, suprugu, kćer, dva rođaka i ostale Gadafijeve saradnike koji su ga služili tokom proteklih 40 godina, otkako je na vlasti u Libiji. EU će sledeće nedelje odlučiti da li će Musi Kusi, odbeglom šefu libijske diplomatije, ukinuti zabranu raspolaganja njegovim sredstvima u inostranstvu, kao i zabranu putovanja. U međuvremenu, američko ministarstvo finansija je juče ukinulo Kusi sankcije na raspolaganje sredstvima, u nadi da će to, kako je saopšteno, "ohrabriti druge u libijskoj vladi da donesu slične odluke i napuste Gadafijev režim". Musa Kusa je prošle sedmice pobegao iz Tripolija u London, i sada pruža informacija obaveštajcima i vladinim zvaničnicima Velike Britanije. Jedna predstavnica britanskog Forin ofisa rekla je, zahtevajući anonimnost, da se "ove sedmice vode razgovori" o ponudi Gadafijevoj rodbini i saradnicima, a "uoči sastanka (šefova evropske diplomatije) koji će biti održan iduće sedmice". Britanski šef diplomatije Vilijam Hejg rekao je poslanicima britanskog parlamenta da bi Libijci sa crnih lista Ujedinjenih nacija i EU mogli da se oslobode restrikcija ako povuku svoju podršku Gadafiju, i ako se zapadni saveznici slože da takav potez treba nagraditi.

Pripadnici bejbi bum generacije zabrinuti zbog penzionisanja

Takozvana "bejbi bum generacija" u SAD rođena posle Drugog svetskog rata, počinje da odlazi u penziju, ali su mnogi iz nje zabrinuti zbog svojih finansija i veruju da će morati da rade duže nego što su planirali, rezultati su novog istraživanja. Prema anketi agencije AP i sajta Lajf gouz strong samo 11 odsto od 77 miliona ljudi rođenih u SAD između 1946. i 1964. kaže da su snažno uvereni da će moći udobno da žive. Njih 55 odsto je reklo da su donekle uvereni da će moći da se penzionišu finansijski obezbeđeni, a 44 njih kaže da imaju malo ili nimalo vere da će imati dovoljno novca kada im se okončaju karijere. Svaki četvrti pripadnik "bejbi bum generacije" kaže da se nikada neće penzionisati a to je otprilike isti broj onih koji kažu da nemaju ušteđevinu. Rezultati ukazuju koliko je rizično smanjivanje socijalnih izdataka u SAD što traze političari zbog velikog deficita. Među ispitanima 64 odsto njih kaže da program socijalnih službi vidi kao temelj svojih prihoda posle penzionisanja, što daleko nadmašuje penziju, investicije i druge prihode.

Velike kompanije upozorile na veliki broj lažnih mejlova

Nekoliko velikih američkih kompanija upozorilo je u ponedeljak svoje klijente da mogu da očekuju lažne reklamne mejlove koji služe samo za prikupljanje podataka i adresa i pozvale svoje korisnike da ih ignorišu. Hakeri su došli u posed neokoliko miliona elektronskih adresa zbog sigurnosnog propsta u kompaniji Epsilon iz Dalasa, koja inače vodi elektronsku komunikaciju za veći broj kompanija, prenosi AP. Među kompanijama koje su poslale upozorenje su Best baj, Džej Pi Morgan, Barklis banka, Citigrupa, kao i Dizni destinejšen. Iz kompanije Epsilon saopštili su da je došlo do pucanja sigurnosnog sistema, zbog čega su elektronske adrese i imena korisnika brojnih sajtova bili izloženi hakerima, ali da drugi podaci nisu ugroženi. Elektronska pošta se i u Srbiji vrlo često koristi kao sredstvo za takozvano spamovanje korisnika, odnosno zatrpavanje neželjenim sadržajem. To je takođe i jedna od metoda kojom se prikupljaju privatni podaci korisnika, koji potom mogu biti zloupotrebljeni.

SAD u Libiji troše 4 miliona dolara dnevno

Američke vazdušne snage troše oko četiri miliona dolara dnevno za održavanje 50 borbenih aviona i skoro 40 letelica za podršku u sukobu u Libiji, rekao je šef odeljenja vazdušnih snaga u ministarstvu odbrane SAD Majkl Donli. Donli je rekao da su vazdušne snage SAD do danas ujutro potrošile 75 miliona dolara za intervenciju u Libiji. On je naveo da će odluka SAD da okončaju učešće u napadima smanjiti troškove, ali nije mogao da precizira za koliko. Ukupni troškovi SAD za vazdušne operacije u Libiji do 28. marta bili su 550 miliona dolara, ne računajući uobičajene troškove za razmeštanje trupa. Donli je rekao da su vazdušne snage SAD potrošile skoro 50 miliona dolara za pomoć u Japanu posle zemljotrese, uključujući 40 miliona dolara za evakuaciju 5.000 do 6.000 pripadnika američkog osoblja u toj zemlji.

Nuklearka Fukušima ipak nije Černobilj

Visoki službenik UN zadužen za pitanja uticaja radio-aktivnog zračenja izjavio je da incident u nuklearnoj centrali Fukušima u Japanu nije tako opasan kao onaj iz Černobilja 1986. godine. Predsednik Naučnog komiteta za efekte nuklearne radijacije UN Volfgang Vajs ocenio je da je još rano za konačnu procenu jer je kriza u Fukušimi još u toku. Vajs je podsetio da je radioaktivnost posle incidenta u američkoj elektrani Ostrvo tri milje 1979. godine bila velika, ali da su tragovi radijacije koji su detektovani van Japana daleko ispod nivoa koji je zabeležen 1986. posle katastrofe u Černobilju. Zemljotres koji je pogodio Japan 11. marta izazvao je veliki cunami, što je dovelo do krizne sutuacije u nuklearnom reaktoru Fukušima koja bi mogla da ima katastrofalne posledice.

Česi promenili mišljenje i više im se ne sviđa EU

Većina Čeha danas ne bi glasala za to da njihova zemlja uđe u Evropsku uniju, iako je za učlanjenje na referendumu 2003. godine glasalo 77 odsto birača koji su izašli na plebiscit a EU je sve do najnovije dužničke krize imala i podršku i poverenje Čeha, veće nego domaće institucije. Za to da Češka bude član EU danas bi glasalo svega 45 odsto Čeha, protiv je 42 odsto a 57 odsto smatra da je evropska legislativa koja se uvodi u pravne sisteme zemalja članica neefikasna i nema kredibilitet, pokazala je najnovija anketa agencije SANEP. Čak 60 odsto anketiranih je protiv produbljivanja evropske integracije a protiv uvođenje evra i ulaska Češke u evropsku monetarnu uniju je 73 odsto Čeha. Česi, njih 72 odsto, takođe vrlo kategorično odbijaju solidarnost u dužničkoj krizi i ne žele da Češka pozajmi jednu jedinu krunu evropskim zemljama koje su zapale u probleme sa dugovima, jer Česi veruju da su krive same i da su se prostirale preko gubera. Češka nije pristupila Paktu za evro o kome su se dogovorili šefovi država i vlada članica EU na poslednjem samitu krajem marta u Briselu a vlada stranaka desnice i centra na čelu sa liderom čeških konzervativaca, premijerom Petrom Nečasom, saopštila je još ranije da neće do kraja mandata pokušavati da uvede Češku u evrozonu.

Dženeral Elektrik gradi najveću fabriku solarnih panela

Američka kompanija Dženeral Elektrik saopštila je da će uskoro početi gradnju najveće svetske fabrike za prozivodnju solarnih ploča, a ukupna investicija vredna je 600 miliona dolara. Nova fabrika zapošljavaće 400 ljudi i godišnje će proizvoditi 80.000 solarnih panela za američka domaćinstva. Kompanija nija saopštila gde će se graditi nova fabrika, već je navela da se razmatra nekoliko mogućih lokacija. Solarni paneli koje proizvodi Dženeral Elektrik tanki su kao film i, prema nalazima Nacionalne laboratorije za obnovljivu energiju iz Kolorada, energetski su najefikasniji u svetu. Dodatna prednost te tehnologije je da je proizvodnja panela jeftina. Dženeral Elektronik nedavno su kupili kompaniju PrajmStar Solar koja proizvodi tanke solarne panele.