SVET

Od bogatog Saudijca do teroriste

Bin Ladena likvidirao tim Mornaričkih foka

Predsedniku Klausu građani šalju penkala

Zemlja će uskoro imati sedam milijardi stanovnika

Opada broj televizora u SAD, sve više interneta

UN traži objavljivanje činjenica o ubistvu Bin Ladena

U Švajcarskoj otkriven novac Gadafija, Mubaraka, Ben Alija

NATO ubio Gadafijevog sina i troje dece

Od bogatog Saudijca do teroriste

Šef terorističke mreže Al Kaida, 54-godišnji Osama bin Laden pripadao je jednoj od najbogatijih porodica Saudijske Arabije, ali je napustio domovinu u potrazi za revolucijom, otkrio put fanatizma, inspirisao ubilačku organizaciju koja je terorisala čitav Zapad i završio kao najtraženiji čovek na svetu. Rođen je 10. marta 1957. godine. Postao je poznat kao najpobožniji sin bogatog oca koji je imao čak 54 dece. Put ka militantnom islamu počeo je kao tinejdžer 1970-ih kada se pridružio fundamentalističkom pokretu koji se tada širio Saudijskom Arabijom. Bio je zagriženi čitalac islamske literature i slušao propovedi u Meki. Vižljast, visok (183 centimetra) i sa bradom, pridružio se 1980-ih avganistanskom ratu protiv sovjetske invazije i stekao reputaciju hrabrog i sposobnog komandanta. Izgradnji dobrog imidža među borcima mudžahedinima sigurno je, ukazuje AP, doprineo pristup finansijskim sredstvima njegove porodice koja se bavila građevinom. U tom vreme, interesi Bin Ladena poklapali su se sa američkim, jer su SAD novcem i oružjem podržavale "sveti rat" protiv snaga SSSR-a. Kada se vratio kući u Saudijsku Arabiju, dočekan je pohvalama i donacijama i bio je tražen kao govornik u džamijama i kućama. Nije bilo potrebno mnogo vremena da se njegovi ciljevi raziđu sa onim koje imaju njegovi bivši američki podržavaoci, ukazuje AP. "Kada kupimo američku robu, mi smo saučesnici u ubijanju Palestinaca", rekao je on tih dana u jednom govoru koji je snimljen an kasetu. Ključni trenutak u njegovom životu došao je 1990, kada su se američke trupe iskrcale na tlo Saudijske Arabije kako bi proterale iračke snage iz Kuvajta. On je pokušao da ubedi vladu da ne dozvoli dolazak nemuslimanskih vojski u zemlju, ali se saudijsko rukovodstvo okrenulo SAD kako bi zaštitilo svoje obilne rezerve nafte. Bin Laden je nastavio da kritikuje saudijsko rukovodstvo zbog čega mu je oduzeto državljanstvo Saudijske Arabije. Nekadašnji šef saudijske obaveštajne službe, princ Turki, rekao je da se Bin Laden u to vreme izmenio iz mirnog, miroljubivog i blagog čoveka u nekog ko veruje da može da okupi i komanduje vojskom koja će osloboditi Kuvajt. "Njegovo ponašanje u to vreme nije ostavljalo sumnji da će postati upravo ono što jeste", rekao je Turki za američke medije krajem 2001. Nakon što je proteran iz Saudijske Arabije, potražio je utočište u Sudanu. Sudanske vlasti su prihvatile američke zahtev i 1996. godine ponudile da izruče Bin Ladena Saudijskoj Arabiji ali njegova domovina je odbila, bojeći se da bi suđenje njemu destabilizovalo zemlju. Vratio se u Avganistan, uz dozvolu vlasti, gde je počeo sa Al Kaidom pripremu za sveti rat koji ga je pretvorio u američkog neprijatelja broj jedan. Lider avganistanskih talibana Mula Muhamed Omar pozvao je Bin Ladena u južni Kandahar i tokom vremena i uz značajne finansijske donacije izolovanim talibanima, Bin Laden je postao zavistan od verske milicije. U Avganistanu, on bi ustajao rano za jutarnju molitvu i potom doručkovao jednostavno - hleb i sir. Pažljivo je pratio svetske događaje. Skoro svakodnevno je sa svojim ljudima - Egipćanima, Jemencima, Saudijcima i drugima, vežbao napade, bacanje eksploziva i pucanje. Omiljeni hobi bio mu je jahanje, a voleo je i da igra ulogu tradicionalnog iscelitelja koji je često prepisivao medi i trave za prehladu i druge bolesti. U Avganistanu su ga često pratile njegove četiri žene. Procenjuje se da je imao 23 dece. Prvi napad koji je Al Kaida izvela nakon njegovog povratka u Avagnistan bio je napad na ambsadade SAD u Keniji i Tanzaniji u avgustu 1998, kada je poginulo 224 ljudi, među kojima su većina bili Afrikanci. Nekoliko dana kasnije, Bin Laden je izbegao napad krstarećom raketom na jedan od kampova za obuku u Avganistanu koji su SAD izvela u znak odmazde. Veruje se da je Bin Laden neposredno pre napda napustio kamp na koji je potom palo 70 "tomahavka". Od 11. septembra 2001, stalno je bio za korak ispred potrage koja se ocejuje najvećom koja je u istoriji vođena za jednim čovekom. Kada su talibani postali meta američkih bombardovanja, Bin Laden je pobegao u planinske delove koji razdvajaju Pakistan i Avganistan i putem video poruka a potom audio zapisima pretio novim krvoprolićima. Tokom poslednje decenije i on i "broj dva" Al Kaide, Ajman al-Zavahiri redovno su to činili. Američki pokušaji da ga uhvate bili su brojni i neki za dlaku i uspešni. Sve to vreme Bin Laden je ponavljao da je spreman da umre u borbi da otera Izraelce iz Jerusalima i Amerikance iz Saudijske Arabije i Iraka. "Amerika me ne može dobiti živog", izjavio je u intervjuu jednom pakistanskom novinaru kratko po početku američke invazije Avganistana. Potraga je konačno završena u Pakistanu, gde su američki marinci u akciji kojom je rukovodio šef CIA i budući ministar odbrane Leon Paneta ubili Bin Ladena. Ozloglašen na Zapadu kao personifikacija zla, Bin Laden je bio obožavan od strane nekih redikalnih Muslimana koji su prigrlili njegovu viziju neprestanog džihada (svetog rata) protiv SAD i arapskih vlada koje su ocenjene kao neverničke. Njegove akcije pokrenule su lanac događaja koje su SAD odvele u ratove u Avganistanu i potom Iraku, a zatim i u tajne ratove protiv ekstremističkih islamskih aktivista koji su "dotakli" zemlje na svim kontinentima osim Antarktika. Čitav obaveštajni aparat SAD bio je usmeren na to da odgovara na nove terorističke napade kod kuće, nakon što je 11. septembra 2001. čitav svet zastao pred napadima izvršenim otetim avionima u Njujorku i Vašingtonu, gde je poginulo oko 3.000 ljudi. Al Kaidi se stavljaju na teret i bombaški napadi na dve američke ambasade u Africi, zatim napad na američki nosač aviona u Jemenu u kome je 2000. godine stradlo 17 mornara, kao i brojni drugi napad, neki osujećeni, neki izvedeni. Možda je isto toliko bila značajna njegova sposobnost da, čak i krijući se, inspiriše nove generacije terorista da ubijaju u njegovo ime, piše AP. Najveći broj vodećih poručnika Al Kaide ubijen je ili uhapšen u godinama nakon 11. septembra 2001, ali obaveštajni zvaničnici u Evropi i Aziji kažu da sada veću pretnju vide u "domaćim" radikalnim grupama koje su stimulisane Bin Ladenom. Tokom godina skrivanja, Bin laden je postao sve manje "vidljiv". Nedavne revolucije u arapskom svetu pokrenuli su i inspirisali mladi ljudi koji traže ekonomske i političke slobode pre nego Bin Ladenova radikalna vizija islamskog kalifata u kome vlada zakon šerijata. Smatra se da Al Kaida nije dala ni logističku ni finansijsku podršku grupi severnoafričkih Muslimana koji su odgovorni za terorističke napade u Madridu 11. marta 2004. kada je poginula 191 osoba, ali su oni sigurno bili inspirisani njegovom vizijom "svetskog džihada". Isto tako, nije uspostavljena veza između vođa Al Kaide i četiri britanska Muslimana-samoubica koji su odgovorni za bombaške napade od 7. jula 2005. kada je stradalo 52 ljudi, ali su malobrojni oni koji smatraju da bi napadi bili izvršeni da Bin Laden nije podigao strasti mladih radikalnih Muslimana.

Bin Ladena likvidirao tim Mornaričkih foka

Osama bin Laden ubijen je u operaciji elitne protivterorističke jedinice vojske SAD kada su četiri helikoptera sa specijalcima izvršila prepad na njegovo sklonište u pakistanskom gradu Abotabatu, saopštili su američki zvaničnici. Na osnovu obaveštajnih podataka koje je pribavila i obradila Cija (CIA), Tim šest mornaričkih specijalaca "foka" u nedelju je rano ujutro sproveo operaciju, kojom je komandovao lično šef agencije Leon Paneta. Prema rečima nadležnih iz obaveštajnih službi, ključni proboj u informacijam koje su dovele do otkrića lokacije na kojoj se krije Bin Laden, došao je posle hapšenja jednog istaknutog člana Al Kaide poreklom iz Indonezije baš u Abotabadu. Jedan od svedoka iz Abotabada rekao je da su Bin Ladenovi saborci otvorili vatru na helikoptere sa krova kuće u kojoj se krio vođa Al Kaide. Helikoprteri su poleteli iz vazduhoplovne baze Gazi na severozapadu Pakistana, gde su smeštene američke trupe koje su pomagale u odbrani od velikih poplava 2010. godine, saopštili su pakistanski zvaničnici. U sukobu koji je usledio, jedan helikopter je srušen, a u razmeni vatre prema navodima američkih zvaničnika, sam Bin Laden je pogođen u glavu. Pre nego što je ubijen, Bin Laden je identifikovan od strane američkih vojnika na osnovu prepoznavanja lica, a zvaničnici su odbili da daju informacije da li je po pogibiji urađen i DNK test koji bi potvrdio te informacije. Pakistanski izvori saopštili su da je u napadu poginulo i tri muškarca i jedna žena. Prema američkim zvaničnicima jedan od poginulih je i jedan Bin ladenov sin, čije ime, međutim, nije saopšteno. Abotabad, gde se krio Bin Laden, grad je oko 100 kilometara udaljen od Islambada, u kome su smeštene tri puka pakistanske vojske sa višse hiljada pripadnika. Otkriće da se vođa Al Kaide krije u tom mestu nedaleko od glavnog grada Pakistana postavlja pitanje kako je on izbegao hvatanje i da li je moguće da vojska Pakistana nije znala gde se on skriva. Obaveštajne procene procenjivale su do sada da je najverovatnije mesto prebivanja Bin Ladena severozapad Pakistana i granica sa Avganistanom, gde mu utočište pružaju plemena koja kontrolišu taj region zemlje.

Predsedniku Klausu građani šalju penkala

Češkom predsedniku Vaclavu Klaus ovih dana pristižu poštom penkala, olovke i bilo šta čime može da se piše koja su za njega prikupili Česi preko Fejsbuka kako ne bi morao da krade protokolarna penkala po svetu, kao tokom posete Čileu početkom aprila. Video češke televizije na kome se Klaus na konferenciji za novinare prvo poigrava kutijom, pa zatim penkalom koje je na stolu ostalo posle potpisivanja međudržavnog sporazuma, da bi ga potom strpao u džep sakoa uz samozadovoljni osmeh postalo je hit na JuTjubu i videli su ga milioni ljudi širom sveta a prenele i vodeće svetske televizije. Mladi Česi organizovali su zato na Fejsbuku akciju "Pošaljimo predsedniku penkalo", kako bi imao čime da piše a spremnost da podari Klausu olovku ili pero izrazilo je do sada 13.000 ljudi. Inicijatorima akcije još tokom aprila stigla su pera iz inostranstva iz SAD i Velike Britanije da mogu sva zajedno da se predaju Klausu 2. maja. Organizatori akcije odustali su, međutim, od prvobitne namere da sve te olovke i penkala odnesu lično u predsednički zamak Hradčani i saopštili su sada da ih šalju poštom. "Nismo želeli da se ta akcija dalje pojavljuje u medijima. Da smo otišli na Hradčane to bi već bilo preterano", kazao je jedan od inicijatora akcije "penkalo za predsednika" Radek Ržehaček. Klaus se, pošto je video snimak obišao planetu, branio da je to bila samo obična hemijska olovka kakve se uz notese daju državnicima prilikom zvaničnih poseta. "Protokolarno penkalo bilo je umetnički unikat iz radionice čileanskih draguljara. Gravirano pero izrađeno je od poludragog kamena lapis lazuli", demantovala je Klausa Paola Elbjet iz kancelarije čileanskog predsednika. Diplomatskim ćutanjem prešla je pitanje novinara češkog dnevnika Pravo da li je to penkalo bilo uopšte namenjeno Klausu.

Zemlja će uskoro imati sedam milijardi stanovnika

Planeta Zemlja će 31. oktobra zvanično imati sedam milijardi stanovnika, saopštile su danas Ujedinjene nacije. Zemlja sada ima oko 6,9 milijardi stanovnika; do 2050. godine imaće 9,3 milijardi, a do 2100. godine - 10,1 milijardi. UN procenjuju da će 1. jula ove godine planeta i zvanično imati 6,9 milijardi stanovnika, dok će cifra od sedam milijardi biti dosegnuta 31. oktobra. Populacija se najviše uvećava u "veoma rodnim zemljama", a naročito u podsaharskoj Africi. Istraživanja pokazuju da je u mnogim zemljama stanovništvo sve starije, s obzirom da uznapredovala medicina omogućava ljudima da žive drže, a i parovi se opredeljuju da imaju manje dece. Međutim, populacija se značajno uvećava u najsiromašnijim zemljama sveta, i UN predviđaju da će se te zemlje naći u ozbiljnim problemima ako ne nađu način da obuzdaju visoku stopu nataliteta.

Opada broj televizora u SAD, sve više interneta

Stopa opremljenosti američkih domaćinstava televizorima opada prvi put za dvadeset godina, delom zbog prelaska na digitalnu tehniku, delom zbog konkurencije interneta, saopštio je Institut Nilsen. Nilsen broj televizora u SAD procenjuje na 114,7 miliona, i kaže da će ih 2012. godine biti u 96,7 odsto američkih domaćinstava, dok ih ove godine ima u 98,9 odsto kuća i stanova. "Poslednji put smo takav pad videli 1992(...), i potom značajan rast", kaže Institut koji sa tri posebna faktora objašnjava smanjenje, a pre svih to je prelazak na digitalnu televiziju, za koju su mnogi televizori zastareli. "Stopa širenja prisustva televizora je opala posle prelaska na digitalnu TV" i od tada se nije povratila, kaže Nilsen. Štaviše, "cena kupovine" je važan faktor u vreme kada Amerikanci paze na rashode. "Domaćinstva sa niskim prihodima i seoskih domaćinstava su posebno pogođena", dodaje Institut. Na kraju, "potrošači gledaju sve više video-programa na različitim medijima (TV i kompjuter), i jedan medij sve više menja drugi", kaže se u analizi. Uz to, potkategorija mladih i urbanih kupaca prelazi sa televizije na ponudu na internetu, kaže se u studiji. Po Nilsenu još nije izvesno da li je ovo "ekonomski problem - da li ce se potrošači vratiti TV-tržištu kada budu imali sredstva, ili je ovo početak jednog šireg premeštanja ka mreži videa i mobilnh uređaja".

UN traži objavljivanje činjenica o ubistvu Bin Ladena

Visoka komesarka Ujedinjenih nacija za ljudska prava Navi Pilaj zatražila je juče objavljivanje svih činjenica, da bi se utvrdila legalnost akcije američkih komandosa u kojoj je u Pakistanu ubijen vođa Al Kaide, Osama Bin Laden. "I dalje mislim da treba da se objave sve činjenice", rekla je Pilaj, i dodala da svi imaju pravo da znaju šta se desilo. Američki ministar pravde, Erik Holder izjavio je juče u Senatu Kongresa SAD da je akcija američkih specijalaca u Pakistanu bila potpuno legalna, i da predstavlja legitimnu nacionalnu odbranu. Kako navodi agencija Frans pres, nepreciziranje nekih činjenica, među kojima je i ona da li je ili ne Bin Laden bio naoružan, učinila je da javnost posumnja da li su američki komandosi uopšte bili voljni da vođu Al Kaide uhvate živog. "Da je pokušao da se preda, mislim da bismo morali da to prihvatimo, ali ništa ne pokazuje da je imao nameru da to učini, tako da je njegova smrt nešto sasvim normalno", ocenio je Holder. Navi Pilaj je naglasila da UN osuđuju teorizam, ali se i pridržavaju osnovnih pravila izvođenja anti-terorističkih akcija. "To mora biti sprovedeno u skladu sa međunarodnim propisima", istakla je visoka komesarka Ujedinjenih nacija. Američke vlasti su po ubistvu Bin Ladena prvo saopštile da je on u vreme akcije američkih komandosa, bio naoružan, ali su kasnije to rekle suprotno - da nije imao oružje.

U Švajcarskoj otkriven novac Gadafija, Mubaraka, Ben Alija

Švajcarske vlsti saopštile su da su indentifikovale imovinu vrednu više od 360 miliona švajcarskih franaka koja bi mogla da pripada libijskom lideru Moameru Gadafiju ili njegovim bliskim saradnicima. Šefica švajcarske diplomatije Mišlen Kalmi Rej obelodanila je tu cifru na diplomatskom sastanku u Tunisu. Ona je rekla da je u Švajcarskoj oko 410 miliona švajcarskih franaka dovedeno u vezu sa bivšim egipatskim predsednikom Hosnijem Mubarakom, a oko 60 miliona franaka sa svrgnutim tuniškim liderom Zinom el Abidinom Ben Alijem. Švajcarska vlada naložila je bankama i drugim finansijskim institucijama da zamrznu račune koji bi mogli da pripadaju trojici severnoafričkih lidera i njihovim ključnim saradnicima, kako bi se sprečilo da novac sa njih bude podignut. Vlada Tunisa i Egipta već su pokrenule pravnu proceduru kako bi novac bivših lidera bio vraćen u te zemlje, saopštile su vlasti Švajcarske.

NATO ubio Gadafijevog sina i troje dece

Oko 2.000 ljudi je u Tripoliju prisustvovalo sahrani sina libijskog vođe Moamera Gadafija, ožalošćeni su tražili osvetu, dok je nastavljeno bomardovanje Misurate, a Turska je povukla osoblje iz ambasade u Tripoliju. Masa ljudi se okupila blizu kovčega Saifa al Araba Gadafija kada je iznet iz pogrebnog vozila i postavljen blizu groblja u Tripoliju. Neki su se molili, neki pokazivali znak pobede, a neki vikali iz sveg grla. "Osveta, osveta za Libiju. Zahtevamo osvetu za naše mučenike", čuli su se povici okupljenih oko kovčega umotanog u zelenu libijsku zastavu. Gadafijev 29-godišnji sin i njegovo troje unučadi ubijeni su u vazdušnom napadu NATO-a u noći između subote i nedelje, dok sam Gadafi nije povređen. Taj napad je danas osudila vlada Južne Afrike, navodeći u saopštenju da "napadi na lidere i zvaničnike mogu samo da proizvedu eskalaciju napetosti i sukoba na svim stranama i otežaju buduće pomirenje". Međunarodna vojna intervencija s ciljem zaštite libijskih civila počela je 19. marta pod vođstvom Francuske, Velike Britanije i SAD, a komandu je zatim preuzeo NATO. Snage lojalne Gadafiju su iz tenkova bombardovale opsednuti grad Misurata, u kojem su se pojavile glasine da se libijski vođa sprema da upotrebi hemijsko oružje, navode očevici. Gadafijeve snage su dovezle tenkove na zapadne kapije Misurate, a napadi su počeli rano ujutro i prestajali su samo pod pretnjom vazdušnih udara NATO-a, izjavio je jedan očevidac. Turska je privremeno zatvorila ambasadu u Tripoliju zbog pogoršanja bezbednosti, a službenici su evakuisani u susedni Tunis, rekao je ministar spoljnih poslova te zemlje Ahmet Davutoglu. Posle pogibije članova Gadafijeve porodice, u Tripoliju su izbili nemiri na čijoj meti su se našle diplomatske misije Velike Britanije i Italije. Nemiri su bili razlog da Ujedinjene nacije povuku strane građane zaposlene u misiji Tripoliju, koji su u okviru humanitarne akcije došlo u libijsku prestonicu početkom aprila.