Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
Kamera
Borisa Spremo
|
|
HVO kupovao municiju i artiljeriju od Vojske RS |
|
Hrvatsko
veće odbrane (HVO) platilo je 1993. godine 5,7 miliona tadašnjih nemačkih
maraka komandi Vojske Republike Srpske (VRS) za municiju i usluge korišćenja
teške artiljerije protiv muslimanskih snaga, objavio je beogradski Novi
magazin.
Prema dokumentima, na koja se poziva nedeljnik, HVO i VRS sarađivali, iako
su se međusobno žestoko sukobljavali za vreme rata u Bosni i Hercegovini, od
1992. do 1995. godine.
Prema jednom od dokumenata, koji je poslat iz Kiseljaka načelniku Glavnog
štaba HVO u Mostaru, iz jula 1993. godine, navodi se da se general-major
Milivoj Petković sastao sa ratnim komandantom VRS generalom Ratkom Mladićem
u Hotelu Plaža u Herceg Novom, kako bi razgovarao o snabdevanju HVO
municijom i drugim sredstvima.
U dokumentu se, kako prenosi list, navodi da ukupno dugovanje HVO prema VRS
"za izdata sredstva i topničku (artiljerijsku) podršku" iznosi 5,7 miliona
maraka, prema podacima generala Mladića.
"Tražene količine (municije kalibra) 7,62 milimetara za automatsku pušku i
za protiv -avionski top 20 milimetara i 30 milimetara su navodno na putu i
biće nam isporučene kad se izmire obaveze", navodi se u izveštaju vrhu HVO u
Mostaru.
Dodaje se da sve zahteve oko popune hrvatska strana treba da predstavi
generalu Petkoviću, kako bi on sa Mladićem dogovorio detalje.
Hrvatski obaveštajac svoju komandu, takođe, moli da ga oslobodi pregovora
oko cene sa Mladićem, već da se to reši na najvišem nivou, jer mu takvi
pregovori "uzimaju vreme i nerve", prenosi beogradski list.
"Od njihovih sredstava (VRS) koje bi u ovom trenutku bilo potrebno
organizirati je neko teško topničko (artiljerijsko) sredstvo (haubica) koju
bi trebalo postaviti u dubinu teritorija općine Kiseljak radi topničke
podrške Fojnici - jer pozicije koje treba tući nisu u dometu sadašnjih
pozicija teških sredstava kojima raspolaže eks JU strana", navodi se.
U prilogu se navodi količina primljene municije, od čega najviše metaka 7,9
milimetara i to 499.500 komada.
"Ukupno položeno novca od strane HVO-a Kiseljak u 'živom' novcu 1.191.246
nemačkih maraka i dve cisterne Dizela D-2 sa po deset tona goriva", dodaje
se u dokumentu. |
RS će izdvojiti novac za odbranu Mladića |
|
Premijer Republike Srpske (RS) Aleksandar Džombić izjavio je da će Vlada RS
izdvojiti finansijska sredstva za odbranu haškog optuženika Ratka Mladića.
Džombić je novinarima rekao da će ovakvu odluku sutra predložiti Vladi RS,
dodajući da očekuje da će ona biti i usvojena.
Prema njegovim rečima, već je pokrenuta procedura dodele pomoći Fondaciji
koja će pružati pravnu pomoć osobama koje je Haški tribunal optužio za ratne
zločine.
Ministar rada i boračko-invalidske zaštite RS Petar Đokić je takođe najavio
da će Vlada RS finansijski pomoći odbranu osoba optuženih pred Haškim
tribunalom, uključujući i Ratka Mladića.
"Vlada RS treba putem Ministarstva pravde da pruži pomoć u pravnom smislu,
ne samo generalu Mladiću, već i svim ostalim osobama optužnim za ratne
zločine, kako bi im se omogućila podrška u procesu suđenja", kazao je Đokić
novinarima.
On je najavio formiranje Fondacije za pomoć Srbima optuženim za ratne
zločine, kako bi se organizovala njihova odbrana i sve ono što država treba
da obezbedi dok traje suđenje. |
Parlament RS stavio van snage odluku o referendumu |
|
Skupština
Republike Srpske (RS) odlučila je u sredu da stavi van snage svoju raniju odluku
o održavanju referenduma o državnom Sudu i Tužilaštvu.
Za povlačenje odluke o referendumu glasali su poslanici vladajuće koalicije
predvođene Savezom nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), poslanici
Socijaldemokratske partije BiH (SDP BiH) i Stranke demokratske akcije (SDA), dok
su poslanici opozicione Srpske demokratske stranke (SDS) glasali protiv
poništenja referenduma.
Poslanici ostalih opozicionih stranaka bili su uzdržani tokom glasanja pošto su
bili uzdržani i prilikom donošenja odluke o raspisivanju referenduma.
Poništenje odluke o referendumu parlamentu je predložio predsednik RS Milorada
Dodik, ocenjujući da posle otpočinjanja strukturalnog dijaloga o pravosuđu BiH
sa Evropskom unijom "za sada" nije potreban referendum o Sudu i Tužlaštvu BiH.
Parlament RS je 13. aprila doneo odluku o raspisivanju referenduma u RS o
nametnutim zakonima visokog predstavnika, posebno o Sudu i Tužilaštvu BiH, te
njihovu neustavnu verifikaciju u parlamentu BiH.
Parlament RS je usvojio i nekoliko zaključaka i preporuka o najavljenom
strukturalnom dijalogu o pravosuđu u BiH, koji počinje u ponedeljak, 6. juna u
Banjaluci.
U jednom od zaključaka je navedeno da "za sada niije neophodno organizovanje
referenduma".
"Narodna skupština RS smatra da je hitno potrebno poboljšati strategiju
procesuiranja ratnih zločina nad srpskim civilnim stanovništvom i prekinuti sa
zaštitom od odgovornosti visokopozicioniranih političkih i vojnih zvaničnika
Armije BiH", navodi se u zaključcima.
Zatraženo je i donošenje zakona o Ustavnom sudu BiH, onemogućavanje
preispitivanja odluka entitetskih ustavnih sudova na nivou BiH, kao i
reorganizacija Visokog sudskog i tužilačkog saveta BiH kako bi se uspostavili
entitetske sudski i tužilački saveti.
Reformom pravosuđa, navodi se dalje, treba obuhvatiti sve segmente pravosuđa na
nivou BiH.
Parlament je zatražio i da se "potpuno zakonski uredi situacija u kojoj Sud BiH
ne bi mogao preuzimati predmete od drugih pravosudnih institucija i entitetskih
pravosudnih organa koji imaju nedvosmislenu ustavnu nadležnost u tim
predmetima".
Zaključke i preporuke, u najvećem delu, inicirale su stranke vladajuće većine.
Predsednik parlamenta RS Igor Radojičić pre glasanja pozvao je poslanike da
podrže poništavanje odluke o referendumu, ocenjujući da su otvaranjem
strukturalnog dijaloga sa EU o funkcionisanju pravosuđa u BiH političari iz
Sarajeva naterani na raspravu o toj oblasti.
"Teze o tome da bi rasprava o pravosuđu na nivou BiH svakako došla na dnevni red
samo su delimično ispravne, jer je veliko pitanje kada će BiH biti na sledećoj
stepenici ka EU i u kakvim bi se okolnostima otvorio razgovor o pravosuđu",
kazao je Radojičić.
Navodeći da je priča o pravosuđu na nivou BiH otovorena na zahtev RS, on je
rekao da je "političko Sarajevo želelo da EU, SAD i OHR kažnjavaju i uvode
sankcije RS, jer, prema njihovom mišljenju, ne postoji problem u pravosuđu u
BiH".
Radojičić je ocenio da RS "ima pruženu ruku Brisela koja se treba prihvatiti i
na argumentovan način se izboriti za rešavanje problema u pravosuđu na nivou
BiH".
On je još rekao da je za RS neprihvatljivo uspostavljanje Vrhovnog suda BiH, jer
to, kako je naveo, nije standard EU.
"Do 13. aprila imali smo akumulirano nezadovoljstvo stanjem u pravosuđu na nivou
BiH, nametanjem odluka i ponašanjem visokog predstavnika u BiH, neprocesuiranjem
zločina počinjenih nad Srbima.
Stav političkog Sarajeva i OHR-a je da je stanje u pravosuđu na nivou BiH dobro
i za naše argumente i primedbe nismo imali sagovornika u BiH. Prvi put smo
dobili sagovornika, ali i dijalog umesto nametanja", kazao je Radojičić.
Potpredsednik RS Emil Vlajki je prethodno predložio parlamentu da do 1. oktobra
zamrzne odluku o raspisivanju referenduma kako bi RS "pokazala određenu čvrstinu
u odnosu na međunarodnu zajednicu".
"RS treba da pokaže neku čvrstinu u odnosu na međunarodnu zajednicu u smislu da
im se da određeni rok do kada bi trebalo da se pokažu nekakvi konkretni
rezultati u vezi sa reformom pravosuđa u BiH", kazao je Vlajki.
Šef poslaničkog Kluba SDS-a Vukota Govedarica rekao je da ta stranka podržava
dijalog sa EU o reformi pravosuđa, ali ne i povlačenje odluke o raspisivanju
referenduma.
Poslanici SDS-a naglasili su da EU nije dala nikakve garancije da će biti
ispunjeni zahtevi RS u reformi pravosuđa u BiH i da "ne veruju obećanjima EU".
"Dogovor velikih i malih uvek obavezuje samo male, dok predstavnici EU u ovom
slučaju čak ne moraju više da se javljaju na telefon", kazao je poslanik SDS-a
Nenad Stevandić. |
VMRO DPMNE računa na pobedu, SDSM na neopredeljene birače |
|
U završnici kampanje za vanredne parlamentarne izbore 5. juna
nema mnogo neizvesnosti: gotovo sve ankete prednost daju vladajućoj VMRO
DPMNE, dok opozicioni Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM) očekuje
bolji rezultat nego na prošlim izborima i računa na još neopredeljene
birače.
Oko 1.780.000 birača moći će da bira ukupno 123 poslanika. Makedonija je
podeljena na šest izbornih jedinica i svaka daje po 20 poslanika. Od ove
godine glasa se i u sedmoj izbornoj jedinici koja obuhvata makedonsku
dijasporu u Evropi, Americi, Australiji, Aziji i Africi i koja daje ukupno
tri poslanika.
Za izbore je prijavljeno 18 političkih partija.
Lider VMRO DPMNE i aktuelni premijer Nikola Gruevski koji će na nedeljnim
izborima pokušati da osvoji treći mandat nosilac je izborne liste u izbornoj
jedinici jedan, što obuhvata region Skoplja. Njegov glavni rival je Radmila
Šekerinska iz SDSM, čiji je lider Branko Crvenkovski koji se nije kandidovao
na izborima.
Gruevski je u kampanji pozivao glasače da mu ponovo ukažu poverenje kako bi
sproveo reforme koje su glavni deo njegovog programa nazvanog "Manifest", a
glavni slogan predizborne kampanje VMRO DPMNE glasi "Da za reforme".
SDSM na mitinzima optužuje VMRO DPMNE za netransparentan rad, trošenje
budžetskog novca na nepotrebne projekte, zaduživanje zemje kod Međunarodnog
monetranog fonda.
Albanske političke partije svojim biračima poručuju pre svega da će ukoliko
dođu na vlast tražiti veća izdvajanja iz budžeta za Albance, koji čine 25
odsto stanovništva.
Za razliku od makedonskih partija koje se međusobno optužuju i često koriste
govor mržnje, albanski politički blok ima veoma smirenu retoriku, bez
napadanja političkih protivnika a glavni cilj im je poboljšanje ekonomskog
položaja albanskog stanovništva.
U albanskom političkom bloku prednost prema svim anketama ima Demokratska
unija za intregraciju (DUI) Ali Ahmetija. DUI je u koaliciji sa VMRO DPMNE
od 2008. kada je pobedila i imala vise poslanika od Demokratske partije
Albanaca Menduha Tačija.
Pored levo orijentisane SDSM koja je bila na vlasti 1994-1998 i 2002-2006. u
opoziciji je i VMRO Narodna partija koju predvodi Ljupčo Georgievski koji je
od 1991. do 2002. bio lider VMRO DPMNE kada je ulogu lidera partije preuzeo
Nikola Gruevski.
Iz tabora VMRO DPMNE proizišla je i partija Ujedinjeni za Makedoniju Ljubeta
Boškovskog koji je 2001-2002 bio ministar unutrašnjih poslova u vladi
tadašnjeg premijera Ljupča Georgievskog. Boškovski je bio pritvoren u Hagu
zbog napada na jedno albansko selo tokom sukoba 2001. ali ga je Haški
tribunal oslobodio optužbi.
Nova partija koja se pojavila na ovim izborima je Nacionalna demokratska
partija Rufija Osmanija koji je 1997. bio osuđen na sedam godina zatvora
zbog toga što je kao gradonačelnik Gostivara spustio makedonsku zastavu sa
jarbola ispred zgrade opštine Gostivara. Odležao je 18 meseci nakon čega je
oslobođen .
Novi parlament Makedonije trebalo bi da bude konstituisan do 25. juna.
Nakon objavljivanja zvaničnih rezultata izbora, predsednik daje mandat za
sastav vlade lideru partije ili koalicije koja je osvojila najviše
poslaničkih mesta. On potom ima rok pod 30 dana da sastavi vladu koja treba
da dobje podršku 63 poslanika. |
Sarajevski intelektualci o hapšenju Mladića |
|
Sarajevski intelektualci smatraju da je skrivanjem Ratka Mladića "i njegovim
hapšenjem u najpogodnijem trenutku, Srbija već 15 godina gradila svoj
evropski put i vešto odigrala igru s odbeglim optuženicima, skupo ih
prodavši".
Profesor na Fakultetu političkih nauka (FPN) u Sarajevu Hidajet Repovac
smatra da je Srbija, nakon 16 godina iščekivanja, odlučila da uhapsi Mladića
"zbog ubiranja određenih poena radi ulaska u Evropsku uniju".
"Srbija će postići sve što želi, jer sada je Boris Tadić prva ličnost
regiona i on je pokupio sve poene. Taj čovek (Ratko Mladić), onako kako
izgleda, više ni ne zaslužuje suđenje. A što se tiče nas, mi ne dobijamo
nikakvu satisfakciju. Mi smo više uvređeni ovim činom, jer je došao
prekasno", smatra Repovac.
Profesor na Fakultetu islamskih nauka u Sarajevu Ahmet Alibašić smatra da
BiH ne dobija ništa osim moralne satisfakcije.
"Pravno i politički ovo hapšenje ništa ne menja, osim što je dokaz da je
Srbija sve vreme igrala igru i da je režim u Beogradu vrlo neiskren prema
BiH i prema prošlosti, svojoj i našoj", izjavio je Alibašić za Dnevni avaz.
Alibašić upozorava da niko u Srbiji ne govori o onome šta je Ratko Mladić
radio i za što je optužen.
Dekan FPN u Sarajevu Mirko Pejanović kaže da će nakon hapšenja Mladića
Srbija dobiti status kandidata za ulazak u EU.
"Srbija je vukla poteze da kapitalizira hapšenje Mladića u korist većeg
poverenja za njeno pristupanje EU. To indirektno utiče povoljno na odvijanje
procesa integracije zemalja zapadnog Balkana u EU, a time i na BiH", smatra
Pejanović.
Penzionisani general Vojske Republike Srpske Ratko Mladić uhapšen je 26.
maja u okolini Zrenjanina, a u ponedeljak je izručen Haškom tribunalu, gde
će mu se suditi za genocid i zločine protiv čovečnosti počinjene tokom rata
u BiH od 1992. do 1995. godine. |
Dodik: Suđenje Mladiću ne ugrožava RS |
|
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da se u Srebrenici nije
desio genocid već ratni zločin i da suđenje Ratku Mladiću ne može da ugrozi
opstanak Republike Srpske, jer ne postoji kolektivna krivica.
Dodik je gostujući na Radio-televiziji Srbije rekao da se u Srebrenici, jula
1995. godine, "nesumnjivo desio zločin nad pripadnicima Bošnjaka" i da odgovorni
za to moraju da odgovaraju.
"Republika Srpska nastala je 1992. i ona je bila odraz težnje srpskog naroda",
rekao je Dodik i dodao da je hapšenje i izručenje Mladića bila međunarodna
obaveza proistekla i iz Dejtonskog sporazuma.
Upitan da li bi suđenje Mladiću u Haškom tribunalu moglo da ugrozi opstanak
Republike Srpske, Dodik je odgovorio odrečno.
"Nije postojao genocid ni u Srebrenici niti bilo gde. U Srebrenici se nesumnjivo
desio zločin nad pripadnicima Bošnjaka i zato mora da se odgovara. I ja se
zalažem da se utvrdi krivica", rekao je predsednik Republike Srpske uz napomenu
da je reč o individualnoj odgovornosti.
Dodik je ponovo optužio Haški tribunal da sprovodi "selektivnu pravdu", što,
kako je naveo, pokazuju kazne na koje su osuđeni Srbi u poređenju sa kaznama
koje su izrečene optuženicima bošnjačke i hrvatske nacionalnosti.
Kao primer je naveo slučaj Nasera Orića za koga je kazao da je prvobitno osuđen
na dve godine zbog zločina nad Srbima, a da je potom oslobođen. Dodik je ukazao
i da su na početku rata u BiH počinjeni zločini nad Srbima navodeći kao primer
Dobrovoljačku ulicu u Sarajevu.
Govoreći o situaciji u Bosni i Hercegovini, Dodik je upozorio da bi "arogancija
Muslimana iz Sarajeva" mogla "razgraditi" tu državu uprkos nastojanjima
međunarodne zajednice da se to ne dogodi. Odnos Sarajeva prema Republici
Srpskoj, Dodik je nazvao "patološkom nepodnošljivošću".
Predsednik Republike Srpske je upozorio i da će taj entitet "braniti" autonomiju
unutar BiH i po cenu da zemlja "ne završi u Evropskoj uniji".
"Ako nas ikada dovedu u poziciju da biramo između Republike Srpske i Evropske
unije moj izbor će uvek biti Republika Srpska", rekao je on.
Dodik je naveo da nije protiv očuvanja BiH, ali da se mora poštovati Dejtonski
sporazum.
"Ne želimo da budemo u centralizovanoj, unitarnoj muslimanskoj zemlji u kojoj bi
Muslimani preglasavali Srbe i Hrvate", rekao je predsednik Republike Srpske.
Dodik je ponovio da Sarajevo ne doživljava kao svoj glavni grad i da, kako kaže,
ima neuporedivo veću ljubav prema Srbiji nego prema Bosni i Hercegovini.
"Iza sebe hoću da ostavim Republiku Srpsku koja će biti uvažavana", poručio je
Dodik i dodao da za taj entitet ne traži ništa što nije u okviru Dejtonskog
sporazuma. |
Najavljen protest uoči posete pape Hrvatskoj |
|
Dok se pripreme za dolazak pape Benedikta DžVI ovog vikenda u Zagreb privode
kraju, udruženje za zaštitu ljudskih prava "David" pozvalo je danas građane da u
petak uveče, dan uoči posete Benedikta DžVI, dođu na antipapin protest.
To udruženje je pozvalo na protest na Cvetnom trgu u Zagrebu zbog "neodgovorne
vlasti koja štedi na narodu, a razbacuje se novcem na spektakl dočeka jednog
čoveka" i zbog "rastrošnosti i bahatog ponašanja Katoličke crkve koja gradi
velelepne palate i živi rakošno i bogato od nameta narodu i državi", navodi se u
saopštenju.
Kao razloge za protest ovo udruženje je navelo i "nemoralno i neetičko ponašanja
sveštenstva koje podstiče narod na netrpeljivost i mržnju prema svemu što nije
katoličko". Uz to su istakli i mnoge skandale i zločine katoličkog sveštenstva
protiv čovečnosti, ali i nepoštovanja ljudskih prava na međunarodnom nivou.
Prema zvaničnim podacima, papina poseta koštaće između 12 i 14 miliona kuna
(između 1,7 i dva miliona evra), što će podeliti država i crkva. |
|
Oglasavanje Marketing
|