REGION

Incko: Neće biti referenduma u RS

Dodik: Odložićemo referendum uz garancije

Crna Gora ima 715.150 "aktivnih državljana"

Sanaderov novac i dalje blokiran u Austriji

Josipović: Prihvata se da je i hrvatska strana činila zločine

Makedonija: Stranke potpisale Kodeks o mirnim i fer izborima

SAD razmatraju sankcije za zvaničnike RS

Incko: Neće biti referenduma u RS

Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko izjavio je juče da neće biti održan najavljeni referendum u Republici Srpskoj i dodao da je za politiku koju vodi, dobio punu podršku američkog Stejt departmenta. "Ili će ga Republika Srpska povući (referendum), ili ćemo to učiniti mi", izjavio je Incko posle razgovora sa američkim zvaničnicima, preneli su mediji u BiH. Skupština Republike Srpske donele je u aprilu odluku o raspisivanju referenduma na kome će se izjasniti o tome "da li podržavaju nametnute zakone visokog predstavnika u BiH, posebno o sudu i tužilaštvu". Na pitanje da li će, ako bude morao, posegnuti i za smenom predsednika RS Milorada Dodika, Incko je kazao da je fokusiran na to da se zaključci Narodne skupštine RS anuliraju na ovaj ili onaj način. "Podrška međunarodne zajednice koju imam mogla bi uključiti i smenu Dodika. Ali sada smo fokusirani na poništenje ili povlačenje odliuke (Skupštine RS). No, uvek su sve opcije moguće, uključujući i smene", rekao je Incko. Upitan da li će EU i SAD staviti Dodika na "crnu listu", visoki predstavnik je rekao da se to može dogoditi, kao i da SAD i EU imaju instrumente za to. Osvrćući se na izjavu predsednika Srbije Borisa Tadića da je spreman da se sastane s njim, Incko je kazao da je i on spreman za razgovor s Tadićem ali da nije dobio nikakav zvaničan poziv. Odluka Skupštine RS o raspisivanju referenduma izazvala je oštre reakcije u međunarodnoj zajednici, zbog čega je Incko otputovao u SAD gde je zatražio podršku za svoj rad.

Dodik: Odložićemo referendum uz garancije

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik ponovio je u Banjaluci da postoji mogućnost odlaganja referenduma o Sudu i Tužilaštvu BiH, ako RS dobije garancije da će biti otklonjeni nedostaci u radu tih pravosudnih institucija i ako počne dijalog o strukturalnim promenama celokupnog pravosudnog sistema u BiH. Dodik je novinarima u Banjaluci rekao da u tom slučaju postoji mogućnost odgađanja referenduma za dva do tri meseca, kako bi se "dala prednost dijalogu". "To je veoma konstruktivno i može da bude i korisno", kazao je Dodik. Prema njegovim rečima, ako visoki predstavnik Valentin Incko poništi odluku o referendumu, pitanje je da li bi njegova odluka bila objavljena u Službenom glasniku RS ili ne, a tim povodom zasedao bi i entitetski parlament. Predsednik RS je kazao da u tom slučaju, parlament može ali ne mora da prihvati odluku visokog predstavnika, dodajući da Narodna skupština ne bi prihvatila Inckovu odluku o poništenju referenduma. "RS smatra da je referendum u skladu sa njenim ovlaštenjima, Ustavom i zakonima i tome se veoma seriozno prišlo i kod donošenja odluke", istakao je Dodik. On je ponovio da je pitanje referenduma o državnom Sudu i Tužilaštvu BiH pokrenuto, jer visoki predstavnik nije mogao da nemetne zakone o ovim pravosudnim institucijama, kao i zbog nelogičnosti u radu ovih institucija. Prema njegovim rečima, RS je na ove probleme ukazivala i ranije, ali bošnjačka strana i međunarodna zajednica na to nisu želeli da reaguju. "Sada postoji mogućnost dijaloga o tim otvorenim pitanjima", naveo je Dodik, naglašavajući da ovakvim stavovima "nikoga ne uslovljava". Predsednik RS je naveo i da zbog postojanja "nelegalnih organa vlasti u Federaciji BiH" nije moguće uspostaviti vlast na državnom nivou, optužujući visokog predstavnika Valentina Incka da je "stvorio nelegalnu strukturu vlasti u Federaciji BiH". On je naveo da je o formiranju vlasti u BiH nedavno razgovarao sa visokim funkcionerom EU Miroslavom Lajčakom, ali da nije razumeo njegove zahteve. "Poslednja ponuda je bila da se vlast iz RS i Federacije BiH nađu i formiraju zajedničke institucije. Postavlja se pitanje kako mi koji smo potpuno legitimni i legalni možemo da pravimo neku vlast sa nelegalnom strukturom i šta dobijamo na nivou BiH", ocenio je Dodik.

Crna Gora ima 715.150 "aktivnih državljana"

Državljanstvo Crne Gore ima 785.000 ljudi, od čega je "715.150 aktivnih", saopštio je ministar unutrašnjih poslova Ivan Brajović. Brajović je u Skupštini, odgovarajući na poslaničko pitanje Socijalističke narodne partije (SNP), kazao da je od maja 2008. godine, od kada se primjenjuje Zakon o crnogorskom državljanstvu, podneto 21.795 zahteva za prijem u državljanstvi, od čega je pozitivno rešeno oko 10.500 zahteva. Ministarstvo unutrašnjih poslova je do sada izdalo 4.726 garancija za prijem u crnogorsko državljanstvo ukoliko podnosilac zahteva donese otpust iz drzavljanstva druge države. Od toga je rešenje o prijemu u državljanstvo dobilo 1.560 ljudi. Državljanstvo pod povlašćenim uslovima do sada su dobile 103 osobe, ali je ministar Brajović odbio da saopšti njihova imena pozivajući se na Zakon o zaštiti ličnih podataka. Ličnu kartu ima oko 385.000 državljana sa prebivalištem u Crnoj Gori, saopštio je MUP.

Sanaderov novac i dalje blokiran u Austriji

Bivšem hrvatskom premijeru Ivi Sanaderu i dalje je u Austriji blokirano oko 1,4 miliona evra, iako su njegovi advokati saopštili da su mu austrijski računi, zamrznuti tokom istrage za pranje novca u toj zemlji, deblokirani, piše Večernji list. Pozivajući se na rešenje austrijske antikorupcijske kancelarije o deblokadi dela Sanderove imovine, dnevnik navodi da je i dalje na snazi privremena blokada računa bivšeg premijera u tirolskoj Rajfajzen banci na kojem se nalazi oko 1,2 miliona evra, kao i oko 230.000 evra pronađenih u Sanaderovom sefu u toj banci. Ta je blokada uvedena nakon rešenja Županijskog suda u Zagrebu s početka godine koji je upućen austrijskom pravosuđu. Večernji list navodi da austrijski i hrvatski istražitelji i dalje sumnjaju u nezakonito poreklo te Sanaderove imovine, uz isticanje da je hrvatsko tužilaštvo od autrijskih kolega zatražilo objašnjenje o tome koji je deo novca deblokiran s računa Ive Sanadera i njegovog tasta Ive Šarića u Austriji. Večernji list navodi da su Sanaderu deblokirani računi u Austriji na kojima ima oko 481.000 evra. Tako je jedan račun, piše zagrebački dnevnik, deblokiran jer novac na njemu potiče od štednih uloga pre septembra 2004, drugi deo novca potiče iz federalnih obveznica Republike Austrije kupljenih u maju 2004, zatim obveznica Republike Hrvatske kupljenih u maju 2004. i akcija investicionog fonda Rajfajzen koje su plaćene imovinom koja je bila u Sanaderovom posedu još 1. jula 2003. List podseća da zabunu unosi i činjenica da su neki računi u Austriji otvoreni na ime Sanaderovog tasta Ive Šarića. U Hrvatskoj je porodici Sanader blokirano 19 miliona kuna (oko 2,7 miliona evra) uglavnom u nekretninama i pokretnoj imovini. Zemaljski sud u Salzburgu prošle sedmice je odobrio izručenje Ive Sanadera Hrvatskoj, a njegova odbrana je najavila žalbu na prvostepenu odluku suda u zakonskom roku od 14 dana. On se nalazi u pritvoru u Salcburgu od 10. decembra prošle godine. Hrvatska tereti bivšeg premijera za zloupotrebu položaja i ovlašćenja u više slučajeva, među ostalim i za izvlačenje na desetine miliona kuna iz državnih firmi i ministarstava preko marketinške firme "Fimi-media" po kojoj je afera i dobila ime. Protiv njega je hrvatsko tužilaštvo pokrenulo i istragu zbog sumnje da je tokom rata kao zamenik ministra spoljnih poslova dobio proviziju od Hipo banke od najmanje 3,5 miliona kuna (oko 500.000 evra).

Josipović: Prihvata se da je i hrvatska strana činila zločine

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović ocenio je da se većina suočila s činjenicom da je bilo teških zločina sa hrvatske strane tokom poslednjeg rata, kao i u akciji "Oluja" 1995 godine, ali da jedan manji krug ljudi iz različitih razloga to ne može da prihvati. "Jasno, kad gledamo kvantitativno, neda se uporediti broj zločina koji je počinjen od strane agresora i onih koji su bili s naše strane, međutim, hrvatsko pravosuđe i to procesuira", rekao je Josipović za Medija servis. On je dodao da se, prema onome što zna, trenutno u različitim fazama postupka nalazi 95 predmeta u kojima je isto toliko pripadnika hrvatske vojske i policije, dok je, s druge strane, otvoreno više od hiljadu predmeta protiv pripadnika protivničkih formacija. Hrvatski predsednik je ocenio da je u procesuiranju ratnih zločina napravljen značajan napredak, podsetivši da se hrvatsko pravosuđe od početka bavilo zločinima, s tim da je do 2000. godine bilo i selektivno, budući da se gledalo samo na drugu stranu. Josipović je ponovo izrazio uverenje da će bivši premijer Ivo Sanader u Hrvatskoj imati pravedno suđenje. On je ocenio da se ništa dramatično neće dogoditi u slučaju da Sanader u izbornoj godini iz austrijskog pritvora, u kojem se nalazi već pet meseci, bude izručen Hrvatskoj. Prema oceni Josipovića, na hrvatsku javnost će donekle uticati ako bivši premijer bude iznosio pojedinosti o politici i političarima.

Makedonija: Stranke potpisale Kodeks o mirnim i fer izborima

Lideri svih političkih partija u Makedoniji juče su potpisali Kodeks ponašanja za slobodne i fer izbore, zakazane za 5. jun. Time je počela kampanja koju finasira američka oerganizacije USAID sa ciljem da se poboljšaju uslovi za junske, prevremene izbore. Kampanja se odvija pod sloganom "Kakav trag ćemo ostaviti". Organizatori veruju da će uspeti da podstaknu na to da se sve partije fokusiraju na fer izbore. Postoje percepcije da izbori neće biti slobodni. Političke partije treba da stvore suprotnu realnost. I da dokažu suprotno", izjavio je Kris Henšou iz Nacionalnog demokratskog Instituta (NDI) koji sprovodi kampanju. Dokument su potpisali lideri svih stranaka. Među njima su bili i premijer i predsednik VMRO-DPMNE Nikola Gruevski, kao i lider opozicione SDSM Branko Crvenkovski. Potpisivanju su prisustvovali ambasadori SAD i zemalja članica Evropske unije.

SAD razmatraju sankcije za zvaničnike RS

Sarajevski list "Dnevni avaz", pozivajući se na izvore, piše da su SAD spremne da predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i njegove saradnike stave na "crnu listu" uz zamrzavanje pokretne i nepokretne imovine, zabranu izdavanja viza, "ali i druge mere koje se mogu razmatrati". List podseća da je zamenica stalnog predstavnika SAD pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku Rozmari di Karlo, pre dva dana na sednici Saveta bezbednosti UN kazala da SAD u potpunosti podržavaju visokog predstavnika Valentina Incka u aktivnostima kojima će odgovoriti na rastuću krizu u BiH. "Incko ima našu punu podršku u koracima koje će poduzeti kako bi osigurao poštovanje Dejtonskog sporazuma, ali i branio i očuvao suverenitet i teritorijalni integritet BiH. SAD u u procesu razmatranja vlastitih mera kako bismo podržali Dejton i institucije države BiH, ako to bude potrebno", rekla je Di Karlo. Kao i SAD, i EU može Dodiku i njegovim saradnicima zamrznuti imovinu koja se nađe na teritoriji EU i uskratiti posetu, piše sarajevki list.