KANADA

Tolerantni Kanađani vole da čitaju i rade

Kanadske književnice i Beograđanka u užem izboru za Orindž

Prigovor za nepropisno parkiranje i elektronskom poštom

Mnogi lekari nastavljaju da rade i u penziji

Morski otpad iz Japana stiže do obala Britanske Kolumbije

Nastavnici ne bi trebalo da komuniciraju sa učenicima

Poštanski službenik odbio da pregleda poštu iz Japana

Tejzerom na jedanaestogodišnjaka

Ralf Klajn boluje od demencije

Tolerantni Kanađani vole da čitaju i rade

U najnovijoj analizi socijalnih i ekonomskih indikatora u 34 zemlje članice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, naslovljenoj Pogled na društvo, pogled na Kanađane veoma je interesantan i raznovrstan. Pre svega, ljudi sa ovih prostora pokazuju najveću toleranciju prema svim manjinskim grupama, od etničkih, preko doseljeničkih do LGBT populacije, u poređenju sa ostalima u najrazvijenim zemljama sveta. Prosek u zemljama OECD-a po ovom pitanju je 61 odsto, dok je u Kanadi čak 84 odsto. Kanađani su se po pozitivnim iskustvima plasirali na visoko drugo mesto, odmah iza Islanđana. Ova iskustva obuhvataju odmor, poštovanje koje iskazuju jedni prema drugima, osmehe, kao i bavljenje interesantnim stvarima i uživanje. Čitanje je, svakako, veština kojom se Kanađani mogu pohvaliti. Ovdašnji petnaestogodišnjaci našli su se na trećem mestu, a bolji su samo Korejanci i Finci. Kanađani mnogo vole da rade, pa su po dužini vremena provedenog na plaćenom i neplaćenom poslu na četvrtom mestu, iza Meksika, Japana i Portugalije. No, sa druge strane, Kanađani mnogo više od drugih doživljavaju negativna osećanja, poput bola, brige, tuge, stresa i depresije. Kanada se nalazi na samom začelju po stopi nataliteta, sa prosekom od 1,68 dece po ženi, što je ispod proseka od 1,74 za OECD, i ujedno najniži u anglofonskim zemljama. Ispod proseka je i izlaznost ovdašnjih građana na birališta. Kanada se po tome našla na sedmom mestu od začelja, a samo su SAD, Meksiko, Švajcarska, Poljska, Slovačka i Južna Koreja lošije plasirane. No, po proporciji osoba rođenih u inostranstvu, Kanada se nalazi na visokom šestom mestu. Grubo proračunato, svaka peta osoba koja živi u Kanadi, rođena je na nekom drugom mestu u svetu. Ovakvi izveštaji rade se svake druge godine.

Kanadske književnice i Beograđanka u užem izboru za nagradu Orindž

Dve kanadske spisateljke, Ema Donahju i Ketlin Vinter, ušle su u najuži izbor za britansku nagradu za književnost Orindž, koja se dodeljuje za najbolje književno delo na engleskom jeziku nastalo iz pera žena stvaralaca. Donahju, koja je rođena u Dablinu, a sada živi u Londonu, Ontario, u konkurenciju je ušla svojim nagrađivanim romanom "Soba" (Room) o dečaku i njegovoj majci koji su zarobljeni u baštenskoj šupi. Vinter se na listi našla zahvaljujući romanu "Anabel" (Annabel) o hermafroditu koji šezdesetih godina prošlog veka odrasta u Njufaundlendu. Pored ove dve kanadske književnice, u najužem izboru su još i "Great House" Amerikanke Nikole Kraus, "The Memory of Love" škotsko-sijeraleonske književnice Aminate Forna, "Grace Williams Says it Aloud" Britanske Eme Henderson i "The Tiger's Wife" Tee Obreht, rođene Beograđanke, koja sada živi i stvara u Itaki, Njujork. Ime dobitnice nagrade, ustanovljene pre petnaest godina i vredne 30 hiljada funti, biće objavljeno 8. juna.

Prigovor za nepropisno parkiranje i elektronskom poštom

Torontski vozači koji imaju primedbu na kaznu za parkiranje od sada će moći da ulože žalbu i elektronskim putem, e-mejlom ili faksom. Po rečima Entonija Fabricija, menadžera gradske parking službe, jedine kazne na koje se može uložiti prigovor su one koje se odnose na parking satove. Fabrici kaže da se neretko dogodi da vozač ima dokaz o plaćenom parkiranju, ali da je potvrda ostala u njegovom džepu, da pozornik nije video potvrdu, ili je pak mašina u kvaru. Računa se da u gradu od oko 600 hiljada kazni za parkiranje, godišnje bude oko 40 hiljada u kojima je u pitanju neki od pomenutih problema. Ova novina omogućava vozačima da iz svog doma, u bilo koje doba dana ulože prigovor na izdatu kaznu za parkiranje, bez bojazni da mogu ponovo biti kažnjeni za neki sličan prekršaj dok, kao što je do sada bio slučaj, čekaju u redu za žalbe. Biće dovoljno priložiti važeću potvrdu o plaćanju parkinga, uz žuti papir sa kaznom. Takođe, ističe se da će u obzir biti uzimane i fotografije pokvarenih parking satova. Fabrici objašnjava da su o novom sistemu počeli da razmišaljaju pre godinu dana i ustanovili da elektronska razmena informacija ima brojne prednosti. Grad je postavio i veb-sajt sa potrebnim informacijama o čitavom postupku. Dovoljno je, međutim, znati da dokaz o nepostojanju prekršaja treba zajedno sa kaznom poslati na adresu parkingmetersŽtoronto.ca, ili faksom sve to poslati na broj 416-696-3652. nadležna služba će razmotriti žalbu i odgovor će biti prosleđen e-mejlom, telefonom ili običnom poštom.

Mnogi lekari nastavljaju da rade i u penziji

Svaki deseti lekar u Kanadi nastavlja da radi i posle svoje 65 godine, s tim da trećina među njima rade puno radno vreme, a ostali u proseku oko 40 odsto. Primetno je, međutim, da su oni uglavnom za nijansu promenili svoje polje delovanja. Uglavnom se više ne bave kompleksnim ili delikatnim zahvatima, kao ni dežurstvom po pozivu, već pre imaju konsultativnu ulogu. Komentarišući rezultate ovog istraživanja, viši analitičar Volter Finej kaže da se radni vek lekara produžio zbog kasnijeg početka, koji je uslovljen dugim školovanjem, ali i time što oni koji se bave privatnom praksom mogu sebi da priušte da izaberu šta će i koliko raditi. Finej kaže i da u zemlji sada ima više lekara nego ikada, kako zbog onih koji još uvek rade, tako i zbog rekordno velikog broja diplomaca sa medicinskih fakulteta u zemlji.

Morski otpad iz Japana stiže do obala Britanske Kolumbije

Tim američkih naučnika iz Međunarodnog pacifičkog istraživačkog centra na Univerzitetu Havaji, upozoravaju da bi posledice katastrofe i razaranja koja su pogodila Japan u martu mogla u naredne tri godine da se primete i na zapadnoj obali Kanade i SAD-a. Predvođeni Nikolajem Maksimenkom i Janom Hafnerom, naučnici su svoja predviđanja zasnovali na modelu prethodnih kretanja lutajućih bola. Oni kažu da će ostaci rušenja početi da primećuju u pojedinim delovima Havaja, u narednih godinu dana, da bi narednih meseci i godina nastavili da se šire, i stigli do obala Britanske Kolumbije, Kalifornije i Aljaske za tri godine. Naučnici primećuju da su morske ruševine postale ozbiljan problem za morske ekosisteme, ribolov i pomorski saobraćaj. Na Havaje će stići dupla veća količina nošena i cunamijem. Nakon što otpaci stignu na zapadnu obalu, oni će se potom kružnim tokom kretati ka poznatoj severnopacifičkoj depononiji, mestu gde se talože ogromne količine morskog otpada, da bi potom, kroz pet godina, nastavili put nazad ka havajskim ostrvima. Pored ovog otpada, ono što mnogo više brine brojne stručnjake, ali i običan svet, je radijacija koja se širi iz Japana. Nadležni u Ontariju, Nju Brunsviku i Kritanskoj Kolumbiji otkrili su tragove radioaktivnog joda, za koji se veruje da dolazi iz japanske nuklearke Fukušima Daići. Ono što, svakako treba znati je da otkrivene količine ne predstavljaju nikakvu opasnost po zdravlje građana Kanade.

Nastavnici ne bi trebalo da komuniciraju sa učenicima putem Fejsbuka

Ontarijski nastavnički koledž smatra da bi nastavnici trebalo da izbegavaju da sa svojim učenicima komuniciraju putem Fejsbuka, Tvitera, Likedina i ostalih onlajn društvenih mreža. Koledž je izdao preporuku u kojoj se insistira na održavanju granice između ličnog i profesionalnog, koja je od vitalnog značaja za poverenje javnosti. Ovo se potencira zato što se zna da je bilo slučajeva da su nastavnici putem elektronskih medija zadobijali poverenje svojih učenika, da bi zatim to iskorišćavali za seksualne pobude.

Poštanski službenik odbio da pregleda poštu iz Japana

Iako je Japan daleko, kod ljudi je primetan strah da će posledice tamošnje katastrofe stići i ovde. Jedan službenik poštanske ispostave u Misisagi, tako, odbio je da radi na pošiljkama koje stižu iz Japana ukoliko se one prethodno ne provere detektorom za radijaciju. On je čak naveo da bi to i sam mogao da uradi, pošto je obučen za taj zadatak, a i ispostava poseduje takav aparat. Agencija za pograničnu službu odbacila je njegov zahtev, a on je premešten na drugo radno mesto dok Ministarstvo za rad ne razmotri čitav slučaj. Kako se navodi, i zaposleni u Vankuveru i Montrealu iskazali su slično strahovanje. Pretpostavlja se da je to reakcija na saopštenje američke poštanske službe, dato tamošnjim medijima, da je u pošiljkama iz Japana otkrivena mala količina radijacije. Ministarstvo za rad ovih dana ispituje da li se na pošiljkama može naći količina koja se može smatrati opasnom. Džejson Mekmajkl, potpredsednik Unije za carinu i imigraciju, kaže da je njegova želja da Ministarstvo donese odluku u korist radnika, čime bi sve poštanske ispostave bile u obavezi da mere radijaciju na pošiljkama. On kaže da su ispunjeni svi uslovi za proveru količine radijacije, ali da se Agencija oslanja na mišljenje Ministarstva zdravlja da pošiljke iz Japana ne predstavljaju opasnost po zaposlene koji rade sa njima. Ontarijski ministar energetike Bred Dagid kaže da su posle japanske katastrofe u Ontariju primećene uvećane vrednosti radioaktivnosti, ali da one ne predstavljaju opasnost po zdravlje građana. Dato je i zvanično saopštenje, povodom vesti da je u Vermontu i drugim američkim saveznim državama, u mleku i vodi za piće povećana kontaminiranost, ali nije precizirano da li je i gde u Kanadi pronađeno nešto što mi moglo da predstavlja opasnost po zdravlje. Šef zdravstvene službe u Ontariju dr Arlen King potencira da iz Japana ne stiže nikakva opasnost za žitelje Ontarija.

Tejzerom na jedanaestogodišnjaka

U incidentu u Princu Džordžu, Britanska Kolumbija, u kome je jedan čovek izboden, došlo je do još jednog neshvatljivog poteza. Pripadnici RCMP-a su protiv osumnjičenog jedanaestogodišnjaka, inače pod nadzorom provincije, primenili tejzer. Ni policija u Vankuveru, niti pripadnici RCMP-a nisu precizirali šta je sve urađeno pre toga i šta je navelo policajca da primeni tejzer. To je uzburkalo diskusije o uzrocima i posledicama upotrebe tejzera, koje praktično nisu ni prestale od sporne smrti poljskog imigranta Roberta Džjekanskog na aerodromu u Vankuveru, oktobra 2007. godine. No, u slučaju jedanaestogodišnjeg dečaka postavljaju se dodatna pitanja, vezana za zaštitu dece, posebno kada se zna da je maja prošle godine RCMP izvršio reviziju politike upotrebe tejzera, kojom su deca označena kao visoko rizična kategorija sa medicinskog aspekta. Do sada nije zabeleženo da je igde u Kanadi tejzer bio primenjen pri disciplinovanju ovako malog deteta. Po saznanjima Komisije za pritužbe protiv pripadnika RCMP-a, između 2002. i 2009. godine, 194 je primenjen tejzer na mladima od 13 do 17 godina, s tim da je zabeleženo samo u dva slučaja da se radilo o trinaestogodišnjacima, svi ostali su bili stariji.

Ralf Klajn boluje od demencije

Bivši premijer Alberte Ralf Klajn, 68, boluje od progresivnog oblika demencije. To je ustanovljeno nakon serije pregleda koje je imao sredinom februara, a njegova porodica je odlučila da obelodani da je kod njega ustanovljena dijagnoza jednog vida Alchajmerove bolesti, koja je još u početnoj fazi. Radi se o demenciji koja napada prednji režanj, odnosno centre za jezik i utiče na govor, ličnost i ponašanje. Svima koji poznaju Klajna, jasno je da je došlo do promena i to baš u onome što je bila njegova glavna karakteristika. On sada već ne može da se seti reči, pa komunicira uglavnom kratko i sažeto, a problem mu predstavljaju i čitanje i pisanje. Klajn se među kanadskim političarima isticao po svom neformalnom stilu ponašanja i oštrom i zajedljivom načinu izražavanja. U politiku je ušao 1980. godine, kao gradonačelnik Kalgarija, da bi potom sa svojom Progresivno konzervativnom strankom četiri puta dobijao ubedljivu većinu na izborima i bio premijer između 1992. i 2006. godine, kada se povukao zbog naglog pada podrške u stranci. Po rečima Roda Lava, jednog od njegovih saradnika, Klajnovo zdravstveno stanje je promenljivo, pa je povremeno sasvim dobro, a povremeno se primećuje da nije sve u redu. Supruga Ralfa Klajna, Kolin, kaže da im je životni ritam promenjen, ali da im najteže pada što su prijateljstva ugasla, pa se desi da danima ne zazvoni telefon. Članovi porodica koje imaju iskustva sa Alchajmerovom bolešću pohvaljuju hrabrost porodice Klajn da prizna šta im se dešava, jer veruju da to može doneti pozitivan pomak u odnosu prema ovim pacijentima i njihovim bližnjima.