REGION

Dodik ne odustaje od referenduma

Đukanović jedini kandidat za predsednika DPS-a

Vladu Hrvatske podržava 13,7 odsto birača

U slučaju sankcija OHR, Srbi izlaze iz institucija BiH

RS dat rok od nedelju dana da odustane od referendumab

Pravosuđe BiH problem, ali EU ne želi referendum

Procesuirati zločine nad Srbima od 1991. do 1995.

Dodik ne odustaje od referenduma

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik ponovio je juče da RS nema nameru da odustane od referenduma o Sudu i Tužilaštvu BiH, naglasivši da je odluka o tome zasnovana na Ustavu i zakonu. Dodik je za Prvi program Radio-Beograda izjavio da ne zna da li je i kakvu odluku Upravni odbor Saveta za primenu mira u BiH danas doneo na sastanku u sarajevu. Dodao je da je referendum "unutrašnje pitanje RS, a ne pitanje kojim treba da se bave strani ambasadori". Savet za sprovođenje mira (PIC) u BiH zasedao je juče u Sarajevu, ali nije saopšteno da li je na tom sastanku bilo reči o referendumu u RS. Sarajevski "Dnevni avaz" je, pozivajući se na diplomatske izvore, objavio da je visoki predstavnik Valentin Incko, na zahtev Evropske unije (EU), odložio poništenje odluke o raspisivanju referenduma u RS da bi vlasti RS imale još jednu priliku da same ponište odluku o referendumu. Dodik je za Radio Beograd ocenio da da bi eventualna odluka visokog predstavnika Valentina Incka da zabrani referundum u RS, "morala prvo da bude objavljena u Službenom glasniku RS da bi mogla da se primeni, što neće biti" učinjeno. On je kazao da bi se o tome raspravljalo i u parlamentu, ali je izrazio uverenje da "u ovoj situaciji nije toliko važno pitanje koliko sam čin održavanja referenduma". "Ovde se godinama bore protiv bilo kakvog referenduma. Sada su našli razlog da bi pitanje moglo da predstavlja problem, ali u suštini je referendum problem i način na koji bi ga RS sprovela i legalizovala svoje pravo da odgovara na mnoga druga pitanja koja se budu pojavljivala u budućnosti", rekao je Dodik. "Što se nas tiče odluka o referendumu je potpuno ustavno utemljena, zasnovana na zakonu o referendumu i najboljoj demokratskoj praksi... Pitanje koje je postavljeno je pitanje od vitalnog interesa za RS... Mi nemamo nameru da odustanemo i da povučemo tu odluku", rekao je predsednik RS. Američki ambasador u BiH Patrik Mun izjavio je u Banjaluci da je neodustajanje vlasti Republike Srpske (RS) od referenduma o Sudu i Tužilaštvu BiH stvorilo ozbiljnu situaciju koju treba rešavati. "U toku narednih dana i sedmica to će se razmatrati", kazao je Mun novinarima, dodavši da "treba sačekati i videti".

Đukanović jedini kandidat za predsednika DPS-a

Dosadašnji predsednik crnogorske vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS) Milo Đukanović jedini je kandidat za tu funkciju i u narednom, postkongresnom, periodu te stranke. Kandiduru Đukanovića potvrdilo je Predsedništvo DPS-a na sinoćnoj sednici, na kojoj je, takođe, predloženo da potpredsednici stranke budu, kao i do sada, Svetozar Marović, Filip Vujanović i Željko Šturanović, a da im se na toj funkciji, pridruži i sadašnji premijer Igor Lukšić. Kontres DPS-a zakazan je za 21. maj, a u susret tom skupu inovirani su program i statut partije, uz objašnjenje da će to obezbediti njenu pobedničku ulogu i u narednom periodu. DPS je nastala političkim preimenovanjem i programskom tranzicijom bivšeg Saveza komunista Crne Gore, a tokom dve decenije postojanja, DPS nikada nije bila u opoziciji. DPS se od 1997. godine, nakon unutrašnjeg rascepa, počela okretati programu obnove državnosti Crne Gore, a ta aktivnost je krunisana 21. maja 2006. godine, kada je Crna Gora, referendumomom, postala nezavisna država.

Vladu Hrvatske podržava 13,7 odsto birača

Vladu Hrvatske podržava samo 13,7 odsto ispitanika, dok tri četvrtine anketiranih ne podržava njenu politiku, pokazalo je redovno mesečno istraživanje agencije "Cro Demoskop". To je druga najmanja podrška Vladi zabeležena od početka ovog istraživanja 2004. godine. U najnovijem istraživanju vlada je dobila ocenu 1,89. Za najpozitivnijeg političara i dalje važi predsednik Ivo Josipović (43, 6 odsto ispitanih), a na drugom mestu je guverner Željko Rohatinski (13 odsto). Premijerka Jadranka Kosor je na četvrtom mestu, s podrškom od 4,6 odsto, a ispred nje je lider najjače opozicione Socijaldemokratske partije (SDP) Zoran Milanović, s 5,1 odsto glasova. Da su sada izbori, prema rezultatima istraživanja, SDP bi osvojio 29 odsto glasova, a vladajuća Hrvatska demokratska zajednica 18 odsto. Na nacionalnom nivou cenzus bi još prešla samo Hrvatska narodna stranka (5,9 odsto). I dalje je veliki broj neodlučnih i apstinenata, koji zajedno, prema istraživanju, čine oko 50 odsto ispitanih. Za više od 70 odsto ispitanih haška presuda generalima Anti Gotovini, Mladenu Markaču i Ivanu Čerkaku je najvažniji događaj tokom aprila.

U slučaju sankcija OHR, Srbi izlaze iz institucija BiH

Svi izabrani i imenovani funkcioneri iz Republike Srpske (RS) napustiće zajedničke organe, agencije i institucije BiH ukoliko visoki predstavnik Valentin Incko uvede sankcije protiv političara iz RS zbog odluke o referendumu, pišu banjalučke "Nezavisne novine". Prema toj informaciji, predviđeno je kompletno povlačenje srpskih kadrova i napuštanje institucija sve dok sankcije ne budu ukinute. To bi značilo da bi institucije BiH napustili srpski član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović, predsedavajući Saveta ministara BiH Nikola Špirić, srpski ministri u Savetu ministara, svi srpski zamenici ministara u Savetu ministara, kao i srpski članovi Suda BiH. List navodi da bi pozicije napustili i srpski poslanici u Parlamentarnoj skupštini BiH, Domu naroda BiH, kao i srpski rukovodioci svih državnih agencija. Predsednik RS Milorad Dodik nedavno je izjavio da RS "ima odgovor na eventualne sankcije", ali nije iznosio detalje o planiranim merama. Visoki predstavnik Valentin Incko juče je poručio da će poništiti odluku o referendumu o Sudu i Tužilaštvu BiH, ako to ne učini sam parlament RS. "Referendum nije sporan ukoliko je iz nadležnosti opštine ili entiteta. Međutim, referendum, koji u RS nameravaju da sprovedu iz nadležnosti je države, i to ne može", kazao je Incko za Radio-televiziju RS (RT RS). "Po povratku iz Amerike videću da li je odluka o referendumu povučena. Čekamo da vidimo šta će uraditi vlasti RS. Ako ne povuku odluku o referendumu, mi ćemo to učiniti umesto njih", kazao je visoki predstavnik. Incko je istakao da su s tim upoznati predsednik RS Milorad Dodik i predsednik Skupštine RS Igor Radojičić. Incko je dodao da na sednici Saveta za sprovođenje mira u BiH, održanoj u Sarajevu, nije bilo reči o sankcijama prema RS.

RS dat rok od nedelju dana da odustane od referenduma

Republici Srpskoj (RS) dat je rok od nedelju dana da odustane od referenduma o radu Suda i Tužilaštva BiH, javila je agencija AP pozivajući se na izjavu turskog ambasadora koji je učestvovao na sastanku Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira u Sarajevu. Rok od nedelju dana za odustajanje od održavanja referenduma u RS počeo je da teče u sredu, rekao je agenciji AP turski izaslanik Vefahan Odžak. Savet za sprovođenje mira u BiH održao je juče u Sarajevu sastanak na nivou ambasadora, na kojem je trebalo da se raspravljao olduci Skupštine RS da raspiše referendum o radu Tužilaštva i Suda BiH, ali ishod sastanka nije saopšten. Visoki predstavnik Valentin Incko ranije je rekao da je moguće očekivati donošenje odluke o poništavanju referenduma, ali nije precizirao da li bi mogle biti izrečene i sankcije nekim zvaničnicima RS. Sarajevski "Dnevni avaz" je, pozivajući se na diplomatske izvore, danas objavio da je visoki predstavnik Valentin Incko, na zahtev Evropske unije, odložio poništenje odluke o raspisivanju referenduma u RS da bi vlasti RS imale još jednu priliku da same ponište odluku o referendumu. Predsednik RS Milorad Dodik izjavio je danas za Radio Beograd 1 da ne zna da li je i kakvu odluku Upravni odbor Saveta za primenu mira u BiH doneo na sastanku u Sarajevu, ponovivši da RS nema nameru da odustane od referenduma jer je to "unutrašnje pitanje RS, a ne pitanje kojim treba da se bave strani ambasadori".

Pravosuđe BiH problem, ali EU ne želi referendum

Predsednik parlamenta Republike Srpske Igor Radojičić ocenio je u Briselu da su vlasti RS uspele da i na međunarodnoj ravni otvore pitanje delovanja pravosuđa u Bosni i Hercegovini. Radojičić je, međutim, rekao i da u Evropskoj uniji nema razumevanja za sazivanje referenduma u RS o tom problemu i ocenio da ne treba isključiti i neku akciju međunarodne zajednice iako je za RS to "neosnovano". Posle dvodnevnih razgovora sa zvaničnicima Evropske unije, on je agenciji Beta izjavio da je raspisivanjem referenduma u RS na "dramatičan način" otvorena rasprava o neefikasnosti i pristrasnosti državnog Suda i Tužilaštva BiH. "To je nešto što ranije nije uspevalo da se shvati kao ozbiljno", ukazao je predsednik Narodne skupštine RS. Na pitanje da li se može razumeti da će visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Valentin Incko zaista primenti svoja ovlašćenja i proglasiti nevažećom odluku parlamenta RS o sazivanju referenduma, Radojičić je odgovorio da je teško spekulisati o tome. On je naglasio da to zavisi od dodatnih konsultacija Incka i američkog ambasadora u BiH s vođstvom u Banjaluci. Radojičić je razgovarao s evropskim komesarom Štefanom Fileom i drugim visokim funkcionerima u Briselu, istakavši da sagovornici u EU shvataju da postoje problemi. Zvaničnici EU su bili "spremni da čuju argumente Republike Srpske o nevoljama u delovanju Suda i Tužilaštva BiH i u sistemu pravosuđa uopšte koji je činjenički nametnut i vođen od međunarodne zajednice pre desetak godina", kazao je on. "Dijalog je i po našem i po njihovom mišljenju put za rešenje problema, ali naravno dijalog moraju da prihvate i međunarodna zajednice i Evropska unija, pre svega, kad reč o problemima pravosuđa", stavio je do znanja čelnik RS. A to se, po njegovim rečima, "odnosi i na partnere u BiH koji, čini mi se, ni ne žele da razgovaraju o problemima u pravosuđu, jer im očigledno odgovara postojeći sistem". "Vlasti RS su upozoravale na pristrasnost i neefikasnost u suđenjima za ratne zločine, na retroaktivnu primenu krivičnog zakona, na izostanak merila pri preuzimanju predmeta od nižih sudova", rekao je Radohičić. Radojičić je ponovo sagovornicima u EU ukazao na te nevolje i naglasio da su argumenti RS pažljivo saslušani. "Ono oko čega nemamo saglasnost je pitanje referenduma i to se odnosi na sve zvaničnike u EU s kojima smo razgovarali. Referendum je za njih neprihvatljiva metodologija koja ne vodi rešenju problema", kazao je on. Evropska unija, objasnio je, ima standardne postupke i može da vodi strategijski dijalog u pravosuđu. "Ali je to dugotrajan posao, analiza zakonodavstva, prakse, utvrđivanje stavova svih strana u BiH, utvrđivanje preporuka i konačno usvajanje u organima svih vlasti u zemlji", ukazao je Radojičić, rekavši da je nužno postići rezultate u kraćem roku. "Mogu reći da oko toga ovog časa nemamo nekog dogovora, niti obostrane želje ili volje za dijalog da bi se uspostavila jedna normalna situacija koja ne vodi ka sukobljavanju", rekao je predsednik parlamenta RS. "Ima", podvukao je on, "mnogo konačnih razlika oko referenduma, mi smo u RS odluku o tome doneli i sat otkucava. Dok je međunarodna zajednica, čuli smo i u EU, spremna da koristi sve svoje mehanizme u neodobravanju te odluke, uključujući mehanizme koje usvojila EU". Radojičić je saopštio da je sa zvaničnicima u EU bilo reči i o formiranju organa vlasti BiH posle oktobarskih izbora i da su evropski sagovornici izrazili opšte nezadovoljstvo zbog toga kako se taj proces odvija. Objektivan problem je prevashodno u Federaciji BiH, a Republika Srpska je svoje vlasti formirala i izabrala svoje predstavnike za državni nivo, istakao je čelnik parlamenta RS. Radojičić je predočio da su institucije EU utvrdile svoje nove politike čiji je cilj "više Evropske unije u BiH, a to znači preuzimanje vođstva u međunarodnoj zajednici pri rešavanja pitanja u BiH". "Za taj pristup i te nove politike je EU potreban i parlament i Savet ministara BiH i optimalna atmosfera za saradnju, u sklopu koje bi se utvrdili prioriteti koji bi BiH vodili ka statusu kandidata za članstvo u EU", objasnio je Radojičić. Čelnik RS je u protekla dva dana u Briselu razgovarao i sa direktorom za proširenje u Evropskoj komisiji Stefanom Saninom i drugim zvaničnicima EK i Saveta ministara EU, poslanicima Evropskog parlamenta, kao i sa Miroslavom Lajčakom i Robertom Kuperom, saradnicima visoke predstavnice EU Ketrin Ešton.

Procesuirati zločine nad Srbima od 1991. do 1995.

Šef Dokumentaciono-informacionog centra Veritas Savo Štrbac izjavio je da je presuda hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču zapravo zahtev međunarodne zajednice sudovima u regionu, a posebno u Hrvatskoj, da procesuiraju i ostale zločine nad Srbima od 1991. do 1995. godine. On je rekao da je do sada bilo "samo nekih pokušaja u Hrvatskoj" da se procesuiraju odgovorni za zločine tokom vojne akcije u zapadnoj Slavoniji "Bljesak" 1995, navodeći da je 2006. godine bila podneta krivična prijava protiv hrvatskog generala Mladena Kruljca, ali da je odbijena. Štrbac je rekao da je MUP Republike Srpske (RS) za zločine tokom "Bljeska" podneo krivičnu prijavu Odeljenju za ratne zločine Tužilaštva BiH, koja je još u fazi analize. "Posle identifikacije i sahrane sedam članova porodice Vuković iz sela Medari, koje je najviše stradalo u 'Bljesku', gde je bilo najmanje 23 ubijena i masakrirana meštanina, Tužilaštvo Srbije za ratne zločline otvorilo je predkrivični postupak i počeli su sada ozbiljno da rade na tom predmetu", kazao je direktor Veritasa posle obeležavanja godišnjice stradanja Srba u zapadnoj Slavoniji tokom akcije "Bljesak" u maju 1995. Štrbac je dalje ocenio da "zločini nad Srbima u Hrvatskoj traju i danas" i da je još na snazi etničko čišćenje Srba u toj zemlji, navodeći da je, prema zvaničnim podacima Statističkog zavoda Hrvatske, od 2002. godine do danas duplo više Srba napustilo Hrvatsku nego što ih se vratilo u tu zemlju. On smatra da će rezultat nedavnog popisa stanovništva u Hrvatskoj biti "poražavajući" i da će biti onakav kakav je projektovao Franjo Tuđman pre nego što je krenuo u etničko čišćenje Srba iz Hrvatske, odnosno na granici od tri odsto. Prema podacima Dokumentaciono-informacionog centra Veritas, u akciji "Bljesak" hrvatskih oružanih snaga 1. i 2. maja 1995. godine ubijeno je i nestalo 283 osoba srpske nacionalnosti, od čega 57 žena i devetoro dece do 14 godina. Iz zapadne Slavonije tada je proterano oko 15.000 Srba.