|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
NASA u službi arheologije |
| |
 Arheološko
blago, 17 piramida i hiljade grobnica i drevnih kuća, pronađeno je u Egiptu
upotrebom snimaka satelita američke svemirske agencije Nasa.
Ranijim iskopavanjima otkriveno je prisustvo više arheoloških građevina,
uključujući dve piramide, navodi Bi-Bi-Si, koji je finansirao iskopavanja i
snimio dokumentarni film o otkrićima.
Američki arheolog Sara Parčak i njen tim vršili su iskopavanja u Sahari i
Tanisu na severoistoku Egipta kako bi utvrdili kako se satelitski snimci
kogu upotrebiti u arheologiji.
Sara Parčak je više od godinu dana koristila snimke satelita koji se nalazi
na visini od 700 metara i koji je infracrvenim zracima snimio lokacije na
kojima se, kako se pretpostavljalo, nalaze drevne građevine.
Satelit agencije Nasa može da otkrije predmete pod zemljom čiji je prečnik
manji i od jednog metra.
Infracrveni zraci prave razliku između različitih zakopanih materijala, čime
se prepoznaju strukture, kakve su drevne kuće od glinenih cigala, koje su
najgušći materijal u tlu u okruženju.
Infracrveni zraci omogućavaju i otkrivanje oblika struktura, kuća, grobova i
hramova. |
|
Kraj angažovanja NATO u Libiji nije na vidiku |
| |
 Uprkos
surovom bombardovanju Tripolija, glavnog grada Libije, očigledni cilj
međunarodne vojne akcije protiv vlasti te zemlje - svrgavanje Moamera el
Gadafija - nije na dohvat ruke, a politička volja država koje rukovode
bombaškom kampanjom nalazi se na teškoj probi, ocenjuje agencija Asošiejted
pres (AP).
Ta agencija ukazuje da je vojna kampanja, kojom sada rukovodi NATO, počela
kao jasno definisana misija: obezbeđivanje zone zabranjenog leta nad Libijom
i zaštita civilja od napada vladinih trupa, a da se dva meseca kasnije
pretvorila u surovo bombardovanje Tripolija sa očiglednom namerom da se
Gadafi zbaci sa vlasti.
Međutim, to se ne dešava, pa raste mogućnost da se libijska vojska i
pobunjenički borci zaglibe u pustinjskim borbama.
Pored toga, libijska opozicija i dalje je slaba, a NATO, koji je 31. marta
preuzeo od SAD rukovođenje vazdušnom kampanjom u Libiji, nema jasnu izlaznu
strategiju.
U međuvremenu, dve zemlje učesnice u akciji, Velika Britanija i Francuska,
spore se u javnosti u vezi s eventualnom upotrebom borbenih helikoptera, a
francuski ministar spoljnih poslova Alen Žipe je danas upozorio da volja
njegove zemlje za učešće u vojnoj kampanji nije beskrajna.
Kako piše AP, deo problema leži u originalnoj rezoluciji UN kojom su
operacije u Libiji odobrene: njome jeste dozvoljeno korišćenje ratne
avijacije, ali ne i kopnenih trupa, mada se u tekstu nalazi i formulacija
"upotreba svih sredstava" radi zaštite civila koji su se pobunili protiv
Gadafijeve vlasti.
Pokušaj da se vlast neke zemlje zbaci samo uz pomoć vazdušne sile u
najboljem slučaju je isuviše komplikovan poduhvat, pokazuje skorija istorija
- od Jugoslavije do Iraka, ocenjuje AP.
U Libiji se krenulo od ograničenih udara po vojnim metama - tenkovima
libijske vojske na putu ka pobunjeničkom uporištu Bengaziju i ponekoj
protivavionskoj bateriji - a došlo se dotle da glavni grad doživljava
najteže bombardovanje od početka sukoba.
U međuvremenu, meta je postala Gadafijev predsednički kompleks, pa su u
napadu na njega 30. aprila ubijeni Gadafijev najmlađi sin i troje njegove
unučadi.
Mada je NATO tvrdio da je kompleks komandno-kontrolni centar i da nije želeo
da ubije Gadafija, jasno je da niko u Alijanski ne bi suzu prolio da je
libijski vođa poginuo, ocenjuje AP.
Među NATO saveznicima vidljivi su znaci frustracije, možda i očajanja,
dodaje agencija, i ukazuje da se do sada u vazdušnim napadima na Libiju
delovalo sa velikih visina, preciznim bombama, a da je Francuska od
ponedeljka počela da spominje upotrebu borbenih helikoptera u urbanim zonama
kako bi preciznije gadajala ciljeve.
Među NATO saveznicama do sada nije bilo ljudskih žrtava, ali sa spuštanjem
nisko iznad zemlje, u helikopterima, Francuzi će svoje pilote izložiti
opasnosti - što podcrtava njihovu žurbu da akciju u Libiji završe što pre.
"Uveravam vas da je naša želja da misija u Libiji ne potraje duže od par
meseci", rekao je danas francuski šef diplomatije Alen Žipe u parlamentu
svoje zemlje, odgovarajući na pitanja poslanika. Takođe je rekao da akcija
"može potrajati danima, sedmicama, ali sigurno ne mesecima".
Nezadovoljna sopstvenom najavom korišćenja helikoptera, Francuska je ukazala
da bi isto trebalo da učini Velika Britanija - što su britanski zvaničnici
gnevno demantovali, saopštivši da nikakva odluka o tome nije doneta.
Iako je Libija u bombardovanju uglavnom ostala bez protivavionskih
projektila, ona i dalje poseduje teške mitraljeze, automatske topove i ručne
bacače raketa, čime bi mogla da ugrozi helikoptere na malim visinama.
U ranijim sukobima, NATO se čuvao upotrebe sporih, niskoletećih helikoptera,
kao i letećih tvrđava AC-130, u borbama s protivnikom koji poseduje ovakvo
oružje.
Tokom bombardovanja Kosova i Srbije 1999. godine, NATO je ubrzo odustao od
upotrebe ofanzivnih helikoptera tipa "apač", nakon što je jugoslovenska
protivvazdušna odbrana oborila ili oštetila pet-šest takvih letelica u prvim
danima akcije.
SAD, koje su 19. marta pokrenule vazdušnu kampanju u Libiji a onda ubrzo
potom prebacile komandu na NATO, saopštile su da je "robustni ritam"
bombardovanja Tripolija sračunat da Gadafiju pošalje poruku kako "pritisak
neće oslabiti" i da će se čak povećati, i da je u njegovom interesu i
interesu libijskog naroda da se povuče.
Međutim, neimenovani NATO diplomata je rekao da u Severnoatlantskom savetu
raste frustriranost i da će biti "mučnih pitanja u vezi sa završnicom"
akcije ako se sukobi budu produžili do kraja juna, kad Savet treba da odobri
eventualni nastavak kampanje. |
|
SAD i Evropa zadržaće dominantan uticaj u svetu |
| |
 Američki
predsednik Barak Obama poručio je u britanskom parlamentu da će i pored
rasta uticaja sila u usponu poput Kine i Indije, SAD i Evropa zadržati
dominantan uticaj u svetu.
"Sada je vreme za naše liderstvo", rekao je Obama u obraćanju na zajedničkom
zasedanju oba doma britanskog parlamenta.
"Iako sve više država traži odgovornost u globalnom liderstvu, naš savez će
ostati preko potreban cilju da se postigne mirniji, napredniji i pravedniji
vek", dodao je američki predsednik.
Njemu je ukazana čast da bude prvi predsednik SAD koji je govorio na
zasedanju u Vestiministerskoj palati gde je dočekan veoma prijateljskom
dobrodošlicom, navodi agencija AP.
Obama je govorio u parlamentu ne dugo pošto su on i britanski premijer
Dejvid Kameron na konferenciji za novinare obećali nastavak nemilosrdne
operacije protiv snaga libijskog vođe Moamera Gadafija.
Američki predsednik je rekao da je zajednička istorija SAD i Velike
Britanije počela ratom, ali da je njihov odnos postao neophodna globalna
sila za ekonomski rast, bezbednost, demokratiju i mir. "Posle teške decenije
koja je počela ratom i završila recesijom, naše države su opet stigle do
ključnog trenutka", rekao je on.
"Put nikada nije bio savršen. Ali borbom robova i imigranata, žena i
etničkih manjina, biših kolonija i prognanih religija, naučili smo bolje od
većine da čežnja za slobodom i ljudskim dostojanstvom nije engleska ili
američka ili zapadna - ona je univerzalna", rekao je Obama.
Predsednik SAD se založio za veću potrošnju u obrazovanju i nauci čak i u
vreme štednje, za smanjenje emisije štetnih gasova, kao i za vladine
garancije u zdravstvenoj zaštiti ljudi. I tu, rekao je on, SAD i Velika
Britanija mogu biti model rastućim silama poput Kine, Indije i Brazila.
"Uspesi i neuspesi naše prošlosti mogu poslužiti kao primer za rastuće
ekonomije - da je moguće rasti bez zagađenja, da dugoročni napredak ne
dolazi iz onoga što država potroši, već iz onoga što proizvede, i iz
investicija njenih ljudi i infrastrukture", rekao je Obama.
"Kao dve od najmoćnijih država u istoriji, uvek se moramo setiti da pravi
izvor našeg uticaja nije bila sama veličina nase privrede, domet naše vojske
ili zemlje. To su bile vrednosti koje nikad ne smemo prestati da branimo u
svetu - ideja da sva ljduska biće imaju odre-đena prava koja se ne mogu
uskratiti", rekao je Obama.
On je rekao da SAD i Velika Britanija treba da iskoriste moć svojih vojski
da pomognu ljudima širom sveta u nastojanju da zadobiju slobodu.
"Naše delovanje, naše liderstvo, suštinsko je za ljudsko dostojanjstvo. I
zato moramo delovati i predvoditi s ubeđenošću u naše ideale", rekao je
američki predsednik. |
|
Egipat i Tunis manje posećeni, Alžir nespreman za turiste |
| |
Evropski turisti ove godine pokazuju manje interesovanja za putovanja u
Egipat i Tunis, ali Alžir, gde je turizam zbog loše infrastrukture i
opasanosti od Al Kaide nedovoljno razvijen, od toga neće mnogo profitirati,
ocenili su stručnjaci.
"Alžir nije spreman da primi veliki broj turista zbog nedovoljno dobre
infrastrukture u hotelima", rekao je agenciji Frans pres organizator
turističkih tura Mohamed Maleh. On je rekao da u Alžiru trenutno postoji
deset hotela sa "pet zvezdica", i jos 1.170 smeštaja među kojima 1.100 nije
klasirano.
"Većina hoće da profitira od aktuelene situacije u Tunisu i Egiptu i da
privuče turiste. Ali ne mogu se čarobnim štapićem od danas do sutra
izgraditi hoteli", rekao je Maleh.
Prema njegovim rečima, razvoj turizma u Alžiru je blokiran ne samo lošom
infrastrukturom, nego i bezbednosnom situacijom u alžirskom delu Sahare gde
Al Kaida sa Magreba (Aljmi) često kidnapuje strane turiste.
Među turistima koje je Aljmi u Sahari otela je i Italijanka Marija Sandra
Marijani koja je od februara u zatočeništvu.
Alžirski ministrar turizma Smail Mimun je naglasio da vlada nema nameru da
profitira od aktuelne situacije u Egiptu u Tunisu.
Prema podacima Nacionalne turističke kancelarije, za ovo leto otkazano je 55
odsto rezervacija u Tunisu gde zarada od turizma predstavlja 7 procenata
bruto domaćeg proizvoda.
Egipat je martu ove godine posetilo 60 odsto turista manje nego u istom
periodu 2010. godine.
Prema rečima Maleha mala je mogućnost da će turisti koji su planirali posetu
Egiptu ili Tunisu, odlučiti da svoj odmor provedu u Alžiru.
Direktor hotela u Zeraldi u Alžiru rekao je međutim da će mnogi Alžirci koji
žive u inostranstvu i obično odmor provode u Tunisu ovo leto provesti u
svojoj zemlji. "Imamo 14 odsto rezervacija više u odnosu na leto prošle
godine", rekao je on. |
|
Ponovo vize ako azilanata bude više za 50 odsto |
| |
Evropska unija će ponovo privremeno uvesti vize za neku zemlju Zapadnog
Balkana ako u razdoblju od šest meseci za 50 odsto poraste priliv "lažnih
azilanata" ili ilegalnih imigranata iz te zemlje u "šengenski prostor" EU,
navodi se u predlogu koji je u utorak usvojila Evropska komisija.
Građanima neke od zapadnobalkanskih zemalja vize bi ponovo mogle da budu
privremeno uvedene i ako bi za pola godine u toj državi za 50 odsto porastao
broj odbačenih zahteva za vraćanje njenih državljana koji nelegalno borave u
"šengenskom prostoru" EU, stoji u dokumentu EK, u koji je imala uvida
agencija Beta.
Evropski diplomatski izvori su Beti preneli da očekivano usvajanje tog
mehanizma treba da bude ozbiljan poziv vlastima svih država Zapadnog Balkana
da učine sve da se izbegnu situacije koje dovode u pitanje bezbednost
"šengenskog prostora".
Posebno se ističe da bi bio doveden u pitanje ceo režim slobodnog putovanja
u EU za ogromnu većinu građana regiona, koji bi teško bili pogođeni zbog
zloupotreba "ubedljive manjine njihovih sunarodnika" koji krše taj režim.
Prema proceni izvora, teško je poverovati da bi do kraja godine mogao
dvostruko porasti broj lažnih azilanata ili imigranata iz Srbije i
Makedonije, ali je mehanizam jako važan zbog smirivanja nezadovoljstva i
strahovanja mnogih članica Unije i njihove javnosti.
Stavljanje van snage režima bez viza za neku zemlju trajalo bi šest meseci,
a u slučaju da ne bude poboljšanja "vanredne situacije koja traži hitan
odgovor za rešavanje teškoća u nekoj članici EU" ta mera bi se mogla
produžiti za još devet meseci.
Mehanizam sa ugrađenom "zaštitnom klauzulom za brzo privremeno ukidanje
bezviznog režima", koji u junu treba da usvoji Savet ministara EU, biće
primenjivan, pored Zapadnog Balkana, i za sve druge zemlje čiji državljani
bez viza mogu da putuju u EU.
Mera bi stupila na snagu na temelju konsultacija Evropske komisije,
pograničkih službi EU, Saveta ministara, prvenstveno ministarstava
unutrašnjih poslova članica EU, kao i zemlje iz koje dolaze "lažni azilanti"
ili ilegalni imigranti, odnosno koja masovno odbacuje zahteve neke članice
EU da, na temelju ugovora o readmisiji, prihvati povraćaj svojih državljana
koji ilegalno borave u Uniji.
Predloženi mehanizam bi se primenjivao na temelju "jasno utvrđenih merila",
a u njemu sadržana "zaštitna klauzula treba da pomogne da se ubuduće očuva
celovitost postupka vizne liberlizacije i izgradi poverenje u odnosu na
javnost".
"Članica EU koja bi se suočila s jednom od navedenih vanrednih situacija,
morala bi da najpre Evropskoj komisiji pošalje bitne podatke i statistiku,
kao i podrobno obrazložene prve mere s ciljem da popravi tu situaciju".
EK bi, uz priložene izveštaje agencije za obezbeđenje spoljnih granica EU -
Fronteks i Evropske kancelarije za azil, potom obavestila Savet ministara EU
i u roku od tri meseca bi mogla odlučiti da na šest meseci ukine režim
putovanja bez viza za državljane neke treće zemlje.
"Tom Uredbom uspostavlja se zaštitna vizna klauzula koja omogućava brzo,
privremeno ukidanje slobodnog viznog režima za neku treću zemlju na
pozitivnoj listi u slučaju vanredne situacije, kad je nužan hitan odgovor s
ciljem da se reše teškoće s kojima se sučeljavaju jedna ili više zemalja
članica, a vodeći računa o sveukupnom uplivu te vanredne situacija na
Evropsku uniju u celini", navodi se u predloženom mehanizmu EK.
Stavlja se do znanja da se "u slučaju kaznenih mera ponovnog uvođenja viza
nekoj zemlji, kad nema uzvratnih, mora uzeti u obzir celokupna spoljna
politika EU s tom trećom zemljom, bez automatizma, uz načelo solidarnosti
među članicama EU, a mora se dati politička ocena primerenosti tog koraka".
Takođe se ističe da je u novembru prošle godine odlučeno da se vize EU ukinu
za Albaniju i Makedoniju, uprkos uzdržanosti nekih država članica EU zbog
brzog porasta zahteva za azil pošto je vizna liberalizacija usvojena za neke
zemlje Zapadnog Balkana.
Zbog toga je Evropska komisija odlučila da od januara ove godine usvoji
pojačani mehanizam nadžora bezviznog režima za sve zapadnobalkanske zemlje i
preuzela obavezu da posle šest meseci, u junu, podnese o tome podroban
izveštaj Savetu ministara Unije, uz predlog da se uvedu i vanredne mere, ako
naglo dođe do pogoršanja situacije. |
|
Masovni protest šiita u Bagdadu protiv američkog prisustva |
| |
Više desetina hiljada šiita okupilo se juče u Bagdadu da izrazi
nezadovoljstvo mogućim produžetkom prisustva američke vojske u Iraku, koje
razmatraju vlasti te zemlje.
Procenjuje se da je oko 70.000 pristalica Muktada al Sadra, antiamerički
raspoloženog sveštenika, pripadnika tvrde struje, mahalo zastavama Iraka i
vikalo "Ne, ne Amerika!" dok su redovi nenaoružanih pripadnika šiitske
milicije Armije Mahdi marširali kroz jednu od četvrti na severoistoku
prestonice.
Zastave SAD, Izraela i Velike Britanije bile su iscrtane na pločniku kako bi
ih pregazili demonstranti, dok su nadletali helikopteri iračke vojske, a
vojnici su stajali u pripravnosti.
Oko 18.000 pripadnika milicije nosilo je majice sa iračkim zastavom, dok su
posmatrači spaljivali američke i izraelske zastave.
Protest, prema oceni agencije Asošiejted pres (AP), predstavlja poruku
premijeru Nuriju al Malikiju o protivljenju šiita da američko vojno
prisustvo u Iraku bude produženo na 2012. godinu.
Prema sporazumu američkih i iračkih vlasti, 46.000 američkih vojnika koji se
još nalaze u Iraku treba da se povuku do 31. decembra, ali su zvaničnici obe
zemlje počeli da razmatraju novi datum zarad očuvanja stabilnosti.
Američke snage u Bagdadu i na jugu Iraka poslednjih meseci su učestalo na
meti raznih napada.
Ti napadi se pripisuju šiitskim milicijama koje podržava Iran, a žele da
preuzmu zaslugu za isterivanje Amerikanaca iz Iraka, dodaje AP. |
|
Vazdušni saobraćaj se vraća u normalu |
| |
Evropska agencija za kontrolu letenja ne očekuje da će tokom sledeća 24
sata, usled prisustva vulkanskog pepela u vazduhu, aviosaobraćaj biti
značajnije poremećen.
Eurokontrol je danas saopštio da se aktivnost vulkana Grimsovtn na Islandu
naglo smanjila i da se vazdušni saobraćaj nad kontinentom vraća u normalu.
Zbog oblaka sa vulkanskim pepelom iz Grimsvotna ove nedelje su bili
zatvoreni brojni aerodromi, i otkazane su na stotine letova u Velikoj
Britaniji, Nemačkoj i drugim zemljama na severozapadu Evropu.
Nešto pepela je jutros još bilo u vazduhu iznad severa Skandinavije i
Rusije, ali se očekuje da će ga nestati tokom dana. |
|
Novine još u krizi, izlaz u besplatnom internetu |
| |
Mediji u SAD danas su u boljoj situaciji nego kada je buknula
velika svetska ekonomska kriza, ali su još uvek prilično daleko od nivoa na
kojem su bili pre krize, što naročito važi za štampane medije, kazali su
urednici nekih vodećih američkih medija.
Tokom krize, u medijskoj industriji bez posla je ostalo oko 200.000 osoba, a
redakcije štampanih medija su gotovo doslovno prepolovljene, da bi se u
poslednjih nešto manje od godinu dana redakcije ipak pomalo oporavile i
zaposlile nove ljude.
Kao niti bilo gde u svetu, ni u SAD vlasnici i urednici štampanih medija ne mogu
da odgovore na "pitanje od milion dolara": kako pomiriti činjenicu da su se
čitaoci navikli da su svi informativni sadržaji na internetu dostupni besplatno,
sa potrebom medija da naplate svoje proizvode i svoja autorska prava.
Najveći američki dnevni list, Njujork tajms ovog meseca je krenuo sa
eksperimentom, čiji ishod željno iščekuju i svi ostali štampani mediji: da li će
uspeti u nameri da deo tekstova u svom internetskom izdanju ostavi na besplatno
čitanje, a da deo tekstova naplaćuje?
Ukoliko Njujork tajms u tome uspe, nema nikakve sumnje da će koliko sutra i
čitava konkurencija postupiti na isti način. Ipak, skepsa je prilično velika i
ozbiljno se sumnja u mogućnost uspeha tog "eksperimenta", jer je u suprotnosti
od onoga na šta su čitaoci navikli kada je u pitanju internet.
Iako sve novine u SAD imaju svoju internetsku stranicu, kojoj posvećuju veoma
mnogo pažnje, i iako po pravilu te stranice imaju daleko više čitalaca nego li
"klasične novine", izdavači se žale da na internetu ne mogu ni približno da
ostvare profit kakav su ostvarivali od oglašavanja u štampanom izdanju.
Tiraž štampe je značajno opao, najviše zbog krize ali i zbog interneta, a
naročito značajno je opalo učešće takozvanih malih oglašivača, koji su se sa
svojim malim oglasima gotovo potpuno prebacili na internet. Opao je i nivo
krupnog oglašavanja u tradicionalnim novinama, verovatno zbog pada tiraža i
prevlasti interneta, na kojem se jeftinije oglašavati i zakupljivati reklamni
prostor.
Vlasnici i urednici novina naročito se žale na pretraživač Gugl, koji uz pomoć
svojih automatskih softvera generiše vesti sa različitih medija i nudi ih
besplatno čitaocima.
U pokušaju da pronađu recept za opstanak tradicionalnih štampanih medija,
vlasnici i urednici uveli su praksu da novinari moraju da savladaju
multimedijalne tehnike, poput snimanja audio priloga, fotografisanja, a naročito
pravljenja video i televizijskih priloga, koji se emituju ili na partnerskim
televizijama ili putem novinskih internetskih sajtova.
Novinari nevoljko pristaju da se uče multimedijalnom pristupu, ali im je to
definitivno postao deo radne obaveze.
Troškovi u štampanim medijima se "krešu" gde god je to moguće, pa je u vreme
najveće krize većina američkih medija ukinula veoma veliki broj biroa u
inostranstvu, zbog čega je znatan broj stalnih i povremenih saradnika ostao bez
posla.
Veliki broj štampanih medija uopšte nema ni jednog dopisnika iz Evrope, već se
fokusiraju na zemlje poput Avganistana, Pakistana, Iraka, Libije, gde SAD
učestvuje u različitim vojnim operacijama.
Grupa urednika i novinara medija iz Srbije tokom protekle sedmice posetila je
američke medije u Vašingtonu i u Čikagu, između ostalih i Vašington post
(Njashington Post), Ju-es-ej tudej (USA Today), Čikago tribjun (Ćicago Tribune)
i Čiako san tajms (Ćicago Sun-Times).
Od svih većih štampanih medija pad tiraža jedino nije doživeo Ju-es-ej tudej.
Posetu urednika i novinara Vašingtonu i Čikagu organizovala je ambasada SAD u
Beogradu, uz pomoć Stejt dipartmenta. |
|
Oglasavanje Marketing
|
