KANADA

Superbakterija počela da se širi svetom

Roditelji vaspitavaju dete kao da je bez pola

Muškarce privlače srećne žene, žene reaguju suprotno

Lejton proglašen za najneučtivijeg poslanika

Privedeni zbog veb-sajta

Kanađani među najmiroljubivijim ljudima

Vojvotkinja od Kembridža želi da poseti kuću Ane iz zelenih zabata

Bebe iz epruvete moći će da saznaju ko su njihovi bološki roditelji

Modni detalji iznajmljuju se i u Kanadi

Superbakterija počela da se širi svetom

Pored desetak prijavljenih slučajeva u Britanskoj Kolumbiji, Alberti, Ontariju i Kvebeku, i u regionu Toronto je kod dvoje pacijenata ustanovljeno da su zaraženi superbakterijom. Za pacijentkinju koja je boravila u Indiji zbog kontroverznog lečenja od multiple skleroze, pretpostavlja se da se zarazila u zemlji u kojoj se ova infekcija već smatra bolešću endemskog tipa, ali drugi pacijent, niti bilo ko od njegovih bližnjih, nije nigde putovao više od deset godina, tako da se on može smatrati prvom osobom koja je inficirana na ovim prostorima. Pretpostavlja se da je ovaj pacijent inficiran u nekoj od zdravstvenih ustanova, pošto je puno puta bio hospitalizovan zbog različitih medicinskih problema. Treba pomenuti da je kod oba pacijenta prisustvo superbakterije ustanovljeno nakon analize, pošto ni jedno od njih nije imalo nikakve simptome infekcije. Infekciju izaziva gen NDM-1, Nju Delhi metalo-beta-laktamaza, koji se nalazi na plazmidu, delu lanca DNK, i može da se premešta sa jednog na drugi bakterijski soj, uključujući i ešerihiju koli, i čini ih otpornima na antibiotike penicilinskog tipa. Bakterije mogu izazvati čitav spektar bolesti, sa komplikacijama koje mogu dovesti do septičkog šoka i čak smrtnog ishoda. Pri tom, tek jedan ili dva leka mogu da pomognu pacijentu da se oporavi. Stručnjaci naglašavaju da NDM-1 širi svetom zahvaljujući putovanjima, takozvanom zdravstvenom turizmu i sposobnosti prelaska sa jedne na drugu bakteriju. Dr Geri Rajt, direktor Instituta za istraživanje zarazne bolesti pri Univerzitetu Mekmaster u Hamiltonu, kaže da je prilično alarmantno što je bolest počela da se širi i među ovdašnjim stanovnicima. Agencija za javno zdravlje navodi da se u bolnicama bolest može preneti na pacijente preko ruku medicinskih radnika ili preko zaražene opreme.K

Roditelji vaspitavaju dete kao da je bez pola

Keti Viteker i Dejvid Stoker (Kathy Witterick and David Stocker) iz Toronta privlačili su pažnju svojih komšija time što ne žele da otkriju pol svog trećeg deteta. Ali, otkako je o njima objavljen članak u Toronto staru, o njihovoj nesvakidašnjoj odluci komentarišu svi koji su pročitali priču o njima i njihovoj bebi. Sa bebom po imenu Storm, koja se rodila na Novu godinu je, kako tvrde, apsolutno sve u redu. Ono što je drugačije od uobičajenog je da pol deteta zna tek nekoliko osoba - pored oca i majke, tu su još dva starija brata, Džez, 5, i Kajo, 2, jedan blizak porodični prijatelj i dve babice koje su pomagale pri porođaju. Roditelji insistiraju na tome da žele dete da vaspitaju kao bezrodno, jer smatraju da nije potrebno znati kog pola je neko da bi ste znali kakav je. Objašnjavaju da žele svojoj deci da daju slobodu da sami izaberu šta žele da budu, jer tvrde da je bitna mogućnost izbora, a ne ograničavanje. Pored ovoga, porodica je odlučila i da se deca ne obrazuju u školi, već da znanja stiču kod kuće, i da to bude vođeno njihovom radoznalošću. Dan protiče uglavnom onako kako sami žele, oblače garderobu po sopstvenom izboru što se tiče odevnih predmeta i boja (Džez voli roze, Kajo ljubičastu), lakiraju nokte, imaju neobične frizure za dečake i slično. Majka priznaje da bi njihovo pojavljivanje u nekom nepoznatom okruženju izazvalo neminovno reakcije među decom. Jedino su se deke i bake pomirile sa odlukom roditelja o načinu vaspitanja, dok porodični prijatelji i članovi šire porodice strahuju da bi sva deca, a po-sebno ovo najmlađe, kasnije moglo biti ismevano. Većinom, ljudi koji su saznali za ovaj svojevrstan roditeljski, ali i socijalni, eksperiment smatraju da je odluka ovog bračnog para nepromišljena i da oni, pri tom, ne misle na decu, već se rukovode svojom idejom i shvatanjima o slobodi. Pojedini kažu da je kršenje hiljadugodišnjih, ustaljenih društvenih normi o razlikama između polova previše smelo, mada ima i onih koji podržavaju roditelje i veruju da je revolucionarno drugačiji stav u stvari korak u dobrom pravcu, poput svih onih brojnih ranijih koji su donosili napredak u društvenim odnosima. "Pomozite devojčicama da rade ono što je za dečake. Pomozite dečacima da rade ženske stvari. Dozvolite svom detetu da bude ono što jeste", zapisao je Džez u svom dnevniku, što pobornici ove novine u vaspitavanju uzimaju kao dovoljan razlog da veruju da su ovi drugačiji roditelji potpuno u pravu. Zanimljivo je da čak i Dajan Erenseft, američki psiholog i autor knjige Prirodni pol, stečeni pol, ne podržava stav roditelja da detetu ne daju svest o polu kojem pripada. Ona smatra da u svetu, u kojem je sve definisano i podeljeno rodnim razlikama, nije baš najbolje što se detetu oduzima mogućnost da se rodno pozicionira. Ono što, pak, pozdravlja je njihov napor da iz vaspitanja deteta odstrane društveno definisana rodna ograničenja. Svoju reč rekli su i roditelji, objašnjenjem da se pridržavaju toga da deca budu svesna svog pola, u skladu sa genitalijama, i svog roda, u skladu sa onim što oni imaju i žele da iskažu. Kako napominju, njihova deca nemaju problem da se svojim shvatanjima i izborom boja, odeće i frizura, suprotstave ustaljenim shvatanjima.

Muškarce privlače srećne žene, žene reaguju suprotno

Još jedna razlika između muškaraca i žena potvrđena je nedavnim istraživanjem. Naime, dok muškarce najviše privlače žene koje deluju srećno, a najmanje one koje deluju ponosno i samopouzdano, dotle žene reaguju sasvim suprotno. Srećni muškarci nisu zanimljivi ženama koliko se to može reći za one koji deluju ponosno, moćno, ćudljivo ili stidljivo. Džesika Trejsi, glavni istraživač ove studije, profesor psihologije sa Univerziteta Britanska Kolumbija, kaže da nema jasnog objašnjenja za ovu pojavu, već samo konstatuje da osmeh ne podstiče rad ženskih hormona. Po rečima profesorke Trejsi, neke ranije studije su pokazale da se osmeh smatra za ženstvenije osećanje, tako da u tome može biti objašnjenje za ove rezultate. Postoji mogućnost da osmeh šalje poruku da je osoba otvorena za kontakt, što muškarcima znači više nego ženama. Ona kaže da ova i ovakva saznanja mogu pomoći pri uspostavljanju kontakata među osobama suprotnog pola. Trejsi najavljuje da će sledeći korak sprovođenje slične studije u nezapadnim kulturama i među osobama homoseksualnog opredeljenja, kako bi se videlo da li se radi o nečemu što nam je urođeno, ili je po sredi nešto što je stečeno vaspitanjem.

Lejton proglašen za najneučtivijeg poslanika

Studija istraživača Aleksa Sevinjija, sa Univerziteta Mekmaster, uz saradnju Filipa Sevidža i Endrua Leinga, specijalista za komunikacije, baca sasvim drugačije svetlo na poslanike. On je, naime, na osnovu indeksa pristojnosti pokazao koliko pristojno ili nepristojno su se poslanici četrdesetog saziva Parlamenta ponašali tokom perioda za pitanja. Istraživanjem su obuhvaćeni svi poslanici koji su postavili ili odgovorili bar 50 pitanja u tim segmentima rada najvišeg zakonodavnog tela. Rezulatati su poprilično neočekivani. Nasuprot uvreženom mišljenju i stavovima koje zastupa (nedavno je apelovao da se u Parlament vrate red i pristojnost), Džek Lejton proglašen je za najneučtivijeg među članovima Donjeg doma i to zbog negativnih komentara koje je davao tokom perioda za pitanja. Njegovo ponašanje dobilo je tek 39, od mogućih sto poena, a odmah iza njega je, sada već bivši, lider liberala Majl Ignatief. Isti redosled je i u ukupnom skoru za poslanike stranaka - najmanju pristojnost pokazuju članovi NDP-a, a slede liberali. Interesantno je da najžešći kritičar iz redova Konzervativne stranke, Džon Berd, nije uopšte u vrhu liste. Najučtiviji je predsednik Parlamenta Piter Miliken, sa 80 poena, a među poslanicima Rona Ambrouz, iz Konzervativne stranke, koja je dobila 68 poena. Prosek pristojnosti među poslanicima je 58, a prosek grubosti je 34. Istraživanje je pokazalo i da su pitanja koja poslanici postavljaju uglavnom retorička, a ne postavljena sa namerom da se dobije informacija. Sevinji je svoju studiju predstavljio na godišnjem Kongresu humanističkih i društvenih nauka u Frederiktonu, Nju Brunsvik, no mnogi prisutni su doveli u pitanje metodologiju ovog istraživanja. Ni u NDP-u se ne slažu sa ovakvom slikom o svom lideru. Njegov portparol Karl Belandžer objašnjava da je svako ko je video Lejtona u akciji svestan da to ne može biti istina.

Privedeni zbog veb-sajta

Policija je u Kaslgeru, Britanska Kolumbija, privela dvojicu dvadesetogodišnjaka koji su postavili sajt koji nudi uputstvo za zavođenje trinaestogodišnjakinja. Oni su dali preporuke za muziku, količinu pića, koje devojčice bi mogle biti pogodne mete, ali i šta raditi ukoliko naiđu roditelji. Priča o ovom veb-sajtu veoma brzo se proširila kroz ovo mesto, a kada je stigla do gradskih većnika, oni su alarmirali policiju. Po rečima Deb Mekintoš, sajt je okarakterisan kao uvredljiv i degradirajući i pokazuje da postoje ljudi sa lošim namerama. Protiv ove dvojice mladića za sada neće biti podignuta optužnica, zato što nema pravnih osnova za to. No, ukoliko se desi da neko sledi njihovo uputstvo i pokuša da zavede neku devojčicu, onda bi oni mogli krivično da odgovaraju. U tom slučaju, oni bi dobili kaznu kao i izvršilac tog dela, pošto zakon smatra da je podstrekivanje na krivično delo ravno samom delu.

Kanađani među najmiroljubivijim ljudima

Kanada je po prvi put ušla u prvih deset najmiroljubivijih zemalja sveta, na osnovu indikatora Globalnog indeksa mira. Osmo mesto, među 153 procenjivane, što je skok od šest pozicija, zasluženo je na osnovu nivoa militarizacije, unutrašnjih sukoba, broja zatvorenika i stope kriminala, odnosima sa zemljama susedima, poštovanja ljudskih prava i sličnih merila o unutrašnjem i spoljašnjem miru, koja su uzimana u obzir pri rangiranju. U pojedinim komentarima ne krije sečuđenje da je Kanada napravila ovakav skok uprkos scenama viđenim na ulicama Toronta u vreme održavanja Samita G20, koje i dalje izazivaju žučne diskusije. Postoji uverenje da na ovim prostorima nije došlo do pozitivnih pomaka po ključnim parametrima, već da je u drugim zemljama došlo do negativnih pomaka. No, Kanadi se pripisuje i poboljšanje odnosa sa susedima, kroz smanjenje trgovinskih tenzija sa SAD-om i smirivanje dijaloga sa Norveškom i Rusijom oko suvereniteta arktičke oblasti. Na globalnom nivou, vidljivo je da već treću godinu za redom svet postaje sve manje mirno mesto, a posebno u poslednjih godinu dana, ponajviše zbog nasilnih protesta i straha od potencijalnog terorizma koje sobom nose previranja u okviru Arapskog proleća. Evidentne su i sada posledice koje je na mir imala globalna finansijska kriza iz 2008-2009. godine, posebno u Grčkoj, Italiji, Španiji, Portugaliji i Irskoj. Najveći pad zabeležila je Libija, koja je za 83 mesta nazadovala u odnosu na prošlogodišnje rangiranje i sada je na 143. mestu. Bahrein je pao za 51. mesto, a Egipat za 24. Sada se Somalija nalazi na poslednjem mestu, a na začelju su još i Irak, Sudan, Avganistan i Severna Koreja. Prvih pet pozicija drže Island, Novi Zeland, Japan, Danska i Češka, a privlači pažnju i podatak da se 14 zemalja zapadne i centralne Evrope nalazi među 20 prvoplasiranih.

Vojvotkinja od Kembridža želi da poseti kuću Ane iz zelenih zabata

Princ Vilijem i njegova supruga Kejt, vojvoda i vojvotkinja od Kembridža, dolaze u zvaničnu, desetodnevnu posetu Kanadi 30. juna. Iako plan posete kraljevskog para nije u potpunosti poznat, Ane iz zelenih zabata ovih dana je objavljeno da će, na izričitu želju vojvotkinje od Kembridža, oni obavezno posetiti mesto na kome se odigrava radnja jedne od njenih najomiljenijih knjiga iz mlađih dana - Ana iz zelenih zabata, spisateljke Lusi Mod Montgomeri. To znači da će poseta obavezno obuhvatiti i Ostrvo princa Edvarda, odnosno Kevendiš i kuću u kojoj je odrasla sirotica Ana, popularna junakinja knjige iz 1908. godine i simbol provincije i nacije. Ova vest je veoma obradovala žitelje Kevendiša.

Bebe iz epruvete moći će da saznaju ko su njihovi bološki roditelji

Zahvaljujući upornosti novinarke Olivije Praten, 28, iz Vankuvera, ubuduće će sva deca u Britanskoj Kolumbiji imati pravo da saznaju ko su njihovi biološki roditelji. Praten, začeta veštačkom oplodnjom, i pored svih svojih napora, nije uspela da sazna ko je njen biološki otac, tako da je krenula da ispravi ovu nepravdu. Njeno osnovno polazište bilo je da i za decu koja su plod veštačke oplodnje, traži ista prava po tom pitanju kao što imaju usvojena deca, kojoj su podaci o biloškim roditeljima dostupni. Ona objašnjava da za decu može biti veoma bolno da ne znaju svoje korene. Sudija Vrhovnog suda Britanske Kolumbije Elejn Ader saglasila se sa stavom da nepoznavanje imena oca nije u najboljem interesu deteta i proglasila je neustavnim segmente zakona i propisa o usvajanju. U odluci stoji da i usvojena i veštačkim putem začeta deca imaju istu potrebu da ostvare kontakt sa svojim biološkim korenima, te se vlastima u provinciji daje rok od 15 meseci da izmene propise o čuvanju podataka o donorima sperme. Zakon je bio revidiran 1996. godine, i tada su usvojena deca dobila mogućnost da saznaju informacije o svojim biološkim roditeljima, ali takva mogućnost nije predviđena i za decu začetu veštačkom oplodnjom. Iako je odavno bila svesna da ova odluka neće njoj lično omogućiti da sazna nešto o svojim korenima, Praten naglašava da joj je drago što je borbu isterala do kraja zarad budućih generacija. Treba reći da je sve vreme Praten imala zdušnu podršku svojih roditelja, koji od nje nisu krili istinu i koji su od samog početka razumeli njenu potrebu da dođe do imena svog biološkog oca.

Modni detalji iznajmljuju se i u Kanadi

Zahvaljujući upornosti novinarke Olivije Praten, 28, iz Vankuvera, ubuduće će sva deca u Britanskoj Kolumbiji imati pravo da saznaju ko su njihovi biološki roditelji. Praten, začeta veštačkom oplodnjom, i pored svih svojih napora, nije uspela da sazna ko je njen biološki otac, tako da je krenula da ispravi ovu nepravdu. Njeno osnovno polazište bilo je da i za decu koja su plod veštačke oplodnje, traži ista prava po tom pitanju kao što imaju usvojena deca, kojoj su podaci o biloškim roditeljima dostupni. Ona objašnjava da za decu može biti veoma bolno da ne znaju svoje korene. Sudija Vrhovnog suda Britanske Kolumbije Elejn Ader saglasila se sa stavom da nepoznavanje imena oca nije u najboljem interesu deteta i proglasila je neustavnim segmente zakona i propisa o usvajanju. U odluci stoji da i usvojena i veštačkim putem začeta deca imaju istu potrebu da ostvare kontakt sa svojim biološkim korenima, te se vlastima u provinciji daje rok od 15 meseci da izmene propise o čuvanju podataka o donorima sperme. Zakon je bio revidiran 1996. godine, i tada su usvojena deca dobila mogućnost da saznaju informacije o svojim biološkim roditeljima, ali takva mogućnost nije predviđena i za decu začetu veštačkom oplodnjom. Iako je odavno bila svesna da ova odluka neće njoj lično omogućiti da sazna nešto o svojim korenima, Praten naglašava da joj je drago što je borbu isterala do kraja zarad budućih generacija. Treba reći da je sve vreme Praten imala zdušnu podršku svojih roditelja, koji od nje nisu krili istinu i koji su od samog početka razumeli njenu potrebu da dođe do imena svog biološkog oca.

Modni detalji iznajmljuju se i u Kanadi

Na sajtu www.blingborrowers.com zainteresovane dame mogu da pronađu autentičnu luksuznu torbicu ili nakit poznatih kreatora i svetskih marki, po izuzetno pristupačnim cenama. Ne radi se o polovnoj robi, već o najnovijim modelima, a cena je prihvatljiva zato što se radi o iznajmljivanju ovih modnih detalja. Osnivači ovog sajta su sestre Džindžer Smit i Džodi Vitvort iz Kalgarija, koje dostavljaju robu zainteresovanima po čitavoj Kanadi. One kažu da su ideju dobile gledajući film Seks i grad, gde jedna od likova iznajmljuje torbicu. Sestre su se odmah složile da i u Kanadi treba ponuditi takvu mogućnost, ponajviše zato što i same vole lepe stvari, ali i da uštede ako mogu. Iznajmljivanje torbica košta od 18 do 100 dolara nedeljno, s tim da, na nedeljnom nivou, cena može biti i niža, ukoliko se nešto uzima na duži rok. Prednosti su brojne. Pre svega, nije potrebno odjednom izbrojati veliku količinu para da se kupi nešto što nam se u nekom momentu sviđa, ili što nam treba za neku posebnu priliku, a potom, ne mora da se razmišlja o tome gde i kako odložiti torbicu kada je izgustiramo.