SRBIJA

Hrvatski špijuni otkrili Mladića

Cene stanova u regionu uglavnom slične

Dunavom plove milijarde

Petina građana smatra da je korupcija problem u Srbiji

Srbiji put ka članstvu, uz sređivanje odnosa s Kosovom

Spasovdan - slava Beograda obeležena litijom i liturgijom

Poljoprivrednici neće obustaviti proteste

Hrvatski špijuni otkrili Mladića

Koliko je hapšenje Ratka Mladića, optuženog za ratne zločine, u selu Lazarevo kod Zrenjanina u četvrtak ujutro bilo tajno govori činjenica da ni srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević, koji je bio na hrvatskim Brionima, nije imao pojma o toj akciji BIA i MUP Srbije. Neobavešteni su bili i srpski mediji, posebno novinari specijalizovani za Hag, ratne zločine i poternice za Srbima, jer su prve informacije o hapšenju bivšeg generala RSK stigle u Srbiju iz hrvatskih medija. Naime, negde pre podne u četvrtak na hrvatskim portalima se pojavila vest da je general Ratko Mladić uhapšen pod imenom Milorad Komadić u kući svog strica u Vojvodini. Neki Srbi besni zbog ove "hrvatske provale" tvrde da su Hrvati prvi stigli do ekskluzivne vesti zahvaljujući svojim špijunima u Srbiji. Drugi su kategorični da je srpski minstar policije Ivica Dačić o hapšenju generala obavestio u Beogradu hrvatskog ministra unutrašnjih poslova Tomislava Karamarka, sa kojim je imao sastanak. Sam Dačić je ovu pretpostavku odbacio kada je posle privođenja generala Mladića javno rekao da će biti ispitano kako je informacija o hapšenju Ratka Mladića stigla iz hrvatskih medija. A treći, zagovornici teorija zavera, kažu da je sve to bila smišljena igra Beograda i Zagreba, da bi se vest pustila prvo u Hrvatskoj, ne bi li se premerila reakcija srpskih nacionalista i desnica sprečila da izađe na ulice. Ako krenemo redom možemo da primetimo da ima previše slučajnosti u činjenicama da je Mladić uhvaćen na dan posete posete hrvatskog šefa policije i pred dolazak evropske izaslanice u Beograd. Otuda se može pretpostaviti da je sam Karamarko rekao Dačiću gde je Mladić, ali je pre toga o tome hrvatski ministar policije obavestio "svoje medije". Posle toga je Dačić precizirao i da su nedavne organizacione promene u MUP-u Srbije i primena novih tehnika dovele do očiglednih rezulata i hapšenja Mladića u selu Lazarevu. Ova varijanta nema smisla ako se iz naknadne izjave srpskog šefa policije i člana Vlade Srbije vidi da on sumnja na zagrebačke agente u Srbiji, koji su dojavili hrvatskim medijima vest o tajnoj operaciji BIA i MUP-a. A ti zagrebački agenti mogu biti Hrvati, ali i Srbi iz Srbije, koji "rade za tajnu službu Hrvatske". Ova pretpostavka je vrlo realna, jer su srpske agenture, i civilna i vojna, u poslednjih dve decenije na prostorima Srbije kontraobaveštajno otkrile najviše, upravo, hrvatskih špijuna. Đinđićev ministar policije Dušan Mihajlović je još 2003. godine utvrdio da je "hrvatska obavještajna služba jedna je od najaktivnijih kod nas. Ona je hiperaktivna u Srbiji" - izjavio je Mihajlović na sednici Odbora za sigurnost Skupštine Srbije. Prema podacima vojne službe VBA hrvatski špijuni su početkom 21. veka u Srbiji najagresivniji, u armiji. VBA je u međuvremenu otkrila šestoricu hrvatskih špijuna u srpskoj vojsci. Najaktivnije strane agenture u Srbiji danas su američka CIA, britanski MI 6, nemačka BND, ruska FSB, hrvatska SOA, albanski SSISS i novostvorena kosovska tajna služba, izraelski MOSAD, iranski VEVAK, austrijska HINA i bugarska služba sigurnosti BSS. Hrvati su opasni agenti i nalaze se na listi 35 stranih špijuna. koliko je 2007. godine registrovano i neutralisano. Oni se bave prikupljanjem informacija i vrbovanjem špijuna u policiji, armiji i među izbeglicama - rekao mi je skoro Milan Petković, bivši načelnik Vojne obaveštajne službe. Ima analitičara bezbednosti u Beogradu koji smatraju da su zagrebački špijuni dobro infiltrirani preko "srpskih zetova i hrvatskih snajki" u policiji, armiji, medijima i izbegličkim centrima po Srbiji. Svi špijuni koji su otkriveni, njih šestorica su, na primer, bili u braku sa Hrvaticama ili su nekada živeli u Hrvatskoj, pa su joj lojalni kao svom zavičaju ili svojoj domovini. Analitičari tvrde da hrvatski agenti finansiraju čak i neke beogradske tablioide i da neprestano vrše uticaj na zagrebačke dnevne listove da ogovaraju i blate Srbe. Takav slučaj je zabležen 2009. godine kada se režiser Emir Kusturica našao na udaru hrvatskih medija. Slavni srpski reditelj optužen je da je na koncertu "No smoking orkestra" u Nemačkoj davao podršku Radovanu Karadžiću, i to tako što je stihove pesme Džonija Keša "Njanted Man" prepevao u "Ko ne voli Dabić Rašu, popušio karu našu". U ekskluzivnom intervjuu za list "Press", režiser Emir Kusturica tvrdio je da iza napada na njega stoje obaveštajni centri Hrvatske. Koliko je ova teza realna u slučaju hapšenja Ratka Mladića da vuče na zaključak da su hrvatski špijuni prvi otkrili odbeglog generala potvrđuje činjenica da ga država Hrvatska traži zbog ratnih zločina. Mladić je u Hrvatskoj osuđen presudom Županijskog suda u Šibeniku na 20 godina zatvora zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva, a za njim je bila i raspisana i međunarodna poternica, pa je zagrebačka tajna služba za njim svuda tragala i u Srbiji. Povodom Mladićevog hapšenja Državno tužilaštvo Hrvatske saopštilo je da je protiv generala u Hrvatskoj doneta jedna osuđujuća presuda, podignuta jedna optužnica i dva zahteva za sprovođenje istrage. Hrvatska poternica za Ratkom Mladićem još se nalazi se na internet stranicama Ministarstva unutrašnjih poslova Hrvatske, kao i poternica protiv jedinog preostalog haškog begunca Gorana Hadžića, koga Hrvatska tereti za genocid. Ako se ministri policija Karamarko i Dačić opet nešto budu dogovarali, može se dogoditi da se i Goran Hadžić nađe pred hapšenjem, a da o tome prvo sazna Zagreb, a potom Beograd. Kako hrvatski špijuni bolje rade od srpskih agenata, onda zagrebačkim doušnicima treba dati međunarodnu nagradu za otkrivanje Ratka Mladića, a slava neka ostane srpskoj tajnoj službi BIA. Marko Lopušina

Cene stanova u regionu uglavnom slične

Cene stanova u predgrađima Beograda, Podgorice i Zagreba su slične, dok je najskuplji metar kvadratnog u pojedinim elitnim delovima Beograda, Budvi i dubrovačkoj oblasti. Prosečna tražena cena stana u Zagrebu, prema podacima agencija, kreće se između 1.800 i 1.900 evra, s tim da su najskuplji stanovi u gradskoj četvrti Medveščak s prosečnom cenom od oko 2.400 evra, a najjeftiniji u Sesvetama, prosečno oko 1.260 evra. U Beogradu se cena kvadratnog metra u predgrađima kreće od 1.100 evra do 2.300 evra koliko košta u centru grada, u naseljima Vračar i Dorćol, dok se na Senjaku i na Dedinju kreću oko 3.500 evra. "Cena zavisi od dinamike plaćanja, ugovora sa bankama, kvaliteta stana", rečeno je agenciji Beta u beogradskim agencijama. Prosečna cena stana u Podgorici je 1.100 evra. Sudeći po oglasima, gotovo da nema razlike da li se stan nalazi u predgrađu ili u centru grada. Jednosoban stan u novom naselju "Stari aerodrom", površine 45 metara kvadratnih, košta 54.000 evra a u centru grada "dvosoban ekstra renoviran stan" od 60 kvadrata nudi se za 70. 000 evra. Veliki broj stanova, međutim, nije prodat, jer vlasnici i pored toga što nema interesovanja, ne žele da smanje cenu, koja se u nekim elitnijim delovima grada kreće i do 2.000 evra. U Hrvatskoj je prosečna tražena cena stana na moru po kvadratu oko 1.800 evra - najskuplji su u Dubrovačko-neretvanskoj županiji, prosečno oko 2.900 evra, a najeftiniji u Šibensko-kninskoj županiji, gde koštaju i manje od 1.500 evra po kvadratu. Cene stanova na Crnogorskom primorju najskuplje su u Budvi, gde prema rezultatima poslednjeg popisa ima više stanova nego stanovnika, i gde se kreću od 1.200 do 3.000 hiljade evra. Novi stanovi u Baru, prema podacima agencije "Korona nekretnine", koštaju od 2.200 do 2.500 evra. Kada je reč o iznajmljivanju stanova, u Zagrebu za stan između 40 i 60 kvadrata u zavisnosti od dela grada treba izdvojiti prosečno oko 400 evra. Najskuplji su u centru grada, oko 460 evra, dok će se za istu kvadraturu u Novom Zagrebu mesečno izdvojiti oko 100 evra manje. U Beogradu se stan od 50 kvatrata iznajmljuje za od 250 na periferiji do 500 evra mesečno u centru grada. Slične cene iznajmljivanja su i u glavnom gradu Crne Gore. Prosečna neto zarada u Srbiji je oko 350 evra, u Crnoj Gori oko 500 a u Hrvatskoj oko 730 evra.

Dunavom plove milijarde

U Srbiji, a kako čujem i u Hrvatskoj, dobro obavešteni biznismeni počeli su da tajno kupuju velike komade zemlje na samoj obali Dunava. Seljaci su srećni da neko hoće njihove njive i daju ih u bescenje, jer ne znaju da će za koju godinu tuda da prođe najveći evropski vodeni put. Naime, Evropa je odlučila da Dunav pretvori u saobraćajnicu za vozila sa teškim teretima. I u taj biznis hoće da uloži čak 110 milijardi evra. Ovaj rečni drum nosi naziv Koridor 7. Dobro informisani poslovni ljudi kupuju zemlju pored reke, za male pare, da bi je kada krene izgradnja vodene magistrale preprodali pet puta skuplje ili bi sami na ovom dunavskom koridoru gradili brodska stajališta, marine, skladišta i naftne pumpe, ali i tržne centre i motele. Reč je o dugoročnom projektu ulaganja u rečni koridor od najmanje deset godina, od kojih će oko 30 milijardi biti odvojeno za Srbiju, a 20 milijardi evra za Hrvatsku. Panevropski Koridor 7 je jedan od najvažnijih evropskih puteva, a zajedno s Rajnom i Majnom predstavlja najvažniji vodni put na kontinentu. Zbog činjenice da je rečni transport jedan od najjeftinijih vidova prevoza robe i da se u budućnosti očekuje njegova ekspanzija, jasno je zašto je EU opredelila velike pare za njegovo osposobljavanje i dala mu prioritet. Namera da se Dunavom poveže Baltičko i Crno more pruža veliku šansu Srbiji i Hrvatskoj. Dunav je u Srbiji plovan celom dužinom od 588 kilometara, što predstavlja blizu 23 odsto njegove ukupne plovne staze, dok je u Hrvatskoj reka duga 137 kilometara. Ova prednost za Srbe ništa ne znači jer sem Apatina, na Dunavu kroz Srbiju nema drugih rečnih luka za snabdevanje teretnih brodova. Čak i turistički brodovi gorivo uzimaju u Vukovaru, potom se ne zaustavljaju mnogo u Srbiji, jer imaju problem. Srbija nema uređenu obalu, pristaništa i nema iskustvo u rečnom saobraćaju. Uostalom, Srbi ne vole vodu, sem u čaši. Naime, kada strain brod uđe u Srbiju, gde god da stane, u Beogradu, Apatinu ili u Kladovu na đerdapu, po propisima, mora da se izvrši policijski i carinski pretres. A to nervira brodare i turiste, pa oni izbegavaju da staju u Srbiji. Kako nema dobre naftne pumpe to brodari toče gorivo u Vukovaru i u povratku opet sanjaju vukovarsku luku. To je ogromna prilika za Hrvatsku da nauči Srbe da voze rečne brodove, a da ne potonu. Vukovarska privredna zona površine 33 hektara koristi se polovično i lako može da bude i dalje velika srpska luka za rečne tegljače. I ako škola srpskim brodarima i kao velika raskrsnica ka Crnom Moru. Velika prednost je i blizina jedine hrvatske luke na Dunavu, koja se zbog plovnog puta Rajna-Majna-Dunav, nalazi na jednom od najvažnijih europskih plovnih puteva Pametni Evropljani hoće, takođe, da nama Balkancima daju milijarde i da sačuvamo prirodu uz Dunav i na Dunavu. Jer, najveći evropski plavni eko-sistem, u kome su zaštićene i ugrožene vrste obuhvata delove Dunava i 800.000 hektara u čak pet zemalja - Austriji, Sloveniji, Hrvatskoj, Mađarskoj i Srbiji. Te države potpisale su protokol koji će uskoro biti pretočen u sporazum o uspostavljanju prekograničnog rezervata biosfere. Ovaj evropski Amazon, na površini koja bi primila 22 Beograda, izuzetan je i po tome što se nijedno zaštićeno područje dosad nije protezalo na više od tri zemlje. Postavljanje globalnog rekorda u regionalnoj ekološkoj saradnji ići će u prilog planiranoj kandidaturi rezervata za patronat Uneska, a svakako će privući i pažnju službenika Evropske unije i međunarodnih fondova, od kojih se očekuje da će ubuduće slati više novca za očuvanje tog eko-sistema. Srbiji će ta pomoć dobro doći s obzirom na to da "Vojvodina šume", koje gazduju delom budućeg rezervata, na raspolaganju imaju samo desetinu novca neophodnog za sve radove koje bi voleli da sprovedu. Opet će Srbija da zavisi od hrvatskog projekta "Mura-Drava-Dunav". On će na teritoriji Srbije obuhvatiti Gornje Podunavlje, u regionu Apatina i Monoštora, koji je već proglašen specijalnim rezervatom prirode. Uspostavljanje jedinstvenog sistema upravljanja podrazumeva da će ovih pet država doneti zajedničke smernice za brigu o živom svetu rezervata, usaglasiti metode nadžora vrsta i koordinirano sprovoditi projekte zaštite na celom potezu. Od proglašenja rezervata će profitirati ne samo životinje i biljke nego i ljudi naseljeni u tom području, i to ne samo zato što će dobiti čistije okruženje za život. Svetska promocija izuzetno velikog i bogatog rezervata privukla bi ekološke turiste, putnike u potrazi za retkim i ugroženim vrstama, napominju u srpskom ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja. Za razonodu gostiju bi bili podsticani i stari zanati i autentično kulturno nasleđe. Na lokalno tržište, za turiste, ali i u inostranstvo bi se plasirali proizvodi sa brendom rezervata Hrvatska-Srbija ovog međunarodnog "carstva prirode". Kao sa Dunavom plove milijarde evra pitanje je samo da li mi taj projekat moćemo zajedno da izvedemo i da Evropi uzmemo pare i spasemo još pluća? M.L.

Petina građana smatra da je korupcija problem u Srbiji

Korupcija je najznačajniji problem sa kojim se Srbija suočava, mišljenje je svakog petog građana zemlje, izjavio je direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović. On je, na predstavljanju rezultata Ankete o korišćenju javnih usluga i javnom integritetu koju je sproveo Republički zavod za statistiku, rekao da su nezaposlenost (32 odsto), siromaštvo i nizak standard (26,4 odsto), korupcija (17,1 odsto), rad Vlade (13,5 odsto), kriminal i nedovoljna bezbednost (5,5 odsto) njznačajniji problemi za građane Srbije. "U poslednjih godinu dana 8,1 odsto stanovnika starosti od 18 do 64 godine imalo je iskustva sa korupcijom, odnosno moralo je da da poklon, uzvrati uslugu ili da novac nekome od državnih službenika", naveo je Vukmirović. Prema njegovim rečima anketa je pokazala da je 54,8 odsto građana davalo mito lekarima, 38,5 odsto policiji, 25,7 odsto medicinskim sestrama i 15,5 odsto službenicima katastra. "Svaki četvrti građanin Srbije daje mito medicinskim sestrama, ali najčečće u hrani", precizirao je Vukmirović i dodao da mito u novcu najčašće dobijaju policajci i to su uglavnom oko 1.640 dinara, dok nešto značajniji novac dobijaju carinski službenici (oko 1.878 dinara). Kako je on kazao većina građana (56,1 odsto) sami ponude mito i kao razlog (u 33,8 odsto slučajeva) navode ubrzanje reocedure određenih poslova, završetak procedure (18,2 odsto) i dobijanje boljeg tretmana (18,1 odsto). "Polovina građana kao mito daje novac (52,2 odsto), a trećina hranu (33,6 odsto)", istakao je Vukumirović i naveo da prosečna vrednost mita datog u novcu iznosi oko 15.330 dinara, a 49 odsto građana daje oko 5.000 dinara godišnje na mito. On je rekao da građani koji su imali iskustva sa korupcijom te slučajeve nisu prijavili jer smatraju da je to beskorisno i da niko ne bi mario za to ili da je to poklon zahvalnosti. "Od ukupnog broja ljudi koji su imali kontakt sa državnim službenicima u poslednjih godinu dana, 9,3 odsto građana je imalo iskustva sa korupcijom, što je ispod proseka regiona gde je taj procenat 12,5 odsto, dok je Bosni i Hercegovini 20,7, Albaniji 19,3 odsto, Hrvatskoj 11,2 odsto, Crnoj Gori 9,7 odšto i Makedoniji 6,2 odsto", pojasnio oj Vukmirović. Direktor Republičkog zavoda za statistiku je kazao da je 6,8 odsto stanovnika izjavilo da je pre poslednjih republičkih i opštinskih izbora od njih tražen glas za neku političku stranku u zamenu za uslugu, novac ili poklon. Zamenik šefa delegacije Evropske unije u Srbiji Adriano Martins rekao je da su borba protiv korupcije, donošenje i sprovođenje zakona i osnaživanje institucija preduslov za pristupanje Srbije Evropskoj Uniji. "Kredibilitet Srbije zavisi od angažovanja u borbi proti korupcije", naveo je on. Anketu o korišćenju javnih usluga i javnom integritetu inicirala je Kancelarija Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal, a nju je sproveo Republički zavod za statistiku. Ta anketa je sprovedena na teritioriji Srbije u periodu od 24. juna do 12. jula 2010. godine putem metode anonimnog intervjua sa građanima od 18 do 64 godine.

Srbiji put ka članstvu, uz sređivanje odnosa s Kosovom

Ubedljiv većinski stav u Evropskoj uniji jeste da Srbiji najesen treba dati status kandidata za članstvo, a moguće i datum pregovora, iako neke uticajne članice EU smatraju da je nužno da Srbija dotad dokaže spremnost za opipljivo sređivanje odnosa s Kosovom. Evropska unija i posebno visoka predstavnica Ketrin Ešton su usredsredili napore da EU preuzme bitnu ulogu na Kosovu i na preokretanje tamošnjeg razvoja ka evropskim standardima i iskorenjivanju organizovanog kriminala. Zato je nužno i smirivanje na potezu Beograd-Priština, a zato u EU i ne odustaju od napora da Euleks bude taj koji bi vodio istragu o izveštaju Saveta Evrope o organizovanom kriminalu i zločinima trgovine organima na Kosovu i Albaniji. Euleks sad nastoji da u svoje sposobnosti ubedi i zasad još prilično surevnjivog izveštača SE Dika Martija, a prema onome što su međunarodni diplomatski izvori preneli agenciji Beta, Euleks je odmakao u stvaranju posebne "operativne grupe", sistema zaštite svedoka i obezbeđenja međunarodnih sudija i tužilaca koji bi na Kosovu i u drugim zemljama istraživali navode iz Martijevog izveštaja. Insistiranje u EU na "konstruktivnosti" u odnosima s Prištinom nikako ne znači da se od Beograda traži bilo kakvo pristajanje na državnu samosvojnost Kosova, jer i pet članica EU to odbacuju, već da se kroz sporazume o praktičnim vidovima saradnje kroz tekući dijalog s Prištinom, odnosi tako urede da to pospeši regionalnu saradnju i stabilnost. Takvo je viđenje, prema zvaničnicima EU u Briselu, i nekih uticajnih članica Unije, poput Francuske, Velike Britanije, Nemačke, Holandije. Mnogi čelnici institucija i članica EU su stavili do znanja da su srpske vlasti hapšenjem haškog optuženika Ratka Mladića otklonile najveću prepreku za brzo otvaranje vrata kandidaturi i pregovorima o članstvu, a da je Srbija "dokazala svoj kredibilitet" i rešenost da učini sve što je približava EU. Na i dalje uzdržane stavove zvanične Holandije se gleda prevashodno kao na pitanje unutrašnje politike, što bi moralo da pretrpi promene do jeseni. S pažnjom su zato primljene i reči srpskog predsednika Borisa Tadića da je "Srbija odradila deo svog posla", a da je sad na Uniji da to isto učini, jer svi u EU jesu stalno naglašavali još od načelnog potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU-Srbija 2008. da će put ka članstvu biti otvoren čim bude uhapšen Mladić. Ogromna većina komentatora u medijima EU smatraju da više ne sme biti bilo kakvih prepreka za to da i EU sad dokaže sopstveni kredibilitet i ispuni obećanje Beogradu o davanju kandidature za članstvo. Pravi su izuzetak mediji koji su bliski vladama, a koji zagovaraju pritisak na Beograd u cilju "priznavanja realnosti na Kosovu", dakle nezavisnosti, kao što je to nemački "Zidojče Cajtung". To bi značilo novo političko uslovljavanje, koje bi potpuno odudaralo od uslova EU utvrđenih političkim Kopenhagenskim merilima i sprovođenja reformi u cilju ugrađivanja evropske zajedničke tekovine (acljuis communautaire) u politički i ekonomski poredak zemalja kandidata za članstvo. Politički je nemoguće jer pet članica EU i ogromna većina članica UN ne priznaju Kosovo, kao što je to predočila i visoka predstavnica EU Ešton u Prištini. Zato je teško videti da Tadić nije u pravu kad traži da se sad Srbiji da ono isto što je svojevremeno dato i Hrvatskoj-status kandidata i datum početka pregovora. Svakako, na to je podsetio i evropski komesar Štefan File, Srbija mora odraditi još ono što su konkretni uslovi, njih desetak, za sprovođenje evropskih reformi do onog stepena da Evropska komisija već krajem jula, a najkasnije u septembru, može da u svoje Mišljenje ugradi povoljnu ocenu o spremnosti Srbije da dobije status kandidata i da predloži, što Komisija svakako namerava, Savetu ministara EU i utvrđivanje datuma početka pregovora. U Briselu misle da je Beograd pogotovo sada sposoban da to ostvari. Prema analizi međunarodnih diplomata, EU bez sumnje mora voditi računa da će svoj svetski upliv dokazati i kroz dalju stabilizaciju Balkana, što znači da uzme u obzir i to da je Srbija od Drugog svetskog rata bila politički centar Balkana, a to jeste i danas. Dragan Blagojević, Brisel

Spasovdan - slava Beograda obeležena litijom i liturgijom

Slava grada Beograda - Spasovdan obeležena je juče uz učešće brojnih građana i gradskih čelnika liturgijom koju je u crkvi Svetog Vaznesenja služio patrijarh Irinej i litijom kroz centralne gradske ulice. Patrijarh je nakon osveštanja slavskog kolača, podsetio da Beograd od srednjeg veka Spasovdan slavi kao svoju slavu. Čestitajući slavu gradskim čelnicima, svim Beograđanima, ali i pravoslavnim vernicima koji žive u Srbiji i izvan nje, patrijarh srpski je naveo da danasnji dan pokazuje da se obistinilo sve ono što je Isus govorio, kao i da će se obistiniti sve ono što do sada nije. "Hristov život je slika našeg života", rekao je patrijarh i dodao "da grob nije poslednja stanica našeg žvota" već da su svi stvoreni za carstvo nebesko. U tradicionalnoj litiji koja je iz crkve krenula nešto pre 12 sati pored velikog broja građana bili su i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, ministar dijaspore i vera Srđan Srećković, savetnik predsednika Srbije Mlađan Đorđević, predsednik i potpredsednik Skupstine grada Aleksandar Antić i Zoran Alimpić, kao i gradski arhitekta Dejan Vasović koji je i domaćin slave. Na čelu litije nošen je krst, poklon arhiepiskopije beogradsko-karlovačke slavonskoj eparhiji, a namenjen manastiru koji će se graditi na temelju razrušene crkve u selu Kućanci u kome je rođen patrijarh Pavle. Litija je krenula iz crkve Svetog Vaznesenja ka ulici Kneza Miloša (od Admirala Geprata do Kralja Milana), Terazijama, gde se prvi put zaustavila kod Terazijske česme, odakle je produžila u Knez Mihailovu. Iz Knez Mihailove više od hiljadu Beograđana je u litiji prošlo kroz Parisku ulicu. Ona se potom još jednom zaustavila ispred Saborne crkve. Nakon toga nastavila je kroz ulice - Pop Lukinu, Brankovu, Kraljice Natalije i Dobrinjsku do dvorišta crkve u kojj se vernicima još jednom obratio patrijarh. Ispred krsta u Vaznesenjskoj crkvi patrijarh je u znak sećanja na poginule Beograđane 6. aprila 1941. godine izrazio nadu da se takva stradanja više neće ponoviti. "Oni koji se smatraju demokratama i humanistima, toga dana su nas posetili s bombama i u vremenu u kome živimo osetili smo sličnu tragediju, zato sve one koji olako seju smrt neka gospod urazumi i osvesti da ne čine zlo", poručio je patrijarh Irinej. Verski praznik Spasovdan, kako se u narodu naziva Vaznesenje Gospodnje, slavi se u znak sećanja na dan kada se Isus poslednji put javio svojim učenicima. Spasovdan se obeležava 40 dana posle Uskrsa i uvek u četvrtak, a Beograd je prisvojio taj praznik u spomen na 1403. godinu, kada je despot Stefan Lazarević proglasio Beograd za prestonicu Srbije. Slavljenje Spasovdana obustavljeno je tokom Drugog svetskog rata i nastavljeno tek 1993. godine. Tokom litije gradski saobraćaj bio je povremeno obustavljan.

Poljoprivrednici neće obustaviti proteste

Asocijacija poljoprivrednika pozvala je ratare da obustave protest i blokade puteva, ali oni nisu poslušali taj apel jer su nezadovoljni ishodom sinoćnih pregovora u Vladi Srbije, rekao je danas agenciji Beta predsednik tog udruženja Miroslav Kiš. "Ljudima smo preneli šta nam je rečeno u ministarstvu i to ih ne zadovoljava. Mi smo ih pozvali da odustanu od protesta, ali oni to ne prihvataju", naveo je Kiš. On je dodao da na drumovima širom Vojvodine ima puno nervoznih poljoprivrednika sa mehanizacijom i da je zabrinut zbog moguće eskalacije problema. "Ispostavilo se, eto, da za jedinu granu koja je proizvodnja u Srbiji nema para u budžetu", rekao je Kiš. Pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović rekao je sinoć nakon završetka razgovora sa predstavnicima poljoprivrednika da je omogućavanje subvencija od 14.000 dinara po hektaru, maksimalno po parceli do 30 hektara, najviše što resorno ministarstvo može da učini. On je kazao da su prošle godine isplaćivane subvencije za maksimalno 100 hektara obradive površine po jednom gazdinstvu, a ove godine bi, prema predlogu Ministarstva poljoprivrede, oko 90 odsto korisnika subvencija ostvarilo svoje pravo za celokupnu površinu obrađene zemlje, a ostalih 10 odsto na parcelu do 30 hektara. Poljoprivrednici su u Vojvodini traktorima blokirali brojne putne pravce, zbog čega su iz Auto-moto saveza Srbije savetovali da se bez preke potrebe ne kreće na put na sever zemlje. Zbog otežanog drumskog saobraćaja, Željeznice Srbije uvele su vanredne vozove u Vojvodini.