SRBIJA

Visoki standardi EU postavljeni zbog građana

Kad zemlja ispuni uslove, EU je mora prihvatiti

Vojna konferencija NATO u Beogradu hrabar korak

Srbija na spisku zemalja sa složenom situacijom

Jeremić: Srbija nikad neće priznati nezavisnost Kosova

Preko 200 grobnica streljanih 1944. godine

Đelić: Zapadnom Balkanu dati brže, a ne više sredstava EU

Visoki standardi EU postavljeni zbog građana

Evropa ne postavlja Srbiji visoke standarde kao formalnost, da bi ušla u Evropsku uniju (EU), već da bi ti standardi uticali na poboljšanje uslova i kvaliteta života njenih građana, rekao je u Prokuplju šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer. Dežer je kazao da su ti standardi postavljeni da bi se svi regioni u Srbiji ravnomerno razvijali i da je EU zato u poslednjih 10 godina uložila 11 milijardi evra u projekte širom Srbije. "Ta sredstva otišla su uglavnom u Beograd, Vojvodinu i duž Koridora 10", rekao je Deržer i dodao da Toplički okrug ima sreće da je blizu koridora te će zato imati šansu da dobije i finansijsku podršku za brži razvoj. Dežer je rekao da napore EU "treba da podrže i srpska vlada i lokalne samouprave, koje treba jasno da kažu kakvo mesto i gde sebe vide u budućnosti, odnosno da li žele da svojim standardima dosegnu Evropsku uniju". Evropska unija je spremna da ulaže pre svega u energetiku, ekologiju i infrastrukturu, istakao je Dežer. On je podvukao da će EU u narednom periodu uložiti još dve milijarde evra i dodao da se ne radi samo o novcu već o zajedničkom napredovanju, odnosno napredovanju Srbije kako bi uhvatila korak sa Evropom. Kao najveći uspeh Srbije i njen najveći korak ka EU, Dežer je naveo ukidanje viza. "Ali i ovaj veliki uspeh može da bude ugrožen ako se ne radi na poboljšanju standarda, a posebno na boljoj socijalnoj politici koja će rešiti probleme najsiromašnijih kako ne bi kao lažni azilanti odlazili iz zemlje u potrazi za poslom", ukazao je Dežer. On je rekao da je EU spremna da uloži u projekte sa manjinama i da se bavi problemima najsiromašnijih ljudi u Srbiji. Dežer je u Prokuplju potpisao ugovor sa predsednicima opština Kuršumlija, Prokuplje, Žitorađa i Blace o finansiranju sedam infrastrukturnih projekata sa 646.000 evra nepovratnih sredstava iz Programa Evropskog partnerstva sa opštinama PROGRES.

Kad zemlja ispuni uslove, EU je mora prihvatiti

Janoš Martonji, šef diplomatije Mađarske, predsedavajuće Evropske unije, izjavio je juče u Briselu da postupak prijema u EU mora biti "verodostojan" i da, kada "Evropska komisija potvrdi da je neka zemlja ispunila uslove, onda to moramo prihvatiti i mi" - članice Unije. Martonji je u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta naglasio da je širenje EU od strateškog značaja jer Uniju jača i politički, i ekonomski. Šef mađarske diplomatije je istakao "snažnu podršku" napretku Srbije u pribli-žavanju EU, rekavši da se Beograd veoma nada ne samo statusu kandidata, već i datumu za početka pregovora o prijemu. Predsedavajući Saveta ministara EU je ukazao na veoma povoljan obrt kako je nazvao hapšenje haškog optuženika Ratka Mladića, istakavši da se "razvoj u Srbiji kreće u povoljnom pravcu jer je ne samo Mladić u Hagu, već je poboljšano proevropsko raspoloženje u zemlji". Po rečima Martonjija, Crna Gora može očekivati datum pregovora o prijemu u EU ako ispuni sedam uslova Evropske komisije koje Podgorica, po svemu sudeći, može postići. U regionu, međutim, uočljivo zaostaju "teži slučajevi" na evropskom putu: Albanija, Kosovo i BiH, ocenio je Martonji, uz opasku da je napredak Hrvatske uticao na region, budući da se i u Srbiji vide "pojačani napori" za približavanje EU. Martonji je ocenio da je "vidan napredak u dijalogu Beograd-Priština što pomaže jačanju evropske perspektive". Odgovarajući na pitanja evro -poslanika o tome kako će biti rešen problem odnosa Beograda i Prištine, mađarski ministar je primetio da ni članice EU nemaju jedinstevn stav prema nezavisnosti Kosova: svaka od članica EU iznosi svoje argumente za ili protiv priznavanja nezavisnosti Kosova. Ali, ukazao je Martonji, "spolja se ne može uticati na one države EU koje nisu priznale Kosovo, da to učine", mada "mi kažemo da treba da se krene napred u vezi s tim". On je time odgovorio nemačkoj poslanici Katarini Brantner koja je pitala da li "unutar EU ima napretka u vezi sa priznavanjem Kosova, budući da mi vršimo pritisak na Srbiju oko Kosova, a međusobno smo neusaglašeni". Poslanik socijalista Hanes Svoboda je u raspravi podvukao da se "ne sme zaboraviti da je Evropska unija Hrvatskoj dala status kandidata i odredila datum za početak pregovora o prijemu pre no što su rešeni svi problemi Zagreba s haškim Tribunalom". Svoboda je upozorio da je neprihvatljivo da se posle prijema Hrvatske kaže "Stop!" ulasku drugih zemalja u EU. Svoboda, izvestilac EP za Hrvatsku, primetio je i da će se sprovođenje evropskih reformi u Hrvatskoj pomno nadzirati sve do stupanja te zemlje u EU.

Vojna konferencija NATO u Beogradu hrabar korak

Odluka vlasti Srbije da u Beogradu organizuje vojnu konferenciju NATO-a bila je dosta hrabra, ocenjuje moskovski dnevnik Komersant u onlajn izdanju. List navodi da mnogi Srbi još nisu zaboravili da je vojska alijanse 1999. godine 78 dana bombardovala Srbiju, pa i sam Beograd u kojem i danas ima porušenih zgrada. Pored toga, prema aprilskim anketama, samo 15 odsto građana je za ulazak zemlje u NATO, dok je 75 odsto kategorički protiv. I na kraju, dodaje list, konferencija se održava samo dve nedelje posle izručivanja Ratka Mladića Haškom tribunalu. Komersant navodi da vlada u Beogradu za sada ne ističe da je zadatak ulazak Srbije u NATO, već da je prioritet ulazak u EU. U Beogradu, međutim, razumeju da članstvo u alijansi nije obavezan uslov za ulazak neke zemlje u EU, ali da su dobri odnosi sa alijansom neosporni plus za svakog pretendenta. Zato se srpska vlada i odlučila da održi u Beogradu strategijsku vojnu konferenciju NATO-a i parnerskih zemalja, zaključuje list. Dnevnik dodaje da su u znak protesta protiv takve odluke vlasti nacionalističke opozicione partije održale proteste tokom kojih su tražile ne samo neodržavanje konferencije, već i ostavku predsednika Borisa Tadića. Međutim, dodaje Komersant, te akcije nisu bile mnogobrojne.

Srbija na spisku zemalja sa složenom situacijom

Ruska vlada uvrstila je Srbiju sa Kosovom u spisak zemalja sa "složenom društveno-političkom situacijom", zbog čega će ruske diplomate koje rade na njenoj teritoriji ubuduće imati plate veće za 20 odsto. U skladu sa odlukom, na spisku zemlja sa takvom situacijom su Gruzija, Abhazija, Gvatemala, Izrael, Iran, Severna Koreja, Sudan, Tadžikistan i Čad. Definisano je da je reč o zemljama u kojima postoji "eksplozivna društveno-politička situacija kao rezultat neefikasnosti centralne vlasti, zaostalog ekonomskog ustrojstva, energetske zavisnosti, niskog standarda stanovništva, rasta kriminaliteta". Tu spadaju i zemlje koje se nalaze u neposrednoj blizini takvih država i osećaju negativan uticaj tih faktora "zbog zajedničke istorije ili privrede, zajedničkih granica, kao i stanovništva koje migrira". Diplomate će u tim zemljama imati beneficirani radni staž, pa će im se jedan dan računati kao dan i po. Dodatne garancije, odnosno plate veće za 40 odsto imaće ruske diplomate koje se nalaze u zemljama koje su uslovima vanrednog stanja ili oružanog konflikta, kojima preti vojna agresija, postoji oružani sukob vlasti i opozicije, ili se realizuju vojne operacije u skladu sa odlukom UN. Na spisku zemlja u toj kategoriji su Irak, Avganistan, Jemen, Libija, Južna Osetija, kao i Palestina. Diplomatama koje rade u tim zemljama, radni staž će se računati duplo.

Jeremić: Srbija nikad neće priznati nezavisnost Kosova

Ministar spoljnih poslova u Vladi Srbije Vuk Jeremić izjavio je slovačkim medijima da Beograd nikada neće priznati jednostrano otcepljenje dela svoje teritorije a da ne shvata zašto nekoliko glasova u Evropskoj uniji pokušava da spoji proces evrointegracije Srbije sa budućim statusom Kosova. "I među članicama EU su zemlje koje nisu priznale Kosovo. Kako neko može da traži da onaj ko želi da uđe u klub učini nešto što ni neki članovi kluba nisu učinili", kazao je Jeremić. Stav zemalja poput Slovačke koje ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova - ne zato što su prosrpske, već iz principijelnih razloga, zato što bi priznanje značilo da granice mogu da se menjaju i drugde - Jeremić je ocenio ne samo kao podršku teritorijalnom integritetu Srbije već i kao pomoć na njenom putu u Uniju. Na novinarsko pitanje da li bi Srbija mogla nastaviti evrointegraciju kada bi sve zemlje EU priznale Kosovo, Jeremić je odgovorio da bi to bilo vrlo teško. "Za nas je vrlo teško da zamislimo da Slovačka promeni svoj stav prema Kosovu, s obzirom na podršku koju dobijamo od svih političkih stranaka. Stav (slovačke) vlade i opozicije je u tome isti. Ne gledamo na to kao na prosrpsku stvar, već kao stvar principa", rekao je Jeremić. Glasove i iz Srbije da bi rešenje mogla da bude podela Kosova Jeremić je odbio kao lične stavove pojedinih zvaničnika i stranaka a ne stav srpske vlade. "Mislim da bi bilo loše unapred objaviti šta bi trebalo da bude rezultat razgovora", kazao je Jeremić i dodao da su prethodni pregovori Beograda i Prištine propali upravo zato što je jedna strana saopštila unapred šta će biti ishod i stvorila tako nepremostivi jaz. "Crvena crta preko koje nećemo preći je priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Na to nećemo nikada pristati. Neću da nagađam šta može da bude rezultat razgovora, spremni smo na sve mogućnosti. Ali jedino što nećemo dopustiti je jednostrano proglašenje nezavisnosti", naglasio je šef srpske diplomatije. Jeremić se takođe u intervjuu koji objavljuje SME založio za adekvatan mandat Saveta bezbednosti UN da se istraži trgovina organima na Kosovu. "Mislim da je to do sada po surovosti najšokantnija optužba za zločine počinjene tokom ratova 1990-tih u bivšoj Jugoslaviji. Govorima o stotinama civila koji su oteti, nasilno operisani, oduzeti su im organi i prodati na međunarodnom tržištu a ljudi su zatim ostavljeni da umru. Ogroman je moralni, etički i politički značaj da se utvrdi istina", rekao je Jeremić. Srpski ministar izrazio je žaljenje što neke zemlje koče napore da istraživanje tog zločina kao svih ostalih ratnih zločina u bivšoj Jugoslaviji dobije adekvatan mandat UN.

Preko 200 grobnica streljanih 1944. godine

Sekretar Republičke državne komisije za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944. godine Srđan Cvetković izjavio je da je za godinu i po dana utvrđeno preko 200 takvih grobnica u Srbiji. "Do sada je popisano 25.000 osoba, koje su streljane u masovnim grobnicama posle 12. aprila 1944", rekao je Cvetković na konferenciji za novinare Valjevu. Cvetković je precizirao da su do sada istraženi Smederevski, Timočki, Jablanički i Moravički okrug i da se broj streljanih u masovnim grobnicama kreće između 800 i 1.431, koliko je popisano u Moravičkom okrugu. Cvetković je najavio istraživanja u Kolubarskom i Zlatiborskom okrugu, a danas je posećena moguća masovna grobnica u selu Veselinovac, kod Valjeva, u kojoj je, prema tvrdnjama preživelih svedoka, likvidirano desetak civila. Metoda ekshumacije i eventualnog DNK uzorkovanja za utvrđivanje identiteta žrtava primenjena je na jednoj lokaciji u okolini Boljevca, gde su stradala 44 civila. "Svako (od žrtava) ima pravo na ime i prezime i grob", kazao je Cvetković i dodao da će se "bar obeležiti masovne grobnice, dok za DNK uzorke država nema novca". U valjevskom kraju najpoznatija masovna stratišta bila su u valjevskom naselju Peti puk, potom na Kamenitovcu, pored puta Valjevo-Užice, i u selu Maljević, kod Mionice, u Maljevačkim jarugama. U Valjevu je formirana lokalna komisija, koja će istraživati masovne grobnive ubijenih posle 12. septembra 1944. o čemu će "za godinu - dve" biti objavljena publikacija, rečeno je novinarima.

Đelić: Zapadnom Balkanu dati brže, a ne više sredstava EU

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić je u Evropskom parlamentu (EP) u Briselu predložio da se za zemlje Zapadnog Balkana u idućem budžetskom razdoblju brže izdvajaju raspoloživa sredstva iz fondova EU da bi one mogle da se što pre valjano pripreme za ulazak u članstvo EU. Sad kad im je najpotrebnije da reformišu svoju privredu, državne ustanove i institucije, te zemlje iz fondova EU dobijaju relativno mala sredstva, a kad postanu članice EU, to se povećava i nekoliko puta, što će stvoriti i problem korišćenja tolikih sredstava ođednom, rekao je Đelić u izlaganju i raspravi s poslanicima Odbora za budžet EP. On je istakao da se suštinski ne traže neka mnogo veća sredstva za podršku reformama na Zapadnom Balkanu, koja ionako predstavljaju samo jedan odsto zajedničkog budžeta EU. Potpredsednik Vlade Srbije, koji je govorio u ime svih zemalja Zapadnog Balkana, dobio je podršku ovog ključnog odbora EP za ove predloge, a o tome će sutra razgovarati i s nekolicinom nadležnih komesara Evropske komisije, koja će krajem meseca izneti prve predloge za budžet EU u razdoblju 2013-2020. Poslanici EP su u raspravi izneli i pohvale Srbiji, posebno za napredak u poslednje vreme, ali i pokude zbog i dalje velike korupcije. U raspravi su takođe postavljena i pitanja kako Srbija misli da "sredi" odnose s Kosovom i da li bi brži priliv sredstava jamčio da će biti poboljšano stanje u institucijama vlasti i delovanju političke demokratije. Đelić je istakao da bi to omogućilo da Srbija i region do kraja ove decenije brže izgrade puteve, železnicu, energetska postrojenja, da ulažu više u poljoprivredu, nauku i očuvanje prirodne sredine. On je ponudio takođe da zemlje Zapadnog Balkana usaglašavaju šestomesečno svoje budžete i sveukupne makroekonomske politike s politikom EU, a da Unija, ako zaključi da su budžeti i javne finansije "održivi", jamči tim zemljama izlazak na tržište kapitala i uzimanje kredita po uslovima koje dobijaju evropska dvadesestsedmorica. To bi za Srbiju, po Đelićevim rečima, na ime nižih kamata i troškova, značilo godišnje uštedu i do milijardu evra, a srpske banke bi imale više novca za kreditiranje privredne proizvodnje i potrošnje građana. Time će EU i EP imati stalan neposredan upliv i uvid u ekonomsku politiku država Zapadnog Balkana, a Srbija i sad ima sasvim umeren javni dug i budžetski deficit, srpske banke su zdrave i nije im potrebna nikakva finansijska podrška EU, stavio je do znanja Đelić. Potpredsednik srpske vlade je od početka godine već u više navrata čelnicima EU objašnjavao prednosti ovakve promene načina izdvajanja sredstava Unije za reforme u zemljama Zapadnog Balkana. Đelić je ukazao i na to da Hrvatska sada iz fondova EU dobija oko 150 miliona evra godišnje, a kad postane članica EU to će porasti na skoro dve milijarde evra i ta zemlja neće biti u stanju da utroši ođednom priliv tako velikih sredstava. Srbija, recimo, dobija sredstva samo iz dva od pet poglavlja EU IPA fondova podrške, i to je oko 200 miliona evra godišnje do 2013, a ako dobije status kandidata za članstvo, to će nešto porasti. Tek kada potpiše sporazum o članstvu s EU ta bi podrška porasla verovatno desetostruko, ali ulazak u članstvo bi značio da je Srbija već izvršila one temeljite ekonomske, političke i institucionalne reforme i postala država partner, praktično ravna ostalima unutar EU. Sad u pristupnom razdoblju, kad je najteže sprovesti te promene, Srbija, isto kao i drugi "potencijalni kandidati" i kandidati za članstvo u EU, dobija daleko manje podrške, upravo kad joj je to najpotrebnije. Srbija ima makroekonomsku stabilnost, javni i spoljni dug su relativno skromni, budžetski deficit će zakonski biti sveden sa sadašnjih prihvatljivih četiri odsto bruto domaćeg proizvoda, na jedan odsto za pet godina.