Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Bez dogovora poštara i Vlade |
|
Nema
dogovora između zaposlenih i Pošte
Federalna vlada namerava da zakonom o obaveznom povratku na posao prekine
štrajk oko 48 hiljada radnike Pošte iz gradova. U seoskim sredinama pošiljke
se redovno raznose.
Po rečima ministarke za rad Lise Rejt, zakon bi uskratio radnicima pravo na
kolektivno dogovaranje, zato što se ovaj štrajk nepovoljno odražava na
nacionalni privredni oporavak i na sve građane.
O Zakonu o obaveznom vraćanju na posao biće raspravljano u ponedeljak, zato
što u petak Parlament ne zaseda.
Predstavnici opozicije smatraju da bi takav zakon dao vladi previše
ovlašćenja, a ne bi podstakao zainteresovane strane da stignu do sporazuma.
Lider NDP-a Džek Lejton već je najavio da se protivi donošenju tog zakona,
koji je po njegovim rečima protiv penzija i protiv mogućnosti da radnici
pregovaraju o pristojnoj plati.
Zbog protivljenja opozicije može se desiti da Parlament ode na letnji odmor,
a da zakon ne bude usvojen.
Na konferenciji za štampu u sredu, predstavnici Sindikata poštanskih radnika
optužili su Poštu da drži pošiljke kao taoca time što obustavlja i pravi
zastoje u obavljanju svojih usluga. Predsednik Denis Lemelin izneo je
sindikat želi da se sastane sa generalnim direktorom Dipakom Čoprom, kako bi
se dogovorili oko tri pitanja. Prvo je da se zatraži javno obećanje da će
čekovi socijalne pomoći nastaviti da se raznose, drugo da se slože oko
usklađivanja kolektivnog ugovora i treće, da pregovarači u ime Pošte dobiju
ovlašćenja i za pregovore oko zaštite radnika i uticaja nove tehnologije.
Rotirajući štrajkovi u Pošti napravili su gubitke od oko stotinu miliona
samo u Montralu i Torontu u utorka, a taj iznos se svakog dana sve više
uvećava. Ukinuta je isporuka skoro svih pošiljki, sem isplata za penzije,
ratne veterane i dečji dodatak. Veliki je problem slanje pošte, kako
privatne, tako i poslovne, kao i paketa. Pisma ne treba stavljati u
poštanske sandučiće zato što se pošta ne pokuplja.
Predstavnici sindikata zaposlenih navode da je Pošta profitabilna, ali da
svoju finansijsku situaciju predstavlja kao lošu.
Radnicima su obustavljeno pokrivanje troškova za lekove koji bi trebalo da
budu pokriveni osiguranjem, a od najave štrajka u maju obustavljeno je
pokrivanje zdravstvenih i stomatoloških troškova. |
Prekinut štrajk zaposlenih u Er Kanadi |
|
Svega
nekoliko sati nakon što je federalna vlada najavila zakon o obaveznom
povratku na posao, Er Kanada i Unija kanadskih auto radnika (CAW) postigli
su okvirni dogovor.
Oko 3.800 članova tog sindikata, koji su bili u štrajku od ponedeljka,
praktično su se već vratili na posao, iako oni nisu svojim glasovima
potvrdili dogovor. Kako se napominje, nisu želeli da korisnike svojih usluga
i dalje muče neizvesnošću.
Ov vest mnogima je izmamila uzdah olakšanja, jer su strahovali kako će
uspeti da otputuju do svojih odredišta. Ministarka za rad Lisa Rejt izrazila
je zadovoljstvo kako se sve odvijalo i što su zainteresovane strane uspele
same da postignu međusobni dogovor.
Bob Černijecki iz CAW-a smatra da je vlada radila na zakonskoj intervenciji
u dosluhu sa predstavnicima aviokompanije, što je ministarka Rejt opovrgla,
tvrdeći da je cilj zakona bio da izvrši pritisak na obe strane da dođu do
dogovora.
Zakon o vraćanju na posao biće na dnevnom redu Parlamenta tek u ponedeljak,
pa je ovim postizanjem dogovora izbegnuta dalja neizvesnost o tome da li će
i do kada aviosaobraćaj normalno funkcionisati.
Sporazumom se predviđa rast zarada u naredne četiri godine i odlažu se
izmene povlastica za penziju do 2013. godine, što je bio i glavni predmet
spora. Predsednik CAW-a Ken Levenca se, stoga, izvinio onima koji će se tek
zaposliti u Er Kanadi jer kolektivnim ugovorom nisu mogle da budu određene i
njihove penzijske beneficije. |
Pripreme za Dan Kanade |
|
Ovogodišnji Dan Kanade biće posebno svečano obeležen zato što se poklapa sa
jednim vekom otkako su ustanovljeni Nacionalni parkovi Kanade, kao i sa 120.
godina otkako je osmišljena košarka, ali i zato što će proslavi
prisustvovati novopečeni prinčevski par, Vilijem i Kejt.
Predviđeno je da učešće uzme preko stotinu izvođača, među kojima su i
njufaundlendski bend Grejt Big Si, kvebečki Sem Roberts bend i 'čudo od
deteta' Maria Aragon iz Vinipega, koja je stekla međunarodnu slavu preko
Jutjuba i već nastupala sa Lejdi Gagom i premijerom Stivenom Harperom.
Mari Lemej, rukovodilac komisije koja nadgleda pripremu programa, kaže da
zbog kraljevskog para organizatori pokušavaju da naprave najveći mogući
spektakl. Po njenim rečima, predviđa se takođe da će preko osamdeset medija
iz inostranstva pokrivati posetu Princa Vilijema, tako da je to pravi
trenutak da Kanađani pokažu svoj ponos.
Svake godine oko tri stotine hiljada ljudi prisustvuje svečanostima povodom
praznika, ali se ove godine očekuje da ih bude mnogo više. Zato se planira
postavljanje dodatnih ekrana za one koji bi da dođu, ali ne i da se guraju.
Dodatne mere obezbeđenja se podrazumevaju. |
Kanada još tri i po meseca u misiji u Libiji |
|
Svi osim jednog poslanika kanadskog parlamenta glasali su sinoć za
produžetak učešća te zemlje u NATO misiji u Libiji u naredna tri i po
meseca.
Protiv je bila samo poslanica Zelenih, stranke koja nakon vanrednih izbora
održanih 2. maja, prvi put u istoriji ima svog zastupnika u Donjem domu.
"Kanada će doprinositi misiji NATO-a u cilju zaštite civila, održavanja zone
zabrane letenja i embarga na isporuke oružja Gadafijevom režimu", kaže se u
zajedničkom saopštenju ministara inostranih poslova Džona Berda (John
Baird), odbrane Pitera Mekkeja (Petar MacKay) i za međunarodnu saradnju
Beverli Ode (Beverley Oda).
U saopštenju se naglašava da "kanadska misija nije promenjena i da kanadske
snage igraju vodeću ulogu u sprečavanju napada protiv civila u skladu sa
Rezolucijom 1973 Ujedinjenih nacija".
"Posredstvom Kanadske agencije za međunarodni razvoj Kanada pomaže nedužne
civilne žrtve sa dodatnih dva miliona dolara humanitarne pomoći, uključujući
i žrtve seksualnog napastvovanja", navedeno je još u saopštenju.
Kanada je pre više od mesec dana priznala pobunjenički opozicioni Prelazni
nacionalni savet kao legitimnu vlast u Libiji.
Ta zemlja je od početka rata u Libiji 19. marta članica koalicije zajedno sa
SAD, Francuskom, Velikom Britanijom i Italijom.
Kanadska misija uključuje 650 ljudi u sastavu vazduhoplovnih i mornaričkih
snaga, jednu pomorsku fregatu, sedam borbenih i još pet drugih aviona.
Kanadski bombarderi CF-18 naoružani laserskim vođenim bombama izveli su
dosad više od 350 borbenih naleta i dejstava.
Učesće u operacijama u Libiji koštalo je Kanadu do početka juna 26 miliona
dolara, a očekuje se da će, posle isteka odobrenog troipomesečnog
produžetka, dostići 60 miliona dolara. |
U ovom veku moguć ratni sukob u Severnoj Americi |
|
U ovom veku bi se mogao desiti ratni sukob na severnoameričkom
kontinentu, smatra Irvin Stadin, jedan od autora nacionalne politike za
bezbednosti iz 2004. godine i glavni i odgovoroni urednik i izdavač Global
Brief-a i globalbrief.ca.
U svom komentaru u najnovijem broju časopisa, Stadin veruje da bi neuspeh u
jačanju kanadskih demografskih, privrednih, vojnih i diplomatskih
sposobnosti u narednim godinama mogao nepovoljno da se odrazi na Kanadu u
strateškom smislu i da joj onemogući ispoljavanje sopstvenih interesa,
odbranu suvereniteta i samostalno odlučivanje o svojoj sudbini.
Stadin ističe tri ključna činioca koji bi mogli uticati na sudbinu Severne
Amerike. Prvi je tehnologija, zbog koje će svaka iole ozbiljnija zemlja
imati mogućnosti za napad sa sopstvene teritorije. Čak i slabije ili
regionalne sile, poput Irana, Turske, Severne Koreje, Brazila, Pakistana i
Venecuele, imaće do sredine ovog veka tehnička sredstva da direktno ili
redovno napadaju severnoamerički kontinent uz pomoć interkontinentalnih
raketa, vazdušnih snaga, bombardovanja sa mora ili dejstvovanjem pešadije.
Drugo, strani brodovi, privatni i vojni, ploviće kroz deceniju ili dve kroz
Severozapadni prolaz i arktičke vode, što će dovesti do nove velike igre na
rubu kontinenta i uvesti novu stratešku svest koja će izmeniti način
odlučivanja ovdašnje političke klase.
I pored toga što će SAD ostati dominantna strateška snaga do otprilike 2050.
godine, kao treću stavku Stadin navodi povratak strateškog pariteta kod
drugih, istorijski gledano, velikih sila, Kine, Rusije i čak Evrope, što će
imati podjednako psihološke i praktične posledice po severnoameričku kulturu
i doktrinu strategije |
Risojevićev roman Gospodska ulica predstavljen u Torontu |
|
Roman "Gospodska ulica" autora Ranka Risojevića u izdanju "Matice srpske" iz
Novog Sada, predstavljen je u Torontu (Kanada).
"Gospodsku ulicu" predstavili su sam autor i glavni urednik i izdavač
književnog časopisa u dijaspori "Ljudi govore" Radomir Baturan.
Radnja romana "Gospodska ulica" smeštena je pred kraj 19. i na početak 20.
veka, u period Aneksije BiH, Prvog svetskog rata, a Gospodska ulica je kičma
varoši Banja Luke i svih priča u romanu.
U dućanima i kafanama Gospodske ulice obitavaju i Srbi i Turci, bosanski
muslimani, katolici i Jevreji, a kasnije i Austrijanci, Mađari, Česi,
Poljaci i Rusi.
Među emocionalno osenčenim likovima romana "Gospodska ulica" je i književnik
Petar Kočić, veliki satiričar i borac za srpska prava.
"Gospodska ulica je pripovest o vremenu kada se stvarala naša tanka i
kratkoveka građanska klasa. Mozaičnost pripovedanja diktirana je željom da
se život sagleda iz svih uglova", rekao je Ranko Risojević na promociji u
Torontu.
Radomir Baturan istakao je da u motivisanosti Risojevića za priču i pričanje
ima Andrićevskih tragova.
"Jezik Banjalučke trilogije je posebno vredan i neistražen je mejdan srpskog
jezika. Risojevićevu prozu krasi melodičnost, sklad ritma i zvuka sa
spregovima reči poput onog da njegove priče kaldrmišu vreme", rekao je on.
"Gospodska ulica" je drugi roman u istoimenoj Risojevićevoj trilogiji, a bio
je u izboru za nagradu "Zlatni suncokret" za najbolju knjigu na srpskom
jeziku.
Prvi roman Risojevića, "Simana" objavljen je 2007. godine, a naslov trećeg
biće "Beskućnik".
Ranko Risojević (67), po obrazovanju matematičar, autor je 40 proznih i
pesničkih dela među kojima i romana "Dečaci sa Une" koji je deo đačke
lektire u BiH.
Risojević je direktor Narodne i Univerzitetske biblioteke u Banjaluci i
senator Republike Srpske.
Književno veče Ranka Risojevića sa prigodnim muzičkim programom organizovali
su časopis za književnost i kulturu "Ljudi govore" i Udruženje pesnika i
pisaca "Desanka Maksimović" iz Toronta. |
Srpski se, ipak, čuva u Kanadi |
|
Statistička služba iznela je podatak da je 2006. godine više od polovine
dece imigranata znalo jezik svojih roditelja, što povećanje od skoro 15 odsto u
odnosu na iste podatke iz 1981. godine.
U izveštaju pod nazivom Evolucija prenošenja jezika imigranata u Kanadi,
naglašava se da današnji imigranti, koji govore španski, kineski ili pendžabi
jezik, mnogo lakše će očuvati svoj jezik nego što je to bio slučaj sa ranijim
evropskim imigrantskim grupama.
Ako se uzme u obzir da je najznačajnija izloženost maternjem jeziku u porodičnom
okruženju, onda su današnje generacije u prednosti zbog toga što je sistem
omogućio doseljavanje čitavih porodica.
U periodu između 1980. i 2000. godine težište je bilo stavljeno na okupljanje
porodice, pa su se tada doselili i roditelji i deke i bake, koji su posebno
važni za prenošenje jezika na nove generacije.
Svakako da je situacija mnogo drugačija i kompleksnija kada se radi o deci koja
potiču iz mešovitih brakova. Ukoliko roditelji ne govore istim jezikom, mnogo je
manja verovatnoća da dete nauči matenji jezik.
Isto tako, u izveštaju se naglašava da procenat drastično opada sa svakom
narednom generacijom. Najviše očuvan jezik je pendžabi, gde trećina dece u
trećoj generaciji govori jezik svojih roditelja.
Nasuprot njemu, mađarski govori tek tri odsto pripadnika te nacionalne zajednice
u Kanadi, a slede nemački 5 odsto, poljski 6, portugalski 8, italijanski 11,
španski i srpskohrvatski 12 odsto. |
Za G8 trošeno neplanski i nedovoljno transparentno |
|
Za G8 trošeno neplanski i nedovoljno transparentno
Najnoviji, prolećni izveštaj generalnog revizora, poslednji koji je sačinila
Šila Frejzer pre penzionisanja 30. maja, a koji je predstavio novi revizor Džon
Virsema, sadrži nekoliko osnovnih tačaka. Najupečatljivija je svakako ona o
troškovima za prošlogodišnji samit G8 u Hantsvilu i G20 u Torontu, gde se čak
tvrdi da vladajuća stranka nije iznela precizne podatke o utrošenom novcu.
Pominju se brojke od odobrenih 1,1 milijardi dolara, potrošenih 664 miliona i
zamera se da se nije planski radilo, da nije obavljeno svođenje računa, ali se i
naglašava da cilj izveštaja nije bio da proceni da li je i u kojoj meri novac
adekvatno utrošen.
Polsanici su u četiri navrata odobravali sedam različitih zahteva za
finansiranje, koje je tražilo 14 ministarstava. Deo sredstava je članovima
Parlamenta predstavljen kao investicija za regulisanje saobraćaja na graničnim
prelazima, što je okarakterisano kao nedovoljno transparentna kategorizacija.
Isto tako, konzervativci su se našli na udaru kada se otkrilo da je veći deo od
50 miliona izdvojenih dolara za infrastrukturu otišao na detalje kao što su
gazeba, novi trotoari, kupatila na otvorenom i uređivanje zelenih površina.
Revizor otkriva da je više od 200 projekata u stvari odobrila mala grupa
odabranih, bez uobičajene provere zvaničnih predstavnika federalne vlade. Na
čelu tog tima bio je lokalni poslanik i ministar industrije u to vreme Toni
Klement, a tu su bili još i gradonačelnik Hantsvila i generalni direktor
Dirherst Rizorta, u kome je samit i održan.
Revizor zamera i što ne postoji odgovarajuća dokumentacija potrebna u postupku
odobravanja sredstava, te preporučuje da vlada prekontroliše proceduru za
traženje sredstava za finansiranje, kako bi poslanici dobijali jasnu i tačnu
informaciju na osnovu koje će odobravati sredstva.
Navodi se i da je tokom oba samita, G8 i G20, na desetine miliona dolara otišlo
na policiju - 89miliona za policiju u Torontu, 57 za provincijsku policiju i 30
miliona za RCMP. Veliki deo ovog novca potrošen je na privremeni smeštaj
policijaskih snaga, oko 60 miliona. I pored sveg tog novca, dodatno je bilo
potrebno još 34 miliona dolara za angažovanje lužbe obezbeđenja, pošto nije bilo
dovoljno pripadnika policijskih snaga.
Pored ovoga, revizorski izveštaj navodi da je nedostatak sredstava doveo do
problema i zastoja u brojnim segmentima. Tako, RCMP ima problema u sprovođenju
nacionalne policijske službe zbog narastajućih troškova, potom nije ostvaren
zadovoljavajući napredak u poboljšanju uslova u rezervatima, što je dovelo do
još većeg jaza između načina života pripadnika Prvih nacija i ostalog
stanovništva. U zdravstvu nedostatak sredstava onemogućava adekvatno poštovanje
propisa o sigurnosti i efikasnosti medicinskih sredstava, poput zavoja,
pejsmejkera i opreme za dijalizu. Gotovo u polovini slučajeva nisu obezbeđeni
profesionalni standardi za modernizaciju opreme.
Džon Berd, u to vreme ministar za infrastrukturu, prvi je pokušao da objasni da
ni jedan peni nije protraćen, već da je, naprotiv, sve urađeno na vreme i u
okviru budžeta. On se saglasio da postoje birokratske manjkavosti i prihvatio
sugestiju da vlada treba određene postupke da učini jasnijima. Toni Klement je
takođe održao konferenciju za štampu, na kojoj je istakao da se vlada zalaže za
veću otvorenost i transparentnost.
Ovaj izveštaj trebalo je da se pojavi u aprilu, ali je to odloženo zbog izbora. |
Efikasnija kontrola prekookeanskog saobraćaja |
|
Prekookeanski aviosaobraćaj veoma je živ, posebno u severnom Atlantiku.
Preko hiljadu aviona dnevno, sa stotinama hiljada putnika, preletelo je taj
vazdušni prostor prošle godine, a ove se procenjuje da će povećanje iz-nositi
oko pet odsto.
Ovoliki saobraćaj zahteva i izuzetnu kontrolu koja, i pored sistema za GPS i
bežične komunikacije, neretko predstavlja problem. Naime, radarski sistem na
zemlji pozicioniran je na kopnu i za efikasno funkcionisanje saobraćaja potrebno
je šezdesetak kontrolora u Genderu, Nova Skotija, i desetak više u Prestviku,
Škotska.
Ove nedelje kompanija Nav Kanada, koja kontroliše civilni vazdušni prostor u
Kanadi i na zapadnom delu severnog Atlantika, najavila je novu tehnologiju
GAATS+, Gander Automated Air Traffic System Plus, kojom se u velikoj meri
automatizuje veliki deo posla kontrolora. Između ostalog, on omogućava da se na
pet minuta svede dosadašnji desetominutni standard za razmak između aviona iste
brzine u radarima nepokrivenom prostoru, čime se otvara mogućnost da mnogo veći
broj aviona leti na energetski najefikasnijim rutama.
Računa se da skoro dve trećine aviona, opremljenih najmodernijim sistemima za
GPS i tekstualnu komunikaciju može da koristi prednosti GAATS+.
Nav Kanada procenjuje da će ova tehnologija doneti aviokompanijama uštedu od
milion dolara za troškove goriva, ali je takođe važno i da će emisija izduvnih
gasova biti smanjena za oko tri hiljade metričkih tona.
GAATS+ je rezultat trogodišnje saradnje između kontrolora u Genderu i stručnjaka
za hardver i softver u tehničkom centru Nav Kanada u Otavi. Generalni direktor
regionalnog centra za vazduhoplovno obaveštavanje u Genderu Kris Moland
naglašava da je ovim kontrola saobraćaja značajno unapređena, jer se može za
svega 30 sekundi znati položaj aviona kroz sat vremena.
Nav Kanada planira najesen da otvori dodatne ADS-B pozicije u severnom delu
Grenlanda, što bi dodatno smanjilo standard razmaka između aviona, od pet minuta
na pet milja. |
|
Oglasavanje Marketing
|