SVET

Pedeset godina od neuspele invazije Kube u Zalivu svinja

Nesreće u Fukušimi i Černobilu potpuno različite

Italija usvaja zakon koji obustavlja suđenje Berluskoniju

Mubarak i sinovi u 15-dnevnom pritvoru

Novi zemljotres kod severoistočne obale Japana

Katar prodao naftu libijskih pobunjenika

Medvedev ponovo kritikovao intervenciju u Libiji

Pedeset godina od neuspele invazije Kube u Zalivu svinja

Odnosi Kube i SAD u poslednje vreme možda doživljavaju blago otopljavanje, ali ipak, i 50 godina nakon propale invazije u Zalivu svinja, Havana i Vašington i dalje izgledaju nepomirljivo. Dolazak Baraka Obame u Belu kuću u prvi mah je probudio nadu da se otvara novo poglavlje u burnim odnosima dva suseda. Međutim, i posle dve godine, malo se odmaklo u tome, a međusobno nepoverenje koje je zavladalo nakon krize u Zalivu svinja 17. aprila 1961, čini se jednako jako kao i dosad. Situaciju je prošlog meseca dodatno pogoršalo kubansko pravosuđe odlukom da na 15 godina zatvora osudi Amerikanca Alana Grosa koji je optužen za špijunažu. Otopljavanje odnosa, ako do njega uopšte dođe, ići će vrlo lagano, smatra analitičar iz centra Amerika sosajeti. "Jasno je da će afera Alan Gros dugo ostati kamen spoticanja", reako je Gros za AFP. Prema njegovoj oceni, svih 11 američkih predsednika koji su počevši od Dvajta Ajzenhauera imali posla sa Kastrom, ponašali su se kao da su "taoci" režima na Kubi. Svaki put kada bi Fidel i Raul Kastro pooštrili vladavinu na ostrvu, Vašington je uvek bio primoran da odgovori. "Braća Kastro ne teže velikom otvaranju zemlje. Svesni su činjenice da kada bi njihovi sunarodnici imali veći pristup informacijama i sredstvima komunikacije, njihova totalitarna vlada bi bila dovedena u pitanje", rekao je analitičar. Istovremeno SAD se i dalje drže iste priče: embargo koji je na snazi 50 godina neće biti ukinut bez demokratskog otvaranja Kube, za koje je potrebno mnogo više od oslobađanja političkih zatvorenika. Ipak američka administracija je načinila nekoliko malih koraka. Raskidajući sa politikom svog prethodnika Džordža Buša, predsednik Barak Obama ukinuo je restrikcije na putovanja Amerikanaca poreklom sa Kube na ostrvo i olakšao je transfer novca ka ostrvu. Kuba sa svoje strane nije odmakla u političkom otvaranju zemlje, a započete ekonomske promene su neznatne, ocenjuje AFP. Proces otopljavanja odnosa "vrlo je spor i vrlo težak", "politčke komplikacije postoje kako ovde tako i na Kubi", smatra Majkl Šifter iz centra za Interamerički dojalog sa sedištem u Vašingtonu. Osim toga sa većim brojem republikanaca u Kongresu nakon novembarskih izbora, ocenjuje on, malo je verovatno da će ukidanje embarga, olakšice u trgovinskoj razmeni i ukidanje zabrane Amerikancima da putuju na Kubu, biti u dogledno vreme na dnevnom redu. To znači da teška ekonomska kriza kroz koju prolazi Kuba primorava njeno rukovodstvo da ipak ide ka ozbiljnijim ekonomskim reformama, smatra Šifter uz ocenu da bi to moglo da doprinese barem malom otvaranju. Obeležavanje godišnjice neuspele invazije u Zalivu svinja podudara se na Kubi sa odr-žavanjem Kongresa Komunističke partije. "Verovatno ćemo slušati tirade o intervencionizmu jenkija i o potrebi da se takve zloupotrebe u budućnosti spreče, a ta retorika je i dalje efikasna kako bi se Kubancima uterao strah u kosti", smatra Sabatini. S druge strane, univerzitet u Majamiju u Floridi gde živi oko milion Amerikanaca poreklom sa Kube, obeležiće godišnjicu invazije u Zalivu svinja u društvu veterana. Borba se nastavlja (virtuelno) s obe strane moreuza, i to samo pokazuje u kakvom se ćosokaku nalazimo, zaključuje Sabatini. Invazija oko 2.000 kubanskih izbeglica koja se ubrzo pretvorila u debakl SAD na čijem je čelu tada bio Džon F. Kenedi, započela je 17. aprila 1961. godine iz Nikaragve, preko puta Kube. Planovi o invaziji su dugo spremani još i pre dolaska Kenedija u Belu kuću, a kubanske izbeglice je obučavala CIA. Po dolasku u Zaliv svinja, njih je međutim dočekala vatra kubanskih vojnika, milicionera i građana, dok je sam Kastro odmah iz Havane došao na obalu i poveo vojnike u borbu. U roku od 72 sata invazija je neslavno okončana. Jedan deo kubanskih izbeglica je poginuo, njih 116, dok je 1.189 zarobljeno, a samo mali deo je uspeo da pobegne preko mora.

Nesreće u Fukušimi i Černobilu potpuno različite

Situacija u kompleksu havarisane japanske atomske centrale Fukušima je "potpuno različita" od one u Černobilu pre 25 godina, iako su obe stavljene na isti, najviši nivo na skali nuklearnih i radioloških događaja, rečeno je danas u Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA) u Beču. "Fukušima i Černobil su vrlo različiti", rekao je novinarima šef odelenja za nuklearnu bezbednost u IAEA Denis Flori. Japanske vlasti danas su krizu u atomskoj centrali Fukušima su proglasile nuklearnim incidentom sedmog stepena, na skali Ines Međunarodne agencije, čime je on izjednačen sa černobilskom katastrofom iz aprila 1986. godine. Kao razlog za podizanje opasnosti s petog na sedmi, najviši stepen, navedeno je kumulativno curenje radijacije iz Fukušime jedan u vazduh, pijaću vodu, biljke i morsku vodu. Flori je rekao da se radi o dve "potpuno različite nesreće" i da je nivo emisije radioaktivnosti iz Černobila bio znatno drugačiji. On je istakao da je odluka o prelasku na nivo sedam, što predstavlja "nesreću velikih razmera" sa "znatnim uticajem na zdravlje i životnu sredinu", u Japanu doneta na osnovu ukupnih radioaktivnih ispuštanja. Prema japanskim vlastima to je do sada iznosilo 370.000 terabekerela, dok je u Černobilu to ispuštanje iznosilo 5,2 miliona terabekerela, rekao je Flori. On je još rekao da su mehanizmi nesreće različiti, da je katastrofa u Černobilu izazvana ljudskom greškom i greškom u koncepciji dok je kriza u Fukušimi rezultat zemljotresa i cunamija potpuno neuobičajene jačine. Snažna eksplozija u Černobilu, sa reaktorom koji radi, poslala je velike količine radioaktivnosti u atmosferu, dok su u Fukušimi reaktori bili isključeni i nije bilo eksplozije unutar sigurnosnog omotača. Zvaničnik IAEA rekao je da japanske vlasti ne bi ništa drugačije radile da su ranije podigle nivo opasnosti na skali Ines. Flori je dodao da situacija u Fukušimi ostaje vrlo ozbiljna ali da ima prvih znakova oporavka nekih funcija, na primer napajanja sistema hlađenja reaktora. Oblast oko Fukušime pogodna za život za 20 godina Oblast oko havarisane nuklearne centrale Fukušima na severoistoku Japana mogla bi da ponovo bude pogodan za život ljudi za 10 do 20 godina, rekao je danas savetnik u vladi japanskog premijera Naoto Kana. "Za sada se tamo ne može živeti. To bi moglo da traje između 10 do 20 godina", rekao je za nekoliko japanskih medija Keniči Macumoto, savetnik u sekretarijatu kabineta japanskog premijera. Macumoto je prvobitno rekao da prenosi stav premijera Naoto Kana iznet tokom susreta sa njim, ali se posle ispravio i rekao da iznosi svoj lični stav. Naoto Kan je kasnije rekao novinarima da on nije o ovome govorio. Posle havarije u centrali Fukušima jedan, izazvane zemljotresom i cunamijem 11. marta, japanska vlada je odredila oblast u radijus od 20 kilometara oko centrale za evakuaciju. Vlada je u ponedeljak najavila da namerava tu zonu da dalje proširi.

Italija usvaja zakon koji obustavlja suđenje Berluskoniju

Donji dom italijanskog parlamenta usvojio je u sredu predlog zakona kojim se skraćuje dužina trajanja suđenja u toj zemlji, ali i praktično okončava tekući sudski postupak protiv premijera Silvija Berluskonija zbog davanja mita. Predlog je odobren s 314 glasova "za" i "296" protiv, uprkos protestima u i ispred parlamenta. Zakon sada treba da ide u italijanski Senat gde Berluskonijeva koalicija ima većinu. To je poslednji u nizu zakona za koje kritičari ocenjuju da su skrojeni po Berluskonijevoj meri. Prema novom propisu, dužina suđenja se skraćuje za optužene koji nisu ranije bili osuđivani. Ako predlog zakona prođe i u Senatu, postupak protiv Berluskonija, koji je optužen da je podmitio britanskog advokata Dejvida Milsa kako bi lažno svedočio, biće obustavljen.

Mubarak i sinovi u 15-dnevnom pritvoru

Svrgnuti predsednik Egipta Hosni Mubarak i njegova dva sina Gamal i Ala, stavljeni su juče u 15-dnevni pritvor zbog istrage koja se protiv njih vodi na osnovu optužbi za korupciju, i zloupotrebu vlasti zarad lične koristi i uloge u gušenju demonstracija kada je poginulo oko 800 ljudi. Još otkako je Mubarak 11. februara zbačen s vlasti u narodnom ustanku, Egipćani traže da se njihov višedecnijski vladar podvrgne istrazi, kao i brojni članovi njegove sada bivše vlade. Pritvaranje tri člana porodice Mubarak juče je preko Fejsbuka oglasila kancelarija glavnog državnog tužioca. Državna televizija je prethodno izvestila da su Gamal i Ala Mubarak uhapšeni tokom noći, i da im je policija odredila penaestodnevno zadržavanje pod optužbom za korupciju i zloupotrebu vlasti. Hosni Mubarak, koji je juče izveden pred istražne sudije sa sličnim optužbama, doživeo je tokom noći srčani udar tokom ispitivanja i prebačen je u bolnicu u Šarm-el-Šeiku, letovalištu na Crvenom moru. Tamo je boravio sa sinovima nakon svog svrgavanja. Pre no što je javljeno da mu je određen pritvor, lekari su rekli da je Mubarakovo stanje uglavnom dobro, a ministar pravde Mohamed el-Gindi je rekao da su Mubaraka, posle medicinskog tretmana, ispitivali istražitelji u vezi sa nasiljem nad demonstrantima. Mubarakov mlađi sin Gamal, do januarskog narodnog ustanka jedan od najviših zvaničnika vladajuće partije, bio je viđen za očevog naslednika na funkciji predsednika. On i njegov brat biznismen Ala odvedeni su na ispitivanje u vreme kada je njihov otac hospitalizovan. Ispred zgrade u Šarm-el-Šeiku u kojoj su Mubarakove sinove ispitivali istražitelji iz Kaira okupilo se oko dve hiljade demonstranata, tražeći da njih dvojica budu uhapšeni. Potom, u ranim jutarnjim satima, šef za bezbednost provincije Južni Sinaj general Mohamed el-Katib rekao je okupljenoj masi da će Gamal i Ala biti zadržani u pritvoru. "Braćo, šta god da ste tražili - dobili ste. 15 dana", rekao je El-Katib, a među demonstrantima je došlo do erupcije oduševljenja. Dok je policijska marica, na kojoj su zavese bile spuštene, odvodila Mubarakove sinove, masa je gađala vozilo flašicama s vodom, kamenjem i drugim predmetima.

Novi zemljotres kod severoistočne obale Japana

Snažan zemljotres jačine 6,1 stepeni dogodio se sinoć oko 10 sati po srednjeevropskom vremenu nedaleko od severoistočne obale Japana, saopštio je američki Institut za Geofiziku. Centar za kontrolu cunamija na Pacifiku nije izdao upozorenje od plimnog talasa. Zemljotres je registrovan u četvrtak u šest časova ujutru po japanskom vremenu na dubini od 11,2 kilometra, 190 kilometara istočno od Morioke, na ostrvu Honšu. Za sada nema podataka o eventualnim žrtvama. Više od cetiri stotine potresa od pet stepeni ili jačih, registrovano je od kada je zemljotres jačine devet stepeni uzdrmao Japan 11. marta izazvavši razorni cunami i prouzrokujući oštećenja na nuklearnoj centrali Fukušima. Prema stručnjacima postrojenje Fukušima može biti dodatno oštećeno ukoliko se po-novi snažan zemljotres. Zemljotres 11. marta i cunami koji je sledio opustošili su pacifičku obalu severoistočnog Japana izazvavši smrt više od 28.000 ljudi i ogromnu materijalnu štetu Japanske vlasti u utorak su podigle stepen nuklearne nesreće na međunarodnoj skali (INES) sa pet na sedam što je maksimalna vrednost koja odgovara nesreći u Černobilju 1986. godine.

Katar prodao naftu libijskih pobunjenika

Katar je potvrdio da je prodao naftu s teritorija Libije pod kontrolom pobunjenika, kao i da je isporučio gorivo u Bengazi, uporište libijskih pobunjenika. Četiri isporuke goriva, s dizel gorivom, propanom i gasom, dopremljene su iz Katara u Bengazi, najveći libijski grad pod kontrolom pobunjenika, prenela je katarska novinska agencija. Katar je saopštio da je prošle nedelje prodao milion barela nafte iz grada Tobruka na istoku Libije. Do sada se verovalo da je Katar umešan u isporuke nafte s teritorija pod kontrolom libijskih pobunjenika, ali ta država nije zvanično potvrdila svoje učešće u prodaji.

Medvedev ponovo kritikovao intervenciju u Libiji

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev izjavio je da rezolucija UN nije odobrila vazdušne udare NATO u Libiji i dodao da taj stav dele ostale članice grupe BRIK - Brazil, Indija, Kina i Južna Afrika. Rusija koja ima pravo veta u Savetu bezbednosti UN, bila je uzdržana 17. marta prilikom glasanja o Rezoluciji 1973 kojom je odobrena intervencija međunarodne koalicije u Libiji protiv režima Moamera Gadafija. U toj operaciji ne učestvuje Rusija. "Rezolucije Saveta bezbednosti trebalo bi da budu primenjivane u skladu sa svojim slovom i duhom", rekao je Medvedev nakon samita zemalja grupe BRIK na jugu Kine. "Šta je rezultat (glasanja)? Suštinski imamo vojnu operaciju. Rezolucija ne govori ništa o tome", dodao je ruski predsednik na konferenciji za novinare. Medvedev je istakao da su "zemlje BRIK-a po tom pitanju potpuno "jedinstvene". Agencija Frans pres podseća da je Južna Afrika glasala za Rezoluciju 1973, dok su ostale članice BRIK-a bile uzdržane. Ruski lideri su u više navrata kritikovali upotrebu sile u Libiji.