KANADA

Zahvaljujući Rut Broso sada svi znaju za Bertije-Maskinonž

Haris naimenovan za predsednika Magne

Tužilac traži zatvorsku kaznu za bivšeg senatora Lavinja

Prvi Kanađanin osvajio vrh sveta i prepliva kanal Lamanš

Žena preživela sedam nedelja u planinama Nevade

Posledice zemljotresa u Japanu

Prigovor za nepropisno parkiranje i elektronskom poštom

Komuniciranje putem Fejsbuka

Posle promenljivog proleća, toplo leto

Mnogi lekari nastavljaju da rade i u penziji

Zahvaljujući Rut Broso sada svi znaju za Bertije-Maskinonž

Na upravo završenim federalnim izborima, ubedljivo najveću medijsku pažnju privukla je priča o jednoj potpuno novoj ličnosti u svetu politike. Radi se o Rut Elen Broso, 27, iz Gatinoa, koja je dobila poslanički mandat na listi NDP-a. O njoj se nije znalo gotovo ništa, jer se govorilo da je nisu upoznali čak ni birači iz njene izborne jedi-nice Bertije-Maskinonž u Kvebeku. Ni ona, ali ni mnogi drugi nisu verovali da će uopšte biti izabrana, pa se u tu priču uklopio i njen boravak u Las Vegasu, u vreme kada su svi očekivali da bude uz ostale članove stranke i slavi pobedu. Prvi zvanični dolazak poslanice Broso u izbornu jedinicu bio je ove srede i to pod primetnim stranačkim nadzorom. Niko nije unapred obavešten o njenom dolasku, tako da su na konferenciji za štampu bila prisutna samo tri novinara iz lokalnih medija. Ipak, ona je razgovarala sa gradonačelnikom Lavaltrija Žan-Klodom Gravelom i obećala da će podržati sve njegove planove, uključujući i veliki sportski kompleks, vredan 13 miliona dolara. Ko je Rut Broso? Zna se da je samohrana majka, da je njen francuski daleko od savršenog, što nije baš za pohvalu u frankofonskoj provinciji, niti izbornoj jedinici u kojoj je za 98 odsto stanovništva francuski maternji jezik, potvrđeno je da nema diplomu za marketing i integrisane komunikacije, iako je na sajtu stranke stajalo da jeste. Ona zaista nije nikada ranije bila u delu provincije koji će predstavljati u Parlamentu, a zlobnici su čak govorili da je ona poslanički kandidat samo na papiru. Jedno od saznanja o Brosoovoj opovrgnuo je gradonačelnik Gravel, napominjući da su njih dvoje sve vreme pričali na francuskom. On je takođe rekao da javnost prema njoj nije bila pravedna. Broso je za televiziju u Troa-Rivijers na francuskom dala intervju, koji je prošao gotovo bez problema. Tada je objasnila da je njen odlazak u Las Vegas bio u okviru proslave rođendana, i da se nikako ne može okarakterisati kao nedostatak poštovanja. Po njenim rečima, dobra strana medijske pažnje koju je ona izazvala ovih dana je da sada svi znaju gde je Bertije-Maskinonž.

Haris naimenovan za predsednika Magne

Nekadašnji ontarijski premijer Majk Haris naimenovan je za predsednika kompanije za proizvodnju autodelova Magna internešenel. On je od 2003. godine bio direktor kompanije, a sada preuzima vodeću funkciju od osnivača Frenka Stronača, koji će ostati na mestu počasnog predsednika i direktora. Savetničke firme su na prošlonedeljnoj godišnjoj skupštini preporučile deoničarima da izbace Harisa, ali on je ponovo izabran. Harisu se pripisuje da je prošle godine bio zagovornik kontroverznog sporazuma, vrednog milijardu dolara, kojim bi Stronač bio isplaćen. Magna je tada ukinula postojeću strukturu glasanja i oduzela porodici Stronač vlasničku kontrolu nad kompanijom.

Tužilac traži zatvorsku kaznu za bivšeg senatora Lavinja

Tužilaštvo zahteva zatvorsku kaznu od makar godinu dana za bivšeg senatora Rejmonda Lavinja, zbog zloupotrebe položaja i ostvarene materijalne koristi. U obrazloženju tužioca Džonatana Brineta stoji da kazna za Lavinja treba svima da bude poruka i pouka. Sličan stav imaju i sudija Robert Smit i Stefan Bonin, inspektor RCMP-a, koji je vodio istragu u ovom slučaju. Maksimalna kazna mogla bi da bude 14 godina za prevaru i pet za zloupotrebu položaja, kolika će biti saznaće se 16. juna, za kada je najavljeno izricanje presude. Lavinj, bivši poslanik Liberalne stranke i senator, podneo je u martu ostavku na svoju funkciju u Senatu, kada je Viši sud Ontarija ustanovio da je kriv za obmanu i materijalnu korist u iznosu od nešto preko deset hiljada dolara, za lažne putne troškove iz 2007. godine. On je četiri godine bio na delimično plaćenom odsustvu, pošto mu je bilo zabranjeno da prisustvuje sednicama i sastancima u Senatu, ali su mu bili plaćeni putni, smeštajni i kancelarijski troškovi. Krajem marta je podneo ostavku, čime je sebi obezbedio penziju u iznosu od 79 hiljada dolara.

Prvi Kanađanin osvajio vrh sveta i prepliva kanal Lamanš

Bil Borger, računovođa, oženjen i otac dvoje dece, iz Kalgarija, prvi je Kanađanin koji je uspeo da objedini dva velika poduhvata - osvajanje vrha sveta i preplivavanje kanala Lamanš. Penjanje na Mont Everest bilo je veoma otežano zbog izuzetno jakog vetra koji je duvao. Sam Borger kaže da je imao utisak da će sa vrha vetar oduvati na Tibet i njega i njegovog vodiča Šerpasa. Nije bilo lako ni stići do vrha. Zbog nedostatka kiseonika Borger je u poslednjih mesec dana izgubio petnaestak kilograma, njegov partner u planinarenju Džon Furno, koji je Mont Everest osvajao dva puta, morao je da odustane zbog bolesti. Borger je preplivao Lamanš još 2000. godine, a na nastavak isprobavanja svojih mogućnosti odlučio se između ostalog i iz humanitarnih razloga. Njegov poduhvat doneo je 376 hiljada dolara Udruženju Hendibus, koje obezbeđuje prevoz građanima Kalgarija sa posebnim potrebama, u koje spadaju starije osobe, neizlečivo oboleli i osobe sa fizičkim ili mentalnim nedostacima.

Žena preživela sedam nedelja u planinama Nevade

Gotovo neverovatno je da je jedna žena uspela da preživi sedam nedelja sama u planinama Nevade. Sve je počelo kada su Albert i Rita Kretjen pošli iz svog rodnog Pentiktona, Britanska Kolumbija, u Las Vegas na sajam trgovine sredinom marta. Kada su prolazili kroz region Elko, na jednom sporednom neasfaltiranom putu, zaglavio im se automobil. Suprug je, uz pomoć GPS-a, pošao da traži pomoć i otada niko nije čuo za njega. Međutim, suprugu Ritu, 56, pronašli su lovci proteklog vikenda, kada su slučajno ugledali njihov automobil. Gospođa Kretjen je odmah prebačena u bolnicu u Tvin Folsu, gde je već u ponedeljak počela polako da uzima hranu. Stručnjaci pomno prate njen oporavak, ali za sada kažu da sve ide izvanrednim tokom. Ona je veoma dobro raspoložena, što verovatno doprinosi da i fizički oporavak bude uspešniji. Njihov sin Rejmond kaže da je majka preživela zahvaljujući tome što je svakog dana uzimala po jednu kašiku mešanog sušenog voća i orašastih plodova, jednu pilulu ribljeg ulja i jednu bombonu. Za vodu se snalazila tako što je pila iz barica. Tokom 49-dnevnog pakla kroz koji je prošla ona je izgubila 15 kilograma i svi se slažu da verovatno ne bi mogla još dugo da izdrži. Njeno preživljavanje gotovo se može okarakterisati kao čudo. Zna se da ljudski organizam može da izdrži dva do tri dana bez vode, a oko 30 do 40 dana bez ikakve hrane, u zavisnosti od metabolizma osobe, fizičkog stanja organizma i količine masnog tkiva. U ovom slučaju, hladno vreme je pomoglo da organizam ne traži mnogo vode, objašnjava profesor termo-fiziologije sa Univerziteta Manitoba Gordon Gisbreht, poznat po eksperimentima kojima se izlagao na ekstremnoj hladnoći. Što se tiče uzimanja hrane, smatra se da žene mogu da izdrže duže od muškaraca da gladuju, zahvaljujući svojoj telesnoj građi sa manje mišićne mase, a više masti. Ono što ostaje kao jedno od velikih pitanja je i pouzdanost GPS sistema. Policija smatra da su Kretjenovi dospeli na taj put zbog neke greške u navođenju, a da se potom suprug sasvim izgubio baš zato što je verovao toj spravi za orijentaciju. Ispostavlja se da GPS može biti od koristi u gradovima, ali da je u seoskim područjima mnogo sigurnije ukoliko se koriste stare dobre autokarte.

Posledice zemljotresa u Japanu

Tim američkih naučnika iz Međunarodnog pacifičkog istraživačkog centra na Univerzitetu Havaji, upozoravaju da bi posledice katastrofe i razaranja koja su pogodila Japan u martu mogla u naredne tri godine da se primete i na zapadnoj obali Kanade i SAD-a. Predvođeni Nikolajem Maksimenkom i Janom Hafnerom, naučnici su svoja predviđanja zasnovali na modelu prethodnih kretanja lutajućih bola. Oni kažu da će ostaci rušenja početi da primećuju u pojedinim delovima Havaja, u narednih godinu dana, da bi narednih meseci i godina nastavili da se šire, i stigli do obala Britanske Kolumbije, Kalifornije i Aljaske za tri godine. Naučnici primećuju da su morske ruševine postale ozbiljan problem za morske ekosisteme, ribolov i pomorski saobraćaj. Na Havaje će stići dupla veća količina nošena i cunamijem. Nakon što otpaci stignu na zapadnu obalu, oni će se potom kružnim tokom kretati ka poznatoj severnopacifičkoj depononiji, mestu gde se talože ogromne količine morskog otpada, da bi potom, kroz pet godina, nastavili put nazad ka havajskim ostrvima. Pored ovog otpada, ono što mnogo više brine brojne stručnjake, ali i običan svet, je radijacija koja se širi iz Japana. Nadležni u Ontariju, Nju Brunsviku i Kritanskoj Kolumbiji otkrili su tragove radioaktivnog joda, za koji se veruje da dolazi iz japanske nuklearke Fukušima Daići. Ono što, svakako treba znati je da otkrivene količine ne predstavljaju nikakvu opasnost po zdravlje građana Kanade.

Prigovor za nepropisno parkiranje i elektronskom poštom

Torontski vozači koji imaju primedbu na kaznu za parkiranje od sada će moći da ulože žalbu i elektronskim putem, e-mejlom ili faksom. Po rečima Entonija Fabricija, menadžera gradske parking službe, jedine kazne na koje se može uložiti prigovor su one koje se odnose na parking satove. Fabrici kaže da se neretko dogodi da vozač ima dokaz o plaćenom parkiranju, ali da je potvrda ostala u njegovom džepu, da pozornik nije video potvrdu, ili je pak mašina u kvaru. Računa se da u gradu od oko 600 hiljada kazni za parkiranje, godišnje bude oko 40 hiljada u kojima je u pitanju neki od pomenutih problema. Ova novina omogućava vozačima da iz svog doma, u bilo koje doba dana ulože prigovor na izdatu kaznu za parkiranje, bez bojazni da mogu ponovo biti kažnjeni za neki sličan prekršaj dok, kao što je do sada bio slučaj, čekaju u redu za žalbe. Biće dovoljno priložiti važeću potvrdu o plaćanju parkinga, uz žuti papir sa kaznom. Takođe, ističe se da će u obzir biti uzimane i fotografije pokvarenih parking satova. Fabrici objašnjava da su o novom sistemu počeli da razmišaljaju pre godinu dana i ustanovili da elektronska razmena informacija ima brojne prednosti. Grad je postavio i veb-sajt sa potrebnim informacijama o čitavom postupku. Dovoljno je, međutim, znati da dokaz o nepostojanju prekršaja treba zajedno sa kaznom poslati na adresu parkingmetersŽtoronto.ca, ili faksom sve to poslati na broj 416-696-3652. nadležna služba će razmotriti žalbu i odgovor će biti prosleđen e-mejlom, telefonom ili običnom poštom.

Komuniciranje putem Fejsbuka

Ontarijski nastavnički koledž smatra da bi nastavnici trebalo da izbegavaju da sa svojim učenicima komuniciraju putem Fejsbuka, Tvitera, Likedina i ostalih onlajn društvenih mreža. Koledž je izdao preporuku u kojoj se insistira na održavanju granice između ličnog i profesionalnog, koja je od vitalnog značaja za poverenje javnosti. Ovo se potencira zato što se zna da je bilo slučajeva da su nastavnici putem elektronskih medija zadobijali poverenje svojih učenika, da bi zatim to iskorišćavali za seksualne pobude.

Posle promenljivog proleća, toplo leto

Viši klimatolog pri Agenciji za životnu sredinu Dejvid Filips na osnovu prognoze za juni, juli i avgust najavljuje toplije leto u čitavoj zemlji. Tačnije, Filips kaže da bi ovo leto trebalo da bude toplije nego obično, ali ostavlja mogućnost da sada izneta dugoročna prognoza i ne bude baš najtačnija. Ako je verovati prognozi, u velikom delu zemlje trebalo bi očekivati veću količinu padavina od prosečne, u centralnom delu zemlje oko proseka, sem u Britanskoj Kolumbiji i atlanskom delu zemlje. To bi moglo značiti da će ove godine biti više dana sa smogom nego što je prošle godine zabeleženo. Filips za sada ne može da precizira da li će predstojeće leto biti toplije od prošlogodišnjeg. Proleće će biti sa uobičajeno promenljivim vremenom, za razliku od prošlogodišnjeg koje je bilo najranije i najtoplije u poslednje 63 godine, otkad se prate vremenske prilike. Zvanična prognoza biće objavljena 1. juna.

Mnogi lekari nastavljaju da rade i u penziji

Svaki deseti lekar u Kanadi nastavlja da radi i posle svoje 65 godine, s tim da trećina među njima rade puno radno vreme, a ostali u proseku oko 40 odsto. Primetno je, međutim, da su oni uglavnom za nijansu promenili svoje polje delovanja. Uglavnom se više ne bave kompleksnim ili delikatnim zahvatima, kao ni dežurstvom po pozivu, već pre imaju konsultativnu ulogu. Komentarišući rezultate ovog istraživanja, viši analitičar Volter Finej kaže da se radni vek lekara produžio zbog kasnijeg početka, koji je uslovljen dugim školovanjem, ali i time što oni koji se bave privatnom praksom mogu sebi da priušte da izaberu šta će i koliko raditi. Finej kaže i da u zemlji sada ima više lekara nego ikada, kako zbog onih koji još uvek rade, tako i zbog rekordno velikog broja diplomaca sa medicinskih fakulteta u zemlji.