KANADA

Svaki treći bogati Kanađanin rođen u instranstvu

Još neizvestan početak rada pošta

Sponzori mogu dobiti odlaganje, pa i oprost duga

Manje gužve u urgentnim centrima

Žene najavljuju Džulajna

Kanada vraća Bugarskoj vredne arheološke predmete

Tinejdžer autor sistema za sprečavanje prevrtanja automobila

Pronađeno ko je odneo travnjak

Ukradena kuća - misterija za Riplija

Posle pola veka veka vraćena statueta generala Džejmsa Vulfa

Petogodišnja Kejsi i njena video igrica

Svaki treći bogati Kanađanin rođen u instranstvu

Ako se pod bogatstvom računaju investiciona ulaganja od najmanje milion dolara, onda je svaki treći bogati Kanađanin rođen u inostranstvu. To pokazuju podaci do kojih su došli u BMO Haris privatno bankarstvo. Svakako je značajan podatak da od tih bogatih, novopečenih Kanađana svega četiri odsto planira da investira negde u inostranstvu. Oni najveći deo svog novca ulažu ovde, a oko trećine je bar deo svog bogatstva investirao drugde. Najpopularnija tržišta su američko, a slede evropsko i azijsko. Kao i svugde, i ovde bogati kažu da bi voleli da se smanje porezi na dohodak i kapitalnu dobit, ali treba reći da 38 odsto anketiranih veruje da ih poreski sistem sagledava na pravedan način. Sa druge strane, svaki deseti Kanađanin je siromašan. Po statističkim podacima, oko 3,2 miliona građana, od čega 634 hiljade dece, živi sa malim prihodima, a srednji iznos prihoda građana na ovim prostorima je u 2009. godini bio 63.800 dolara, po odbitku poreza. Za razliku od prethodnih recesija, ova nije povećala broj siromašnih, niti je produbila jaz između bogatih i siromašnih, već je samo zaustavila napredak do koga je došlo. U pojedinim kategorijama najosetljivijeg stanovništva, poput samohranih majki, primetno je bio smanjen procenat onih najsiromašnijih. U odnosu na 1996. godinu i tadašnjih 56 odsto siromašnih samohranih majki, došlo se do oko 22 odsto u toj grupi. Veruje se da zasluga za to leži u vladinim programima i beneficijama za ovu decu u poslednjih desetak godina, kao i u povećanju broja zaposlenih žena.

Još neizvestan početak rada pošta

Štrajk zaposlenih u Pošti traje od 14. juna, s tim da su pre toga bile na snazi rotirajuće obustave rada predstavnika Sindikata poštanskih radnika. Nedelju dana dana nakon toga je ministarka za rad Lisa Reit podnela predlog zakona koji bi trebalo da natera zaposlene da se vrate na posao za platu manju od one koju je u sporazumu korporacija predložila pregovaračima. Ministarka Reit je istakla da je vlada morala da se umeša zato što se ovaj spor negativno odražava na kanadsku privredu, ali i na sve građane. NDP je spremna da iskoristi sva moguća sredstva da odloži usvajanje ovog zakona, kako bi omogućila zaposlenima u Pošti da postignu sporazum sa rukovodstvom. Federalna vlada, sa svoje strane, pak, neće izbegavati argumentaciju, ali će uraditi sve da zakon što pre bude usvojen. Predstavnik za vladina pitanja Piter Van Loun veruje da bi sve moglo biti završeno do četvrtka ili petka, ukoliko bi bila postignuta odgovarajuća saradnja. Parlament bi trebalo u četvrtak da ode na letnji odmor, ali su sve stranke pokazale volju da ostanu i tokom vikenda kako bi završili posao oko zakona. Naglašava se da su se opozicione stranke praktično našle u procepu između želje da se izbore za prava zaposlenih i saznanja da milioni Kanađana želi da poštanske usluge ponovo profunkcionišu. Dok poslanici raspravljaju o zakonu, pregovori između Pošte i sindikata zaposlenih prekinuti su, kada i posle 72 sata nisu uspeli da dođu do dogovora. U saopštenju se ističe da neslaganje postoji u nekoliko segmenata. Predstavnici sindikata kažu da korporacija nije učinila dovoljno da ispuni deset najvažnijih zahteva. Kako se saznaje, za sada nema najava o produžetku pregovora između državne korporacije i sindikata zaposlenih, što povećava verovatnoću da će biti usvojen zakon o obavezi povratka na posao. Osnovno pitanje običnog građanina je kada bi se moglo očekivati da se ponovo uspostavi poštanski saobraćaj. Ukoliko poslanici u Parlamentu daju zeleno svetlo, zakon ide u Senat na usvajanje, gde bi procedura u najboljem slučaju mogla da se svede na jedan dan. No, i članovi Senata odlaze na odmor, ali su obećali da će ostati na svojim mestima i tokom vikenda, ako bude potrebno. Posle usvajanja u Senatu, zakon se odnosi generalnom guverneru na potpis i stupa na snagu 24 sata posle toga. U zakonu stoji da bi poštanske usluge trebalo potom da se uspostave bez odlaganja.

Sponzori mogu dobiti odlaganje, pa i oprost duga

Vrhovni sud Kanade doneo je jednoglasnu odluku koja označava prekretnicu u finansijskoj odgovornosti Kanađana prema svakome koga sponzorišu za dolazak u Kanadu. Svako lice koja sponzoriše imigranta može da odloži, ali ne i da izbegne plaćanje duga vladi, ukoliko se dogodi da član porodice čiji su dolazak u Kanadu oni finansijski podržali pređe na socijalnu pomoć. Sud potencira da je spajanje porodice zasnovano na osnovnom uslovu da će sponzor, a ne državna kasa, pokrivati potrebe imigranta. Odluka, ipak, sadrži i stav da se zvaničnicima dozvoljava ograničeno diskreciono pravo da pomere vraćanje sponzorskog duga, posebno kada je u pitanju neki vid zlostavljanja ili ukoliko pojedinac nema odakle da plati. Postoji strahovanje da bi oštriji stav prema sponzoru koji nije ispunio svoje obaveze moglo nepovoljno da se odrazi na instituciju spajanja porodica i dovođenje rođaka u Kanadu. Kanadski državljani koji prihvate sponzorisanje člana porodice da se doseli u Kanadu, obavezuju se da ih materijalno pomažu po njihovom dolasku i izmiruju njihove dugove, uključujući i socijalnu pomoć, u periodu od tri do deset godina. Pre dve godine je ontarijski Apelacioni sud odlučio da vlade imaju pravo ne samo da odlože primenu ovog propisa, nego i smanje, odnosno otpišu dugovanje. Vlade su potom predmet predale Vrhovnom sudu, uz obrazloženje da one nemaju to pravo, bez obzira na raskid bračne zajednice sponzora, njegovu nezaposlenost ili bolest. Ovaj slučaj našao se pred pravosuđem kada je svoj dug vladi osporilo osam sponzora, čiji su verenici, roditelji, braća i sestre primali socijalnu pomoć. Sadašnja odluka daje nadu da će vlada saslušati sponzore i njihova obrazloženja pre nego što zatraži povraćaj duga. Jedan od dužnika je i mladić koga je verenica napustila po dolasku u Kanadu i potom primala socijalnu pomoć. Njegov advokat ističe da mladić nije ispoštovao prihvaćenu obavezu zbog objektivnih okolnosti koje su bile van njegove kontrole i smatra da bi mladić trebalo da bude oslobođen obaveze vraćanja duga.

Manje gužve u urgentnim centrima

Bavljenje sportom doprinosi zdravlju ljudi, pa čak i kada se radi o onoj najneaktivnijoj varijanti - gledanju utakmica. Primećeno je, naime, da je tokom do sada najgledanijeg sportskog prenosa, prošlogodišnje hokejaške utakmice u finalu Olimpijskih igara, broj pacijenata u ontarijskim urgentnim centrima bio manji od uobičajenog za neverovatnih 17 odsto. Posebno je bilo primetno smanjenje broja pacijenata u seoskim sredinama. Iako je još rano za iznošenje preciznih podataka, lekari pretpostavljaju da je slično bilo i za vreme ovogodišnjeg Stenli kupa. DR Donald Redelmajer, lekar u torontskom Sanibruk centru za medicinske nauke, objašnjava da mnoge aktivnosti zamiru za vreme tako značajnih sportskih prenosa, te da zbog toga, ima manje povreda i preloma nastalih usled fizičke aktivnosti. Osobe sa stomačnim problemima neretko tada odluče da trpe bol dok se prenos ne završi, a tada se već osećaju bolje, jer se mnogi zdravstveni problemi sami po sebi smire. Po rečima dr Redelmajera, tada dolazi po povećanja broja pacijenata sa kardiovaskularnim problemima, što zbog prevelikog uzbuđenja, i neretko preskakanja uobičajene doze lekova, što zbog povećane doze alkohola. Računica kaže da bi samo u Ontariju moglo da se uštedi preko 100 miliona dolara, ako bi svakog dana broj pacijenata bio kao za vreme najznačajnijih sportskih događaja. Ovaj stručnjak ne propagira svakodnevno gledanje sportskih prenosa, ali veruje da bi odvajanje hitnih slučajeva od onih manje hitnih, i to samo vikendom, moglo doneti značajne uštede u zdravstvu.

Žene najavljuju Džulajna

Muškarci su imali Movember, žene najavljuju Džulajnu! Nekoliko prijateljica iz Toronta, predvođenih medicinskom sestrom Vanesom Vilson, došlo je na ideju da učine nešto za zdravlje lepšeg pola. Ideju im je dao pokret Movember, nastao u Australiji, u kojem nekoliko poslednjih godina muškarci u sve više zemalja puštanjem brkova ukazuju na važnost kontrole i prevencije raka prostate, ali i saučestvuju sa obolelima od te bolesti. Ove brižne mlade žene žele da tokom jula promovišu zdrav način života i da skrenu pažnju na rak grlića materice, bolest koja je druga po učestalosti kod žena starosti od 20 do 45 godina. U najvećem broju slučajeva uzročnik ovog raka je humani papiloma virus, koji seksualnim kontaktom dobije tri četvrtine seksualno aktivnih muškaraca i žena, a da toga nisu ni svesni. Vilsonova se nada da će kampanja ohrabriti žene da se vakcinišu protiv HPV-a i da idu na redovne Papa testove za proveru brisa. Duhovite prijateljice su svoju inicijativu nazvale Džulajna, a suština je da pozivaju sve da se uključe u akciju tako što će u julu oblikovati svoju pubičnu 'frizuru'. Na svom sajtu www.julyna.com one daju neke osnovne modele, nazvane po poznatim ličnostima (Čarli Čaplin, Kejt Buš ili Dejvid Suzuki), ili pak po obliku (srce, strelica, brkovi, razdeljak i slično). Među predlozima je i već uveliko popularna, seksepilna brazilska depilacija, ali se pripadnice nežnijeg pola pozivaju da svojom kreativnošću pokažu da vode računa i o delu tela koji se neretko naziva 'tamo dole'. Želja ambiciozne Vilsonove i njenih prijateljica je da ova inicijativa preraste u međunarodno priznatu organizaciju za borbu protiv raka grlića materice. Imaju podršku Društva za borbu protiv raka, a među sve brojnijim sponzorima i partnerima je, između ostalih, i kuća lepote Gee Beauty koja je donirala jedan broj depilacija. Namera okupljenih oko ideje Džulajna je da tokom jula prikupe 60 hiljada dolara od donatora za istraživanja u oblasti raka grlića materice, a svojevrsna kruna kampanje biće donatorsko veče Rajski vrt, zakazano za 28. juli.

Kanada vraća Bugarskoj vredne arheološke predmete

Zahvaljujući uspešnoj akciji kanadskih carinika, Kanada vraća Bugarskoj oko 21 hiljadu veoma vrednih predmeta iz kulturne zaostavštine. Veći deo tog blaga čine novčići, među kojima ima i primeraka iz rimskog i helenskog perioda, ali tu su i krstovi iz vizantijskog doba, paganske amajlije, ukrasi za pojas i drugo. Najveći broj ovih predmeta je ilegalno iskopan u Bugarskoj i poštom dopremljen u Montreal. Primopredaja je izvršena u Muzeju civilizacije u Gatinou, Kvebek, a prisustvovali su, između ostalih, zamenik ministra za kulturu Bugarske Todor Čobanov, i sam arheolog po struci, i Irina Bokova, generalni direktor UNESKO-a. Čobanov je istakao da UNESKO treba da osavremeni i pooštri kriterijume o sprečavanju nelegalne trgovine kulturnim dobrima, koji su usvojeni još 1970. godine.

Tinejdžer autor sistema za sprečavanje prevrtanja automobila

Četrnaestogodišnjak Brendon Filmore, iz Nove Skotije, uspeo je već da napravi nešto dovoljno interesantno čak i za stručnjake iz Dženeral motorsa. Ovaj učenik škole Bajbl Hil je za izložbu naučnih radova napravio sistem za sprečavanje prevrtanja automobila. Svaki točak ima oprugu pod vazdušnim pritiskom, koja se aktivira kada se automobil nagne i izravna automobil da se ne prevrne. Dečak objašnjava da je ovaj njegov sistem drugačiji od ostalih koji se mogu naći na tržištu. Najpribližniji je Stabilitrek, koji koristi Dženeral motors, ali on podrazumeva korišćenje kočnica u vanrednim situacijama. Brendon je poslao svoju ideju Dženeral motorsu i ispostavilo se da su je sasvim ozbiljno primili. Njihov vodeći projektant mu je poslao dugačko pismo, u kojem mu, između ostalog sugeriše šta da uradi. Dečak je dobio polet da nastavi sa svojim radom i priprema se i da patentira svoj pronalazak. Najoduševljeniji ovom, u suštini, izuzetno jednostavnom idejom je Kevin Sibli, profesor mašinstva na Poljoprivrednom fakultetu Nova Skotija. Profesor Sibli zadivljen je načinom razmišljanja ovog dečaka, za koga kaže da može da parira studentima prve godine fakulteta.

Pronađeno ko je odneo travnjak

E, pa, upravo to se desilo u gradu Stetler u Alberti. Deniz Tompson imala je lep i negovan travnjak ispred kuće, na kome su se redovno igrala i valjala njena deca i psi. Proteklog vikenda bili su odsutni i kada su se vratili, u nedelju popodne, bili su nemalo iznenađeni kada su videli da nema travnjaka ispred kuće. Umesto lepe, zelene trave, tu je sada bila samo zemlja i prašina. Nije bilo nikakve poruke, objašnjenja ili naznake kako i zašto se to dogodilo. Njihovo raspoloženje išlo je od neverice do neobuzdanog smeha. Komšije kažu da je u jednom trenutku ispred kuće bio beli kamion sa prikolicom, ali niko nije ništa posumnjao jer su verovali da se radi o naručenom poslu. Tompson je pretpostavljala da je u pitanju neka greška, to jest da je došlo do neke zabune sa adresom i da je zato travnjak uklonjen. Kada je je shvatila da će morati da posadi novu travu i koliko to može da je košta, prestala da sve prima sa dozom humora, jer joj je jasni da sama ne može da podnese toliki trošak. U osiguravajućoj kompaniji nisu bili voljni ništa da obećaju, pošto takav slučaj nikada ranije nisu imali. Porodici Tompson ostalo je onda samo da se nadaju da će im se javiti i vratiti travnjak oni koji su ga i odneli. To se zaista i dogodilo. Posle napisa u medijima i apela poštenim ljudima, javio se predstavnik kompanije za uređenje zelenila i potvrdio pretpostavku o pogrešnoj adresi. Uz izvinjenje, porodica Tompon je dobila uveravanja da će dobiti i novi travnjak.

Ukradena kuća - misterija za Riplija

U trenutku kada je razrešena misterija nestalog travnjaka, pojavila se vest o jednoj još neverovatnijoj krađi, potpuno za Riplijevo 'Verovali ili ne'. Jedan čovek iz Sautgejt Taunšipa je, naime, prijavio policiji da mu je, ni manje, ni više, ukradena kuća sa tamošnjeg seoskog imanja! Policija je pronašla kuću na obližnjem posedu i, proverom dokumenata kod sadašnjeg 'vlasnika', ustanovila da su navodi pravog vlasnika tačni. Protiv Džefrija Laforesta podneta je prijava za krađu vrednosti preko pet hiljada dolara, prevaru i posedovanje lažnih dokumenata. Dimenzije kuće su 45 puta 90 stopa i njena vrednost se procenjuje na preko 30 hiljada dolara. Nije precizirano kako je kuća ukradena.

Posle pola veka veka vraćena statueta generala Džejmsa Vulfa

Bronzana statueta britanskog generala Džejmsa Vulfa, britanskog skulptora Vernona Marča, ukradena pre pedesetak godina iz Nacionalne arhive, pojavila se ovih dana sasvim iznenada u Otavi, u hotelu Lord Elgin. Hotelskom obezbeđenju je jedan čovek prijavio da je u hotelskom muškom toaletu pronašao torbu, sa statuetom i ceduljom, pisanom 22. maja 2011. godine. Autor poruke priznaje da je iz gluposti ukrao figurinu pedesetih godina prošlog veka i da ga otad muči savest. Sada je već u godinama, kaje se i izvinjava zvaničnicima što je uzeo iz Arhive to značajno umetničko delo, koje sada vraća uz pomoć poštenih neznanaca. Muškarac je napustio hotel pre nego što su se službenici obezbeđenja snašli da mu postave neko pitanje. En Milker, direktorka marketinga i prodaje hotela, kaže da je sve to nekako čudno izgledalo, ali ističe da su počastvovani što je baš njihov hotel izabran za mesto na kome će ovaj vredan i lep artefakt biti vraćen. Nije poznato kolika bi mogla biti njegova umetnička vrednost, no sigurno je da se sa istorijskog aspekta radi o veoma vrednom predmetu. Blago oštećena statueta generala, kome nedostaje mač, sada se čuva u hotelskom sefu. Stručnjaci Biblioteke i arhive Kanade, kako se institucija sada zove, tek treba da provere da li se radi o autentičnom predmetu i da li se uopšte radilo o krađi.

Petogodišnja Kejsi i njena video igrica

Petogodišnja Kejsi Krejton već je popularna toliko da su o njoj pisale mnoge novine i časopisi koji se bave igricama, izveštavale brojne radio i TV stanice, a ušla je i u Vikipediju. Ona je idejni tvorac, ilustrator i glas u video igrici Sissy's Magical Ponycorn Adventure, koju je uobličio njen otac Rajan i pre nekoliko dana stavio na internet da se zainteresovani igraju. Rajan Krejton, poznat po kreiranju dečjih video igrica, doveo je svoju ćerku u Toronto Gejm Džem, sa namerom da joj pruži mogućnost da napravi svoju prvu igricu. Od prvih crteža pa do konačnog oblika igrice, proteklo je svega nekoliko dana i uspeh je postignut gotovo preko noći. Samo za prvih nekoliko dana broj igrača prešao je stotinu hiljada. Ova jednostavna igrica bez nasilja, počinje tako što Sisi kaže da voli izmišljena stvorenja ponikorne i poziva igrača da zajedno sakupe pet, u raznim bojama. Ona putuje kroz duge, obavlja razne zadatke i zauzvrat dobija ponikorne. U komentarima igrača se posebno naglašava da se radi o slatkoj grafičkoj avanturističkoj igrici i hvale se ambicija ove devojčice i njena gluma kroz glas. Na sajtu sa igricom, untoldentertainment.com/games/sissy,postoji i mogućnost da se priloži dobrovoljni prilog za školovanje male Kejsi.