SRBIJA

Javni solarni punjač Srba najbolji na svetu

Rađa se srpsko-hrvatski tenk

Dragoljub Draža Mihailović ubijen i sahranjen na Adi

Preminuo Brana Crnčević

Delo: Srbiji se neće žuriti u Evropu

Imenovanje Trga Milana Mladenovića sve izvesnije

Krađa olovnog krova sa crkve Bogorodica Ljeviška u Prizrenu

Javni solarni punjač Srba najbolji na svetu

Grupa studenata Beogradskog Univerziteta koja je konstruisala prvi javni solarni punjač mobilnih telefona pobedila je na takmičenju Evropske komisije u obnovljivim izvorima energije, izjavio je agenciji Beta vođa tog tima, student Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Miloš Milisavljević. Milisavljević je rekao da je solarni punjač koji su on i njegove kolege izumele u Briselu proglašen najbolji u "kategoriji smanjenja javne potrošnje" energije. "Od 309 projekata koliko je bilo prijavljeno plasirali smo se u 27 najboljih. Mi smo ovde ubedljivo najmlađi učesnici. Upravo smo saznali da smo pobedili i da smo postali najbolji projekat u oblasti održivog razvoja u Evropi", rekao je Milisavljević. On je dodao da je solarni punjač ispred zgrade Evropskog parlamenta. "Prekuče smo namontirali punjač (ispred zgrade parlamenta). Juče je bilo svečano otvaranje na kome je bilo puno zvanica iz Evropske unije i naših predstavnika", rekao je Milisavljević. Prema njegovim rečima, solarni punjač će biti izložen ispred zgrade Evropskog parlamenta do petka, a potom će biti vraćen u Beograd. Milisavljević je rekao da su svi ostali učesnici takmičenja bili iz zemalja Evropske unije i da je jedino njegov tim i zemlje nečlanice Unije. "Ovo je za nas veliki uspeh. Mi smo jedini iz zemlje koja nije članica Evropske unije. Nismo mogli ni da zamislimo da postavimo naš solarni punjač ispred zgrade Evropskog parlamenta, a pre samo šest meseci smo ga postavili u Obrenovcu", rekao je on. "Pored nas bilo je još pet kategorija, gde su se uglavnom takmičile velike institucije, poput Renoa iz Francuske koji je u svojoj kategoriji osvojio prvo mesto", rekao je Milisavljević. Uređaj pod nazivom "Strouberi drvo" (Stranjberry), koji su izumeli srpski studenti, postavljen je ispred zgrade Evropskog parlamenta u Briselu tokom manifestacije Nedelja održivog energetskog razvoja. Tu manifestaciju organizuje Evropska komisija. Javni solarni punjač ima oblik drveta, sa stubom oko koga su postavljene klupe za sedenje i stilizovanom nadstrešnicom od nerđajućeg čelika na kojoj je postavljen solarni panel. Elektronska oprema svake večeri SMS porukom obaveštava konstruktore o broju korisnika mobilnih punjača, kao i o količini proizvedene i potrošene struje.

Rađa se srpsko-hrvatski tenk

Posle dve decenije od početka građanskog rata na tlu SFRJ, Srbija je dobila dozvolu od EU i NATO da opet proizvodi vojno naoružeanje. U vreme Tita Jugoslavija je bila među deset najvećih svetskih proizvođača tenkova, aviona, lake artiljerije i municije svih vrsta. Moć tog oružja vidi se i danas na severu Afrike, u sukobima pobunjenika i vlasti, ali i u zahtevima Libije, Irana i Kuvajta da se njihovo jugoslovensko naoružanje održava, remontuje i nadograđuje. Problem je samo u tome što Jugoslavije više nema, a Srbija ne može sama da proizvodi to oružje. Sa tim problemom suočio se prošle nedelje srpski predsednik Boris Tadić prilikom posete Kuvajtu, kada je šeik Sabah al Ahmed al Džaber al-Sabah zatražio remont tenkova M-84. Ove pustinjske krstarice duge topovnjače, su svojevremeno na testiranjima u Kuvajtu "pobedile" američke, francuske i nemačke tenkove i zemlja nafte i dolara kupila je 149 komada M-84. Na proizvodnji sklopova, agregata i naoružanja ovog tenka direktno je radilo 240 fabrika, a u njega su bili ugrađeni delovi koje je izrađivalo ukupno 1.000 preduzeća iz svih delova bivše Jugoslavije. Ipak, glavne fabrike su bile "Prva petoletka" iz Trstenika (hidraulika), rakovički "21. maju" (kupola), "Zastava" iz Kragujevca (teški mitraljez), "Iskra" Kranj (elektronika). Tenk je kompletiran u fabrici "Đuro Đaković" u Slavonskom Brodu, koja je radila gusenice i spoljni oklop. Tenk M-84 je tada vredeo 1,5 miliona dolara komad. Ministar srpske odbrane Dragan Šutanovac javno je rekao da remont 149 tenkova u kuvajtu Srbija može da izvede sa Rusijom i Francuskom, jer je potrebno da se u M-84 ugradi novi ruski motor i pariski elektronski sistem za izviđanje, nišanjenje i opaljivanje. Međutim, potajno predsednik Srbije je u Smederevu, na samitu sa premijerima Hrvatske i Slovenije, pitao Jadranku Kosor i Boruta Pahora: - Možemo li mi da napravimo novi tenk M-2011 ili ne ? Boris Tadić je dobio je pozitivan odgovor. A i kako ne bi, kada je reč o biznisu koji vredi 400 miliona dolara. I kada se planovi kompletno opremljenog tenka nalaze u fabrici "Đuro Đaković" u Slavonskom Brodu, koja ima tradiciju dugu osam decenija u teškoj i vojnoj industriji. Taj remont i ugradnja elektronike u M-84, da bi se dobio novi i moderan tenk, ne mogu se uraditi bez slavonske fabrike "Đuro Đaković" i bez slovenačke digitalne tehnologije u izradi elektronskih sistema. Glavna uloga u modernizaciji srpsko-hrvatskog tenka poverena je Tehničko-remontnom zavodu u Kragujevcu, čiji predstavnici treba uskoro da posete fabriku "Đuro Đaković" u Slavonskom Brodu. To je, međutim, tek početak posla, za koji su predsednik Tadić i premijerka Kosor obezbedili jaku političku volju i podršku. Modernizacija kuvajtskih tenkova mogla bi da bude među prvim rezultatima dogovora Borisa Tadića i Jadranke Kosor o zajedničkom nastupu Srbije i Hrvatske na svetskim tržištima. Ako nam NATO i EU dozovole da delujemo u oblasti vojne industrije, a da opet ne zaratimo međusobno. Jer, u arapskim državama postoji još 560 tenkova M-84, koje treba oživeti. A to Kragujevac ne može da uradi bez "Đure" iz Slavonskog Broda. Da bi se napravio srpsko-hrvatski tenk sa novim sistemima i perfomansama potrebno je naći stručni kadar i novac za ovu proizvodnu investiciju. Srbija i Hrvatska kao siromašne zemlje kadar imaju, ali je on emigriaro, a novac nemaju. Zvanični Beograd razmišlja o tome da ubedi Kuvajćane da se 149 tenkova remontuje i modernizuje po pricipu kompezacije. Kuvajt je zainteresovan za investiranje u oblasti putne i železničke infrastrukture u Srbiji, a posebno u izgradnju druge faze železničke stanice Prokop u Beogradu i autoputeva u Srbiji. Očekuje i da će kompanije iz Srbije da učestvuju u različitim projektima koji će u naredne četiri godine biti realizovani u Kuvajtu u okviru plana za razvoj te zemlje. Nekadašnja srpska i hrvatska preduzeća u propaloj SFRJ su, na primer, u Kuvajtu i drugim zemljama nesvrstanog sveta, gradile luke Doha i Failaka, lukobran Salmija sa jahting klubom, vodotornjeve visine 187 metara i kapaciteta 9.000 kubika, aviobaze, beduinska naselja, ministarski kompleks vredan 172 miliona dolara, kao i podzemna spremišta za vodu. Da ne govorimo o podzemnim i tajnim gradovima za šeike, carave i predsednike, za skrivanje u slučaju svetskog rata. Sve to nas vraća tamo gde smo nekada zajedno bili, na tržište, koje ume da ceni srpsko-hrvatski ručni i tehnološki rad. Tenk M-84 koji ne guta pustinjski pesak i ne kuva gorivo i vodu, na paklenim vrućinama, svetski je brend Srba i Hrvata, ali i ponekih Bosanaca i Slovenaca. Ali i veliki izazov i ispit za dve vlade u Beogradu i Zagrebu, koje su već optužene da prave novu Jugoslaviju. Meni, gledano iz Srbije, liči da mi zapravo gradimo ono što smo srušili, ugled u trećem svetu. Ako nam Arapi budu dozvolili da u septembru posle pet decenija održimo svečanu Konferencije Pokreta nesvrstanih u Beogradu, na kojoj će i Kuvajt učestvovati, onda će to biti dokaz da zajedno treba da okrečimo naše kuće. I parkiramo novi tenk M-2011. ispred njih. Marko Lopušina

Dragoljub Draža Mihailović ubijen i sahranjen na Adi

General jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljub Draža Mihailović ubijen je i sahranjen na Adi Ciganliji, u blizini mesta na kom se nekad nalazio zatvor, saopštili su članovi Komisije za otkrivanje istine o njegovoj smrti. Predsednik Komisije Slobodan Radovanović rekao je na konferenciji za novinare da je, prema podacima do kojih je došla Komisija, u neposrednoj blizini nekadašnjeg satrog zatvora, 17. jula 1946. godine u ranim jutarnjim satima pogubljen Draža Mihailović. Reč je, kako su naveli članovi komisije, o primarnoj grobnici iz koje je njegovo telo najverovatnije, prema svedočenjima, prebačeno na drugu lokaciju. Članovi komisije su istakli da Komisija nije našla direktne podatke o mestu i vremenu ubistva, odnosno nije došla do "pismenog traga" o tome ko je, kada i gde izvršio pogubljenje Mihailovića, već je svoj zaključak izvela na osnovu brojnih dokumenata prikupljenih iz raznih arhiva i iskaza svedoka koji su to čuli "iz druge ili treće ruke". Član Komisije Slobodan Homen je rekao da postoje indicije da su posmrtni ostaci Mihailovića preseljeni na drugo mesto, odnosno sekundarnu lokaciju, a po oceni Slobodana Radovanovića, šanse da sekundarna grobnica bude ikad otkrivena su minimalne. Istoričar Slobodan Marković koji je i predsednik Komisije za tajne grobnice streljanih od 12. septembra 1944. godine, rekao je da na lokaciji za koju se pretpostavlja da je primarna, treba izvršiti istraživanje skenerom. To je prostor na samom ulazu na Adu Ciganliju, u blizini kamenja, a članovi komisije nisu mogli da preciziraju kada bi moglo da se počne sa istraživanjem terena. Prema rečima Markovića, Komisija za tajne grobnice do sada je došla do spiskova od 24.000 ljudi streljanih od 12. septembra 1944. godine, a na osnovu spiskova Ozne koji su sačuvani. "Grobnica Mihailovića je jedna od tih tajnih grobnica", istakao je Marković ocenjujući da je nedopustivo da porodice streljanih "bez ikakvog suđenja" ne znaju gde su i pod kojim okolnostima oni ubijeni. Kako je rečeno na konferenciji za novinare, podaci i prikupljeni dokumenti do kojih je komisija došla, pomoćiće rasvetljavanje istorije i biće značajni za postupak rehabilitacije Draže Mihailovića.

Preminuo Brana Crnčević

Književnik Branislav (Brana) Crnčević preminuo je u četvrtak rano ujutro u Beogradu, rečeno je agenciji Beta u Srpskoj naprednoj stranci (SNS), čiji je bio član Predsedništva. Vreme komemoracije i sahrane će biti saopšteni kasnije. Brana Crnčević je rođen 8. februara 1933. godine u Kovačici. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Radio je kao novinar i urednik u listovima "Jež" i "Duga", u listu za decu "Mali jež", a objavljivao je kolumne u više listova. Pisao je literaturu za decu, romane, aforizme, priče, televizijske drame, pesme i drugo. Pored književne karijere Crnčević se i politički angažovao a zapamćen je kao dobar prijatelj bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Po odlsku predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislava Šešelja u Hag, Crnčević se učlanjuje u tu stranku, a nakon cepanja u dve političke opcije pristupa SNS-u sa Tomislavom Nikolićem.

Delo: Srbiji se neće žuriti u Evropu

Srpske političke stranke gurnule su u stranu kosovski mit, na račun puta u Evropsku uniju (EU), ali joj se neće žuriti u porodicu evropskih naroda, ocenjuje centralni slovenački dnevnik "Delo". "Srpske političke stranke su kosovski mit gurnule na sporedan kolosek i naklonost birača će pokušati da pridobiju sa pretpostavljenim komparativnim prednostima na putu u EU", piše "Delo" u komentaru posvećenom političkoj sceni u Srbiji. List navodi da će Demokratska stranka (DS) i Srpska napredna stranka (SNS) "nuditi samo različite vizije približavanja Srbije EU" dok Demokratska stranka Srbije (DSS) "već sada oštro kritikuje briselsku birokratiju, a sadašnjoj srpskoj vlasti prigovara da deluje pod pritiskom spolja i da je sve manje pokretač politike a sve više pod pritiskom Brisela i Vašingtona". "Sa prvakom SNS na vlasti, u koaliciji sa DS ili DSS, ili u trećoj varijanti, Srbija će više nego do sada izbegavati rešenja i pravila EU koja nisu po njenoj meri i usvajati na kaščicu samo rešenja koja joj odgovaraju", dodaje "Delo". List, međutim, ocenjuje da "nema nikakve sumnje da se (Srbija) neće opirati novcu iz evropskih fondova kada dobije status kandidata za članstvo u EU, ali joj se neće žuriti u porodicu evropskih naroda".

Imenovanje Trga Milana Mladenovića sve izvesnije

Inicijativu da plato ispred beogradskog Doma omladine dobije naziv Trg Milana Mladenovića podržalo je potpisima više od 15.000 potpisa građana, a danas se toj akciji pridružio veliki broj ličnosti iz javnog života. Prema informacijama Kancelarije za mlade grada Beograda, organizatora inicijative koja je potekla od Odborničke grupe Liberalno-demokratske partije (LDP) u gradskoj skupštini, glavni grad će, nakon više pokušaja, konačno dobiti trg sa imenom nekadašnjeg lidera grupe "Ekatarina velika". "U prvih deset dana prikupljeno je više od 15.000 potpisa i, stoga, možemo da poručimo da će ova inicijativa, nakon 30 sličnih, ovoga puta sasvim sigurno biti sprovedena do kraja", rekao je agenciji Beta direktr Kancelarije za mlade Beograda Kosta Andrić. Na platou ispred Doma omladine okupilo se stotinak ljudi koji su potpisom podržali akciju koju je inicirao LDP i koja je, prema rečima lidera te partije Čedomira Jovanovića, osmišljena tako da simbolizuje ideje i stavove koje je zastupao i Milan Mladenović. "Jalova je naša stvarnost i to se ne može sakriti ovakvim gestovima. Slušamo muziku od pre 30 godina, čitamo knjige napisane pre 30 godina, gledamo filmove iz tog perioda koji su savremeniji od vremena u kome živimo. Živimo falsifikat života i ljudi koji su ovo potpisali treba da shvate da je Milan veliki jer je živeo svoj život i da oni ne smeju da dignu ruke od svog", kazao je Jovanović nakon potpisivanja inicijative. Akciju su prisustvom i potpisom podržali i istaknuti izvođači srpske rok scene, redom ističući značaj koji je Mladenović imao na razvoj glavnog grada. "Dobro je da će Milan dobiti to što će dobiti, s obzirom na to da je svoj život potrošio na dobrobit Beograda i da mu je maksimalno dao. To znači da su rokenrol kultura i muzika deo ovoga društva i naroda, ili da bi tako trebalo bi da bude", kazao je Zoran Kostić Cane, frontmen grupe Partibrejkers. S njim se složio i bubnjar Dragoljub Đuričić, koji imenovanje platoa ispred Doma Omladine imenom Milana Mladenovića vidi kao "oduživanje ljudima koji su stvarali današnjicu". "To što ti ljudi nisu više među nama ne znači da nema njihove ideje. Ovakvo davanje priznanja Milanu Mladenoviću vidim kao jako značajno za našu profesiju i ljude koji buntovnički misle", rekao je Đuričić.

Krađa olovnog krova sa crkve Bogorodica Ljeviška u Prizrenu

Samostalna liberalna stranka na Kosovu, koja je deo vladajuće koalicije, oštro je osudila krađu dela olovnog krova sa srednjovekovne srpske pravoslavne crkve Bogorodica Ljeviška u Prizrenu i zatražila da odgovorni budu kažnjeni. "Nedopustivo je da u poslednjih pet godina već treći put neko krade olovni pokrivač sa krova Bogorodice Ljeviške, a da počinioci nisu pronađeni i izvedeni pred sud", saopštila je ta stranka. SLS je zatražio od kosovske policije da uloži dodatne napore da zaštiti verske objekte na Kosovu. Deo olovnog krovnog pokrivača na crkvi Bogorodice Ljeviške u Prizrenu ukraden je, čime je učinjena ozbiljna šteta tom delimično obnovljenom objektu, saopštila je juče Eparhija raško-prizrenska i kosovsko-metohijska. Crkvu su 2004. godine zapalili albanski ekstremisti i od tada je u toku obnova te svetinje, u okviru programa Saveta Evrope i UNESKO-a. Hram je na listi svetske kulturne baštine UNESKO-a.