REGION

OBA i SIPA prisluškivale 5.000 telefona

Dodik: Referendum ne znači secesiju RS

Raspušteno Sobranje

Neodmerene reakcije političara na presudu Markaču i Čermaku

U pripreme parade ponosa i potpredsednik vlade CG

Na Vardaru će se graditi 12 mini hidroelektrana

Edin Džeko i Rasema Handanović uhapšeni u Americi

OBA i SIPA prisluškivale 5.000 telefona

Banjalučke "Nezavisne novine" objavile su da poseduju spisak od više od 5.000 brojeva mobilnih telefona građana BiH , koji su od 2008. do 2010. godine na legalan i ilegalan način prisluškivani. List je objavio deo prisluškivanih brojeva, a najavljeno je da će narednih dana objaviti sve brojeve telefona koje su prisluškivali Obaveštajno bezbednosna agencija (OBA) i Agencija za istrage i zaštitu (SIPA) BiH. Član Zajedničke komisije za odbranu i bezbednost parlamenta BiH Dušanka Majkić izjavila je da u BiH ima nelegalnog prisluškivanja i da nadležna komisija o tome nikada nije dobila odgovor u koji je mogla da poveruje. Predsedavajući parlamentarne komisije za nadzor nad radom OBA Mirko Okolić nije mogao da kaže da li ta agencija nelegalno prisluškuje, jer za to nema dokaza, dodajući da je tako nešto teško dokazati.

Dodik: Referendum ne znači secesiju RS

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je da raspisivanje referenduma o Sudu i Tužilaštvu BiH ne znači secesiju RS ili glasanje o statusu RS. Kako su preneli banjalučki mediji, Dodik je naveo da je odluka parlamenta RS o sprovođenju referenduma o nametnutim odlukama visokog predstavnika "sasvim legitimna i legalna, te da iza nje nema nikakvih skrivenih planova niti namera". "Što se tiče referenduma, nikakva namera nije secesija ili glasanje o statusu, nego je reč o odgovoru na pitanje koje je nametnuto mimo Ustava i mimo Dejtonskog sporazuma, a upereno je isključivo protiv interesa RS. U tom pogledu, želimo da se ljudi u RS izjasne o tom pitanju", kazao je Dodik. On je naveo da prema Dejtonskom sporazumu BiH državni Sud i Tužilaštvo ne postoje, dodajući da RS sada samo brani svoju dejtonsku poziciju i ustavni kapacitet. Predsednik Narodne skupštine Igor Radojičić kazao je da su očekvana negativna reagovanja na odluku da se raspiše referendum o nametnutim odlukama visokog predstavnika. "Saopštenja koja smo videli tim povodom u velikoj meri boluju od stereotipa koji ne polazi od problema koji postoje u sistemu pravosuđa u BiH, već apologetskog pristupa, u kojem je sve što je nametnuo visoki predstavnik samo po sebi odlično i ne može se menjati", kazao je Radojičić novinarima. On je još kazao da se u stotinama odluka koje su nametnuli visoki predstavnici "pokazalo puno toga što je pogrešno, pa su strani predstavnici to priznali". "Sud i Tužilaštvo BiH, te celokupno pravosuđe, čija je reforma rađena po pravilima međunarodne zajednice, imaju veoma mnogo problema u funkcionisanju i potrebna je reforma celog tog sistema", kazao je Radojičić. On je još rekao da će sprovođenje referenudma biti odgođeno ako bošnjački klub u Veću naroda RS stavi veto na tu odluku. Prema njegovim rečima, ako Bošnjaci ne stave veto, referendum bi mogao biti održan 1. jula, a ako to učine, onda je potrebno da se prođe kompletna procedura u takvim slučajevima. Ukoliko se na odluku o sprovođenju referenduma stavi veto, konačnu odluku o tome da li je povređen vitalni nacionalni interes doneće Ustavni sud RS. Narodna skupština RS usvojila je sinoć odluku o raspisivanju referenduma na kojem bi građani trebalo da se izjasne o nametnutim zakonima visokog predstavnika, posebno o Sudu i Tužilaštvu BiH, kao i o njihovoj neustavnoj verifikaciji u parlamentu BiH.

Raspušteno Sobranje

Poslanici makedonskog parlamenta glasali su juče o raspuštanju Sobranja, na predlog vladajuće koalicije, a za danas je najavljeno raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora za 5. jun. Prema izbornom zakonu, izbori bi trebalo da se održe u roku od 60 dana po raspuštanju parlamenta. Raspuštanje parlamenta predložio je presednik Sobranja Trajko Veljanovski, a predlog je podržalo 79 poslanika. Prema makedonskom Ustavu za raspuštanje parlamenta potrebna je natpolovična većina, odnosno glasovi najmanje 61 od ukupno 120 poslanika. I pored apela presednika Sobranja da svi poslanici dođu na sednicu o raspuštanju, opozicioni Socijaldemokratski savez najavio je da neće prisustvovati. SDSM smatra da vladajuća VMRO DPMNE sama donosi predizborne zakone ne slušajući primedbe opozicije. Opoziciona Demokratske partije Albanaca koja od 2008. bojkotuje sednice Sobranja, najavila je da će prisustvala je sednici. Pre dva dana Sobranje je izabralo novog presednika Državne izborne komisije Borisa Kondarka, iz SDSM. Prema zakonu, predsednik Državne izborne komisije se bira iz redova opozicije.

Neodmerene reakcije političara na presudu Markaču i Čermaku

Neodmerene reakcije na presudu koja će u petak u Hagu biti izrečena trojici hrvatskih generala mogla bi da ugrozi završetak hrvatskih pristupnih pregovora s Evropskom unijom, piše riječki "Novi list". Pozivajući se na izjave neimenovanih državnih funkcionera, taj dnevnik navodi da bi veći potresi zbog presude Anti Gotovini, Mladenu Markaču i Ivanu Čermaku, optuženima za ratne zločine nad Srbima tokom i posle akcije "Oluja" 1995, posebno mogli da utiču na zatvaranje Poglavlja 23 (Pravosuđe i temeljna prava) od čega i zavisi završetak pregovora. "U slučaju većih potresa zbog presude nije teško pretpostaviti kako bi zemlje koje i inače nisu posve uverene da je Hrvatska ispunila sve kriterije za završetak pregovora dobile novi argument u svojim nastojanjima", ocenjuje "Novi list" analizirajući "psihozu" koja se u Hrvatskoj stvara uoči objave prvostepene presude trojici generala 15. aprila. Hrvatski funkcioneri pohvalili su u tom kontekstu poziv generala Gotovine, koji je preko advokata poručio da ne želi nikakve demonstracije, i izrazili uverenje da će njegov apel biti prihvaćen, piše list. Na taj problem, kako se navodi u tekstu, evropski funkcioneri nezvanično su ovih dana upozorili Zagreb. Vlada Hrvatske će na objavu presude u petak u Hag poslati svog predstavnika, a zbog upozorenja iz Brisela, ukazuje "Novi list", ne treba očekivati "neprimerene" reakcije od predstavnika vlasti, a isto to Vla da očekuje i od opozicije i udruženja ratnih veterana. U tekstu se takođe podseća da će u maju glavni haški tužilac Serž Bramerc podneti novi izveštaj o saradnji Hrvatske, a teško je očekivati da bi on prešao preko značajnijih javnih osporavanja Haškog suda. Nekoliko udruženja hrvatskih ratnih veterana najavilo je da će organizovati proteste u Zagrebu na dan izricanja presude generalima, kao i pre i posle toga, ali iza toga ne stoje najveća udruzenja veterana.

U pripreme parade ponosa i potpredsednik vlade CG

U pripreme ulične šetnje pripadnika LGBT populacije u Podgorici, koja je zakazana za 31. maj, uključio se i potpredsednik crnogorske vlade Duško Marković. Marković je na sastanku sa predsednikom nevladine organizacije "LGBT forum progres" Zdravkom Cimbaljevićem, istakao da je Vlada Crne Gore posvećena zastiti prava manjinskih zajednica, što podrazumeva i podršku organizovanju "parade ponosa" krajem maja. Vlada će, kako je saopšteno, takođe, stvarati ambijent za toleranciju prava pripadnika LGBT populacije. Cimbaljević je naveo da u Crnoj Gori još postoji problem "institucionalne homofobije" prema LGBT populaciji Direktor Uprave policije Veselin Veljović je na sastanku rekao da će policija pružiti punu zaštitu učesnicima podgoričke "parade ponosa".

Na Vardaru će se graditi 12 mini hidroelektrana

Na reci Vardar, od Skoplja do granice sa Grčkom, u dužini od oko 200 kilometara gradiće se 12 mini hidroelektrana (HE). Projekat se zove "Vardarska dolina" a o tome je juče potpisan Memorandum o razumevanju između Vlade Makedonije, Kineske razvojne banke i Međunarodne korporacije za vode i energiju Kine, piše danas list Vreme. Makedonska vlada će u tom projektu učestvovati sa oko 15 odsto sredstava, a ostatak će obezbediti Kineska razvojna banka. List navodi i da je vrednost celog projekta izgradnje mini hidro-elektrana 1,5 milijardi evra. Memorandumom je predviđeno da se najpre u naredih do godinu i po dana izradi Studija isplativosti, nakon čega bi usledilo projektovanje. Čitav posao trebalo bi da bude okončan za 10 do 15 godina. Godišnje bi bilo upošljeno 3.000 lica direktno, a indirektno oko 20.000.

Edin Džeko i Rasema Handanović uhapšeni u Americi

Kancelarija američkog tužilaštva u Sijetlu saopštila je da su, na zahtev Suda BiH, uhapšene dve osobe, američki državljani bosanskog porekla Edin Džeko i Rasema Handanović. Džeko je osumnjičen da je kao pripadnik Specijalnog odreda za posebne namene Armije RBiH "Zulfikar", učestvovao u ratnim zločinima nad Hrvatima. U zahtevu Suda BiH za izručenjem navodi se da je Džeko u aprilu 1993. godine bio pripadnik bosanske vojne jedinice koja je napala selo Trusina gde je ubijeno 16 civila. Džeko je optužen i da je bio pripadnik odreda za egzekucije, koji je ubio više civila i vojnika Hrvatskog veća odbrane, koje su bosanske snage uhvatile i razoružale. Džeko je emigrirao u SAD 2001. godina, a postao je američki državljanin 2006. godine. Uhapšena Rasema Handanović (38) je takođe bila pripadnica posebne jedinice Armije BiH "Zulfikar". Handanović je američka državljanka od 2002, a živela je u predgrađu Portlanda u Oregonu. Oboje su optuženi za ubistva hrvatskih civila, a zajedno se spominju u istom sudskom spisu, navode mediji u BiH.