SVET

Novi soj bakterije ešerihije izaziva zarazu

Svet izgubio rat protiv droge, legalizovati marihuanu

Mladić u petak prvi put pred sudijom u Hagu

Holandska policija nadmudrila kamermane i novinare

Obe strane u Libiji počinile ratne zločine

Čile pogodio snažan zemljotres

SAD će napad preko interneta tretirati kao ratni čin

Nafta ispod 100 dolara za barel

Novi soj bakterije ešerihije izaziva zarazu

Bakterija ešerihije koli od koje je do sada u Evropi umrlo 18 osoba i stotine obolelo zapravo je novi soj ove bakterije koji do sada nije viđen, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Preliminarne genetske analize ukazuju na to da je ovaj soj nastao od dve različite bakterije ešerihije koli, i da nosi agresivne gene što bi moglo da objasni zašto je ova zaraza koja se pojavila u Evropi naizgled toliko rasprostranjena i opasna, navela je svetska organizacija. Hilde Kruze, stručnjak za hranu u SZO, rekla je agenciji AP da se radi o jedinstvenom soju bakterije ešerihije koli koji nikad ranije nije bio izolovana kod pacijenata. Ovaj oblik ima razne karakteristike zbog kojih je otrovniji i toksičniji od stotine sojeva ešerihije koli koje ljudi prirodno nose u organizmu, rekla je ona. Kruze je rekla da nije neuobičajeno da bakterije stalno mutiraju, da evoluiraju i razmenjuju gene. Do sada je od enterohemoragične ešerihije koli (EHEC), i teške forme praćene hemolitičko-uremijskim sindromom (HUS), obolelo preko 1.500 ljudi, a umrlo je 18. Od toga 17 je umrlo u Nemačkoj gde se bolest pojavila, a jedna u Švedskoj, i to osoba koja je doputovala iz Nemačke. SZO je navela u saopštenju danas da i dalje raste broj obolelih od ove bakterije u Nemačkoj, kao i da je do sada deset evropskih zemalja prijavilo da ima zaraženih. Nemačka je saopštila da je juče broj zaraženih naglo porastao, sa 1.500 na 2.000 slučajeva. Naučnici nisu uspeli da odrede uzrok bolesti. Sumnjaju da ova smrtonosna ešerihija koli možda potiče od kontaminiranog stajskog đubriva korišćenog za đubrenje povrće. Ova bakterija, za razliku od prethodnih epidemija zaraze ešerihijom koli koje više napadaju decu, najviše napada odrasle i to uglavnom žene.

Svet izgubio rat protiv droge, legalizovati marihuanu

Svet je izgubio rat protiv droge i vlade bi trebalo da razmotre legalizaciju marihuane i ostalih kontrolisanih supstanci, zaključak je novog izveštaja Globalne komisije za politiku o narkoticima. U izveštaju se navodi da je decenijama dug "svetski rat protiv droge izgubljen, sa razarajućim posledicama po pojedince i društva širom sveta". "Politički lideri i javne ličnosti bi trebalo da imaju hrabrosti da javno izraze ono što mnogi od njih znaju privatno: da su empirijski podaci u velikoj meri pokazali da represivne strategije neće rešiti problem narkotika, kao i da rat protiv droge nije i ne može biti dobijen", ukazuje se u izveštaju. Umesto kažnjavanja korisnika koji, kako se navodi u izveštaju, "ne ugrožavaju druge", vlade bi trebalo da okončaju krivično tretiranje upotrebe droge, kao i da uvedu eksperimente sa legalnim modelima uz pomoć kojih bi bio umanjen značaj organizovanih kriminalnih grupa i ponude servise za lečenje onim korisnicima droge kojima su potrebni. Komisija je pozvala na uspostavljanje politike vezane za drogu koja bi bila bazirana na empirijski dokazanim metodama za smanjenje kriminala, a koja bi odvela do boljeg zdravlja i promovisale ekonomski i socijalni razvoj. U izveštaju su naročito kritikovane SAD, za koje je ocenjeno da bi morale da promene politiku za borbu protiv droge i umesto da u njenom sprovođenju budu rukovođenje borbom protiv kriminala, svoju pažnju usmere na zdravstvenu zaštitu i ljudska prava. "Nadamo se da će SAD u najmanju ruku početi da razmatraju neke alternative", rekao je u telefonskom razgovoru sa agencijom AP bivši kolumbijski predsednik Sezar Gavirija. Glavni u Beloj kući za drogu, Džil Kerlikovski, rekao je komentarišuci zaključke izveštaja, da je on "na lošem putu". "Zavisnost od droge je bolest protiv koje moraju da se sprovedu uspešne preventive i tretmani. Učiniti drogu dostupnijom, kao što ovaj izveštaj preporučuje, otežalo bi pokušaje da naše zajednice održavamo zdravim i bezbednim", naveo je Kerlikovski. Američka Kancelarija za kontrolu narkotika na nacionalnom nivou ukazala je da su mere vlade uticale da se u poslednjih 30 godina smanji upotreba droge, a u poslednjih pet godina je za 46 odsto opao broj mladih zavisnika od kokaina. Današnji izveštaj, pak, poziva se na podatke UN da se upotreba opijata od 1998. do 2008. širom sveta povećala za 34,5 odsto, a samo kokaina za 27 procenata, dok je broj uživalaca marihuane skočio za 8,5 odsto. U 19-članoj komisiji bili su, između ostalih, bivši generalni sekretar UN Kofi Anan, bivši američki zvaničnik, iz doba administracija predsednika Ronalda Regana i Ričarda Niksona, Džordž Šulc, bivši predsednici Meksika, Brazila i Kolumbije, kao i pisci Karlos Fuentes i Mario Vargas Ljosa.

Mladić u petak prvi put pred sudijom u Hagu

Bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić biće danas, 3. juna, prvi put izveden pred sudiju Haškog tribunala, kako bi se izjasnio o krivici po tačkama optužnice koja ga tereti za genocid i zločine protiv čovečnosti nad nesrbima u BiH. Tribunal je saopštio da će je pojavljivanje Mladića u sudnici zakazano za 10 sati. Da se izjasni o krivici, Mladića će pozvati jedan od trojice sudija iz pretresnog veća koje bi trebalo da mu sudi. To su Alfons Ori iz Holandije, Kristof Flige iz Nemačke i Bakone Moloto iz Južne Afrike. Budući da do prvog pojavljivanja neće imati branioca, Tribunal će Mladiću samo za izjašnjavaje o krivici postaviti branioca po službenoj dužnosti. Taj advokat bi trebalo da Mladića poseti u pritvoru uoči prvog pojavljivanja i sa njim porazgovara o optužnici. Kad se prvi put pojavi pred sudijom, Mladić, po pravilima Tribunala, može zatražiti da se izjašnjavanje o krivici odloži za mesec dana. Sud je u dosadašnjoj praksi uvek usvajao takve zahteve optuženih. Izmenjenom optužnicom, Mladiću se na teret u 11 tačaka stavljaju genocid, zločini protiv čovečnosti nad nesrbima i kršenja zakona i običaja rata tokom sukoba u BiH 1992-95. U dve tačke, Mladić je optužen za genocid u Srebrenici i još osam bosanskih opština, u ostalih devet na teret mu se stavljaju progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju, prisilno premeštanje, terorisanje i nezakonite napade na civle i uzimanje talaca. Mladić je optužen za genocid u Srebrenici, ali i u Bratuncu, Foči, Ključu, Kotor Varoši, Prijedoru, Sanskom Mostu, Vlasenici i Zvorniku. Optužnica protiv Mladića usredsređena je na etničko čišćenje Muslimana i Hrvata širom BiH 1992-95; kampanju terora artiljerijskim i snajperskim napadima na civile tokom opsade Sarajeva u istom periodu; genocid nad oko 7.000 Muslimana u Srebrenici u julu 1995. i nad nesrbima u još osam opština u BiH i uzimanje međunarodnih talaca u maju te godine. Optužnica protiv Mladića ista je kao optužnica po kojoj se pred Tribunalom sudi bivšem predsedniku RS Radovanu Karadžiću. Po izmenjenoj optužnici, Mladić i Karadžić su bili na čelu udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo trajno uklanjanja bosanskih Muslimana i Hrvata sa teritorija za koje su bosanski Srbi tvrdili da su njihove. Te teritorije, posle progona nesrba, trebalo je da budu deo nove srpske države. Kao drugi članovi tog zločinačkog poduhvata, u optuženici su navedeni i Slobodan Milošević, Momčilo Krajišnik, Biljana Plavšić, Nikola Koljević, Jovica Stanišić, Franko Simatović, Željko Ražnatović Arkan, Vojislav Šešelj i drugi. Kako se navodi u optužnici, "Ratko Mladić je, radi postizanja tog cilja, delovao u sprezi sa drugima na počinjenju zločina na različitim lokacijama... Kao najviši oficir VRS, Mladić je imao efektivnu kontrolu nad snagama koje su učestvovale u počinjenju zločina. Mladić je optužen da je planirao, potpirivao i naređivao zločine". Mladić je u pritvoru Tribunala pošto su ga juče vlasti Srbije prebacile specijalnim avionom u Roterdam i predale ga sudu. Prvu optužnicu protiv Mladića zbog genocida nad 7.000 Muslimana u Srebrenici, Tribunal je podigao 25. jula 1995, ali on je ostao begunac do 26. maja, kada su ga vlasti Srbije uhapsile u Lazarevu kod Zrenjanina.

Holandska policija nadmudrila kamermane i novinare

Holandska policija nadmudrila je stotine novinara i desetine kamermana koji su u Sheveningenu želeli da ovekoveče dolazak najtraženijeg optuženog begunca, generala Ratka Mladića u pritvor Haškog tribunala. Ne samo da nijedna od najvećih svetskih televizija i novinskih agencija nije uspela da snimi Mladića - uprkos ogromnom novcu i resursima koje su uložile - nego su novinari do kasno ostali u dilemi da li je bivši komandant Vojske Republike Srpske u pritvor prebačen automobilom ili helikopterom. Još od Mladićevog hapšenja u Srbiji, 26. maja, brojne medijske ekipe zauzele su uobičajeni položaj, ispred velike glavne metalne kapije zatvora u Sheveningenu, kroz koju je, minulih godina, policijskim kombijima i džipovima sa zatamnjenim staklima, iza pritvorskih zidina uvedena većina optuženih. Sa iste pozicije, kamere su, pre skoro tri godine, mogle da uslikaju helikopter, kojim je u pritvor dopremljen još jedan od tada najtraženijih begunaca, Radovan Karadžić. Posle dugog iščekivanja, novinari i kamermani su sinoć, međutim, ostali zbunjeni, iako su svetske agencije emitovale snimak sletanja helikoptera unutar kruga pritvora. Iz helikoptera nije izašao niko, a posle nekoliko minuta, ponovo je poleteo i nestao na nebu ka Rotertadamu. Istovremeno, očekivana kolona policijskih vozila nije se ni pojavila pred glavnom kapijom, saobraćaj duž zidina se normalno odvijao, a kamere su mogle da zabeleže i radoznalce na neizbežnim biciklima. Dok su se novinari pitali šta se događa i gledali u drugi policijski helikopter koji je lebdeo iznad njihovih glava, nekoliko policijskih vozila ušlo je u pritvor Tribunala iz druge ulice, par stotina metara dalje, na glavni ulaz za zaposlene sa karakterističnim starim kulama. Iza džipova koji su hitro prošli dvorištem, ubrzo su se zatvorila vrata garaže. To je bio jedini kadar koje su uspele da zabeleže agencijske kamere sa obližnjih visokih zgrada, nakon što su helikopteri - koji su verovatno poslužili za odvlačenje pažnje posmatrača - odleteli. Niko, međutim, sa sigurnošću nije mogao da kaže kako je Mladić prebačen u pritvor, osim da pretpostavlja da je on bio u jednom od džipova. Upravo to je - iz bezbednosnih razloga, ali i da bi se zaštitila privatnost pritvorenika - bio cilj savršeno izvedene operacije holandske policije i logističara iz sekretarijata Tribunala. Tribunal je šturom rečenicom, nekoliko minuta kasnije, potvrdio da je Mladić u pritvoru. Mladić je za kamere - koje su bile svuda oko pritvora, izuzev na ulazu koji je policija iskoristila - ostao nevidljiv. Ogroman novac koji su vodeće televizijske agencije uložile u zakup visokih kuća oko zidova zatvora u Sheveningenu, desetak metara visoke kranove za kamere, brojne ekipe na celodnevnim dežurstvima, ostao je delimično neisplaćen. Svetska javnost će generala Mladića, koji se skrivao 16 godina, prvi put uživo videti u petak, kada bude izveden pred sudiju Tribunala, baš kao što je predviđeno pravilima suda i kako su sudski zvaničnici i holandske vlasti želeli. Radoša Milutinović, Hag

Obe strane u Libiji počinile ratne zločine

Libijski režim i opozicione snage počinili su ratne zločine tokom sukoba u toj zemlji, navodi se u danas objavljenom izveštaju istražne Komisije Saveta UN za ljudska prava. "Prema informacijama pribavljanim na terenu, tokom poseta pre svega Tripoliju i Bengaziju, i detaljnijim podacima istraga, Komisija je utvrdila u svom izveštaju niz teških kršenja ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava", navodi se. Komisija je zaključila da su "libijske vladine snage počinile zločine protiv čovečnosti i ratne zločine", dok su snage protivnika režima odgovorne za "neka dela koja predstavljaju ratne zločine". Istražna komisija je formirana posle odluke Saveta UN za ljudska prava u februaru, kako bi kao nezavisno telo razmotrila nasilje u zemlji od izbijanja narodne pobune protiv režima lidera Moamera Gadafija. Pobuna u Libiji počela je početkom februara.

Čile pogodio snažan zemljotres

Zemljotres od 6,4 stepena pogodio je u sredu Čile i to oblast koja je nastradala i u prošlogodišnjem zemljotresu, saopštio je Institut za geofiziku SAD (USGS). Za sada nema informacija o eventualnim žrtvama niti o materijalnoj šteti. Potres se dogodio na dubini od 15 kilometara, a epicentar je bio na 96 kilometara jugozapadno od Konsepsiona, drugog po veličini grada u Čileu, precizira američki institut. Taj institut za merenje jačine zemljotresa koristi "magnitudu momenata", a prema toj otvorenoj skali, zemljotres od najmanje šest stepeni smatra se jakim potresom. Čile je u februaru 2010. godine pogodio zemljotres, a potom i cunami koji su odneli više od 500 života, a više od 220.000 ljudi ostavili bez krova nad glavom. Čile je 1960. godine pogodio najjači ikada izmeren zemljotres u svetu, od 9,5 stepeni, u kojem je poginulo 5.700 ljudi.

SAD će napad preko interneta tretirati kao ratni čin

Američke vlasti rade na donošenju zakona koji će napade preko interneta na bezbednosne sisteme u SAD tretirati kao ratni čin, piše danas Njujork tajms . Kako navodi taj dnevni list, američki predsednik bi ubuduće mogao da posegne za ekonomskim sankcijama, sajber-odmazdom ili čak vojnim napadom ukoliko budu napadnuti ključni kompjuterski sistemi u SAD. Na ubrzanje promene sadašnje zakonske regulative uticao je nedavni napad preko interneta na sistem kompanije Lokhid Martin, koja radi za američku vojnu industriju. "Odgovor na sajber-kriminal ili napad na SAD ne mora nužno da bude samo preko interneta. Sve odgovarajuće opcije mogle bi biti na stolu", rekao je portparol Pentagona Dejv Lejpan. Planovi Pentagona poklapaju se sa međunarodnom strategijom o sajber-bezbednosti, koju je Bela kuća objavila 16. maja. U tom dokumentu se, pored ostalog, navodi da će SAD "odgovoriti na neprijateljski napad u sajber-prostoru na isti način kao i na bilo koju drugu pretnju". "Zadržaćemo pravo sa upotrebimo sve što je neophodno - diplomatiju, informatičke, vojne i ekonomske mere - u skladu sa postojećim međunarodnim propisima, a u cilju odbrane našeg naroda, naših saveznika, partnera i interesa", navodi se u strategiji. Prema dokumentu, veliki sajber napadi biće tretirani kao čin rata, što otvara mogućnost za upotrebu vojne sile, piše Vol strit džurnal pozivajući se na izvore u Ministarstvu odbrane. Za sada nije jasno kako će Pentagon tretirati sajber-napade koje izvode teroristi, a koji nemaju podršku niti bilo kakve veze sa nekom državom. Američko Ministarstvo odbrane procenjuje da je do sada više od 100 obaveštajnih mreža u svetu pokušalo da preko hakerskih upada provali u bezbednosne sisteme SAD.

Nafta ispod 100 dolara za barel

Cene nafte pale su juče na ispod 100 dolara za barel posle izveštaja o neočekivanom skoku zaliha petoleja u američkim rafinerijama. Laka nafta za isporuke u julu pojeftinila je za 47 centi i košta 99,82 dolara barel. Severnomorski Brent se u Lodonu danas prodaje za 114 dolara, 18 centi manje nego juče. Američki institut za petrolej objavio je da su zalihe sirove nafte u SAD prošle sedmice uvećane za 3,5 miliona barela, dok su analitičari predviđali pad od 1,9 milion barela. Ankete takođe pokazuju da je potražnja za benzinom na pumpama pala u SAD u desetom uzastopnom mesecu.