SRBIJA

Uhapšen Ratko Mladić

Prekinuto saslušanje Mladića

Reagovanja: Srbija uklonila prepreku za put u EU

Produžen rok važenja lične karte na 10 godina

Završen radni deo Sabora SPC

Galuči: Opasni potezi Prištine na severu Kosova

Uručene nagrade Zlatna značka

Uhapšen Ratko Mladić

Bivši vojni komandant bosanskih Srba Ratko Mladić, optužen za genocid i ratne zločine u Bosni, uhapšen je u četvrtak i pred srpskim pravosuđem otvoren je postupak za njegovo izručenje Tribunalu u Hagu, koji može da potraje do sedam dana. Hapšenje Ratka Mladića potvrdio je predsednik Srbije Boris Tadić, rekavši na vanrednoj pres-konferenciji da je Mladić uhapšen na teritoriji Srbije, ali nije želeo da iznosi detalje akcije, navodeći da će to saopštiti bezbednosne službe. Ministar policije Ivica Dačić potvrdio je da je Mladić uhapšen u banatskom selu Lazarevo, desetak kilometara udaljenom od Zrenjanina i da u akciji nije korišćeno vatreno oružje, niti je pružan otpor. U toku je procedura za izručenje Mladića Tribunalu u Hagu, koja je propisana Zakonom o saradnji sa Tribunalom. Predsednik Srbije Tadić rekao je da je procedura za ekstradiciju počela odmah po hapšenju Mladića, a vladini zvaničnici precizirali su da procedura može da traje do sedam dana. Mladić je oko 16.00 sproveden iz sedišta Bezbednosno-informativne agencije u nekoliko kilometara udaljen Specijalni sud, gde će biti saslušan kod istražnog sudije, što je prvi korak u proceduri. Na tom saslušanju Mladiću će biti pročitana optužnica, a posle toga Viši sud doneće odluku da li su ispunjeni uslovi za njegovo izručenje. Mladić će imati pravo da uloži žalbu, a nakon odluke o eventualnoj žalbi, predlog suda za izručenje dostavlja se ministarstvu pravde, koje donosi konačnu odluku. Predsednik Srbije Tadić rekao je da očekuje da u zemlji neće biti političke nestabilnosti zbog hapšenja Mladića i najavio da će biti istraženo gde se Mladić skrivao i da će biti procesuirani svi ljudi koji su mu u tome pomagali. Tadić je ponovio da će Srbija dovršiti saradnju sa Haškim tribunalom i da će uhapsiti i izručiti i poslednjeg optuženika Gorana Hadžića čim on bude dostupan državnim organima. Tadić, ali i najuticajniji svetski centri ocenili su da je Mladićevim hapšenjem uklonjena velika prepreka ka pridruživanju Srbije Evropskoj uniji. Hapšenje Mladića je već godinama najvažniji uslov za pridruživanje Srbije Uniji, a Evropska komisija je saopštila da je Srbija učinila "istorijski korak u pravom smeru", uz očekivanje da će i evropske institucije reagovati na sličan način. SAD su čestitale Srbiji na hapšenju Mladića, uz ocenu da je Srbija učinila "značajan korak u isticanju privrženosti zapadnim vrednostima i unapređenju svojih evropskih aspiracija". I lideri u regionu pozitivno su reagovali na hapšenje Mladića, uz ocenu da će to doprineti boljim odnosima na Balkanu. "Današnje hapšenje od izuzetne je važnosti za odnose u regionu, posebno kad je reč o odnosima Srbije i BiH, ali i za odnose Srbije sa svim zemljama u regionu, kao i za odnose Srbije i Hrvatske", naveo je saopštio je hrvatski predsednik Ivo Josipović. Premijer Crne Gore Igor Lukšić je ocenio da je hapšenje Mladića "dobro za evropsku perspektivu ukupnog regiona" i u izjavi agenciji Mina pozdravio "konačno suočavanje Srbije s obavezama iz procesa saradnje s Haškim tribunalom". Hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić saopštio je da mu je izuzetno drago zbog Mladićevog hapšenja i što će se naći na optuženičkoj klupi i odgovarati za sva strašna zlodela počinjena na teritoriji BiH, a pogotovo za genocid počinjen u Srebrenici. Njegov srpski kolega u Predsedništvu BiH Nebojša Radmanović ocenio je da je hapšenje Mladića ispunjavanje međunarodnih obaveza prema Tribunalu u Hagu i da za počinjene zločine moraju odgovarati svi osumnjičeni i optuženi iz BiH, bez obzira kojem narodu pripadaju. Biografija Ratka Mladića Ratko Mladić rođen je 12. marta 1943. godine u selu Božinovići kod Kalinovika, Bosna i Hercegovina. Završio je vojno-industrijsku školu u Zemunu, Vojnu akademiju kopnene vojske i Komandno-štabnu akademiju u Beogradu. Nakon završene Vojne akademije 27. septembra 1965. ušao je u stalni sastav Jugoslovenske narodne armije (JNA). Oficirsku karijeru započeo je u činu potporučnika u Skoplju (Makedonija) kao komandir automatičarskog voda u puku. Službovao je i u Štipu. Prošao je sve komandne dužnosti, zaključno s dužnošću komandanta brigade. Za načelnik Odeljenja za nastavu u Trećoj armijskoj oblasti u Skoplju imenovan je 1989. i na tom mestu bio do juna 1991. kada je postao pomoćnik komandanta za pozadinu u Prištinskom korpusu. Na početku rata na prostoru bivše Jugoslavije prebačen je u Knin, gde je komandovao Kninskim korpusom. U čin general-potpukovnika vanredno je unapređen 4. oktobra 1991. godine. Ukazom krnjeg Predsedništva SFR Jugoslavije od 25. aprila 1992. raspoređen je za načelnika štaba Komande Druge armijske oblasti u Sarajevu, Bosna i Hercegovina. U maju 1992, kada se JNA povukla iz BiH, Mladić je imenovan za komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske (VRS). Na tom položaju je bio do decembra 1996. godine. Čin general-pukovnika dobio je 14. juna 1994. Mladić je sa vojskom 11. jula 1995. ušao u Srebrenicu, grad u istočnoj Bosni sa većinskim muslimanskim stanovništvom, koji je bio pod zaštitom Ujedinjenih nacija. Mladić je preuzeo grad i u narednih nekoliko dana, proterao kompletno stanovništvo, a snage UN su napustile ovu enklavu. Prema kasnijim nalazima Haškog tribunala, u tim događajima stradalo je više od 7.500 ljudi, pretežno muškaraca. Nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma u novembru 1995, kojim je okončan rat u BiH, i promene na čelu RS, Mladić je, u oktobru naredne godine smenjen sa dužnosti komandanta VRS, a potom penzionisan, ukazom tadašnje predsednice RS Biljane Plavšić. Po prestanku aktivne vojne službe Mladić je nekoliko godina živeo u Beogradu. Ukazom bivšeg predsednika SR Jugoslavije, Vojislava Koštunice 16. juna 2001. godine Mladić je "skinut sa evidencije profesionalnih vojnika Vojske Jugoslavije". Ukazom predsednika RS od 28. februara 2002. Mladić je "razrešen profesionalne vojne službe". Načelnik Vojno-bezbednosne agencije SCG Svetko Kovač u intervjuu za "Blic" 29. juna 2005. rekao je da je Mladić boravio u svojoj kući na Banovom Brdu u Beogradu i da mu je VJ povremeno pružala smeštaj u nekom od svojih objekata do 2002. godine. Od tada mu se gubi trag. Haški tribunal je prvu optužnicu protiv Ratka Mladića i lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića podigao 25. jula 1995, stavljajući im na teret ratne zločine u BiH uključujući i genocid. Drugu optužnicu Tribunal je podigao 16. novembra 1995. za genocid u Srebrenici i zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja. Optužnice su razdvojene 12. novembra 2002, kada je Haški tribunal objavio izmenjenu i dopunjenu optužnicu protiv Ratka Mladića za genocid nad bosanskim Muslimanima. U njoj su sažete prethodne dve optužnice. Mladiću objedinjena optužnica stavlja na teret: genocid i saučesništvo u genocidu, zločine protiv čovečnosti, uključujući progon na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, istrebljenje, ubistvo, deportacije i druga nehumana dela, kršenje zakona i običaja ratovanja; ubistva, podvrgavanje civila teroru, uzimanje talaca i drugo. Srbija je u oktobru 2007. godine raspisala nagradu od milion evra za informaciju koja će dovesti do lociranja i hapšenja Mladića. Haško tužilaštvo je 13. maja 2010. podnelo predlog izmenjene optužnice protiv Mladića. Njemu se u 11 tačaka stvljaju na teret genocid, zločini protiv čovečnosti na nesrbima i kršenje zakona i običaja rata tokom sukoba u BiH 1992-95. Mladić je oženjen Verom i ima sina Darka. Kćerka Ana izvršila je 1994. samoubistvo u 23. godini za vreme rata u BiH. Bila je apsolvent medicine na beogradskom univerzitetu. Mladić je uhapšen u Lazarevu kod Zrenjanina Meštani sela Lazarevo u Banatu veruju da je policijska akcija, izvedena u tom selu, bila ustvari akcija hapšenja haškog optuženika Ratka Mladića. Meštani, koji su zatražili anonimnost, rekli su reporteru Bete da je policijska akcija počela oko 5.30 ujutro i da je izvedena u Ulici Vuka Karadžića, u kojoj živi rođak haškog optuženika Ratka Mladića. Prema njihovim rečima, akcija nije bila velikih razmera i nije ličila na akciju u kojoj bi mogao biti uhapšen najtraženiji haški begunac. Meštani Lazareva koji su govorili za Betu da nikada u selu nisu videli haškog begunca, a pojedini su rekli da ga ne bi prijavili vlastima, čak i da su ga videli. Deo meštana napao je verbalno kamermane pojedinih medija, koji su se pojavili u selu. Lazarevo je desetak kilometara udaljeno od Zrenjanina, nalazi se na putu prema Vršcu. Kuća u kojoj je navodno boravio Mladić, izgleda skromno, a u njenom dvorištu su poljoprivredne mašine. Prema rečima meštana, nakon akcije službi bezbednosti u kući nema nikoga.

Prekinuto saslušanje Mladića

Istražni sudija Odeljenja beogradskog Višeg suda za ratne zločine prekinuo je sinoć saslušanje haškog optuženika Ratka Mladića zbog teškog psihofizičkog stanja uhapšenog, izjavio je njegov advokat Miloš Šaljić. Šaljić je novinarima ispred Specijalnog suda rekao da je istražni sudija Milan Dilparić pokušao da razgovara sa Mladićem, ali da nije uspeo jer bivši ratni vođa bosanskih Srba nije mogao da komunicira. Istražni sudija čak nije uspeo da uzme ni lične podatke od Mladića, rekao je Šaljić, i dodao da je Mladić više puta pokušao da se obrati tužiocima, posebno zameniku tužioca Brunu Vekariću. Prema tvrdnjama advokata, Mladić je na saslušanju govorio nepovezano. Šaljić je rekao da će Mladića večeras pregledati lekari tvrdeći da taj pregled nije obavljen ranije danas kako je saopšteno. Advokat očekuje da će danas istražni sudija ponovo pokušati da sasluša Mladića. Govoreći o psihofizičkom stanju Mladića, Šaljić je rekao da je on svestan da je uhapšen i gde se nalazi, kao i da je rekao da ne priznaje Haški tribunal. Šaljić je dodao da Mladić, iako je prilikom hapšenja, bio naoružan, nije želeo da upotrebi oružje. Mladić je, prema rečima njegovog advokata, pitao za svoju porodicu. Šaljić je rekao i da će porodica danas da poseti Mladića.

Reagovanja: Srbija uklonila prepreku za put u EU

Svetski mediji javili su da je uhapšen najtraženiji ratni zločinac u Evropi Ratko Mladić i ocenjuju da je Srbija time uklonila najveću prepreku za eventualno članstvo u Evropskoj uniji. Predsednik Srbije Boris Tadić saopštio je danas na konferenciji za novinare da je uhapšen Ratko Mladić koji je pred Haškim tribunalom optužen za genocid i zločine protiv čovečnosti nad nesrbima tokom rata u BiH. Mediji podsećaju da je optužnica protiv Mladića podignuta 1995. godine za genocid nad 7.000 Muslimana u Srebrenici i da se on krio više od 15 godina. Bi-Bi-Si (BBC) piše da se Mladić slobodno kretao po Beogradu do 2001, a da je nestao nakon hapšenja bivšeg jugslovenskog predsednika Slobodana Miloševića. Spekulacije o njegovom mogućem hapšenju bile su učestalije u julu 2008. godine, podseća BBC, kada je uhapšen Radovan Karadžić, politički lider bosanskih Srba. Stručnjak za Balkan Tim Džuda rekao je za BBC da ne veruje da je tajming ovog hapšenja izrežiran i ocenio da vlada nije znala dugo gde se Mladić krije, kao i da ne veruje da su sada čekali 15 godina da organizuju ovaj trenutak. On misli da je moguće da su znali najviše nekoliko dana pre današnje objave. Analitičar BBC-a za Balkan Gebrijel Perot ocenjuje da je to vrlo važan korak za Srbiju koja dugo pokušava da pokaže da više nije izopštena država. To će biti veliki plus za Srbiju kada je rec o njenoj integraciji u EU, ocenjuje on. Na domaćem planu postoje određeni rizici, položaj vlade nije baš bio toliko siguran poslednjih meseci, izbori se očekuju sledeće godine i Mladić ima podršku nacionalista. Mislim da postoje neki rizici o tome kako će ta vest biti prihvaćena u zemlji, piše Perot. Novinarka Lora Silber koja je autorka knjige "Smrt Jugoslavije", za BBC ocenjuje da je to ogroman korak za predsednika Tadića i za njegovu vladu da su bili u stanju da naprave ovo hapšenje, takođe je važno za Tribunal u Hagu koji će sada moći da zatvori te važne procese. Jeste tačno da se dugo čekalo na ovo hapšenje ali činjenica da se desilo, da će general Mladić biti izveden pred sud, to je važno danas. To je znak da je Srbija počela proces prave rehabilitacije, kaže ona. Na konstataciju da se Mladić toliko dugo krio pokazuje da neki ljudi u Srbiji misle da je vredelo da se on krije i da nije trebalo da se uhapsi, Lora Silber ističe da je činjenica da su vlada i bezbednosne snage Srbije bile u stanju da odluče i da ga uhapse i da su mislili da je ispravno da se to uradi da je to vrlo važan korak ka suočavanju sa prošlošću. Verujem da Tadić i njegova vlada žele da budu prihvaćeni, žele da zatvore ta vrata, rekla je Lora Silber.

Produžen rok važenja lične karte na 10 godina

Lične karte u Srbiji važiće 10 godina, umesto dosadašnjih pet, a za decu pet umesto dve godine, utvrđeno je izmenama Zakona o ličnoj karti koje je danas usvojila Skupština Srbije. Rok važenja do sada izdatih ličnih karata produžen je do 31. decembra 2016. godine, umesto 27. jula ove godine, kako je bilo ranije utvrđeno. Precizirano je da lična karta izdata pre dana početka primene novog zakona važi do roka navedenog u ličnoj karti, a najduže do 31. decembra 2016. godine, do kog roka važe i lične karte izdate nakon početka primene novog zakona koji propisuje rok 27. jul 2011. godine. Izmene zakona su predložene po hitnom postupku, jer je ocenjeno da veliki broj građana nije zamenio lične karte izdate na starom obrascu, a bilo bi tehnički nemoguće sve zameniti u narednih nekoliko meseci do isteka roka, do kraja jula ove godine. Građaninu starijem od 65 godina na njegov zahtev može da bude izdata lična karta bez ograničenog roka trajanja i na obrascu koji ne sadrži mikrokontroler (čip). Predviđeno je i da se na zahtev građanina u obrazac lične karte podaci o imenu i prezimenu mogu upisati, pored ćiriličnog, i latiničnim pismom, ako za to postoji tehnička mogućnost.

Završen radni deo Sabora SPC

Radni deo Sabora Srpske pravoslavne crkve, tokom koga je donet niz odluka o životu crkve u zemlji i dijaspori, završen je juče, izjavio je Episkop bački Irinej. Članovi Sabora su na zasedanju koje je trajalo od 14. maja, izabrali tri nova člana Svetog Sinoda, osnovane su nove eparhije a obavljena je i arondacija postojećih, rekao je novinarima u Patrijaršiji vladika Irinej bački, koji je i portparol Sabora. Prema rečima vladike Irineja, Sabor je raspravljao i o organizovanju proslave 1.700 godina Milanskog edikta i sticanja slobode ispovesti hrišćanske vere. Novi članovi Sinoda su episkopi Vasilije sremski, šumadijski Jovan i budimljansko-nikšićki Joanikije. Jedini reizabran član Sinoda, kojim inače predsedava patrijarh srpski, je vladika bački Irinej. Upravljanje Niškom eparhijom povereno je vikarnom episkopu dioklijskom Jovanu, dosadašnjem vikarnom episkopu mitoroplita Amfilohija i nastojatelju manastira Ostrog. Na mesto vladike u novoosnovnoj Kruševačkoj eparhiji postavljen je jerođakon David Perović, docent Bogoslovskog fakulteta. Prema rečima Irineja, Sabor je doneo odluku da poslove administratora nove eparhije za prostor Južne i srednje Amerike, sa sedištem u Buenos Ajresu, privremeno obavlja mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. Slično rešenje primenjeno je i za Eparhiju švajcarsko-austrijsku sa sedištem u Beču na čijem čelu će u narednih godinu dana biti vladika bački. "Sabor je izabrao i dva vikarna episkopa da pomažu patrijarhu Irineju - arhiepiskopu pećkom i mitropolitu beogradsko-karlovačkom", rekao je portparol Sabora. Protosinđel Jovan Ćulibrk će kao novi vikarni episkop lipljanski zastupati patrijarha u Pećkoj Patrijaršiji i pred međunarodnom zajednicom na Kosovu i Metohiji, rekao je vladika Irinej, a drugi koji će mu pomagati biće arhimandrit Andrej iz Manastira Kovilj - vikarni episkop remezijanski. Sabor je odlučio i da se mitropolitu dabro-bosanskom Nikolaju, kome prema rečima vladike Irineja zdravlje popušta, dodeli ispomoć i da to bude episkop zahumsko-hercegovački Grigorije. Portparol je rekao da će Sabor danas biti završen sednicom na kojoj će biti usvojeni zaključici. Dodao je da će Sabor nakon toga izdati saopštenje.

Galuči: Opasni potezi Prištine na severu Kosova

Bivši regionalni upravnik UN za Mitrovicu Džerald Galuči ocenio jeda pokušaji Prištine da nametne svoje institucije severu Kosova, gde mahom žive Srbi, mogu da dovedu do podele kosovske policije i ugroze razgovore srpskog i kosovskog tima. "Pokušaji Prištine da nametnu svoje policijske snage na Kosovu pretnja su trenutnom statusu kvo i izazivaju odgovor koji ne samo da bi mogao dovesti do potpune podele kosovske policije, već bi mogao izbaciti iz koloseka i razgovore između Srbije i Kosova", naveo je Galuči u tekstu za organizaciju Transkonflikt www.transconflict.com/2011/05/kosovo-smicalica-pristine-s-policijom/ ). Bivši američki diplomata je ocenio da kosovski Albanci očekuju "malo šta pozitivnog iz pregovora sa Srbijom pod pokroviteljstvom EU" i da se protive bilo kakvom kompromisu kojim bi se priznala dalja uloga Beograda u životima kosovskih Srba. "Priština bi mogla da jednostavno nastavi sa svojom taktikom odlaganja, te da istovremeno nastoji da izazove krizu - kroz pretnje regionalnoj stabilnosti i zahteve za nametanjem svojih policijskih snaga na severu - što bi naposletku moglo da ugrozi trenutne razgovore", naveo je on. Galuči je ocenio da takvi potezi Prištine i Euleksa, koji asistira u pojedinim akcijama kosovskih vlasti, prete da isprovociraju reakciju koja bi mogla da dovede do "konačnog prekida veza između policije na severu i jugu, a time i do potpune podele". "Čini se da pojedinci na albanskoj strani smatraju da bi obnavljanjem sukoba imali bolje izglede, umesto da se direktno suoče sa ostvarivanjem kompromisa kroz pregovore. Međutim, svako nasilje duž Ibra bi moglo izmaći kontroli. Ono predstavlja pretnju regionalnoj stabilnosti, a ne mogući sporazum o specijalnom statusu za sever (Kosova)", ocenio je Galuči. Policija Kosova naredila je nedavno rotaciju komandanata policijskih stanica na severu Kosova. Lokalni Srbi i policijski komandanti su odbili da izvrše to naređenje, nakon čega su policijski funkcioneri suspendovani.

Uručene nagrade Zlatna značka

Nagrade "Zlatna značka" za 2011. godinu, koje Kulturno prosvetna zajednica Srbije (KPZ) i Ministarstvo vera i dijaspore za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti, uručene su na sceni "Raša Plaović" Narodnog pozorišta Beograd. Među dobitnicima tog priznanja, između ostalih su profesor Ratko Božović, dirigent Đorđe Pavlović, prvakinja Beogradske opere Suzana Šuvaković Savić, vokalni solista Žarko Dančuo, koreograf Lokica Stefanović i kantautor Momčilo Bajagić Bajaga. Dobitnicima se obratio državni sekretar ministarstva vera i dijaspore Milorad Jakšić, koji je rekao da nagrade "Zlatna značka" predstavljaju retka sveobuhvatna društvena priznanja za doprinos u oblasti kulture koja se dodeljuju za nesebičan, predan i dugotrajan rad i stvaralački doprinos u širenju kulture. "Srpski stvaraoci ma gde da žive predstavljaju jedinsten kulturni i etički korpus, a danas se među 54 dobitnika ove nagrade nalaze i naši ljudi iz Južne Afrike, Amerike, Francuske, Nemačke, Slovenije i naravno iz svih delova Srbije uključujući Vojvodinu, Kosovo i Šumadiju", rekao je on. Žiri za dodelu "Zlatne značke", koji su činili književnik Milovan Vitezović, Marija Bišop i Milorad Jakšić, odluke je doneo jednoglasno i od od 540 pristiglih predloga odabrao je 54 dobitnika. U ime nagrađenih zahvalio se dramski umetnik Milorad Mandić Manda koji je rekao da će svi sa ponosom nositi ova priznanja. "Zadovoljstvo je posle toliko godina rada i uloženog truda, kada se verovatno većina nas nagrađenih pita da li to iko vidi, dobiti ovako vrednu, značajnu nagradu", rekao je on.