SRBIJA

Srbija jedna od najbezbednijih zemalja za internet

Kosovo i BiH nerešena pitanja regiona

Barozo: Ključ je u vašim rukama

Emiru Kusturici književna nagrada Branko Ćopić

Sabor SPC još nije doneo nijednu odluku

Uskoro sporazum o učešću pripadnika VS u misijama EU

Predstavnici udruženja izbeglica predali izveštaj Tadiću

Srbija jedna od najbezbednijih zemalja za internet

Srbija je jedna od najbezebdnijih zemalja na svetu za korišćenje interneta, objavila je ruska kompanija za kompjutersku sigurnost Kasperski . Među najbezbednije zemlje za surfovanje internetom spadaju i Japan, Nemačka, Češka i Luksemburg, rezultati su istraživanja kompanije Kasperski, sprovedenog na osnovu podataka dobijenih od korisnika antivirus programa te kompanije iz 213 zemalja. U izveštaju se navodi da je u prva četiri meseca ove godine blokirano više od 250 miliona internet napada, a 89 odsto svih veb izvora koji šire viruse otkriveno je u svega 10 zemalja, na čijem čelu se nalazi SAD. Najriskantnije zemlje za surfovanje internetom su Rusija, Oman, Irak, Belorusija, Jermenija, Azerbejdžan i Kazahstan.

Kosovo i BiH nerešena pitanja regiona

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je juče u Atini da su BiH i Kosovo dva nerešena pitanja u regionu, ali da je uprkos izazovima Zapadni Balkan kutak stabilnosti u svetu sve nepredvidljivijih promena, i na sigurnom putu da završi proces demokratske konsolidacije. Na međunarodnoj konferenciji magazina Ekonomist, Jeremić je rekao da je krajnje vreme da legitimno izabrani predstavnici BiH preuzmu odgovornost za vođenje države i založio se za što skorije zatvaranje Ureda visokog predstavnika i ukidanje njegovih bonskih ovlašćenja. "Apsurd je da jednom suverenom državom - koja je trenutno članica Saveta bezbednosti UN - vlada stranac kao kralj čija se izvršna ovlašćenja mogu porediti jedino sa ovlašćenjima najdespotskijih režima na svetu", rekao je Jeremić. "Nema apsolutno nikakvog opravdanja da se zadrže takve mere u 21. veku. Krajnje je vreme da legitimno izabrani predstavnici našeg suseda preuzmu odgovornost za nezavisno vođenje unutrašnjih poslova kao što predviđa Dejtonski sporazum. Bosna mora da postane demokratska zemlja", dodao je Jeremić. Šef srpske diplomatije je ocenio da je prospertitet BiH od ključnog značaja za prospertitet čitavog regiona. On je ponovio da Srbija čvrsto veruje da "predstavnici oba entiteta i sva tri konstitutivna naroda u BiH treba da postignu konsenzus, kako bi se obezbedili legitimitet i održivost" za šta su, dodao je, "potrebni uzajamno poštovanje, pragmatičnost i kompromis o nizu pitanja uključujući i reformu sudstva". Govoreći o Kosovu Jeremić je ponovio da Srbija nije, niti će ikada priznati, pokušaj secesije Kosova, ni eksplicitno ni implicitno. On je izrazio nadu da će na kraju Pregovora Beograda i Prištine, koji su u toku, biti postignuto sveobuhvatno rešenje koje će Savet bezbednosti UN moći da prihvati. U obraćanju učesnicima konferencije magazina Ekonomist Jeremić se založio za sprovođenje nezavisne i sveobuhvatne istrage navoda o trgovini ljudskim organima na Kosovu iz izveštaja Dika Martija. On je ocenio da navodi iz tog izveštaja svedoče o "monstruoznom ponašanju nezapamećenom u analima brutalnih ratova u Evropi" i da su šokirali svet. Te ozbiljne optužbe moraju da se istraže, istakao je Jeremić i dodao da je za Srbiju to pitanje etike i ljudskih prava od prvorazrednog značaja koje se "ne sme ni politizovati ni vezivati za diplomatska neslaganja o Kosovu". Založivši se otkrivanje pune istine i ispunjenje pravde, Jeremić je rekao da sveobuhvatna i nezavisna istraga, kao i u svim drugim slučajevima ratnih zločina na Balkanu, zahteva uključivanje SB UN. "To nije samo međunarodna obaveza već i kolektivni moralni imperativ svih Evropljana, ključni deo zajedničkog napora da se konsoliduje mir i podstakne pomirenje na Balkanu", dodao je Jeremić. Govoreći o Srbiji on je naveo da je od solunskog samita EU 2003. na kojem je po prvi put čitavom Zapadnom Balkanu obećana jasna evropska perspektiva, Srbija konsolidovala demokratske institucije i ponovo uspostavila vladavinu prava. Srbija, dodao je, u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom, izgradila je tržišnu privredu, reformisala administrativni sistem, transformisala vojsku i ojačala ljudska i manjinska prava i to sve uz podršku odgovorne monetarne i fiskalne politike. Jeremić je izarazio uverenje da uprkos tome što se čak i neke od najuspešnijih politika EU, kao što je proširenje, osporavaju, stabilan napredak regiona i dalje moguć iako brzina kretanja za neke može biti manja od optimalne.

Barozo: Ključ je u vašim rukama

Evropska komisija (EK) pozdravlja sve što je Srbija do sada učinila na putu evropskih integracija, ali ima još puno stvari koje mora da uradi kako bi se približila članstvu u EU, izjavio je predsednik EK Žoze Manuel Barozo. "Ključ je u vašim rukama", rekao je Barozo na konferenciji za novinare u Vladi Srbije posle sastanka sa premijerom Mirkom Cvetkovićem. Barozo je naglasio da "vreme brzo ističe" i da su rezultati potrebni pre leta. "Kriterijumi se moraju ispuniti. Kriterijumi koji su vezani za reformu pravosuđa, borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije. Sve to je neophodno da bi se dostigao željeni cilj", rekao je Barozo. Barozo je podvukao da je jasno da se očekuje da saradnja Srbije sa Haškim tribunalom bude prioritet i dodao da EK očekuje od srpskih vlasti "da uradi najviše što može u tom smislu". "Moja poruka građanima Srbije je vrlo jasna: Očekujemo da se pridružite porodici evropskih naroda, a zatim moramo da radimo zajedno na postizanju tog cilja", rekao je Barozo. Govoreći o neophodnosti ekonomskih reformi, Barozo je naveo da su one potrebne ne samo zbog približvanja Srbije EU, već i zbog toga što su u interesu građana Srbije. Premijer Cvetković je rekao da je vlada dobila podršku kako za dosadašnji rad na procesu evropskih integracija tako i za korake koje tek treba da preduzme. "U razgovoru smo razmotrili i pokrenuli sve najvažnije teme, sve ono što je urađeno i ono što je ostalo da se uradi u procesu evropskih integracija", rekao je Cvetković. On je kazao da je 2011. godina ključna za proces evropskih integracija za Srbiju i naglasio da se Beograd obavezao da će dovršiti započete poslove i nastaviti dalju saradnju sa EU. Cvetković je obećao Barozu da će Srbija u saradnji sa EU učiniti sve da se smanji broj lažnih azilanata i zatražio podršku za to od članica Unije. Predsednik EK Barozo otvorio je Informativni centar EU u beogradskom Domu omladine, a zatim je razgovarao sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem. Sa njim u delegaciji u Beograd je došao i evropski komesar za proširenje Štefan File.

Emiru Kusturici književna nagrada Branko Ćopić

Književna nagrada Zadužbine "Branko Ćopić" za najbolje prozno ostvarenje u protekloj godini dodeljeno je Emiru Kusturici za autobiografsko delo "Smrt je neprovjerena glasina", saopšteno je iz Srpske akademija nauka i umetnosti (SANU). Nagrada je Kusturici, kako je naveo žiri, dodeljena zbog "značajnog doprinosa bogatoj tradiciji srpske memoarske literature od vremena Simeona Piščevića i prote Mateje do memoarskih zapisa Miloša Crnjanskog i Ive Andrića". "Kao i njegovi veliki prethodnici, i Kusturica je imao izuzetno zanimljiv životni put širokog raspona, a u ovom memoarskom delu dao je autentičnu sliku svojih sarajevskih dana, kao i sopstvenog prebivanja i putovanja širom Evrope i Amerike", naveo je žiri u obrazloženju. Upravni odbor Zadužbine "Branko Ćopić" jednoglasno je odlučio i da se nagrada za najbolje pesničko ostvarenje u prethodnoj godini dodeli Ivanu Negrišorcu za zbirku pesama "Svetilnik", kao savremenoj pesničkoj viziji monaških pregnuća, lutanja i stranputica. "Negrišorčeve pesme dočaravaju molitve koje žive od drevnih vremena i reči, ali često i u znaku bogotražilačkih čežnji savremenog čoveka", naveo je žiri. U Upravnom odboru Zadužbine Branka Ćopića su akademici Svetozar Koljević (predsednik), Matija Bećković, Milosav Tešić, Dušan Kovačević i dopisni član Nada Milošević Đorđević. Članovi Upravnog odbora posebno su razmatrali i prozna dela "Ispod tavanice koja se ljuspa" Gorana Petrovića i "Mi različiti" Veselina Markovića i poetske zbirke "Dokle pogled dopire" Nikole Vujcića i "Plamen i rosa" Slobodana Rakitića.

Sabor SPC još nije doneo nijednu odluku

Episkop bački Irinej izjavio je da je Sabor Srpske pravoslavne crkve i juče, četvrtog dana zasedanja, nastavio analizu svih aspekatata života crkve i dodao da nijedna konkretna odluka još nije doneta. "Sabor nastavlja analizu svih aspekata života, svih izazova i iskušenja koje postoje u današnjem trenutku naše pomesne svete crkve a da nikakve konkretne odluke nisu donete", rekao je novinarima u beogradskoj Patrijaršiji vladika Irinej koji je i portparol Sabora. "Sva predviđanja, nagoveštaji ili domišljanja o nekim već donetim odlukama koje su se u međuvremenu pojavile u medijima nisu istinita", rekao je vladika i dodao da će javnost čim Sabor donese neku konkretnu odluku biti upoznata sa njom. Prema rečima Vladike, u radu Sabora do ponedeljka neće biti nikakvih novosti jer je uvek prva subota zasedanja posvećena Hramu svetog Save. Sednica Sabora će biti u Hramu, tamo ćemo na licu mesta razmatrati kako dalje nastaviti radove, šta je urađeno i šta treba uraditi, biće reči i o pregovorima sa ruskim umetnicima, rekao je on. Vladika Irinej rekao je da će subota biti iskorišćena i za obeležavajne slave bogoslovskog fakulteta. Episkop bački Irinej izjavio je juče da očekuje da će odluke Sabora biti donete i poznate tek u drugom delu zasedanja, koje kako je naveo, obično traje desetak dana.

Uskoro sporazum o učešću pripadnika VS u misijama EU

Državna sekretarka u Ministarstvu odbrane Tanja Miščević izrazila je nadu da će prilikom predstojeće posete Beogradu visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton biti potpisan sporazum koji će omogućiti učešće pripadnika VS u mirovnim misijama pod vođstvom Unije. Miščević je u Domu Narodne skupštine rekla da Srbija želi da pruži što veći doprinos stabilnosti evropskog sistema odbrane i da uključi svoje oružane snage u zajedničku odbrambenu politiku Evropske unije. Ona je rekla da Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije žele da, učešćem u mirovnim misijama pod vođstvom EU, podupru proces evropeizacije države i predstave Srbiju kao partnera Evropi i Uniji. Govoreći o planovima za učešće pripadnika VS u misijama pod vođstvom EU, Miščević je rekla da oni predviđaju slanje oficira Rečnih jedinica na grčki vojni brod koji, u okviru operacije Atalanta, doprinosi borbi protiv pirata u vodama kod Somalije, kao i učešće u misiji u Ugandi. U Domu Narodne skupštine je predstavljen Informator o sistemu odbrane Srbije i zbornik radova Instituta za strategijska istraživanja "Bezbednosni i odbrambeni aspekti priključenja Srbije EU". Član Odbora za odbranu i bezbednost Skupštine Srbije Marko Đurišić rekao je da je odbor, čiji je član, veoma važan činilac u procesu demokratske i civilne kontrole oružanih snaga. On je, međutim, rekao da je ta kontrola često bila otežana zbog toga što poslanici nisu imali dovoljno znanja i informacija o sistemu odbrane a da će to biti promenjeno izdavanjem informatora i zbornika radova koji sadrže veliki broj informacija na jednom mestu. Na promociji su govorili i vršilac dužnosti šefa odeljenja Misije OEBS za demokratizaciju Madis Vainoma, načelnik Vojne akademije Vojske Srbije brigadni general Mladen Vuruna i zamenik komandanta združene Operativne komande VS brigadni general Milan Mojsilović.

Predstavnici udruženja izbeglica predali izveštaj Tadiću

Predstavnici 100 izbegličkih udruženja i zavičajnih klubova predali su juče predsedniku Srbije Borisu Tadiću izveštaj o ispunjenju zahteva iz peticije izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske sa molbom da ga preda predsedniku Evropske komisije Žozeu Manuelu Barozu. Predsednik Koalicije udruženja izbeglica u Srbiji Miodrag Linta, posle predaje izveštaja, rekao je da su u njemu navedeni mnogobrojni problemi Srba izbeglih iz Hrvatske, među kojima su imovinska prava, penzije, procesi ekshumacije i identifikacija posmrtnih ostataka Srba. "Republika Hrvatska velikom broju svojih građana nije vratila njihova imovinska prava, kuće, vikendice, stanove... Nije vratila stečena prava kao što su zaostale penzije, dinarska i devizna štednja... nije uspostavila iste standarde u suđenjima za ratne zločine i nije završila proces ekshumacije i identifikacije posmrtnih ostataka Srba iz više od 600 grobnih mesta", kazao je Linta. Linta je naveo da danas postoji oko 800.000 katastarskih jedinica poljoprivrednog zemljišta na koje se Hrvatska upisala kao vlasnik, iako su stvarni vlasnici Srbi. "Srpska zemlja se sa velikim brojem hektara daje na korišćenje bez saglasnosti Srba. Najočigledniji primer je grad Benkovac gde su hiljade hektara srpske zemlje date u zakup na 20 godina", istakao je Linta. Prema njegovim rečima, postoji 40.000 Srba koji potražuju svoje stanove, a 10.000 koji su razmenili svoje kuće i stanove za vreme rata pod pritiscima i pretnjama, a sve ugovore su hrvatski sudovi proglasili važećim. "Imate 50.000 Srba koji traže svoje zaostale i neisplaćene penzije, imate 10.000 Srba čije su kuće prodate preko hrvatske agencije za promet nekretnina. U većem broju slučajeva prodate su na osnovu lažnih punomoćja i na osnovu mehanizma dvostrukih ugovora", ocenio je Linta. Kako je naveo, postoji više od 1.000 kuća u koje su ulagali prinudni korisnici i kada su Srbima te kuće vraćene, prinudni korisnici traže da im Srbi nadoknade uložena sredstva, iako su Srbima kuće oduzete. "Broj problema je ogroman... smatramo da Srbija odnosno njen parlament treba da usvoji jednu rezoluciju o poštovanju ljudskih prava izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske kojom bi se pitanje masovnih kršenja ljudskih prava izbeglih iz Hrvatske definisaii, kao jedno od važnijih pitanja u odnosima dve države", istakao je Linta.