REGION

Više od 50 parnica protiv Monitora, Vijesti i Dana

Pet godina od nezavisnosti CG veoma uspešan period

Nove boravišne dozvole za strance

Odustajanje predsednika RS od referenduma

Cilj DPS-a jedinstvena, samostalna pravoslavna crkva

MCP: Ideja DPS o jedinstvenoj crkvi politički štetna

Izetbegović: Pogrešio sam što sam podržavao Zukorlića

Više od 50 parnica protiv Monitora, Vijesti i Dana

Izvršni direktor preduzeća "Dejli pres", u čijem je sastavu list "Vijesti", Željko Ivanović rekao je agenciji Beta da se kod crnogorskih sudova vodi više od 50 parnica protiv listova "Vijesti" i "Dan" i nedeljnika "Monitor" u kojima "navodno oštećene stranke traže ukupno više od milion evra". U razgovoru za Betu o stanju profesionalizma i medijskih sloboda u Crnoj Gori, Ivanović je ocenio da je na delu "progon nezavisnih medija" u Crnoj Gori O tome, kaže Ivanović, svedoči i njegov navod da su pomenuti mediji, presudama sudova, u proteklih nekoliko godina platili "značajne iznose koji se, s obzirom na veličinu (crnogorskog) tržišta mogu označiti kao astronomski". Ivanović kaže da "ostali, paradržavni mediji, iza kojih stoje ne samo politički, već i kriminogeni krugovi, nisu imali niti jedan sličan proces ili presudu". Kao dokaz "progona nezavisnih medija", Ivanović, takođe, navodi da listovi "Vijesti" i "Dan" i nedeljnik "Monitor" u poslednjih nekoliko godina "nisu dobili nijedan oglas od državnih struktura, javnih preduzeća, posebno ne od vladajuće stranke, za marketinšku kampanju" u vezi sa nizom parlamentarnih i lokalnih izbora. Istim povodom, kako je Ivanović naveo, "u kontrolisane medije ulivene su stotine hiljada evra i zahvaljujući tom novcu oni nisu ugašeni". Ivanović smatra da postoje "mnoge razlike" u profesionalizmu između na primer, Portala Analitika, Televizije In i radija Antene M, s jedne strane i listova "Vijesti" i "Dan" i nedeljnika "Monitor", sa druge strane. "Prva i osnovna razlika koja uzrokuje sve ostale je da su nezavisni mediji posvećeni svojoj profesiji i svom poslu - informisanju građana i zaštiti javnog interesa. Ovi drugi su posvećeni dezinformisanju i varanju građana i zaštiti privatnih interesa malog broja ljudi", kazao je Ivanović. Iz te razlike, kako je objasnio, proističu sve ostale. "Prvi su uticajni i visokotiražni, a drugi su beznačajni i minorni. Prvi su na tržištu i zaviše od tiraža i prihoda marketinga, drugi su na budžetskim davanjima i crnim fondovima. Prvi su izloženi šikani i progonu, drugi su miljenici vrhova vlasti", tvrdi Ivanović. Na osnovu ovih razlika, Ivanović, takođe, ocenjuje da nije moguće govoriti o "medijskoj zajednici u Crnoj Gori", pa ni o "esnafskoj solidarnosti i standardima". Početkom maja, u Briselu je u Evropskoj komisiji organizovan je skup o medijskim slobodama, na koji nisu otišli urednici internet portala Analitika, Televizije IN i radija Antena M Draško Đuranović, Rade Vojvodić i Darko Šuković. Oni su, kako je ranije objavljeno, kao razlog naveli da se izborom panelista na tom skupu favorizuje "tabloidno novinarstvo". Na skupu u Briselu su o stanju medijskih sloboda u Crnoj Gori govorili izvršni direktor "Dejli presa" Željko Ivanović, izvršni direktor "Monitora" Milka Tadić Mijović i glavni urednik lista "Dan" Mladen Milutinović. Ivanović i Tadićeva su na tom skupu zatrazili da Evropska unija u proces pregovaranja o punopravnom članstvu Crne Gore u toj asocijaciji uključi i temu medijskih sloboda, što je, kako je preneseno, prihvatio evropski komesar za proširenje Štefan File. Briselski skup o medijima je doživljen kao novi dokaz, i to pred međunarodnom zajednicom, dubokih podela među medijima u Crnoj Gori. Agencija Beta se, stoga, obratila Đuranoviću, Vojvodiću, Šukoviću, Milki Tadić, Mladenu Milutinoviću i Ivanoviću, istim pitanjima, s molbom da ocene prilike u crnogorskom novinarstvu. Odgovore je, međutim, poslao samo izvršni direktor "Dejli presa" Željko Ivanović. Ilija Despotović, Podgorica

Pet godina od nezavisnosti CG veoma uspešan period

Petogodišnji period od obnove nezavisnosti Crne Gore je veoma uspešan, ocenio je predsednik te zemlje Filip Vujanović. U intervjuu za Radio Crne Gore Vujenović je rekao da je Crna Gora, nakon majskog referenduma 2006. godine, stekla veliki međunarodni ugled koji je "iznad njene veličine i broja stanovnika". Prema rečima Vujanovića, u proteklih pet godina "moglo se više učiniti" u pogledu prevazilaženja unutrašnjih političkih podela u Crnoj Gori. Vujanović je ocenio da je Crna Gora "kuća svih, u kojoj se može slobodno živjeti". Predsednik Crne Gore je rekao da će "nerado" potpisati Zakon o statusu dinastije Petrović ako u obrazloženju tog akta ostane stav da je prisajedinjenje Crne Gore Srbiji 1918. godine bila, zapravo, njena "aneksija". Takav stav je unet na insistiranje Socijaldemokratske partije Crne Gore. Vujanović je, takođe, rekao da ne razume ni zahtev Zajednice Crnogoraca u Australiji da Skupština Crne Gore poništi odluke takozvane Velike narodne skupštine, održane u Podgorici, 1918. godine, kojima je likvidirana nezavisna Crna Gora. Prema objašnjenju Vujanovića, te odluke su poništene "narodnom voljom", iskazanom na referendumu 21. maja 2006. godine. Predsednik je rekao da Zakon o dinastiji Petrović nije donet da bi se zadovoljio njen potomak, princ Nikola Petrović, nego da država Crna Gora iskaže svoj odnos prema "veličanstvenoj dinastiji". Vujanović je ocenio da je Crna Gora "veoma blizu" članstva u NATO-u. Crnogorski predsednik rekao da je protiv rušenja crkava i džamija u Crnoj Gori, ali i da je protiv nelegalne gradnje.

Nove boravišne dozvole za strance

Slovenija je od srede počela da izdaje boravišne dozvole sa biometrijskim podacima za građane trećih država koji nisu članovi porodica državljana Slovenije ili neke od zemalja Evropske unije (EU). Dozvola je izrađena u skladu sa Uredbom Saveta EU o jedinstvenom izgledu dozvole za boravak za državljane trećih država, rečeno je na današnjoj konferenciji za novinare u Ministarstvu spoljnih poslova. Nove boravišne dozvole omogućiće strancima u Sloveniji lakše i bezbednije poslovanja, jer je reč o dokumentu koji je manji, poseduje savremenu zaštitu i beskontaktni čip sa biometrijskim podacima lica i otisaka prstiju, rekla je direktorka Direktorata za migraciju i integraciju Nina Gregori. Dozvolu za boravak državljani treće države mogu koristiti za dokazivanje zakonitosti boravka u Sloveniji i za dokazivanje idnetiteta, a uz pasoš i za prelazak državne granice. Sve informacije o novim boravišnim dozvolama za strance na šest jezika objavljene su na internet stranici www.infotujci.si. Nove dozvole za privremeni boravak za strance koštaće 47 evra, a za stalni boravak 93 evra.

Odustajanje predsednika RS od referenduma

Slovenački dnevnik "Delo" je na celoj strani velikog formata objavio analize dopisnika iz Sarajeva, Beograda i Zagreba nakon odustajanja predsednika RS Milorada Dodika od referenduma o tužilaštvu i sudu BiH. Pod naslovom "Najteži poraz Milorada Dodika", dopisnik iz Sarajeva konstatuje da je "povlačenje odluke o referendumu iz straha pred sankcijama opozicija u RS označila za Dodikov najveći poraz", kao i da je jedini koji mu je čestitao na sporazumu sa Evropskom unijom (EU) bio srpski predsednik Boris Tadić. "Opozicija u RS je prvi put jedinstvenog mišljenja da je Milorad Dodik, vođa Stranke nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i predsednik RS kada ga je Ketrin Ešton u njegovoj predsedničkoj palati prisilila da povuče odluku o referendumu, doživeo do sada najteži poraz", piše list. "Delo" prenosi i ocenu opozicije u RS da bi to mogao biti "početak kraja vladavine SNSD stranke koja je na svim izborima osvojila vlast sa obećanjem o raspisivanju različitih referenduma, usmerenih protiv države i državnih institucija BiH " U tekstu iz Beograda pod naslovom "Legitimna pitanja zaslužuju ozbiljnu analizu" list piše da "Srbi čekaju na povoljan odnos snaga" i da njihove "bogohulne ideje nije moguće zatrti silom, kao ni velikosrpske snove". List dodaje da u ovom pitanju "Tadić očijuka sa Miloševićem" jer je "potrčao po savet i kod srpskog akademika, pisca i prvog predsednika bivše SRJ Dobrice Ćosića". Delo daje za pravo predsedniku Borisu Tadiću, koji smatra da bi najslabije rešenje za BiH bilo kada bi u odnose u državi (BiH) ponovo posegao neko spolja i Srbima, Hrvatima i Bošnjacima nametnuo novi Dejton koji ne može legitimno, efikasno i trajno zameniti unutrašnji dogovor sva tri naroda u BiH. Dopisnik Dela iz Zagreba ocenjuje da "bosanski Hrvati neće više biti dijaspora". Iako se u Hrvatskoj nezvanično konstatuje da je predsednik RS Milorad Dodik doživeo težak referendumski poraz, Zagreb od odnosa i događaja u RS više zanima položaj Hrvata u BiH, dodaje se. Hrvatska politika, smatra list, barem zvanično usvaja nove korake na putu uređivanja odnosa sa BiH i ubeđivanja tamošnjih Hrvata da u BiH koja je njihova država, a ne Hrvatska, kako ih je ubeđivala više od decenije, ostvaruju svoja prava kao konstitutivni narod. List naglašava stav Hrvatske da Hrvati u BiH više neće biti dijaspora već da će ih tretirati kao konstituvni narod, zbog čega će odnos prema njima biti drugačiji nego prema hrvatskoj autohtonoj manjini u drugim državama odnosno iseljenicima. Zvanično, dodaje "Delo", cilj Hrvatske neće više biti da se Hrvati iz BiH naseljavaju u Kninu, Korenici, Gračacu ili u drugim hrvatskim mestima već da ostanu u BiH.

Cilj DPS-a jedinstvena, samostalna pravoslavna crkva

Lider vladajuće crnogorske Demokratske partije socijalista (DPS) Milo Đukanović izjavio je da će cilj njegove partije biti objedinjavanje pravoslavne crkve u Crnoj Gori u samostalnu organizacionu celinu. U intervjuu Televiziji Crne Gore, Đukanović je rekao da je to predviđeno novim stranačkim programom koji će biti usvojen na kongresu partije 21. maja. On je ocenio da je podela među pravoslavnim vernicima u Crnoj Gori "ostrašćena", da to "ne pogoduje stabilnosti" države, čiji je interes da se "ta podela prevazilazi", zbog čega se njegova partija zalaže za "objedinjavanje korpusa pravoslavnih vernika u Crnoj Gori". Doskorašnji premijer i lider DPS-a je kazao da Mitropolija crnogorsko-primorska "nije u saglasju s državnim interesima Crne Gore", jer je deo Srpske pravoslavne crkve (SPC) "čija je centrala u državi Srbiji, koja ne gleda blagonaklon na crnogorsku nezavisnost". "Ako želimo pravoslavnu crkvu u harmoničnim odnosima s državom i crnogorskim državnim organima, logičan je cilj samostalnost crkve", smatra Đukanović. Lider DPS-a je, međutim, naveo da je Mitropolija crnogorsko-primosrka "u važnim političkim trenucima bila konstruktivna po političku stabilnost" Crne Gore "u interesu "njenog pravilnog demokratsko usmerenja koji su je doveli do stabilnosti i nezavisnosti" i u tom smislu naveo 1997. i 2006. godinu. Đukanović je mišljenja da je Crna Gora i dalje "meta velikosrpskog državnog projekta", zbog čega smatra da državni organi trebaju snažnije da rade da "duhovnom utemeljenju" Crne Gore . "Uz nesporan državni i nacionalni identitet , treba raditi na snaženju kulturnog identiteta da ne bismo zebli nad nezavisnošću", kazao je Đukanović I ocijenio da to "moraju biti važne komponente državne politike". Đukanović je rekao da se trudi da ne utiče na rad vlade , saopštio je da veruje da će ostati u politici još neko vreme na dužnosti predsjednika stranke, te da u ovom trenutku ne razmišlja o povratku na državne dužnosti. "Ne treba nikada reći nikad, ali ono što sa sigurnošću mogu reći je da u ovom trenutku ne razmišljam o takvom obrtu I sebe vidim na čelu DPS-a I u biznisu", poručio je doskorasnji premijer. On je optužio dio medija i nevladinog sektora da "imaju strategiju urusavanja" DPS-a iznutra, " potenciranjem" priče da je vlada njegovog nasljednika Igora Luksića, vlada diskontinuteta, "uključujući I diskontiuitet" sa vladajućom partijom. Lider DPS-a je saopštio da je podržao zahtev italijanske kompanije A2A za reviziju ugovora o dokapitalizaciji Eelektroprivrede , zato sto ta kompanija sa postojećim cijenama struje ne može da ostvari projektovanih 300 miliona eura profita koji je 2015. godine kvalifikuju da postane većinski vlasnik nacionalne energetske kompanije. Đukanović je objasnio da je italijanska kompanija taj profit projektovala na dan dokapitalizacije 2009. godine, a da je odlukom državnih organa cijena struje snižena za 28 procenata . On je ocijenio da je "nekorektno" tražiti od nekoga realizaciju profita sa "nižim cijenama od onih koje su važile na dan projekcije'" tog profita. Đukanović se nada da će u saradnji sa koalicionom partnerom, Socijaldemokratskom partijom (SDP) "riješiti pitanje koja su se pokazala kao rezultat nekonzistentnog postupanja" državnih organa Crne Gore. SDP je saopštila da se zalaže da Elektroprivreda ostane u većinskom vlasništvu države.

MCP: Ideja DPS o jedinstvenoj crkvi politički štetna

Mitropolija crnogorsko primorska kritikovlala je programsko opredelenje vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS) o samostalnoj, jedinstvenoj pravoslavnoj crkvi u Crnoj Gori i takvo partijsko zalaganje nazvala politički štetnim i "protivustavnim" mešanjem u unutrašnje stvari crkve. "Potpuno je deplasirano i politički štetno da jedna politička partija, koja sebe deklariše kao građansku i socijalističku, na početku 21. veka u svoj program upisuje otvorene stavove o kanonskom ustrojstvu crkve", navodi se u reagovanju. Lider DPS-a Milo Đukanović saopštio je sinoć da je jedan od ciljeva te partije, predviđenih novim partijskim programom objedinjavanje pravoslavne crkve u Crnoj Gori u samostalnu organizacionu celinu i takav cilj obrazložio potrebom "prevazilaženja podela" u državi. Mitropolija tim povodom u svom reagovanju "ističe oprez koji crkva ima prema svakom pokušaju da se crkvena zajednica, koja je po svojoj prirodi vaseljenska (univerzalna), svodi na okvire koji su državni ili nacionalni". U saopštenju se navodi da takva nastojanja razumljiva u 18. i 19. veku u eri nacionalnog romantizma, ne odgovaraju duhu našeg vremena, "koje briše granice među kulturama i nacijama", a ne odgovaraju ni "iskonskom ustrojstvu crkve, koje, po svojoj suštini, nije ograničeno ničim zemaljskim", navodi se u reagovanju crkve. Ocenjuje se da je reč o "retrogradnim idejama, neupotrebljivim u pogledu izgradnje stabilnog građanskog drustva". Dodaje se da je koncipirani program "jedne građanske partije utoliko neshvatljiviji ukoliko se radi o savremenom društvenom pravnom poretku odvojenosti crkve od države" i ocenjuje da se radi "o neprimerenom odnosu prema osnovnim principima sekularnog i građanskog društva". Pozdravljeno je "nastojanje autora" programa DPS-a da se prevaziđu podele, ali i ukazano da "izjašnjavanje političara o unutrašnjim pitanjima SPC-a ne doprinosi stabilnosti društva "tim pre su političari dužni da poštuju i afirmišu slobodu verujućih ljudi i sveštenstva da odlučuju o kanonskom i organizacionom ustrojstvu crkve". "Briga oko prevazilaženja podela među pravoslavnim stanovništvom u Crnoj Gori, morala bi, makar u programu vladajuće crnogorske partije, da bude artikulisana jasnim porukama i idejama kako zaustaviti ideološko produbljivanje nacionalne konfrontacije u pravoslavnom narodnonom korpusu Crne Gore i, uz to, nametanje i crkvi te deobe i konfrontacije sa dalekosežnim posledicama", navodi se u saopštenju. Zaključuje se da su "veštačke podele jedinstvenog jezika" teme koje više priliče programu jedne političke stranke od najavljenih rasprava o autokefalnosti crkve.

Izetbegović: Pogrešio sam što sam podržavao Zukorlića

Bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović ocenio je da je pogrešio što je podržavao glavnog muftiju Islamske zajednice u Srbiji Muamera Zukorlića. Izetbegović je u intervjuu za sarajevsko "Oslobođenje" odbacio tvrdnje Zukorlića da se sa predstavnicima rivalske Islamske zajednice Srbije u Karađorđevu i Sarajevu netransparentno dogovarao o položaju te zajednice. Prema rečima Izetbegovića, "u Karađorđevu nije ni pomenuta Islamska zajednica". "A da je pominjana, ja bih zagovarao jedinstvo islamske zajednice Bošnjaka. Ako Srbi mogu imati patrijarha u Beogradu čija se duhovna ovlašćenja odnose i na Srbe u BiH, zašto Bošnjaci ne bi imali reisa u Sarajevu koji organizuje verski život Bošnjaka u Srbiji", rekao je Izetbegović. Istakao je da je "uvek podržavao jedinstvo islamske zajednice i da će tako i nastaviti". "Podržavao sam i Muamera Zukorlića, ali sam, očigledno, pogrešio", rekao je on. U Srbiji deluju dve rivalske islamske zajednice. Zukorlić predvodi zajednicu koja je u sistemu Rijaseta BiH, dok je na čelu druge reis Adem Zilkić. Bošnjački član Predsedništva BiH ocenio je da je BiH dokazala da je održiva, da može ići napred, te da je u 15 godina BiH "u mnogome stigla i prestigla susedne zemlje koje nisu pretrpele ratna razaranja". Izetbegović je ocenio da zemlje regiona moraju sarađivati i da je u tom kontekstu i predsednik Srbije Boris Tadić "dao nekoliko veoma prihvatljivih i ohrabrujućih izjava". "Kazao je da su u Karađorđevu napravljene loše istorijske odluke, da ih on neće ponoviti, da Srbija nikada neće podržati neki referendum koji bi značio podelu BiH. S obzirom na okolnosti, pre svega veoma jaku radikalnu opoziciju u Srbiji, ovo su ohrabrujuće izjave koje mogu biti temelj za bolje odnose u budućnosti", rekao je Izetbegović. On je pohvalio inicijative i rad na pomirenju u regionu udruženja iz Srbije "Žene u crnom" i ocenio da su "one savest Srbije i pomažu joj da se suoči sa prošlošću". "Bez tog suočavanja nema istinskog pomirenja i stabilne budućnosti. Neverovatno su uporne, hrabre, principijelne žene. Nažalost, još prilično usamljene", rekao je Izetbegović. Komentarišući odnos međunarodne zajednice prema BiH, bošnjački član Predsedništva BiH ocenio je da "sazreva odlučnost da se dezintegracijski trendovi zaustave dok nije kasno, i da se BiH vrati na kolosek reformi i ubrzanih integracijskih procesa". "Odgađanje referenduma (u Republici Srpskoj) je odgađanje konflikta, to nije rešenje. Ako Milorad Dodik nastavi ovim putem, neizbežno će se sukobiti sa međunarodnom zajednicom i dovesti sebe i RS u probleme", ocenio je Izetbegović.