SVET

Sve više ugroženih od gej lobija

Korupcija u Britaniji veća no što se priznaje

Gradi se tajna vazdušna baza CIA u Persijskom zalivu

Bos kosovsko-albanske narko-mafije osuđen na 22 godine

Kongresmeni tuže Obamu zbog Libije

Ništa od američkog antiraketnog štita u Češkoj

Rizici ulaska Rumunije i Bugarske u Šengen

Zabrinjavajuće stanje ljudskih prava u EU

Komisi

Sve više ugroženih od gej lobija

Uporedo sa jačanjem pokreta za gej prava, u svetu je došlo do porasta broja ljudi koji se zbog protivljenja tom pokretu i sami osećaju kao žrtve netolerancije, piše AP. Za njih je gej lobi prerastao u nemilosrdnu grupu siledžija koji se ne libe da vrše pritisak na kompanije mešajući se u upravljačku politiku i praveći tabu od toga ako se neko protivi istopolnom braku. "Oni se u ime tolerancije zalažu za brojne promene. Ironično je ipak da ta tolerancija nije uzvraćena za verujuće ljude koji se ne slažu s njihovim ciljevima", smatra pravni zastupnik američke nevaladine organizacije "Fond za odbrambeni savez" Džim Kembel. S druge strane, advokat organizacije koja se bori sa gej brakove "Pravo na brak", Evan Volfson kaže da su skretanje sa teme i glumljenje žrtve jedino što je ostalo protivnicima gejeva. "Oni su izgubili argumente s gej populacijom, a sada gube i argumente u vezi s brakom", kaže Volfson. Jedan od nedavnih razloga koji je uticao na pojedine konzervativno orijentisane građane da se osećaju ugroženima jeste i slučaj gimnastičara Pitera Vidmara, osvajača zlatne olimpijske medalje i jednog od najboljih gimnastičara svih vremena. Vidmar je trebalo da bude vođa Olimpijske reprezentacije SAD za narednu Olimpijadu 2012. godine, ali je od toga odustao pošto se u javnosti napravila polemika oko njegovog protivljenja gej brakovima. On je, budući da je pripadnik mormonske verske zajednice, 2008. godine javno zagovarao uvođenja zakona o ograničavanju braka na muškarca i ženu u Kaliforniji, zbog čega se našao na meti kritika gej lobija. Još je teži slučaj senatora Demokratske partije iz Njujorka Rubena Dijaza, koji je dobijao pretnje smrću zbog protivljenja legalizaciji istopolnih brakova. Nedavno je i jedna od najvećih kompjuterskih i softverskih kompanija u svetu, Epl morala da povuče dve aplikacije iz svog Ap stora, preko kojeg se kupuju programi i igrice za ajfon i druge Eplove uređaje. Jedna aplikacija odnosila se na tzv. Deklaraciju iz Menhetna iz 2009. godine koju su potpisale vođe hrišćanskih zajednica, a kojom se osuđuje istpolni brak jer otvara vrata za poligamiju i incest. Druga aplikacija, pod ime-nom Egzodus internešnel, propagira da je homoseksualnost destruktivno stanje koje može biti prevaziđeno uz pomoć hrišćanske vere. Iako su se autori tih aplikacija pozivali na zagarantovano pravo na slobodu izražavanja, to nije bilo dovoljno i Epl je pod pritiskom gej lobija morao da povuče sporne aplikacije. Prema nedavnim istraživanjima javnog mnjenja u SAD, iako je istopolni brak legalizovan samo u pet američkih država, prvi put se dogodilo da više od polovine Amerikanaca odobrava takvu vrstu odnosa. Gej aktivisti to doživljavaju kao pobedu ocenjujući da time svi argumenti njihovih protivnika padaju u vodu.

Korupcija u Britaniji veća no što se priznaje

Korupcija u Velikoj Britaniji je mnogo veći problem nego što se priznaje, a ključne institucije odbijaju da joj se suprotstave, upozorila je međunarodna organizacija Transparensi internešenel u svojoj najnovijoj studiji. Transparensi interne-šenel je ocenu zasnovao na dvogodišnjem istraživanju korupcije u ovoj zemlji, a dijagnoza nakon "provere zdravlja" glasi: "Pretnja raste, neadekvatan odgovor". Prema nalazima ove organizacije, korupcija cveta u nekim delovima Velike Britanije, i postoje "uznemirujući dokazi" odbijanja da se na pretnju odgovori. "Na delu je popustljivost, kao i nedostatak znanja u vezi sa razmerama korupcije u ključnim sektorima i institucijama", navodi se u studiji koja je obuhvatila 23 sektora u zemlji. "Na svaku instituciju ili agenciju koja prepoznaje problem korupcije i poduzima efikasne mere da ga suzbije, dolazi jedna koja se suočava sa istim stepenom korupcije ali problem ignoriše", piše u dokumentu. Dodaje se da neke sektore treba da pohvaliti zbog suzbijanja korupcije, ali se i ukazuje da su političke stranke, zatvori, sport i parlament "veliki izvor zabrinutosti". Transparensi internešenel je naznačio da je teško proceniti do koje mere korupcija preovlađuje u Britaniji zato što zvanični podaci i statistika često ovakve povrede zakona podvode pod opšte kategorije ilegalnog ponašanja kao što je "pronevera". Organizacija takođe ukazuje da u Britaniji postoji najmanje 12 različitih agencija ili vladinih službi delimično odgovornih za borbu protiv korupcije, kao i 40 policijskih jedinica na sličnom zadatku, što dovodi do nepovezanog i nekoordinisanog nastupa. "Reagovanje policije je nekoherentno i nekoordinisano, a neadekvatna reakcija je u izvesnim oblastima stvorila kulturu nekažnjivosti", navodi se u izveštaju. Za svoje nalaze Transparensi internešenel ocenjuje da su samo "vrh ledenog brega" i da je potrebno još istraživati.

Gradi se tajna vazdušna baza CIA u Persijskom zalivu

U pripremama za najgori scenario i dominaciju antiameričkih snaga u Jemenu, SAD grade tajnu vazdušnu bazu obaveštajne agencije CIA u Persijskom zalivu kako bi odatle napadale Al Kaidu, prenosi agencija Asošijeted pres svoja saznanja. Bela kuća je već povećala broj pripadnika CIA u Jemenu i ubrzala izgradnju baze tako da ona umesto za dve godine bude sagrađena za osam meseci. Na zahev američkih zvaničnika koji su tražili da ostanu anonimni, AP ne objavljuje lokaciju baze. Trenutne operacije u Jemenu predvodi američka Zajednička komanda za specijalne operacije (JSOC), dok CIA pruza obaveštajnu podršku. JSOC je dobio dozvolu jemenske vlade 2009. godine da izvodi ograničene vazdušne napade bespilotnih letelica i aviona na mete Al Kaide u toj zemlji. Direktor CIA Leon Paneta prošle nedelje je rekao da agenti te službe sarađuju s JSOC. Međutim, CIA nije potvrdila odluku Bele kuće o gradnji baze CIA ili proširivanju operacija agencije u Jemenu. Izgradnja nove baze ukazuje da su SAD na duži rok privržene borbi protiv Al Kaide u regionu po modelu iz Pakistana gde su bespilotne letelice SAD gađale ekstremiste uz prećutnu saglasnost pakistanskih vlasti, navodi AP.

Bos kosovsko-albanske narko-mafije osuđen na 22 godine

Sud u slovačkom gradu Prešov osudio je u ponedeljak u odsustvu Bakija Sadikija, o kome slovački mediji pišu kao o šefu kosovsko-albanske narkomafije u toj zemlji, na 22 godine zatvora za šverc 120 kilograma heroina u Slovačku i dalje na Zapad, tokom 2007. i 2008. Sud je za isto krivično delo osudio i dvojicu Sadikijevih slovačkih saučesnika na po 15 godina zatvora. Sadiki je u bekstvu od zime 2010, kada se pred racijom u njegovom pansionu u Tatrama sklonio navodno službeno u Albaniju, a slovačka policija ušla mu je maja 2010. godine u trag na Kosovu. Tadašnje Ministarstvo pravde nije se obratilo Euleksu, već je zatražilo izručenje od Srbije s obrazloženjem da Slovačka ne priznaje nezavisnost Kosova, te da je za nju Beograd nadležan za izručenje kosovsko-albanskog narko bosa. Posle izbora u junu prošle godine slovačke vlasti obratile su se ipak Euleksu da posreduje da Priština izruči Sadikija, ali bez rezultata pošto je on u međuvremenu nestao. Prema najnovijim nezvaničnim informacijama iz slovačkih medija, Sadiki se i dalje krije negde na Kosovu. Sadiki i dvojica slovačkih saučesnika prema dokazima optužbe koje je uvažio sud prošvercovali su tokom 2007. i 2008. godine najmanje šest pošiljki od po 20 kilograma heroina iz Turske, balkanskom trasom u Slovačku, u isporukama jeftine sportske obuće. Policija je septembra 2008. godine uhapsila ispred jednog tržnog centra u Popradu u Tatrama jednog od osuđenih saučesnika kada je prodavao heroin. Obojica Slovaka su priznala krivicu i njihovo svedočenje predstavljalo je okosnicu optužbe protiv Sadikija. Policija je tada zaplenila 11,4 kilograma heroina u vrednosti od 5,14 miliona evra na crnom tržištu. Dvojica Slovaka dobili su manje kazne od Sadikija zato što su sarađivali sa policijom, obrazložio je sud. "Iz spisa je apsolutno jasno da je Sadiki znao da je krivično gonjen i da mu se sudi. Trebalo je da dođe na suđenje i tu se odbrani. Kazna je primerena i pravedna", kazao je danas predsednik sudskog veća Peter Šutak. Advokat Sadikija uložio je žalbu, te presuda još nije pravosnažna a za Sadikijem se i dalje traga po međunarodnoj poternici.

Kongresmeni tuže Obamu zbog Libije

Deset članova Predstavničkog doma američkog Kongresa iz obe partije podnelo je saveznom sudu tužbu protiv predsednika Baraka Obame zbog preduzimanja vojne akcije u Libiji bez odobrenja Kongresa. U tužbi se navodi da je predsednik SAD prekršio ustav zaobilazeći Kongres. Tužba je usledila pošto su već nekoliko nedelja članovi Kongresa iz obe stranke sve više instistirali na tome da Obama objasni svoje akcije u Libiji. Bela kuća je predala Kongresu pravnu analizu u kojoj se pokazuje da je predsednik delovao s punim ovlašćenjem u skladu sa ustavom i sa zakonom, kada je počeo vojnu operaciju u Libiji, i da ima pravna ovlašćenja da nastavi američko učestvovanje u NATO operaciji u Libiji i bez odobrenja zakonodavaca. Kao odgovor članovima Kongresa, Bela kuća je predala izveštaj od 30 strana u kome se detaljno iznose ciljevi misije u Libiji. To je odgovor na rezoluciju usvojenu u Predstavničkom domu 3. juna u kojoj se traži od predsednika da u roku od 14 dana predstavi detaljan izveštaj o ovoj vojnoj intervenciji. Prema navodima portparola Bele kuće Džeja Karnija, taj dokument će pokazati "uspeh" misije čiji je cilj da se zaštite libijski civili. Dva vodeća pravnika Obamine admnistracije su u svojoj argumentaciji istakli da američke snage nisu učestvovale u "neprijateljlstvima" barem od 7. aprila kada je NATO preuzeo vodeću ulogu u održavanju zone zabrane leta u Libiji, a SAD su preuzele ulogu podrške. Prema američkom ustavu Kongres je taj koji ima prava da proglasi rat, ali brojni američki predsednici su izbegli da traže odobrenje od članova Kongresa. Slična tužba je 1999. godine podneta protiv tadašnjeg predsednika Bila Klintona, kome je na teret stavljeno kršenje ustava zbog vazdušnih napada na Srbiju. Sud je odbacio tu tužbu.

Ništa od američkog antiraketnog štita u Češkoj

SAD su definitivno odustale od plana da pored Poljske uključe i Češku u svoj antiraketni štiti i smeste u Prag makar centar za rano uzbunjivanje, pošto se još ranije odustalo od varijante da južno od Praga bude smešten ključni element štita - radar. "Bila je to odluka obe strane, i američki i češke. Razlog je što je prvobitni plan već pregazilo vreme. Pretpostavljamo nastavak saradnje, za sada na opštem nivou, ali od plana centra se odustalo", kazao je danas u Pragu novinarima češki ministar odbrane Aleksandar Vondra nakon razgovora sa zamenikom ministra odbrane SAD Vilijamom Linom. Šef češke diplomatije Karel Švarcenberg još početkom juna je nagovestio da Češka može da bude potpuno isključena iz američkih planova protivraketne odbrane u Evropi. "Češka prvo mora da sačeka ishod pregovora SAD i Rusije o protivraketnoj odbrani i na konsultacije u NATO. Tek posle tih razgovora naziraće se jasnije predstava kako Češka može da se uključi", rekao je Švarcenberg posle susreta sa američkom državnom sekretarkom Hilari Klinton u Vašingtonu. Prošle sedmice je i ministar odbrane Vondra rekao da Češka nije zadovoljna "utešnom nagradom" za odustajanje od radara, koju su SAD ponudile u vidu centra za rano uzbunjivanje. "Naše predstave o saradnji (u antiraketnom štitu) šire su nego samo jedna ili dve sobe u kojima bi bez sumnje bili monitori", kazao je Vondra i naglasio da saradnja u protivraketnoj odbrani za Češku mora da ima i praktični značaj.

Rizici ulaska Rumunije i Bugarske u Šengen

Povećanje Šengenskog prostora ulaskom Rumunije i Bugarske verovatno će podstaći ilegalnu imigraciju duž granice Grčke i Turske, rekao je u Sofiji jedan visoki zvaničnik Europola. "Mogući ulazak Rumunije i Bugarske u Šengenski prostor verovatno će povećati pritisak na grčko-tursku granicu i bugarsku obalu Crnog mora, koje bi moglo da postane meta ilegalne imigracije", rekao je šef analitičkog odeljenja Europola Žan-Dominik Nol na jednoj konferenciji o Šengenu. Albanske, turske i kriminalne organizacije s područja bivšeg Sovjetskog Saveza u budućnosti "bi mogle da iskoriste pridruživanje Bugarske i Rumunije i ukidanje viza za zemlje Zapadnog Balkana", dodao je Nol. Predlog za ukidanje šengenskih viza za građane Ukrajine i Moldavije takođe će verovatno olakšati kriminalne aktivnosti, dodao je zvaničnik Europola. Region Balakana je, od svih centara aktivnosti organizovanog kriminala u Evropi, doživeo "poslednjih godina najveći porast" trgovine drogom, krijumčarenja i trgovine ljudima, navodi se u nedavnom izveštaju Europola. Pridruživanje Bugarske i Rumunije Šengenu "treba sve da preplaši", dodao je predstavnik Europola, naglasivši, međutim, potrebu, da se "odgovarajuće mere" preduzmu unapred. Mogući ulazak Rumunije i Bugraske u Šengenski prostor omogućiće slobodno kretanje ljudi između Balkana i većine evropskih zemalja. Neke zemlje, među kojima su Holandija, Francuska i Nemačka, izrazile su uzdržanost, pa brzo pristupanje Rumunije i Bugarske deluje neizvesno, ocenuje agencija Frans pres. Jednoglasnost 26 članica Šengenskog prostora neophodna je za pristupanje novih članica.

Zabrinjavajuće stanje ljudskih prava u EU

Pogoršanje životnih uslova azilanata, rasizam i diskriminacija i marginalizacija romske zajednice, i dalje izazivaju zabrinutost u Evropi, ocenjuje Agencija EU za osnovna ljudska prava. I pored "veoma velikog broja primera ohrabrujuće prakse u više država EU, ostaje dug put pre nego što stvarna situacija na terenu ne bude u skladu sa normama", izjavio je direktor te Aagencije Morten Kjerum predstavljajući godišnji izveštaj. Povelja o osnovnim pravima EU koja je pravno obavezujuća od 2010. godine, namenjena je zaštiti prava svih evropskih građana. U izveštaju Agencije izražava se žaljenje zbog "krajnjeg siromaštva i isključenosti romske zajednice iz društva". Romi su i dalje manjinska grupa koja je najviše suočena sa diskriminacijom u EU, ističe se u izveštaju i podseća na francusku politiku vraćanja Roma u Rumuniju i Bugarsku tokom leta 2010. godine. U izveštaju se izražava i zabrinutost zbog "pogoršanja uslova azilanata", posebno u Grčkoj i Italiji. Ta agencija EU takođe osuđuje diskriminaciju i nasilje nad decom u više evropskih zemalja, a upozorava i na "pretnje kad je reč o zaštiti ličnih podataka". Sve zemlje EU, osim Danske, tokom 2010. godine našle su se bar jednom pred Evropskim sudom za ljudska prava zbog kršenja osnovnih prava, piše u izveštaju. Od 657 odluka tog suda u Strazburu, koje je prikupila Agencija, 135 odluka se odnosi na Rumuniju, 87 na Poljsku i 69 na Bugarsku, dodaje se u izveštaju.

U maju u Avganistanu poginulo 368 civila

Prema podacima UN, u maju je u Avganistanu ubijeno 368 civila, što je najviše žrtava u toj zemlji u nekom mesecu od 2007. godine. Najviše civila, 82 odsto, poginulo je u napadima talibana od ručno pravljenih bombi, dok je su za 12 odsto ubistava odgovorne snage NATO-a u toj zemlji. Ukupan broj ranjenih civila u Avganistanu u maju iznosio je 593. Zbog povećanih tenzija između lokalnog stanovništva i snaga NATO-a, usled učestalih bombardovanja civilnih kuća iz vazduha, predsednik Avganistana Hamid Karzai naložio je obustavljanje bombardovanja domova Avganistanaca. U jednom takvom bombardovanju NATO-a nedavno je u provinciji Helmand ubijena grupa dece. Broj poginulih vojnika snaga NATO-a porastao je u maju za pet u odnosu na april tako da je ukupno poginulo 56 vojnika. NATO ima ukupno 133.000 vojnika u Avganistanu, od čega je 100.000 iz SAD. Od početka godine u napadima i borbama u Avganistanu poginulo je 229 vojnika tog vojnog saveza.