SVET

Glavne mere EU u borbi protiv ilegalne imigracije

U Kongu svakog sata silovano 48 žena

Unutar Šengena ponovo moguće granice i vize

U siromašnim zemljamam do 2050. 1,7 milijarde stanovnika

Smrt Bin Ladena nije kraj, slede novi napadi

Jerusalimska patrijaršija prekinula odnos s rumunskom crkvom

Gadafi se pojavio na TV posle dužeg odsustva

Zaplenjena imovina napuljske mafije

Nova ruska isporuka nuklearnog goriva za Iran

Glavne mere EU u borbi protiv ilegalne imigracije

Ministri unutrašnjih poslova Evropske unije izjasniće se o nizu mera u cilju "sprečavanja neregularnog prelaska spoljašnje granice" Unije i učvršćivanju tradicije pružanja azila i zaštite. Borba protiv ilegalnih imigranata pokazala je "slabosti" u kontroli nekih delova spoljašnje granice EU, posebno između Grčke i Turske. ZAŠTITA GRANICE: Evropska komisija sugeriše "uspostavljanje mehanizma koji omogućava da se na evropskom nivou odluči koje bi zemlje trebalo da uvedu kontrolu državne granice i na koji vremenski period". Taj mehanizam bi bio "upotrebljen kao krajnje sredstvo u zaista kritičnim situacijama sve dok ne budu usvojene druge mere u cilju stabilizacije situacije u određenom delu" granice. Brisel takođe predlaže da se razmotri mogućnost formiranja evropskog graničnog sistema i jačanje kapaciteta agencije EU za spoljašnju granicu Unije, Fronteks. VIZNA OGRANIČENjA: Komisija je konstatovala "zloupotrebe" u zemljama kojima su ukinute vize, posebno zemljama Zapadnog Balkana (Srbija, Makedonija, BiH, Crna Gora i Albanija). Ona predlaže "izmene rešenja koje predviđaju zaštitnu klauzulu koja pod izvesnim uslovima omogućava privremeno ponovno uvođenje viza za građane treće zemlje u borbi protiv zloupotreba". BORBA PROTIV RADA NA CRNO: Borba protiv ilegalnih imigranata nameće i "borbu protiv nezvaničnog tržišta rada" u državama Evropske unije. READMISIJA I USLOVLjAVANjE: Pandan ovim bezbednosnim merama jeste podsticajnija politika prema partnerskim zemljama čiji državljani ilegalno dolaze u EU. Komisija insistira na neophodnosti "jačanja politike readmisije" migranata nerešenog statusa. "Jasno je da su teški pregovori sa više zemalja, uključujući i najvažnije zemlje porekla i tranzita neregularne migracije," zbog "odsustva podsticaja EU kao što su mere u oblasti viza ili finansijske pomoći". Treba "razmotriti sporazume o readmisiji u perspektivi globalnih odnosa EU sa partnerskim zemljama". Saradnja sa tim zemljama "trebalo bi da bude zasnovana i na uslovljavanjima primenjenim na pitanje migracije". AZIL I MEĐUNARODNA ZAŠTITA: Komisija potvrđuje da je "postignut uravnotežen sporazum o reviziji rešenja iz Dablina" koji nameće da zemlja u koju je došao azilant obrađuje zahteve za azil. Ona predlaže da "preseljenje (izbeglica u zemlje EU) bude snažan gest podele odgovornosti prema zemljama prvog azila, najčešće zemljama u razvoju".

U Kongu svakog sata silovano 48 žena

Centralnoafrička država Kongo proglašena je za najgore moguće mesto na svetu za žene, jer svakoga dana u njoj budu silovane 1.152 žene, odnosno 48 žena na sat, rezultati su nove studije danas objavljeni. Te cifre su 26 puta gore od prethodne procene UN, prema kojoj u Kongu svake godine biva silovano 16.000 žena. Na čelu studije, koja je sprovedena putem intervjua "licem u lice", bila je profesorka sa Blumbergove škole za javno zdravlje pri Univerzitetu Džon Hopkins, Mišel Hindin. Kongo, koji ima 70 miliona stanovnika, decenijama su potresali građanski rat i ratovi u okruženju. Njegove nepregledne šume su pune pripadnika raznoraznih milicija koje sistematski koriste silovanje kao sredstvo za uništenje zajednica. Najveća učestalost silovanja zabeležena je u provinciji Severni Kivu, gde je 67 od 1.000 žena bilo bar jednom silovano. Istraživanje, koje će biti objavljeno u junskom broju Američkog žurnala za javno zdravlje , došlo je do rezultata da je više od 400.000 žena bilo silovano širom Konga za godinu dana od 2006. do 2007. "Poruka je važna i jasna: silovanje u Kongu je metastaziralo, usled klime nekažnjivosti, i izraslo je u jednu od najvećih ljudskih kriza našeg vremena", ocenio je direktor Harvardske humanitarne inicijative, Majkl Van Rujen.

Unutar Šengena ponovo moguće granice i vize

Privremeno uvođenje unutrašnjih granica u "vanrednim teškim situacijama" unutar "Šengenske zone" Evropske unije (EU) i mehanizam ponovnog uvođenja viza na određeni rok nekim zemljama Zapadnog Balkana, mere su o kojima danas raspravlja Savet ministara EU u Briselu. Na predlog Evropske komisije, ministri unutrašnjih poslova i pravosuđa EU mogli bi da usvoje te mere za slučajeve kad "neka članica nije u stanju da zaštiti spoljne granice EU od nenadanog masovnog priliva imigranata". To je prvenstveno posledica ilegalnog priliva desetina hiljada izbeglica sa severa Afrike u Italiju i Francusku, a ista nevolja je zadesila i Grčku na granici s Turskom. Francuska koja je već uvela kontrolu granice sa Italijom zbog navale migranata, kao i Nemačka, smatraju da bi "zaštitne mere" za uvođenje granične kontrole unutar Šengena bile nužne i zato što deo članica EU smatra da Bugarska i Rumunija nisu spremne, a treba da uđu u šengensku zonu bez granica ove godine. Evropska komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem je, u pauzi zasedanja ministara EU, izjavila da bi ponovo uvođenje granica unutar šengenske zone usledilo samo dogovorom svih članica Unije i to u "krajnjim situacijama". U predlogu koji je Evropska komisija podnela za jačanje sistema Šengena naglašava se da je uvođenje režima bez viza EU za neke zapadnobalkanske zemlje "bilo veoma povoljan korak" i da je "pokazalo da je moguće dobro osigurati kretanje u bezbednom okruženju". U dokumentu EK se podvlači da je "sprečavanje neregularne imigracije i očuvanje javne bezbednosti spojivo s uređenim kretanjem lica". Napominje se, međutim, da "pojačana pokretljivost putnika u dobroj veri i otklanjanje opasnosti od neregularne migracije i pretnji javnoj politici i bezbednosti moraju biti takođe zajamčeni". "Kad god to bude primereno, ukoliko se ta ravnoteža poremeti, mora se proveriti mehanizam za proveru vizne liberalizacije, kao što je to u januaru stavila na snagu Evropska komisija za pet zemalja Zapadnog Balkana, kojima su ukinute vize 2009. i 2010, a to su Albanija, Bosna i Hercegovina, BJR Makedonija, Crna Gora i Srbija", navodi se. Evropska komisija naglašava da "ukoliko režim bez viza dovede do šireg neregularnog priliva imigranata ili zloupotreba, odnosno ugrozi bezbednost, Evropska unija na raspolaganju mora imati valjane instrumente da brzo otkloni takve probleme". "Da bi to obezbedila, Komisija će ubrzo predložiti promenu Uredbe 12 o vizama Visa Regulation 12). Time se uspostavlja bezbednosna odredba koja bi omogućila, u određenim okolnostima, da se privremeno ponovo uvedu vize za građane neke treće zemlj", navodi se u dokumentu podnesenom Savetu ministara EU.

U siromašnim zemljamam do 2050. 1,7 milijarde stanovnika

Broj stanovnika u najsiromašnijim zemljama sveta će se udvostručiti do 2050. godine, kada će, prema procenama Ujedinjenih nacija (UN) u tim zemljama živeti ukupno 1,7 milijardi ljudi, rečeno je na konferenciji 48 najsiromašnijih zemalja sveta u Istanbulu. Na konferenciji koja je okupila više hiljada učesnika, zvaničnici UN upozorili su da će takav rast broja stanovnika predstavljati dodatni teret za zdravstvo i obrazovanje u siromašnim zemljama. Prema njihovim rečima oko 60 odsto stanovnika najmanje razvijenih zemalja mlađe je od 25 godina i ti mladi ljudi mogli bi, ukoliko dobiju pravu priliku, da postanu motor ekonomskog rasta ili će se suočiti za daljim srljanjem u siromaštvo. Petodnevna konferencija 48 najsiromašnijih zemalja sveta čiji je cilj pronalaženje načina za smanjenje siromaštva i gladi u najnerazvijenjim državama, u saradnji sa međunarodnim partnerima, počela je juče u Istanbulu. Otvarajući skup generalni sekretar UN Ban Ki-mun pozvao je lidere najsiromašnijih zemalja da jedinstveno pošalju snažnu političku poruku ostatku sveta o značaju ulaganja u nerazvijene zemlje, kako bi se iskorenilo siromaštvo. Na listi najsiromašnijih zemalja nalaze se one koje imaju godišnji prihod po glavi stanovnika manji od 905 dolara, kao i visok stepen neuhranjenih, smrtnosti dece i neobrazovanih. Od 48 najsiromašnijih zemalja, 33 su u Africi, 14 je u Aziji, a na listi je i Haiti, koji se nalazi u Srednjoj Americi. Učesnicima Četvrte konferencije UN o najnerazvijenim zemljama se obratio i ministar spoljnih poslova Srbije Jeremić.

Smrt Bin Ladena nije kraj, slede novi napadi

Naser Al Vahiši, bliski saradnik ubijenog Osame Bin Ladena, upozorio je Sjedinjene Američke Države da Bin Ladenova smrt ne znači i kraj Al Kaide, i zapretio novim terorističkim napadima, koji će biti "veći i gori" od prethodnih. Al Vahiši, šef ogranka Al Kaide na Arabijskom poluostrvu, oglasio se na veb sajtovima islamskih ekstremista s porukom Amerikancima da "stvar nije gotova" i da će "ono što dolazi biti još veće i gore". Prema njegovim rečima, sada "džihad sija snažnije" nego u vreme kad je Bin Laden bio živ. Al Kaida na Arabijskom poluostrvu spada u najaktivnije ogranke ove terorističke mreže.

Jerusalimska patrijaršija prekinula odnos s rumunskom crkvom

Sveti sinod Jerusalimske patrijaršije pod predsedavanjem patrijarha Teofila odlučio je da se prekinu odnosi s Rumunskom pravoslavnom crkvom zbog gradnje rumunskog hrama u Jerihonu, prenela je danas Verska informativna agecija (VIA). Ta agencija navodi da prekid evharistijskih odnosa znači brisanje rumunske crkve iz diptiha i ne pominjanje imena njenog poglavara, patrijarha Daniela, na liturgijama. Rumunska pravoslavna crkva gradi hram i hodočasnički centar u Jerihonu, na kanonskoj teritoriji Jerusalimske patrijarsije bez njene saglasnosti, a u pravoslavlju važi kanon da jedna crkva ne može podizati objekte na prostorima druge bez njenog dopuštenja. Rumunski patrijarh je nedavno u pismu istakao da on priznaje jurisdikciju Jerusalimske patrijaršije nad Izraelom i palestinskim oblastima, ali da ne misli da je gradnja objekta nekanonska, jer u savremenim uslovima nije moguće doslovno primenjivati teritorijalno razgraničenje između pomesnih crkava. On je zatražio da Jerusalim blagoslovi gradnju, ne prihvatajući da se ona prekine. Dodao je da se rumunski hram u Jerihonu gradi za rumunske hodočasnike, a ne za vernike Jerusalimske patrijaršije. Nagoveštaj patrijarha Teofila da bi mogao da prekine odnose dveju crkava, patrijarh Daniel nazvao je lakomislenim i dostojnim sažaljenja.

Gadafi se pojavio na TV posle dužeg odsustva

Libijski vođa Moamer el Gadafi se nakratko pojavio na televiziji nakon nekoliko sedmica odsustva, tokom kojih se nagađalo da je možda stradao u NATO bombardovanju 30. aprila, javila je američka agencija Asošijeted pres (AP). Gadafi je na nekoliko minuta prikazan na državnoj televiziji, a snimljen je iz daleka kako sedi i razgovara sa plemenskim vođama. Nije govorio. Libijski vođa nije viđen, niti se o njemu čulo, još otkako je NATO 30. aprila bombardovao rezidencijalnu i komandnu četvrt u kojoj živi njegova porodica. Tom prilikom poginuli su jedan od njegovih sinova i troje unuka, a javile su se glasine da je i sam Gadafi nastradao. Da bi potvrdila autentičnost Gadafijevog pojavljivanja, kamera je zumirala datum koji je bio ispisan na TV ekranu pored Gadafija, i tamo je pisalo: sreda, 11. maj. Gadafi je nosio velike naočari za sunce i kapu, i grlio se sa plemenskim vođama. S obzirom na milje u kojem je snimak napravljen, čini se da je Gadafi ušao u jedan od skupih hotela u kojim odsedaju strani novinari u Tripoliju. Zvaničnici libijske vlade nisu želeli da potvrde tu informaciju.

Zaplenjena imovina napuljske mafije

Italijanska policija zaplenila je imovinu napuljske mafije, blokirala račune i uhapsila sedmoro njenih članova. Prema saopštenju policije, u Rimu i Napulju je zaplenjeno 900 nekretnina, 23 firmi, i blokirano 200 bankovnih računa na kojima je bilo 600 miliona evra koji su pripadali klanu Malardo. Među uhpašenima je i Felićiano Malardo, za koga se sumnja da je predvodio klan. Prema navodima policije, klan Malardo je u okolini Rima osnovao više firmi i agencija za nekretnine, i u potpunosti je kontrolisao proizvodnju i distribuciju kafe, kao i prodaju pića.

Nova ruska isporuka nuklearnog goriva za Iran

Iran je dobio novu isporuku nuklearnog goriva iz Rusije za svoju prvu nuklearnu centralu, javila je danas zvanična novinska agencija IRNA. Portparol Iranske nuklearne agencije Hamid Hadem Kemi rekao je da je Rusija tokom prošle nedelje isporučila 30 tona goriva za nuklernu centralu Bušejr na jugu zemlje. Rusija je već isporučila 82 tone goriva u osam isporuka tokom 2007. i 2008, što je dovoljno za jednogodišnji rad reaktora od 1.000 megavati u centrali Bušejr. Početak rada te centrale više puta je odlagan, a nedavno je, prema izveštajima stranih obaveštajnih službi, u kontrolni sistem nuklearke dospeo kompjuterski virus "staksnet". Iran je tvrdio da je taj virus pronađen samo u nekoliko laptopova koji su pripadali zaposlenima u Bušejru, kao i da nije ugrozio samu nuklearnu centralu. Kasnije je Teheran okrivio SAD i Izrael da stoje iza "staksneta", navodeći da je virus bio deo plana iranskih neprijatelja da sabotiraju njegov nuklearni program. Međunarodna zajednica ne veruje u iranske tvrdnje da je nuklearni program u civilne svrhe, već smatra da Teheran radi na razvoju nuklearnog oružja.