SVET

Ljudi na jugu Evrope treba više da rade

Opada popularnost SAD u rapsko-muslimanskim zemljama

Direktora MMF u aferi oko seksualnog napada

Turski sajt preti opoziciji kompromitujućim snimcima

Elizabeta II saoseća sa žrtvama sukoba Engleske i Irske

Tuča u kuvajtskom parlamentu zbog zatvorenih u Gvantanamu

Medvedev: Još rano za odluku o kandidaturi

Vojska ne namerava da amnestira Mubaraka

Oko 14.000 ljudi obezbeđivaće samit G8 u Francuskoj

Ljudi na jugu Evrope treba više da rade

Savezna kancelarka Angela Merkel poručila je da je Nemačka spremna da pomogne drugim zemljama Evropske unije (EU) kada su u krizi, ali zatražila istovremeno da građani ovih država više rade. Na skupu njene stranke, Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u pokrajini Severna Rajna-Vestfalija, kancelarka je, kako prenose mediji, kritikovala to što se u zemljama na jugu EU odlazi rano u penziju i što zaposleni imaju dugačak godišnji odmor. "Nije reč samo o tome da se ne treba zaduživati, već i o tome da u zemljama kao što su Grčka, Španija ili Portugalija ne može da se ide u penziji ranije nego što je to slučaj u Nemačkoj. Važno je da svi ulažu iste napore", rekla je kancelarka. U Nemačkoj je, posle dugog stranačkog sporenja, starosna granica za odlazak u penziju podignuta sa 65 na 67 godina, a niz ekonomista veruje da će ona morati da bude povećana čak na 69 godina da bi se očuvalo sadašnje blagostanje. "Mi ne možemo da imamo zajedničku valutu i da jedni imaju baš mnogo odmora, a drugi baš malo. Dugoročno to ne ide jedno sa drugim", prenose mediji reči Angele Merkel. Zakonom je u Nemačkoj predviđen godišnji odmor od najmanje 20 dana. Savezna kancelarka je rekla da "Nemačka ne može da bude samo solidarna i da kaže da te zemlje (u krizi) mogu da nastave da se ponašaju kao i do sada". "Nemačka pomaže, ali samo onda kada i drugi ulože napore. I to mora da se i dokaže", rekla je šefica CDU najavljujući spremnost za pružanje dalje pomoći zemljama EU u krizi. Predsednik opozicione Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) Zigmar Gabrijel je u izjavi za internet-izdanje magazina "Špiegel" kancelarki prebacio da širi "populizam" umesto da "iznosi argumente". "Sramno je da gospođa Merkel tako lako proigrava evropsku ideju svojih prethodnika Adenauera, Branta, Šmita, Kola i Šredera, samo da bi dobila jeftin bulevarski aplauz. Time podgreva antievropsko raspoloženje, umesto da konačno preuzme odgovornost za Evropu kao celinu", naveo je Gabrijel. Šef takođe opozicinih Zelenih Čem Ezdemir je ocenio da se kancelarkina "evropska politika sastoji još prevashodno od parola na partijskim skupovima" te da "samovoljno izdvajanje pojednih tema i problema niti pomaže zemljama kao što su Grčka, Portugalija ili Španija, niti daje vernu sliku realnog stanja", rekao je Ezdemir. Magazin "Špigel", prenoseći kritiku opozicije, navodi i da je dužnička kriza unutar EU ozbiljan problem za kancelarku i da njena vlada sa sve većom zabrinutošću prati zbivanja u Grčkoj koja uprkos pomoći od 110 milijardi u prošloj godini ne uspeva da prevaziđe probleme. "Uskoro bi mogla i Grčkoj da zatreba nova finansijska injekcija, uključujući i novac iz Nemačke. A to će biračima moći da se objasni još teže nego što je bio slučaj sa prvom ratom pomoći", podseća nemački magazin.

Opada popularnost SAD u rapsko-muslimanskim zemljama

Popularnost SAD u arapsko-muslimanskom svetu opala je u poslednjih godinu dana, proizilazi iz rezultata jedne ankete objavljene uoči najavljenog govora američkog predsednika Baraka Obame posvećenog prodemokratskim promenama u Severnoj Africi i na Bliskom istoku. Indonezija, zemlja sa najvećim brojem muslimana na svetu gde je Obama proveo deo detinjstva, jedina je u kojoj većina anketiranih iskazala pozitivno mišljenje o SAD, navodi se u istraživanju javnog mnjenja koje je sproveo centar Pu Riserč. Ali čak i u toj zemlji opao je procenat anktetiranih koji imaju povoljno mišljenje o SAD - dok ih je 2010. bilo 59 odsto, ove godine ih je 54 odsto. Američki predsednik i dalje je nepopularan u većini muslimanskih zemalja i brojni anketirani građani se ne slažu sa njegovim odgovorom na demokratske promene u muslimanskim zemljama. U Jordanu, vernom savezniku Vašingtona, samo 13 anketiranih ima pozitivno mišljenje o SAD, što je za osam odsto manje nego prošle godine. U Turskoj, koja je takođe američki saveznik, popularnost SAD je pala sa 17 na 10 odsto. Među anketiranim Turcima, samo 12 odsto njih je izjavilo da ima poverenja u Baraka Obamu, što je čak za 11 odsto manje nego 2010. Istovremeno, u Jordanu podrška američkom predsedniku je porasla, doduše samo za dva odsto, i sada iznosi 28 odsto. U Pakistanu popularnost SAD je pala sa 17 na 11 odsto, ali je povećana podrška Obami, iako je ona i dalje slaba - sa osam odsto povećana je na deset. Rezultati ovog istraživanja bi verovatno bili drugačiji jer je anketa sprovedena uoči operacije američkih komandosa u kojoj je 2. maja u Abotabadu u Pakistanu ubijen vođa Al-Kaide Osama bin Laden. U anketi je učestvovalo po 1.000 stanovnika Egipta, Indonezije, Izraela, Jordana, Libana, Turske i palestinskih teritorija.

Direktora MMF u aferi oko seksualnog napada

Dominik Stro-Kan podneo je juče ostavku na mesto generalnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i poručio u pismu upravnom odboru da je nevin u aferi oko seksualnog napada zbog koje je u zatvoru. On je prošle subote u Njujorku priveden zbog optužbi da je seksualno zlostavljao sobaricu hotela u kojem je odseo. Njegovi advokati su juče podneli zahtev za njegovo oslobađanje, ali se on i dalje nalazi u jednom njujorškom zatvoru. "Dominik Stros-Kan je obavestio upravni odbor MMF-a o svojoj nameri da podnese ostavku na funkciju generalnog direktora, a ta odluka bi stupila odmah na snagu", navodi se u saopštenju Fonda čije je sedište u Vašingtonu. U tom saopštenju se navodi i tekst pisma koje je upravnom odboru uputio Dominik Stros-Kan. "Sa velikim žaljenjem sam primoran da upravnom odboru ponudim ostavku na mesto generalnog direktora MMF-a", navodi se u pismu. "Sa najvećom odlučnošću odbacujem sve optužbe na moj račun. Želim da zaštitim instituciju u kojoj sam časno i posvećeno radio i pre svega, želim da usmerim svu svoju snagu, vreme i energiju da dokažem svoju nevinost", dodaje se u tekstu. Stros-Kan je na funkciju prvog čoveka MMF-a došao u novembru 2007. godine sa mandatom od pet godina.

Turski sajt preti opoziciji kompromitujućim snimcima

Turski internet sajt, koji je primorao četiri ekstremno desničarska političara da podnesu ostavke, zapretio je da će objaviti nove snimke o seksualnim aferama funkcionera iste stranke, što bi moglo dodatano da je ugrozi uoči izbora sledećeg meseca. Grupa "Drugačiji nacionalisti" navela je da ima snimke seksualnih "izleta" još šest viših zvaničnika Stranke nacionalističke akcije i tražila od lidera te partije Devleta Bahčelija da podnese ostavku pre parlamentarnih izbora 12. juna. Bahčeli je uzvratio da njegova stranka "neće popustiti pred pretnjama i ucenama" i rekao da više nijedan stranački funkcioner neće podneti ostavku zvog novih snimaka na internetu. Četiri zvaničnika su podnela ostavku ranije ovog meseca pošto je na video snimcima prikazano da imaju vanbračne seksuale veze. Bahčeli je optužio pristalice premijera Redžepa Tajipa Erdogana da stoje iza objavljivanja snimaka s ciljem da naškodi njegovoj desničarskoj partiji za koju glasaju nacionalisti i vernici. Erdoganaova partija desnog centra Stranka pravde i razvoja, koja ima korene u islamu, negirala je optužbe. Ankete pokazuje da je Bahčelieva stranka blizu 10 odsto koliko je potebno za prelazak cenzusa. Ako ta stranka ne pređe cenzus, njeni glasovi će biti preraspodeljeni strankama koje uđu u parlament, čime će Erdoganaova partija imati još veću prednost nad ostalim. Vladajuća Stranka pravde i razvoja, prema anketama, lako će i treći put obrazovati vladu, ali ona cilja da osvoji većinu dovoljnu za promenu ustava. Prošle godine je Deniz Bajkal, lider glavne sekularne opozicione partije, podeno ostavku pošto je prikazan snimak kako ima aferu. Bajkal je rekao da je žrtva političke zavere, posle čega je tužilaštvo pokrenulo istragu, ali niko nije proglašen krivim u tom slučaju.

Elizabeta II saoseća sa žrtvama sukoba Engleske i Irske

Britanska kraljica Elizabeta Druga izrazila je "duboko saosećanje" sa svima koji su patili usled problematičnih odnosa Engleske i Irske, zemlje koja se 1922. godine, nakon gerilskog rata odvojila od Velike Britanije. Elizabeta se tokom govora na večeri u zamku u Dablinu nije izvinila za ono što je Velika Britanija činila tokom ogorčenih sukoba dvaju suseda, ali je rekla da je jasno da je grešaka bilo. "Iskreno i duboko saosećam sa svima koji su propatili usled naše problematične prošlosti", rekla je britanska kraljica u prisustvu svoje domaćice, irske predsednice Meri Mekeliz. "Gledajući unatrag sa sadašnjim iskustvom, svi možemo videti stvari za koje bismo voleli da su bile drugačije, ili da ih uopšte nije bilo", dodala je Elizabeta Druga. Kraljičina poseta Irskoj - prva koju je neki britanski suveren učinio otkako je ta ostrvska zemlja 1922. dobila nezavisnost - obeležena je scenama prijateljstva i opraštanja. I ostatak Elizabetinog kratkog govora bio je pozitivan, pa je ona tako ocenila da tokom prohujalih vekova niko nije mogao ni da zamisli prijateljske veze koje sada ujedinjuju Englesku i Irsku. Gosti na večeri bili su iznenađeni i oduševljeni činjenicom da je kraljica počela govor na gelskom - zvaničnom, nacionalnom jeziku Irske. Kraljičin govor, jedini koji je predviđen tokom njene četvorodnevne posete, možda će razočarati neke koji su želeli da čuju formalno izvinjenje od britanskog monarha, dok će drugi moći da kažu kako je ona prišla vrlo blizu priznavanju britanskih nedela u borbi protiv pokreta za nezavisnost Irske, piše agencija Asošiejted pres. Na kraljičinom putu mirenja sa Irskom juče je bilo mesto gde su britanski vojnici 1920. godine počinili masakr poznat kao Krvava nedelja, otvorivši vatru na irske civile u vreme sportskog meča između Dablina i Tipererija. Tom prilikom 14 ljudi je poginulo. Tu je danas veliki sportski stadion, na kojem irski nacionalisti odaju počast svima koji su poginuli tokom konflikta s Britanijom. Krvava nedelja nikada nije zaboravljena, ali neki smatraju da je kraljičina poseta Krouk parku, mestu masakra, korak ka zaceljivanju rana. Kraljica i njen suprug, princ Filip, juče se posetili i Greviti bar, jedno od najpopularnijih mesta u Dablinu, odakle se pruža panoramski pogled na glavni grad Irske. Iz Greviti bara, smeštenog u zgradi Ginis storhaus, kraljevski par je otišao na sastanak sa irskim premijerom Endom Kenijem. Na taj sastanak je, direktno iz Londona, došao i britanski premijer Dejvid Kameron. On je takođe prisustvovao potonjoj državničkoj večeri. Kameron je uoči večeri izjavio da je kraljičina poseta već sada postigla ogroman uspeh. "Mislim da su svi, tamo u Britaniji, veoma dirnuti prizorima i scenama tople dobrodošlice s kojom je dočekana, i smatram da će poseta udariti pečat na ono što su već sada snažni odnosi naše dve zemlje, ali to su odnosi koji bi, verujem, mogli da budu još snažniji", rekao je Kameron. Među gostima na večeri bili su dobitnik Nobelove nagrade, pesnik Šejmus Hini, britanski šef diplomatije Vilijam Hejg, sekretar britanske vlade Gas O'Donel, prvi sekretar Severne Irske Piter Robinson, bivši premijer Irske Berti Ahern i kardinal Šon Brejdi. O britanskoj kraljici se u irskoj štampi piše veoma pozitivno zbog dostojanstvenog ponašanja tokom dugo očekivane posete, ali, uprkos prijateljskom dočeku, nju i dalje obezbeđuje 8.500 irskih policajaca i 1.000 vojnika.

Tuča u kuvajtskom parlamentu zbog zatvorenih u Gvantanamu

Šiitski i sunitski poslanici u kuvajtskom parlamentu raspravu o Kuvajćanima zatvorenim u američkom zatvoru u zalivu Gvantanamo završili su - pesnicama. Tokom rasprave o četiri Kuvajćana zarobljena u Gvantanamu, na reči jednog šiitskog poslanika da su pritvoreni ekstremisti Al Kaide, reagovao je poslanik Muslimanskog bratstva, posle čega je izbila tuča, preneo je BBC. Posle tuče u kojoj su učestvovala dva šiitska i četiri sunitska poslanika, sednica je prekinuta. Kuvajtski premijer Šeik Naser Al Mahamed Al Sabah kasnije je pozvao poslanike da razlike ostave po stani i usredsrede se na nacionalno jedinstvo. Kuvajtski parlament je jedan od politički najaktivnijih u arapskom svetu i tamošnji poslanici često kritikuju vladavinu porodice Al Sabah.

Medvedev: Još rano za odluku o kandidaturi

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je da još nije došlo vreme da saopšti da li će se ponovo kandidovati na predsedničkim izborima naredne godine. "Takve odluke treba da se donose kada su sazreli svi uslovi, i kada to bude imalo konačni politički efekat", rekao je Medvedev na konferenciji za štampe u istraživačkom centru u Skolkovu, u okolini Moskve. Po njegovim rečima, eventualna odluka o kandidovanju bi trebalo da bude saopštena ne na konferenciji za štampu, već na neki drugi način. Naveo je da će se pri donošenju odluke o tome ko će se kandidovati, premijer Vladimir Putin i on rukovoditi principom odgovornosti pred zemljom. Govoreći o odnosima sa Putinom, on je kazao da je to više nego politički tandem, da su "istomišljenici" kada je reč o najvažnijim, strateškim pitanjima za zemlju, ali je priznao da među njima ima sporova, "što nije loše". "Imamo veoma bliske prilaze prema ključnim pitanjima razvoja države, ali to ne znači da se sasvim podudaraju. U strategiji smo bliski, jer da nije tako ne bismo mogli da radimo zajedno", rekao je Medvedev. Objašnjavajući njihove različite prilaze prema situaciji u Libiji, sudskom procesu bivšem naftnom magnatu Mihajlu Hodorkovskom, ili kontroli interneta od strane specijalnih službi, on je kazao da se obojica zalažu za savremenu, efikasnu državu, osiguranje prava, ali da ne "ne znači da im je taktika ista". Naveo je da različito gledaju na modernizaciju države. "On smatra da je modernizacija miran, postepen proces, a ja mislim da imamo šanse da modernizaciju sprovedemo brže", rekao je Medvedev. Medvedev je kazao da Hodorkovski ne bi predstavljao opasnost po društvo ukoliko bi bio pušten iz zatvora. On je potvrdno odgovorio na pitanje da li predsednik države treba da bude član partije ili da odražava politički program neke konkretne partije. Dodao je da će se, ukoliko se bude kandidovao, osloniti na političke snage koje su ga prethodno predložile. Kandidaturu Medvedeva su u decembru 2007. godine predložile vladajuća Jedinstvena Rusija, Pravična Rusija, Agrarna partija i Građanska sila. On nije odgovorio na pitanje da li je moguća smena vlade uoči predsedničkih izbora, kako se to često događalo pred ranije predsedničke izbore.

Vojska ne namerava da amnestira Mubaraka

Egipatska vojska, koja nakon prevrata rukovodi zemljom, demantovala je da namerava da amnestira bivšeg predsednika Hosnija Mubaraka u zamenu za izvinjenje i deo ogromnog bogatstva koji bi bio uplaćen državi. "To što štampa piše da bi Vrhovni savet (oružanih snaga) mogao da se odluči da amnestira bivšeg predsednika Hosnija Mubaraka i njegovu ženu, apsolutno nije istina", navodi se u saopštenju koje je objavljeno na Fejsbuku. Nezavisni egipatski list Al-Šoruk naveo je u jučerašnjem izdanju da 83-godišnji Mubarak, koji je 11. februara zbačen sa vlasti, priprema pismo u kojem bi se izvinio Egipćanima i obećao svoju imovinu državi, u nadi da bi za uzvrat bio amnestiran. Istoga dana njegova 70-godišnja supruga puštena je iz pritvora nakon što je državi predala novac koji je imala na računima u egipatskim bankama. Supružnici su trenutno u jednoj bolnici u Šarm el Šeiku gde se leče zbog srčanih problema. Bivši egipatski predsednik se nalazi u pritvoru u toj bolnici od 13. aprila, a u zatvor bi trebalo da bude prebačen kada mu se popravi zdravstveno stanje. Nove egipatske vlasti istražuju poreklo ogromnog Mubarakovog bogatstva i dvojice njegovih sinova. Protiv sve trojice je takođe pokrenuta istraga zbog represije nad demonstrantima tokom prodemokratskih protesta u januaru i februaru kada je prema zvaničnim podacima poginulo 800 ljudi.

Oko 14.000 ljudi obezbeđivaće samit G8 u Francuskoj

Oko 14.000 policajaca, žandarma i vojnika obezbeđivaće skup predstavnika najrazvijenijih zemalja G8 u Dovilu, na severozapadu Francuske, 26. i 27. maja, rekli su izvori bliski skupu. Samit će okupiti šefove država ili vlada SAD, Rusije, Nemačke, Francuske, Britanije, Italije, Kanade i Japana i nekoliko drugih zemalja koje su pozvane da prisustvuju. Očekuje se da će glavne teme biti arapsko proleće i nuklearna bezbednost posle katastrofe u japanskoj centrali Fukušima izazvane snažnim zemljotresom. Policija treba da se brine o ličnoj bezbednosti lidera G8 ali takođe i da spreči moguće nasilne demonstracije tokom samita. Najmanje dve bespilotne letilice biće zadužene za obezbeđivanje zone iznad ovog letovallisdsta u Normandiji, gde će biti na snazi zabrana letova dok traje samit. U toj zoni dozvolu za letenje imaće samo lovci i bespilotne letilice, spasilačke letilice, kao i helikopteri i avioni zemalja učesnica na samitu u Dovilu, letovalištu u Normandiji. Oko četrdeset helikoptera vojske, žandarmerije i civilne bezbednosti biće na raspolaganju tokom trajanja samita kao i po desetak blindiranih vozila i glisera, dva raketna sistema zemlja-vazduh tipa "Krotal", od kojih će jedan biti postavljen u planinama iznad Dovila.