SRBIJA

Za ulazak u EU 59 odsto, protiv NATO dve trećine

Život na Kosovu se nije popravio

Pre 12 godina okončano NATO bombardovanje SRJ

Starčević zatražio istragu o trgovini organima na Kosovu

Tadić: Nije nam obećan datum početka pregovora

Kumanovski sporazum još na snazi

Pomen knezu Mihailu povodom 143 godišnjice smrti

Za ulazak u EU 59 odsto, protiv NATO dve trećine

Podrška građana Srbije članstvu u Evropskoj uniji je u opadanju i najniža je od kada se rade istraživanja na tu temu, što se objašnjava ekonomskim i socijalnim razočarenjima u politiku Vlade Srbije. Prema istraživanju koje je Cesid u aprilu i maju sproveo na uzorku od 1.200 građana u Beogradu, Zaječaru, Somboru i Valjevu, za potrebe Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), 59 odsto ispitanika se izjasnilo da Srbija treba da postane članica EU. Ukoliko bi Srbija u skorije vreme dobila status kandidata podrška članstvu bi mogla da bude veća, rečeno je na konferenciji za novinare BCBP u Beogradu. Više od polovine ispitanika ocenjuje da će ukoliko Srbija postane članica EU to značiti i da će zemlja morati da se odrekne Kosova i Metohije. Dve trećine ispitanika je i protiv ulaska zemlje u NATO i može se pretpostaviti da je ta podrška opala zbog aktuelne NATO operacije u Libiji čime je građanima osveženo sećanje na dešavanja iz 1999. Velika većina građana smatra da je vojna neutralnost politika kojom Srbija najbolje štiti svoju nacionalnu bezbednost. Na pitanje šta bi ulazak u NATO govorio o Srbima kao narodu, 22 odsto ispitanika je kazalo "da kratko pamtimo", a 17,2 odsto se izjasnilo za odgovor "da smo izdali svoje pretke i svoju istoriju". Proglašenje nezavisnosti Kosova u februaru 2008. za 36 odsto ispitanika predstavlja pretnju po bezbednost Srbije, dok 65 odsto građana smatra da nezavisnost Kosova vlasti u Srbiji ne treba da priznaju ni po koju cenu. Kada je reč o ličnoj bezbednosti tri četvrtine građana se oseća potpuno ili uglavnom bezbedno. Među onima koji se osećaju "u potpunosti bezbedno" najveći je broj onih bez škole ili koji imaju završenu samo osnovnu školu dok su se obrazovaniji građani uglavnom opredeljivali za odgovor da se u zemlji osećaju "uglavnom bezbedno". U pogledu lične bezbednosti građani Srbije se najviše pouzdaju u sebe (50 odsto ispitanika), dok se u policiju pouzda oko 20 procenata a u prijatelje 8,4 odsto. Svaki peti građanin je verske ustanove i vojsku ocenio najvišom, odličnom ocenom a najmanju ocenu su dobili sudstvo (u proseku 2,4), Vlada Srbije (2,26). Narodna Skupština je dobila ocenu 2,07 a političke partije ocenu dovoljan dva. Mladi i obrazovaniji građani sa višim prihodima misle pozitivno o ukidanju vojnog roka, a stariji građani i poljoprivrednici veruju da je prelazak na profesionalnu vojsku na štetu nacionalne bezbednosti. Za profesionalnu vojsku izjasnilo se 35 odsto ispitanika. Na pitanje šta iznutra ugrožava bezbednost Srbije građani koji imaju mesečni prihod do 40.000 dinara su kazali da su to socijalni protesti i štrajkovi (njih 17,5 odsto), i finansijska prezaduženost zemlje, za šta se izjasnilo oko 30 odsto ispitanika iz te grupe. Oni koji imaju primanja iznad 60.000 dinara mesečno se slažu i četvrtina smatra da protesti ugrožavaju bezbednost zemlje, dok 31,2 odsto iz te grupe ispitanika prigovara i zbog prezaduženosti Srbije. Kada je reč o pitanjima koja se tiču bezbednosti nacije, građani srpske nacionalnosti kao najveći problem vide "belu kugu", odnosno pad prirodnog priraštaja srpske populacije (39 odsto), a pripadnici te nacije kao opasnost ocenjuju i otcepljenje Kosova i Metohije (17,6 odsto). Veoma nizak procenat građana smatra da je bezbednost nacionalnih manjina u Srbiji ugrožena (14,4 odsto), dok je broj onih koji smatraju da je ugrožena bezbednost većinskog stanovništva skoro duplo veći (26,6 odsto). Isptitivanje je obavljeno u šest fokus grupa, četiri grupe su bili takozvani gubitnici tranzicije, a dve građani od 30 do 60 godina. Deo ispitanika je bio uzrasta od 18 do 30 godina. Direktorka BCBP Sonja Stojanović je, komentarišući rezultate ankete, istakla da obrazovaniji građani imaju više informacija, kritičniji su u oceni rada ustanova ili odbijaju odgovor. Inače, kako je kazala, u vojsku građani veruju ali ne veruju da je dovoljno brojna i dovoljno opremljena.

Život na Kosovu se nije popravio

Poslanici Skupštine Srbije ocenili su juče da je 12 godina od potpisivanja Kumanovskog sporazuma, kojim je prekinuto bombardovanje SR Jugoslavije, stanje na Kosovu i Metohiji nestabilno, a prava Srba u pokrajini su ugrožena. Poslanik Socijalističke partije Srbije (SPS) Dejan Radenković rekao je novinarima da je Kosovo nestabilno i da postoji nesigurnost, ne samo za Srbe. Radenković je ocenio da su privremene prištinske institucije "kriminalizovane". On je rekao da je situacija ipak bolja nego pre nekoliko godina, ali da se i dalje "sporo napreduje". Poslanik Jedinstvene Srbije Petar Petrović rekao je "da se život građana u pokrajini nije ni za korak popravio nabolje", već je teži nego 1999. godine. On je naveo da Kumanovski sporazum niko nije poštovao, posebno ne odredbe u vezi sa povratkom srpske policije na Kosovo. Poslanik Partije ujedinjenih penzionera Srbije Konstantin Arsenović rekao je novinarima da je Srbija propustila šansu da iskoristi pogodnosti Kumanovskog sporazuma koje se odnose na državna prava Srbije i da to ima "negativne posledice na naše dalje aktivnosti". Lider Nove Srbije Velimir Ilić rekao je da Srbija nema ingerencije nad pokrajinom i da se to vidi iz činjenice da ministri iz Srbije ne mogu da uđu u pokrajinu bez specijalne dozvole. On je novinarima rekao i da Srbi na Kosovu nemaju osnovna prava, da im se uskraćuje sloboda kretanja, voda, struja, posao. "EU je pasivna i pušta da sve teče svojim tokom", rekao je Ilić. Poslanik Srpske radikalne stranke Nemanja Šarović kazao je novinarima da se Vlada Srbije već odrekla Kosova, ali da ne želi da to prizna. On je rekao da, bez obzira na ideje vlade o podeli Kosova, "ono što je nesporno naše, ne može se deliti".

Pre 12 godina okončano NATO bombardovanje SRJ

Danas se navršava 12 godina od prestanka NATO bombardovanja SR Jugoslavije, čemu je prethodilo donošenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Dan ranije, 9. juna, predstavnici VJ i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak međunarodnih trupa u pokrajinu. Kriza je, posle nekoliko neuspešnih diplomatskih pokušaja, okončana posredničkom misijom predsednika Finske Martija Ahtisarija i bivšeg premijera Rusije Viktora Černomirdina. Vazduhoplovni napadi na SRJ počeli su 24. marta 1999. godine i trajali su 11 nedelja. U njima je, prema raznim procenama, poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi. NATO je izvodio napade na SRJ sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, a u nekim operacijama učestvovali su i strateški bombarderi koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi i u SAD. Akcija NATO, koju su Vlada SRJ ali i brojni pravni stručnjaci nazvali agresijom, usledila je nakon neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu, održanih u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine. U bombardovanju, koje je trajalo 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture.

Starčević zatražio istragu o trgovini organima na Kosovu

Ambasador Srbije u UN Feodor Starčević ponovio je večeras zahtev Savetu bezbednosti UN da se obrazuje nezavisan mehanizam koji bi spoveo istragu o navodima iz izveštaj Saveta Evrope o trgovini ljudskim organima i drugim zločinima na Kosovu. Starčević je na sednici Saveta bezbednosti, na kojoj su izveštaje podneli najviši zvaničnici Haškog tribunala, rekao da je Srbija uverena da će održati dostignuti nivo saradnje s Tribunalom posle hapšenja 45 od 46 optuženih, među kojima je i Ratko Mladić. On je rekao da samo mehanizam koji bi uspostavio Savet bezbednosti UN za istragu o navodima izvestioca Dika Martija imao moć da sprovede nepristrasnu istragu. On je dodao da je sve ostale zločine u bivšj Jugoslaviji ispitivalo telo koje je osnovao Savet bezbednosti. Srbija je saglasna s izveštajima koje su podneli predsednik Haškog tribunala Patrik Robinson i tužilac Serž Bramerc, osim dela u kojem se navodi da Srbija ne čini dovoljno na hapšenju Mladića, rekao je Starčević i dodao da je Bramerc u nedavnim izjavama, posle hapšenja MLadića, odao priznanje naporima Beograda. "Srbija je uhapsila i prebacila 45 od 46 optužena za koje se verovalo da su na njenoj teritoriji, svi dokumenti su brzo dostavljeni, pristup svedocima i državnim arhivama je omogućen", rekao je Starčević i naveo da Srbija zato veruje da je ostvarila punu saradnju s Tribunalom. On je dodao da će Srbija nastaviti da održava postojeći nivo saradnje s Tribunalom do završetka njegovog rada i kasnije s rezidualnim mehanizmom.

Tadić: Nije nam obećan datum početka pregovora

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je večeras da Srbiji nije obećano da će dobiti datum početka pregovora za članstvo u EU, ali da će ona sa svoje strane učiniti sve što je potrebno da se to desi. "Niko nam nije obećao datum pregovora", rekao je Tadić novinarima u beogradskom hotelu Zira na obeležavanju 15 godina rada nemačke Fondacije Fridrih Ebert u Srbiji. Tadić je rekao da Srbija treba da ispuni svoje obaveze radi dobijanja statusa kandidata i početka pregovora o članstvu u EU, a da od EU zavisi kada će Srbiji biti saopšten datum početka pregovora. "Mi ćemo da ispunimo svoje zadatke, a videćemo kakvo će biti mišljenje evropske komisije u oktobru", rekao je Tadić, dodajući da je optimista u vezi sa dobijanjem statusa kandidata i datuma početka pregovora. Upitan o opozicionim strankama koje se zalažu za EU Tadić je rekao da smatra da one nemaju iskustva u tom poslu i da ne poznaju dovoljno evropske institucije. Na pitanje kada će državni organi da saopšte više podataka o hapšenju Retka Mladića Tadić je rekao da je to pitanje za Bezbednosno informativnu agenciju i da veruje da će ona to uraditi kada završii istragu.

Kumanovski sporazum još na snazi

Kumanovski sporazun potpisan pre 12 godina još je na snazi i važiće dok ga strane koje su ga potpisale ne povuku, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović. "Niti je Nato povukao svoj potpis, niti je to uradila Vojska Srbije i to što mi mnogo ne insistiramo na povratku vojske i policije znači da uvažavamo politički trenutak", rekao je Ivanović prilikom posete Metohiji. Govoreći o bezbednosnim snagama Kosova, on je rekao da Srbi imaju rezervi prema njima pa najava o njihovom mogućem dolasku na sever Kosova ako zatreba, može samo da izazove podozrenje kod Srba i negativnu reakciju. "Na Kosovu su prisutne međunarodne snage i dokle god one uspostavljaju dobre međuetničke odnose imaće potrebu da budu ovde", rekao je Ivanović novinarima u povratničkom selu Dragoljevac u Metohiji. On je naveo da će, ako situacija bude delikatna, Kfor obezbediti vojno prisustvo, dodajući da Kosovska policija deluje i u severnim stanicama i sa manje ili više problema uspeva da održi red u tom delu Pokrajine. Komentarišući izjave zamenice premijera i ministarke trgovine Kosova Mimoze Kusari o uvođenju carina na robu iz Srbije, Ivanović je ocenio da su to političke izjave koje nemaju veze sa realnošću. On je rekao da sumnja da će doći do uvođenja carine na robu iz Srbije ali da će ukoliko do toga dođe, uslediti oštra reakcija Evropske Unije. "Kosovsku budžet u velikoj meri zavisi od pomoći EU, pa i da se tako nešto dogodi cenu će plaćati građanji Kosova", ocenio je Ivanović. Po njegovoj oceni, kupovati robu iz Srbije preko posrednika iz Makedonije ili direktno preko Merdara i Rudnice, značilo bi da će je kosovski Albanci plaćati za 15 odsto skuplje, što bi bio efekat "kontra mera" o kojim Mimoza Husari govori.

Pomen knezu Mihailu povodom 143 godišnjice smrti

Komemorativna svečanost u organizaciji Vlade Srbije i pomen knezu Mihailu Obrenoviću povodom 143. godišnjice njegove smrti održaće se danas u Sabornoj crkvi u Beogradu, kraj vladarevog sarkofaga. Vlada je saopštila da će državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike Negovan Stanković predvoditi državno komemorativno okupljanje i da će patrijarh Irinej održati pomen knezu Mihailu. Organizator komemorativne svečanosti, koja počinje u 12 časova, je Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije Vlade Srbije. Kraj sarkofaga proslavljenog vladara vence će položiti i predstavnici Ministarstva odbrane i Generalštaba Vojske Srbije, kao i nevladinih organizacija opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije. Knez Mihailo Obrenović vladao je Srbijom od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868. godine, a ubijen je u Topčideru 10. juna (29. maja) 1868. godine. Vladavine kneza Mihaila obeležilo je dalje jačanje autonomije Beogradskog pašaluka u okviru Osmanskog carstva, kao i uspostavljanje čitavog niza značajnih institucija kulture, prosvete i nauke. Bio je veliki zagovornik stvaranja saveza hrišćanskih država Balkana, a u cilju njihovog konačnog i potpunog oslobođenja od otomanske vlasti. Tokom njegove vladavine povukle su se preostale osmanske trupe sa teritorije tadašnje Srbije.