KANADA

Harper ponovo predsednik

Ko je zadržao, a ko izgubio poslanički mandat?

Penzionerke srećnije od penzionera

Anti-američko raspoloženje na kanadskim univerzitetima

Hakerski upad - Kanadski građani protiv kompanije Soni

Oklevanje kanadskih sudova

Protiv zakona iz vremena prohibicije

Vikiliks priča o Lorin Harper

Uticaj supruga na imidž stranačkih lidera

Harper kod generalnog guvernera Džonstona

Harper ponovo predsednik

Rezultati izbora su, neupućenima, doneli iznenađenje. Konzervativci su ostvarili većinu za formiranje vlade, NDP je po prvi put postala zvanična opozicija, liberali su razočaravajuće treći (po prvi put u istoriji nisu završili na prvom ili drugom mestu). Blok Kvebekva je doživeo debakl, a Elizabet Mej je osvojila prvo, istorijsko poslaničko mesto za Zelenu stranku. Torijevci su sa oko 40 odsto glasova birača osvojili 167 mesta, NDP je skoro utrostručio broj mesta, tako da sada imaju 102, liberali imaju 34 (43 manje nego u prethodnom sazivu), Blok 4 i Zeleni 1 mesto. Prva reakcija lidera konzervativaca Stivena Harpera bila je da će napokon moći da se napravi jaka, stabilna, nacionalna vlada za sve građane, za one koji su glasajući za njihov program glasali za nadu i jedinstvo, kao i za one koji nisu glasali za njih. Harperova pobeda znači i da neće biti federalnih izbora sve do 2015. godine. Nasmejani lider NDP-a Džek Lejton veruje da će, u pozitivnom duhu i sa poštovanjem, raditi sa konzervativcima i svima ostalima na dobrobit porodica. Pred okupljenim pristalicama, u slavljeničkom govoru on je izrazio nadu da će korak po korak, zajednički uspeti da izgrade Kanadu kakvu žele. Uprkos porazu koji su liberali i Blok doživeli, Lejton je čestitao Ignatiefu na kampanji dostojnoj poštovanja, posebno zbog težišta na porodici i zdravstvenoj zaštiti, a Disepu na dugom političkom stažu. Pobednički se oseća i Elizabet Mej, liderka Zelene stranke, koja kaže da su Kanađani izborom prvog člana Zelenih u Parlament dokazali da žele promenu politike. Komentarišući svoj uspeh, do koga je došlo iz trećeg pokušaja, ona je rekla da je glas njene stranke potreban Parlamentu. Zanimljivo je da je njena stranka na prethodnim izborima dobila glasove 6,8 odsto birača, a ostala bez svog predstavnika, dok je ovog puta dobila mesto u zakonodavnom telu sa sakupljenih svega četiri odsto glasova na nacionalnom nivou. Lider Liberalne stranke Majkl Ignatief priznao je da mu ovaj i ovakav poraz teško pada, ali naglašava da se treba suočiti sa istinom i izvući pouku. On sam nije uspeo da se izbori za svoje poslaničko mesto, pošto je izgubio u svojoj izbornoj jedinici Etobikoka-Lejkšor. Neposredno pred izbore, Ignatief je najavio da bi voleo da ostane na čelu stranke, ali je ostavio mogućnost da članstvo drugačije odluči. Međutim, sutradan po izborima, Ignatief je najavio da se povlači sa liderske pozicije. Ovo je bila njegova prva kampanja kao lidera stranke. U pojedinim komentarima se pominje da će liberalima biti potrebno deset godina da se oporave od ovog poraza. Slično je prošao i lider Bloka Žil Disep, koji je posle 21 godine ostao bez svog mesta u Parlamentu. To ga je navelo da, preuzimajući odgovornost za neslavan ishod, zvanično najavi svoju ostavku na mesto lidera stranke, ali da obeća da će nastaviti da se bori za suverenitet Kvebeka, provincije čiji su se građani ovog puta izjasnili da žele nešto drugo. Konzervativci su u regionu Toronto osvojili 31 mesto, sve na račun liberala, dok je u Kvebeku NDP bila poput 'narandžastog cunamija', kako su je nazvali, ostavljajući Bloku tek nekoliko mesta. Pre ovih izbora, demokrate su iz Kvebeka imale tek jednog poslanika. Zanimljivo je i da su konzervativci po prvi put posle 23 godine vodili u atlanskom delu zemlje.

Ko je zadržao, a ko izgubio poslanički mandat?

U vreme raspuštanja Parlamenta konzervativci su imali 143 mesta, 12 manje od broja potrebnog za ostvarivanje većine, liberali su imali 77 poslanika, Blok 47 i NDP 36. Dva poslanika su bila nezavisna i tri mesta su bila upražnjena. Sada je situacija umnogome izmenjena. Konzervativci su premašili limit potreban za ostvarivanje većine, liberali su izgubili 43 poslanička mesta i status zvanične opozicione stranke. Krajem maja će Džek Lejton, lider NDP-a, položiti zakletvu kao prvi čovek opozicije zato što su oni uspeli da skoro utrostruče broj poslanika iz redova svoje stranke. Liberali Stefan Dion i Džastin Trudo, Maksim Bernije, Denis Koder, bivši astronaut Mark Garno, Džulijan Fantino, Toni Klement, Džon Mekkalam, Džon Berd, Liona Aglukak, Dejvid Mekgvinti, Bob Rej, Olivija Čau, nalaze se među poslanicima koji su zadržali svoje mesto. Uprkos nekim drugačijim nagoveštajima, dosadašnji ministar odbrane Piter Mekkej će i dalje imati priliku da eventualno ponovo bude ministar. Zanimljivo je da je kandidat NDP-a Fransoaz Boinven pobedila u svojoj izbornoj jedinici Gatino, gde je ranije bila poslanik kao liberal. Pored Ignatiefa i Disepa, iz ovih izbora su kao gubitnici izašli i Lorens Kenon, ministar inostranih poslova, Ken Drajden, liberal i bivša zvezda NHL-a, Helena Džerdžis, bivši član Konzervativne stranke, sada nezavisni kandidat, Džo Volpi, Džerard Kenedi, Udžal Dosandž, bivši premijer Britanske Kolumbije, i mnogi drugi. Istini za volju, ovi 'gubitnici' neće biti materijalno previše oštećeni. Članovi Parlamenta dobijaju godišnju platu od 157 hiljada dolara, dok ministri u vladi dobijaju za oko pedeset odsto veća primanja. Bivši poslanici mogu da dobiju punu penziju sa 55 godina života, ukoliko su pre toga makar šest godina proveli u parlamentarnim klupama. Navodi se primer Žila Disepa, koji odlazi iz Otave sa primanjima od 141 hiljade dolara godišnje, dok će Majkl Ignatief dobiti 116 hiljada dolara, zato što nije bio poslanik šest godina, ali je uz poslanička primanja imao i naknadu kao lider stranke. Ukupno sedamnaest bivših poslanika dobijaće penzioni ček sa preko sto hiljada dolara.

Penzionerke srećnije od penzionera

Slično kao i žene u drugim delovima sveta, Kanađanke mnogo više od muškaraca uživaju u svojim penzionerskim danima. Tu činjenicu, tako očiglednu u svakodnevnom životu i komunikaciji, pokušali su i zvanično da provere stručnjaci iz Banke Montreala. Ustanovljeno je da žene u proseku dočekaju penziju sa manjom ušteđevinom od one koju imaju muškarci, ali da težište stavljaju na druženje i održavanje prijateljskih odnosa sa ljudima, zbog čega su u suštini sa godinama sve srećnije. Tina Di Vito, iz Penzionerskog instituta Banke Montreala, objašnjava da su proučavanjem razlika u ponašanju između žena i muškaraca utvrdili zašto je to tako. Gotovo dve trećine muškaraca, u poređenju sa svega trećinom žena, ima finansijski plan za stare dane. Oni pripadnici jačeg pola koji taj plan ne sačine sami, traže savetnika koji im nudi bolje uslove i širi izbor mogućnosti, dok je za žene važnije da je savetnik pošten i da ume da sluša. One se češće oslanjaju na takvu pomoć zato što su navikle na to da finansijske odluke donose njihovi supružnici. Ali, budući da žene žive duže, pa neretko ostanu udovice, kao i da se popriličan broj brakova završi razvodom u kasnijem životnom dobu, sve je izraženija potreba da se žene i same aktivnije uključe u poslove oko investicija. Najveći broj smatra da im je za sigurnost u penzionerskim danima dovoljno manje od 500 hiljada dolara, a skoro svaki treći muškarac smatra da im treba makar milion dolara. Budući da je teško stići do te cifre, već i to je dovoljan razlog da muškarci budu pod većim pritiskom i nesrećniji. Žene, koje i inače tokom karijere manje zarađuju, navikle su da se snalaze i da sa malim budu zadovoljne. Zaključak i preporuka za muškarce mogli bi biti izvedeni iz jednog od stavova potvrđenih u istraživanju, a to je da bi muškarcima bilo mnogo bolje ako bi se usredsredili na planiranje aktivnosti kojima bi se mogli baviti posle penzionisanja, umesto da troše vreme i energiju razmišljajući o novcu koji, po sopstvenom ubeđenju, moraju da prikupe za srećniju starost.

Anti-američko raspoloženje na kanadskim univerzitetima

Ove nedelje Vikiliks je objavio nekoliko tekstova koji se bave američko-kanadskim pitanjima. Jedna od poruka iz Otave navodi da na kanadskim univerzitetima vlada anti-američko raspoloženje, koje je iz prve ruke iskusio neimenovani zvaničnik ambasade, dok se nalazio na vanrednim studijama na Univerzitetu u Otavi. Po njegovoj priči, na predavanju iz predmeta Međunarodna ljudska prava studenti su pokazivali na njega, kada je trebalo da daju odgovor profesoru koja zemlja nije potpisnica međunarodnih sporazuma. Profesor se izvinjavao, a zvaničnik je bezuspešno pokušavao da objasni stav svoje države, koji je u skladu sa njenom geopolitičkom pozicijom. Slična situacija bila je i na predavanju iz oblasti globalne ekonomije, a u diplomatskom telegramu se tvrdi da su rat u Iraku i pritvaranja u bazi Gvantanamo samo doprineli da tradicionalno potencirana slika o prijateljskom partnerstvu između dve nacije i ljudi bude još spornija. Portparol Univerziteta u Otavi Vinsent Lamontanj opravdava ovu visokoškolsku instituciju, posebno ističući akademsku slobodu i praktična znanja koja studentima prenose izvanredni profesori i istraživači, eksperti za međunarodnu politiku, koji podstiču rasprave o aktuelnim političkim dešavanjima u svetu.

Hakerski upad - Kanadski građani protiv kompanije Soni

Nataša Maksimović, 21, iz Misisage, Ontario, predstavnik je oko milion oštećenih kanadskih građana, koji u sporu protiv kompanije Soni traže preko milijardu dolara. Njih bi trebalo da predstavlja advokatska firma Mekfaden Samak Tuovi iz Toronta. Tužba protiv Sonija Japan, i predstavništava u SAD-u, Kanadi i drugim zemljama, pokreće se zbog hakerskog upada u mrežu korisnika plejstejšna i oriositija, gde postoje informacije o imenima, adresama, datumima rođenja, šiframa i računima. U tužbi se insistira da Soni nije blagovremeno o tome obavestio odgovarajuće agencije za zaštitu građana, kao ni same korisnike, te ih je izložio riziku od zloupotrebe podataka i kartica, i prouzrokovao zabrinutost, strah i emotivni stres. Novac bi trebalo da pokrije dvogodišnje troškove kreditnog monitoringa i osiguranja protiv mogućih zloupotreba. Kompanija Soni trebalo bi da iznese svoju odbranu u roku od 20 dana u Kanadi, 40 dana u SAD-u i dva meseca u ostalim zemljama.

Oklevanje kanadskih sudova

Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda Luis Moreno-Okampo obećava da će, ukoliko to kanadski sudovi ne budu radili, on istražiti optužbe protiv Kanađana u vezi sa tretmanom zarobljenika u Avganistanu. On naglašava da kanadski zvaničnici neće biti izuzeti iz procesa, ako postoje dokazi da je bilo krivičnih dela i mučenja zarobljenika. Moreno-Okampo je rekao da će sud morati da interveniše zato što je to u skladu sa važećim propisima, sistemom i standardima, jednakim za sve. On je ovo objasnio u dokumentarnom filmu 'Prosecutor', 'Tužilac', torontskog autora Berija Stivensa, koji bi 11. maja trebalo da bude prikazan na TVO. Film je već učestvovao na Festivalu dokumentarnog filma u Amsterdamu i predstavlja portret Morena-Okampa i njegov put do funkcije koju sada obavlja. U ministarstvima pravde i nacionalne odbrane ne žele da daju komentar pre emitovanja filma. Neki pravni eksperti su već izjavili da odugovlačenje domaćeg pravosudnog sistema da interveniše ostavlja prostor za intervenciju međunarodnog tela. To mišljenje izneo je i advokat Pol Čemp, predstavnik Amnesti Internešenela i Asocijacije za ljudska prava iz Britanske Kolumbije. Vlada nije dozvolila predaju vojnih i drugih dokumenata koji se odnose na slučaj, sve dok nije usledio pritisak Parlamenta. No, kasnije je došao veto pravnog panela i ad hok poslaničkog komiteta, i dokumenti su još uvek nedostupni javnosti, zbog izbora. Ima upućenih koji se pitaju da li će Moreno-Okampo imati snage da se suoči sa ovim pitanjem, najviše zato što se radi o jednoj od NATO zemalja. Reditelj filma Stivens smatra da je izuzetno značajan korak već i to što podseća Kanađane da je zakon isti za sve.

Protiv zakona iz vremena prohibicije

U petak 13. maja, tačno u podne, Teri Dejvid Maligen iz Vankuvera napraviće svojevrstan protestni performans na granici između Britanske Kolumbije i Alberte, kao protest protiv zakona iz vremena prohibicije. Maligen namerava u rukama da prenese lep drveni sanduk sa flašama vina, i to tako da ga svi vide dok pešice prelazi iz jedne provincije u drugu. O svom protestu on će obavestiti i nadležne, kako mu ne bi pripisali kršenje još nekog propisa. Istini za volju, kaže da niko nije nikada bio kažnjen po osnovu pomenutog zakona. Sporni zakon je iz 1928. godine i njime se zabranjuje prenošenje alkohola iz provincije u provinciju. Oni koji žele da kupe vino proizvedeno u vinariji u nekoj drugoj provinciji, mogu to da učine preko lokalne prodavnice alkoholnih pića, koja će biti posrednik u nabavci željenog vina. Maligen smatra da je taj zakon čudan i protivustavan, ali da odgovara lokalnim telima nadležnim za alkohol, jer im donosi dobit. Roland Daning, direktor nacionalne Asocijacije za alkoholna pića, objašnjava da bi izmena federalnog zakona umanjila ulogu kontrole proizvoda i redukovala prihode provincijskog budžeta, koje alkohol značajno uvećava. Mark Hiken, advokat iz agencije Vintidž lo grup, smatra da bi zakon trebalo promeniti, budući da je odavno prestalo krijumčarenje alkohola, koje je bilo glavni razlog za uvođenje ovog zakona. Sada ga tela za trgovinu alkoholnim pićima koriste za uzimanje para potrošačima i za potpunu kontrolu tržišta. Hiken predlaže da se zakon izmeni tako da se omogući direktna isporuka vina iz vinarija potrošačima, s tim da bi ostala obaveza plaćanja lokalnih taksi.

Vikiliks priča o Lorin Harper

Vikiliks je do sada otkrio mnoge stvari koje su se dešavale iza kulisa međunarodne političke scene. Jedna od retkih lepih Vikiliks priča odnosi se na kanadsku prvu damu Lorin Harper i dolazi iz američke ambasade u Otavi. U poruci poslatoj Vašingtonu 2009. godine, Teri Briz, drugi čovek ambasade, konstatuje da je gospođa Harper otvorena, ljubazna osoba slobodnog duha i sa izraženim šarmom, koja je zaslužna za mekši politički imidž svog supruga, premijera Stivena Harpera. Briz naglašava da gospođa Harper veoma znalački privlači pažnju i uveren je, kao i mnogi drugi, da se lakše i bolje od svog supruga snalazi pred nepoznatima i kamerama. Ta diplomatska poruka sadržala je i kratku biografiju Lorin Harper, sa detaljima koji govore da voli životinje, posebno mačke, i da uživa u vožnji svojim plavo-belim jamaha motorom, koji je kupila 2005. godine.

Uticaj supruga na imidž stranačkih lidera

Vikiliks je, verovatno ciljano, izabrao da neposredno pred izlazak Kanađana na birališta objavi delove američke diplomatske prepiske o kanadskim stranačkim liderima. Prepiska pokriva period od šest godina, sve do početka 2010. godine, i daje medijski prikaz ključnih političkih događaja u Kanadi iz ugla američkih zvaničnika, ali i od strane stranačkih insajdera. Izveštaj na deset strana do detalja opisuje stil rukovođenja premijera Stivena Harpera, u kome se on opisuje kao izvanredan politički strateg, čija reputacija je donekle poljuljana odlukom iz 2008. godine o ukidanju javnog finansiranja svih političkih stranaka. Isti dokument, sa samog početka 2009. godine, nagoveštava da je Harper nepoznanica za većinu Kanađana, uključujući i mnoge pripadnike Konzervativne stranke, u kojoj želi sve da drži pod kontrolom. Primećeno je da je Harper svaljivao krivicu na premijera Kvebeka Žana Šaresta što konzervativci u toj provinciji nisu imali parlamentarnu većinu. Što se tiče lidera Liberalne stranke, Majkla Ignatiefa, naglašava se da je on urbana osoba koja sa lakoćom koristi i engleski i francuski jezik, sa vezama u čitavom svetu pa i u Obaminoj administraciji, da ne sluša svoje savetnike, već samo svoju suprugu Žužanu. Tako makar misli bivši član njegove stranke Roko Rosi, koji je najavio da će se na provincijskim izborima u oktobru kandidovati na listi Progresivno konzervativne stranke. Rosi je takođe izjavio da Ignatief insistira da svaki njegov govor bude nov, a ne da ima jedan za sve prilike. O Džeku Lejtonu se, 2007. godine, govorilo kao o lideru koji je napokon uspeo da predstavi sebe i svoju stranku kao moćne i uticajne u Otavi, i da to može biti sasvim dovoljno za stranku koja je na margini, zadovoljna malim pobedama. Blok Kvebekva je 2009. godine okarakterisan kao dobro ušančena stranka koja ima ulogu da sprečava da liberali ili konzervativci ostvare većinske vlade. Upravo završeni izbori pokazali su da su se stvari uveliko promenile.

Harper kod generalnog guvernera Džonstona

Dva dana nakon održanih izbora na kojima je njegova stranka obezbedila većinu, Stiven Harper je otišao na ceremonijalni prijem kod generalnog guvernera Dejvida Džonstona, kako bi potvrdio da će njegova Konzervativna stranka formirati vladu. Harper je potvrdio da će ubrzo ponovo sazvati Parlament, mada nije precizirao datum. Očekuje se da do letnjeg odmora, koji počinje sredinom juna, bude predstavljen Krunski govor, kao i poslanici usvoje budžet. Budući da konzervativci imaju većinu, to će biti samo formalnost. Pre sazivanja Parlamenta, Harper bi trebalo da saopšti sastav nove vlade. Među ministrima će biti i novih imena, pošto je Kvebek ostao bez pet poslanika, od kojih su trojica bili ministri. Spekuliše se i da bi Maksim Bernije mogao da se vrati u vladu, nakon što je pre tri godine podneo ostavku posle ostavljanja poverljivih vladinih dokumenata u stanu svoje devojke.