SRBIJA

Dijaspora uložila u Srbiju 550 miliona dolara

Europol: Albanski kriminal finansira grupe bivše OVK

Poslanici u Srbiji podeljeni oko referenduma u RS

Srbija 72. po slobodi medija

Javni beležnici, notari, od juna 2012. godine

Beogradski aerodrom u aprilu uslužio rekordan broj putnika

Prošle zime više gostiju na Kopaoniku

Dijaspora uložila u Srbiju 550 miliona dolara

Ministar vera i dijaspore Srbije Srđan Srećković izjavio je da je od 2000. do danas dijaspora direktno investirala u srpsku ekonomiju 550 miliona dolara i osnivanjem malih i srednjih preduzeća zaposlila oko 25.000 ljudi. "Investitori iz dijaspore mogu doprineti oporavku domaće privrede i novom investicionom ciklusu, ali uz uslov da se domaći ekonomski sistem ne razlikuje od onih u rzvijenom svetu u kome su navikli da posluju", kazao je Srećković, navodi se u saopštenju njegovog Ministarstva. On je istakao da današnja Srbija ne poziva dijasporu na stari kvazipatriotski i demagoški način da pomaže matici, već da ulažući u profitabilne projekte zarađuju, a pri tome zapošljavaju domaću radnu snagu i doprinose rastu društvenog proizvoda. Kako se dodaje, prema evidenciji Svetske banke, prihodi Srbije od deviznih doznaka dijaspore od 2000. do 2010. godine iznosili su 42,96 milijardi dolara, što je dvostruko više nego što je dobijeno od direktnih stranih ulaganja. Srbija je prema zvaničnim podacima Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), u prvoj deceniji ovog veka privukla 21,15 milijardi dolara direktnih stranih investicija. Srećković je istakao da su "dosadašnja ulaganja dijaspore bila dragocena", pogotovo u uslovima krize kada se bori za svako radno mesto i očuvanje standarda građana, ali je dodao da su "mogućnosti mnogo veće". "Dijaspora sa svojim ekonomskim potencijalom i kontaktima koje ima u poslovnom svetu je pravi promoter Srbije kao dobrog mesta za investiranje i dragocen je saradnik države u lobiranju za naše ekonomske interese. Njen uticaj će sve više rasti", smatra Srećković. Prema njegovoj oceni, spora i nedovoljno ažurna administracija je najveća prepreka u privlačenju svih investitora, pa i onih poreklom iz Srbije, za koje je ključna reč poverenje koje se polako i mukotrpno ponovo vraća. Srećković je kazao da je Ministarstvo vera i dijaspore izradilo je elektronski katalog za ulagače iz dijaspore sa ponudom 193 konkretna investiciona projekta iz 68 opština i gradova, što je prvi put da je neki državni organ objedinio na jednom mestu mnogo konkretnih i razrađenih investicionih projekata. Kako je precizirao, država nudi sve potrebne informacije i kontakte u lokalnoj samoupravi. Najviše projekata, 40,6 odsto, nudi se za ulaganja u turizmu, 20,3 odsto u industrijske zone, 18,7 procenata u infrastrukturu. Srećković je naglasio da će Ministarstvo vera i dijaspore nastaviti da obaveštava ljude iz dijaspore o mogućnostima ulaganja i privređivanja u Srbiji, dodavši da je svaki pojedinačni investitor važan i da će se ministarstvo svakome neposredno obraćati s namerom da se što sbrže ostvaruju ideje i projekti. Ministar vera i dijaspore naveo je da očekuje da će ekonomska diplomatija, usmerena na sve potencijalne ulagače, veoma brzo postati jedan od ključnih elemenata državne politike Srbije.

Europol: Albanski kriminal finansira grupe bivše OVK

Evropska policijska agencija Europol je obelodanila da albanski organizovani kriminal deo sredstava "daje kao potporu organizacijama bivše Oslobodilačke vojske Kosova". "Albansko-govoreće grupe unutar EU su uključene u šverc kokaina, heroina, veštačkih droga i marihuane", dodaje se u dokumentu "Ocena opasnosti od organizovanog kriminala" u Evropskoj uniji. U dokumentu se naglašava da albanske i litvanske grupe organizovanog kriminala raspolažu najvećim sredstvima u Evropi, kao i da su uspele da pod nadzor stave nove sektore kriminalnog biznisa, čime su pojačale sposobnost prilagođavanja u ekonomskoj krizi. U "Oceni opasnosti od organizovanog kriminala" u EU, koju je objavila policijska agencija EU, ukazuje se da postoji "Balkanska osovina" organizovanog kriminala u Evropi i da se avganistanski heroin i kokain iz Latinske Amerine preko tog područja rasturaju u EU, poglavito preko Zapadnog Balkana. Kao primer se navodi da "kontejnerske pošiljke koje stižu preko jugozapadnog, severozapadnog i južnog kriminalnog središta, bivaju potom istovarene u crnogorskim lukama, a potom se upućuju na tržište unutar EU". "Višenacionalne grupe okupljene na etničkoj osnovi su posebno koncentrisane na području Kosova, BJR Makedoniji i Albaniji", ukazuje se u izveštaju Europola, uz opasku da je "došlo do značajnog porasta uključenosti građana BJR Makedonije u šverc heroina i kokaina". Europol podvlači da kriminalne organizacije u Evropi sve više menjaju strukture, načine i polja delovanja, uključujući promet falsifikovanim proizvodima, prevare kreditnim karticama, zahvaljujući i sve proširenijoj zloupotrebi interneta. Sve je širi njihov upliv u kriminal vezan za visoke tehnologije, sajber-kriminal, audiovizuelnu pirateriju, pedofiliju, proizvodnju veštačkih droga, trgovinu ljudima, ilegalnu imigraciju i pranje novca. Europol je utvrdio da u Evropi deluje pet "središta" organizovanog kriminala, a za "jugoistočno središte" navodi da obuhvata područje Balkana i Crnog mora, gde "albansko-govoreće, turske i kriminalne grupe iz bivšeg Sovjetskog Saveza nastoje da prošire svoje interese unutar EU". Te grupe, stoji u dokumentu, "mogu iskoristiti mogući ulazak Bugarske i Rumunije u Šengen zonu, kao i nedavno ukidanje viza za Zapadni Balkan i takvu perspektivu za Ukrajinu i Moldaviju". U proizvodnji i rasturanju droge unutar EU su ključne grupe u Zapadnoj Africi, litvanske, albanske grupe i "vanzakonske motorciklističke grupe", sve više se krijumčarenje odnosi na više vrsta droga, a grupe s više novca ulažu u legalne poslove da bi olakšale svoje kriminalne radnje i stekle veći profit. U porastu je, navodi Europol, korišćenje pripadnika zajednice Roma za rasturanje droga na najnižoj ravni, a najveći deo avganistanskog heroina se švercuje u Evropu preko Turske i Balkana. "Balkanski putevi heroina idu kroz Grčku preko Jadrana, a kroz Bugarsku i Rumuniju u Srednju Evropu, odnosno ulaze na Zapadni Balkan, koji je godinama ključno tranzitno odredište", ukazuje evropska policijska agencija. "Albanija, BJR Makedonija i Kosovo su posebno važna područja gde se skladišti i vrši ponovno pakovanje heroina", navodi se. "Oblast Kosova je i baza albansko-govorećih grupa koje su uključene u šverc u EU, a Mađarska je postala bitan tranzitni koridor za heroin zato što tamo idu pravci organizovanog kriminala sa Balkana i Crnog mora". "Turske i albansko-govoreće grupe kriminalaca su najviše zastupljene u švercu heroina u i unutar Evropske unije". Latinskoamerički kokain u Evropu stiže prevashodno preko Španije i Portugalije, a isto kao i droga iz Zapadne Afrike, dalje se krijumčari preko Balkana i Crnog mora, navodi Europol. "Kriminalci sa Zapadnog Balkana su uspostavili operacione baze u Latinskoj Americi, čime su u najvećoj meri povećali profit jer kokain uzimaju od proizvođača", dodaje se. Europol izražava posebnu zabrinutost zbog toga što grupe organizovanog kriminala sa Zapadnog Balkana uspevaju da u Češkoj proizvode veštačku drogu metamfetamin. U porastu je, dodaje se, i lokalna, evropska proizvodnja marihuane, pri čemu "albanske grupe organizovanog kriminala igraju bitnu ulogu u doturanju te droge u Jugoistočnoj Evropi". Kako se dodaje u dokumentu Europola, "kanabis proizveden u Albaniji i na Kosovu se rastura u Grčkoj, Italiji, Sloveniji, Mađarskoj, a krijumčari se i u Tursku, gde se trampi za heroin", dok se kanabis iz Avganistana, Pakistana i Indije već odavno preko Zapadnog Balkana krijumčari u EU.

Poslanici u Srbiji podeljeni oko referenduma u RS

Poslanici Skupštine Srbije različito su danas komentarisali najavljeno raspisivanje referenduma u Republici Srpskoj (RS) o Sudu i Tužilaštvu BiH. Šef poslaničke grupe SPS-JS Branko Ružić rekao je novinarima da je referendum unutrašnje pitanje RS i dodao da ne može da daje ocene da li je raspisivanje referenduma u skladu sa zakonom ili ne. On je naveo da se ta inicijativa bazira na demokratskom pravu naroda. "Ako to (raspisivanje referenduma) može dovesti do destabilizacije (BIH), onda postoji problem poštovanja demokratskog prava svih građana, pa i građana Republike Srpske", ukazao je Ružić. Lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković rekao je da nije vreme za raspisivanje referenduma i da takva odluka može da pokvari odnose u međunarodnoj zajednici. "Ovo nije pravi momenat za referendum, budući da Srbija pomaže Republici Srpskoj i da (Srbija) do kraja godine treba da stekne status kandidata (za prijem u EU)", kazao je Marković novinarima. Poslanik Liberalno-demokratske partije Bojan Đurić rekao je da je stanje u BiH posledica nefunkcionisanja države u okviru koji je postavljen pre 15 godina. On je naveo da je stav Srbije važan jer bi "trebalo da doprinese da BiH postane funkcionalna, da svi narodi i entiteti nemaju osećaj prikraćenosti za prava, i da ide prema evroatlanskim integracijama što je jedini način da svima u Bosni i Hercegovini bude bolje". Lider Nove Srbije Velimir Ilić rekao je novinarima da ta stranka podržava inicijativu Skupštine RS i naglasio da bi bilo kakvo odstupanje od te odluke predstavljalo omalovažavanje RS i njene vlade. "Neshvatljivo je zbog čega neko sa strane toliko želi da nametne svoj uticaj i da skupštinske odluke ignoriše i poništi. Dejtonski sporazum jasno je definisao položaj RS i do sada se ni jednim potezom nije izašlo iz tog okvira", naveo je Ilić. Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Dragan Todorović takođe je podržao odluku Skupštine RS i rekao da veruje da će predsednik RS Milorad Dodik ostati pri odluci o održavanju referenduma.

Srbija 72. po slobodi medija

Srbija je i dalje zemlja sa delimično slobodnim medijima i nalazi se na 72. mestu u godišnjem izveštaju o slobodi medija američke nevladine organizacije Fridom haus, u kome se navodi da najmanji broj ljudi u protekih deset godina ima pristup slobodnim medijima. U izveštaju "Sloboda medija 2011: Globalno istraživanje nezavisnosti medija", koji analizira 196 zemalja i odnosi se na 2010. godinu, utvrđeno je da samo 15 odsto stanovništva sveta živi u zemljama koje imaju slobodne medije, 42 odsto imaju delimično slobodne medije, a 43 odsto živi u zemljama sa neslobodnim medijima. Fridom haus daje zemljama ukupnu ocenu od nula za najbolje do 100 za najgore, na osnovu 23 metodološka pitanja i 109 pokazatelja. Mediji su slobodni u zemljama ocenjenim od nula do 30, delimično su slobodni u onim koje su u izveštaju Fridom hausa dobile ocene od 31 do 60, dok su zemlje ocenjene od 61 do 100 svrstane među neslobodne. Prema godišnjem izveštaju, mediji su slobodni u 68 od 196 analiziranih zemalja, delimično slobodni u 65, a neslobodni u 63 zemlje. U delu izveštaja posvećenom srednjoj i istočnoj Evropi i području bivšeg Sovjetskog Saveza navodi se da je stanje medijskih sloboda ukupno ostalo nepromenjeno. Na području bivše Jugoslavije najbolje je rangirana Slovenija koja je jedina u grupi zemalja sa "slobodnim medijima" i nalazi se na 48. mestu sa rejtingom 25. Srbija se nalazi među delimično slobodnim zemljama, na 72. mestu sa rejtingom 33, Crna Gora se nalazi na 80. mestu sa rejtingom 37, dok je Hrvatska 85. sa rejtingom 41. Makedonija i BiH dele 96. mesto sa ukupnom ocenom 48, Albanija je 102. sa rejtingom 50, dok je Kosovo na 104. mestu s rejtingom 51. Vrh svetske liste u pogledu slobode medija i ove godine zauzimaju skandinavske zemlje na čelu s Finskom i ocenom 10, kao i Norveškom i Švedskom s ocenom 11. Među 10 najgore rangiranih zemalja su Belorusija, Burma, Kuba, Ekvatorijalna Gvineja, Iran, Libija, Turkmenistan i Uzbekistan, a na poslednjem mestu je Severna Koreja sa ocenom 97. SAD su na 17. mestu s rejtingom 17, Rusija je na 173. sa ocenom 81, a Kina je na 184. mestu sa ukupnom ocenom 85. Među "delimično slobodnim" zemljama su i tri članice EU - Italija, Bugarska i Rumunija.

Javni beležnici, notari, od juna 2012. godine

U Srbiji će od jula 2012. godine biti uvedeni notari, odnosno javni beležnici, kao nova pravosudna profesija koja će preuzeti poslove za koje nije neophodno vođenje sudskog postupka, utvrđeno je Zakonom o javnom beležništvu koji je donela Skupština Srbije. Kako je utvrđeno zakonom, beležnici će moći da overavaju i sastavljaju testamente i druge izjave volje, izdaju isprave i daju njihove prepise. Notari će moći da overavaju potpise, kao i autentičnost prepisa, prevoda ili izvoda, da čuvaju originale isprava i drugih poverenih dokumenata, novca ili drugih vrednosti, javno potvrđuju činjenice i daju strankama savete. Kako je navedeno u zakonu, služba notara doprineće pravnoj sigurnosti u prometu i rasterećenju sudova i organa uprave, a građanima i preduzećima omogućiti da brže i jednostavnije ostvaruju svoja prava. Usvajanje zakona, kako je naveo predlagač, predstavlja nastavak reforme pravosuđa i obavezu iz stragegije o pravosudnoj reformi koju je u maju 2006. usvojila Skupština Srbije. Zakon utvrđuje i disciplinske odgovornosti notara, njihov položaj i delatnost, način udruživanja i obaveze, organizaciju, način imenovanja, način rada javnog beležnika i njegove kancelarije. Javno beležništvo je, po zakonu, služba od javnog poverenja, a javni beležnik je stručnjak iz oblasti prava koga imenuje ministar pravde. Zvanje javnog beležnika nespojivo je sa obavljanjem advokature, bilo kog drugog plaćenog zanimanja, odnosno funkcije, kao i poslova koji nisu u skladu sa ugledom, nezavisnošću, samostalnošću i javnim poverenjem javnog beležništva. Notarima je zabranjeno da učestvuju u aktivnostima političkih stranaka i da budu član njihovih organa. Propisana je odgovornost javnog beležnika za štetu koju prouzrokuje u obavljanju svoje delatnosti, kao i obavezno osiguranje od profesionalne odgovornosti. Predviđeno je da devet meseci od stupanja zakona na snagu resorno ministarstvo raspiše konkurs za popunjavanje prvih 100 javnobeležničkih mesta, dok će njihov privremeni broj biti određen u roku od tri meseca. U roku od šest meseci od stupanja zakona na snagu, Ministarstvo pravde objaviće javni poziv za polaganje javnobeležničkog ispita. Prvih 100 beležničkih mesta biće određeno na osnovu kiterijuma teritorije osnovnih sudova, uz povećani broj u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, a preostali broj notara biće imenovan najkasnije godinu dana od dana održavanja osnivačke skupštine Komore. Do formiranja Komore javnih beležnika postupak izbora notara sprovodiće konkursna komisija koju će imenovati ministar pravde u roku od tri meseca od stupanja na snagu zakona. Broj notara određuje ministar, ali na osnovu procene Komore javnih beležnika. Predviđeno je da se na područjima sa većom gustinom naseljenosti i intenzivnijom privredom, na svakih 25.000 stanovnika odredi po jedno notarsko mesto. Za posao javnog beležnika moći će da konkurišu diplomirani pravnici sa dve godine iskustva u toj službi ili u pravosuđu, odnosno sa trogodišnjim radnim iskustvom u drugim službama.

Beogradski aerodrom u aprilu uslužio rekordan broj putnika

Beogradski aerodrom "Nikola Tesla" objavio je da je u aprilu uslužio rekordnih 240.000 putnika, što je za oko 67.000 putnika više nego u istom mesecu prošle godine. Kako se ističe u saopštenju, broj putnika koji su u aprilu ove godine koristili usluge beogradskog aerodroma je za 25 odsto veći od do sada najuspešnijeg rezultata koji je ostvaren aprila 2008. godine. Navodi se da je najviše putnika registrovano na linijama za Cirih - 20.086, Podgoricu - 18.506 i Beč - 18.117. "S obzirom da je početkom maja meseca nastavljen izuzetan porast prometa, otvara se mogućnost da beogradski aerodrom još jednom ove godine snizi cene usluga koje pruža aviokompanijama", navodi se u saopštenju. U prva tri meseca 2011. Aerodrom "Nikola Tesla" uslužio je 530.000 putnika, što je za oko 15 odsto više nego u istom periodu 2010. Prema rečima generalnog direktora beogradske vazdušne luke Velimira Radosavljevića, protekla godina je sa 2,24 milijarde dinara profita za beogradski aerodrom bila do sada najuspešnija u poslovnom smislu, a početak 2011. godine je nagovestio još bolje rezultate.

Prošle zime više gostiju na Kopaoniku

Popunjenost smeštajnih kapaciteta na Kopaoniku u protekloj zimskoj sezoni bila je dobra i ostvareno je za 30 odsto više noćenja nego prethodne sezone, rečeno je na predstavljanju turističke ponude Nacionalnog parka Kopaonik. Na konferenciji za novinare, predstavnik Turističke organizacije Raška Dejan Koturanović rekao je da je protekla zima na Kopaoniku bila prva od 2007. godine u kojoj je zabeležen rast broja noćenja. On je kazao da je popunjenost smeštajnih kapaciteta na Kopaoniku u letnjem periodu svega 15 do 20 odsto što je ocenio kao zabrinjavajuće. Zimska sezona na Kopaoniku završena je 24. aprila. Predstavnica Grupe MK Svetlana Petrović kazala je da je u hotelima MK Mauntain rizort na Kopaoniku tokom zimske sezone ostvareno 70.000 noćenja ili za 30 odsto više nego prethodne sezone, pošto su cene bile smanjene i do 35 odsto. Ona je dodala da je popunjenost kapaciteta u hotelima MK Mauntain rizort tokom proteklih praznika bila viša od 70 odsto. Petrović je najavila da će letos turistima na Kopaoniku biti ponuđeni rafting, paraglajding, kampovi za decu, košarkaški kampovi, škole tenisa, stranih jezika. Nacionalni park Kopaonik zaštićen je 1981. godine na površini od 11.810 hektara oko koje je zaštitna zona površine od 19.985 hektara. Pod posebnom zaštitom Nacionalnog parka je 698 hektara - izdvojenih u 11 rezervata prirode i 26 prirodnih spomenika, 12 geomorfoloških, šest geoloških, osam hidroloških i 15 objekata svrstanih u nepokretna kulturna dobra. U Nacionalnom parku pronađeno je preko 1.600 vrsta biljaka, više od 170 vrsta ptica i 39 vrsta sisara.