REGION

Crna Gora potpisuje ugovor s Vatikanom

Amfilohije napustio sud, advokat traži izuzeće sudije

Obustaviti istragu protiv Nezavisnih novina

U Skoplju podignut spomenik ratniku - Aleksandru Makedonskom

Umro ratni zločinac Milivoj Ašner

Radmanoviću nagrada Evropskog pokreta BIH

Sanader primio mito od 10 miliona evra od MOL-a

Crna Gora potpisuje ugovor s Vatikanom

Crnogorska vlada saopštila je da principi na kojima će u petak potpisati ugovor sa Svetom stolicom mogu biti osnova za regulisanje odnosa sa pravoslavnom i drugim verskim zajednicama u Crnoj Gori. "Principi na kojima će biti potpisan 'temeljni ugovor' sa Svetom stolicom mogu biti osnov za ugovor sa Pravoslavnom crkvom i drugim verskim zajednicama u Crnoj Gori", kazala je Beti šefica vladinog biroa za odnose s javnošću Olivera Đukanović. Mitropolija crnogorsko-primorska zatražila je od vlade odlaganje potpisivanja "temeljnog ugovora" sa Svetom stolicom, jer ga smatra "diskriminatorskim" u odnosu na ostale verske zajednice u državi, dok je Islamska zajednica pozdravila takvu nameru vlade uz očekivanje da će sličan ugovor biti potpisan i sa tom zajednicom. Crnogorski premijer Igor Lukšić potpisaće 24. juna u Vatikanu "temeljni ugovor" sa Svetom stolicom kojim će se detaljnije regulisati pravni položaj Katoličke crkve u Crnoj Gori. Mitropolija crnogorsko-primorska, međutim, smatra da se potpisivanjem ugovora sa Rimokatoličkom crkvom "diskriminišu" ostale verske zajednice u Crnoj Gori, "narušava Ustavom zagarantovana ravnopravnost verskih zajednica" i traži od države da se na "isti način i u istom obimu prava" regulišu odnosi i sa ostalim verskim zajednicama. "Mi nismo protiv ugovornog rešavanja odnosa, ali to se mora učiniti na isti pravni način i u istom obimu prava za sve verske zajednice. Na ovako selektivan način bi se ozbiljno narušila jednakost verskih zajednica u Crnoj Gori", kazao je Beti koordinator Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske Velibor Dožmić. Dožmić predlaže da se, "ako se ugovor potpiše", sačeka sa njegovom ratifikacijom u skupštini, dok se na sličan način ne potpišu sporazumi sa ostalim verskim zajednicama. Reis Islamske zajednice u Crnoj Gori Rifat Fejzić pozdravio je u izjavi za Betu najavljeno potpisivanje "temeljnog ugovora" sa Svetom stolicom i izrazio uverenje da je to najava potpisivanja sličnih ugovora i sa ostalim verskim zajednicama. "Ohrabruje potpisivanje ugovora sa Rimokatoličkom crkvom i to smatram uvodom u rešavanje problema verskih zajednica u Crnoj Gori", kazao je reis Islamske zajednice. Kancelar Biskupije kotorske, don Pavlo Medač, objasnio je u izjavi za Betu da se "temeljnim ugovorom" detaljnije reguliše pravni položaj Katoličke crkve u Crnoj Gori i negirao da je reč o kršenju zakona. "Ugovor poboljšava situaciju, jer neka pitanja nisu bila rešena", ukazao je Medač i naveo da će sporazumom sa Svetom stolicom, pored ostalog, biti rešena pitanja humanitarnog rada, osnivanja domova za starije osobe, vrtića, škola, medija, prava na verske službe u vojsci, bolnicama i slično. Crna Gora je još 1886. godine potpisala konkordat sa Vatikanom čime je regulisan status Rimokatoličke crkve u Crnoj Gori, kao i obaveze te crkve prema crnogorskoj državi. Konkordat s kraja 19. veka koji je potpisala Crna Gora, prvi je akt te vrste koji je prihvatila jedna većinski pravoslavna zemlja.

Amfilohije napustio sud, advokat traži izuzeće sudije

Suđenje mitropolitu crnogorsko-primorskom Amfilohiju za govor mržnje prekinuto je juče u Sudu za prekršaje u Podgorici, jer je njegov pravni zastupnik tražio izuzeće sudije Larise Begović. Amfilohije se pojavio u sudnici u pratnji svog branioca Vojislava Đurišića koji je tražio odlaganje ročišta radi pripreme odbrane, jer "mitropolitu nisu dostavljeni dokazi" što je sudija odbila, a advokat izrazio sumnju u njenu "nepristrasnost" i tražio sudijino izuzeće, saopšteno je iz Mitropolije crnogorsko-primorske. Predsednik suda Srđan Đurović je medijima kazao da je sudija prekinula pretres, a da će se on zahtevu mitropolitovog branioca Vojislava Đurišića odrediti narednih dana. Đurović je saopštio i da nije dobio zvanični zahtev i o njegovom izuzeću, dok je iz Mitropolije crnogorsko-primorske saopšteno da je zatraženo izuzeće predsednika Suda za prekršaje, ali da je sudija "izričito odbila" da takav zahtev unese u zapisnik. Kao razloge za izuzeće predsednika prekršajnog suda mitropolija je u saopštenju navela odluku suda da mitropolit SPC-a i njegov zastupnik sačekaju u holu suda dok predsednik suda ne odluči o zahtevu za izuzeće, što je advokat "vidio kao prejudiciranje odluke" suda. Iznenađen potezima sudije Amfilohije je napustio sud, a njegov pravni advokat je obavestio sudiju da ostaje mogućnost da izda nalog za njegovo hapšenje, saopšteno je iz Mitropolije crnogorsko-primorske. Više državno tužilaštvo u januaru je podnelo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv mitropolita Amfilohija zbog toga što je u nekoliko javnih nastupa tokom januara vređao nacionalna osećanja građana i prekršio Zakon o javnom redu i miru. Za početak suđenja vladalo je veliko interesovanje medija, a mala sudnica nije bila u mogućnosti da primi više od četiri novinara, zbog čega su oni tražili od sudije da sudi u većoj sudnici i nakon što su odbijeni preko 15 novinara domaćih i stranih medija napustilo je prostorije Suda za prekršaje. Novinari su danas u dva navrata tražili prijem kod predsednika Suda za prekršaje u pokušaju da mu objasne interes javnosti za ovaj slučaj i slične ubududuće i tražili da im obezbedi uslove za rad, ali im je on saopštio da je "prisustvo javnosti obezbeđeno", te da je njegov posao da "obezbedi nesmetan rad suda i sudije". Ponašanje suda prokomentarisao je mitropolit Amfilohije koji je po izlasku iz sudnice kratko medijima kazao: "Što se desilo novinarima, desilo se i mitropolitu". I u saopštenju mitropolije ukazano je da prekršajni sud "nije obezbedio adekvatnu prostoriju za održavanje suđenja za koje već mecesima traje veliko interesovanje medija i javnosti".

Obustaviti istragu protiv Nezavisnih novina

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik zatražio je od Tužilaštva BiH da obustavi istragu protiv urednika banjalučkih Nezavisnih novina zato što su objavile 5.000 telefonskih brojeva koje je prisluškivala Obaveštajno-bezbednosna agencija BiH (OBA). "Tužilaštvo BiH treba da obustavi istragu protiv urednika Nezavisnih novina i da utvrdi ko je odobrio nelegalno prisluškivanje građana, gde su završavali ti izveštaji, te da pokrene zakonom predviđene mere kako bi se u budućnosti sprečile takve zloupotrebe", navedeno je u Dodikovoj pisanoj izjavi. On je ocenio da je pokretanje istrage Tužilaštva BiH protiv Nezavisnih novina kao i tvrdnje OBA da to predstavlja "protivustavnu i antidržavnu medijsku kampanju", najozbiljnija pretnja razvoju demokratije i gušenje slobode medija. "Obaveštajna služba BiH za svoj rad, kao i sve druge institucije, mora da odgovara javnosti. U slučaju zloupotreba ovlašćenja, nelegalnih aktivnosti ili zastrašivanja, rukovodioci ove službe, kao svuda u svetu, moraju da ponesu odgovornost i budu sankcionisani", istakao je Dodik u pisanoj izjavi za medije. Predsednik RS je ocenio da se samo "u ovoj i ovakvoj državi moglo dogoditi da se obrnu teze i da ne odgovaraju oni koji su bez naloga sudova prisluškivali pet hiljada telefonskih brojeva, već da istragu pokreću protiv medija koji je razotkrio tu aferu". Prema njegovim rečima, optužbe OBA da Nezavisne novine vode protivustavnu i antidržavnu kampanju je direktno zastrašivanje medija. "Kao predsednik RS iniciraću da kontrolni organi ispitaju rad OBA i ostalih policijskih agencija koje su se, prema navodima medija, bavile nezakonitim prisluškivanjem gra-đana", poručio je Dodik. Tužilaštvo BiH otvorilo je istragu protiv Nezavisnih novina nakon što je taj list objavio 5.000 telefonskih brojeva koje je, kako su naveli, nelegalno prisluškivala OBA. OBA je saopštila da je pri-sluškivanje preduzeto u okviru zakonskih ovlašćenja te agencije i na osnovu zakonito pribavljenih naloga Suda BiH. Ova agencija optužila je Nezavisne novine da su "izvršile medijski udar na bezbednost ustavnog poretka, objavljujući podatke o prisluškivanju osoba među kojima je veliki broj onih koji su u direktnoj vezi sa švercom oružja". Direktor Nezavisnih novina Željko Kopanja i glavni i odgovorni urednik Borjana Radmanović-Petrović najavili su da će Osnovnom sudu u Banjaluci podneti tužbu za klevetu protiv direktora OBA Almira Džuve zbog tvrdnji da ovaj list protiv te agencije vodi "protivustavnu i antidržavnu kampanju kako bi se zaustavile njene istrage i operativne delatnosti".

U Skoplju podignut spomenik ratniku - Aleksandru Makedonskom

Spomenik koji se zvanično zove "Ratnik na konju", a veoma je nalik Aleksandru Makedonskom na konju Bukefalu, postavljen je u utorak u centru Skoplja. Spomenik visok 28 metra, postavljen je na postolju visine 10 metara. Spomenik zauzima centralno mesto na novom "Trgu Makedonija" i najviši je takav spomenik uopšte. Spomenik će zvanično biti otkriven 8. septembra, prilikom obeležavanja 20 godina nezavisnosti Makedonije. Izrada spomenika u jednoj livnici u Firenci koštala je 9,4 miliona evra. Postavljanje spomenika počelo je prošle sedmice. Podizanje spomenika deo je projekta rekonstrukcije grada "Skoplje 2014". To je projekat Vlade u sklopu kojeg se oko Vardara zidaju nove zgrade i postavlja više od 30 spomenika ličnostima iz makedonske istorije. Postavljanje spomenika je izazvalo kritike zvanične Atine i grčkih medija koji smatraju da Makedonija svojata antičku grčku istoriju i ocenjuju da je to provokacija tokom pregovora o rešavanju spora dva suseda oko naziva Makedonije. Makedonske vlasti nisu komentarisale te grčke primedbe. Zvaničan stav vlasti u Skoplju je da je Aleksandar Makedonski deo makedonske istorije.

Umro ratni zločinac Milivoj Ašner

Bivši komandant ustaške policije u Požegi i jedan od natraženijih ratnih zločinaca iz Drugog svetskog rata Milivoj Ašner umro je u Klagenfurtu, u Austriji, u 98. godini, javili su danas hrvatski mediji. Ašner je na popisu deset najtraženijih ratnih zločinica s popisa Centra "Simona Viezental" iz Jerusalima, a prema navodima austrijske agencije APA, umro je još 14. juna u Karitasovom domu u Klagenfurtu. Sud u Požegi optužio je Milivoja Ašnera 2005. za ratni zločin tokom 1941. i 1942. nad civilnim stanovništvom. Hrvatska je tražila njegovo izručenje iz Austrije, koja je to, međutim, odbila s obrazloženjem da zbog zdravstvenog stanja (teške demencije) nije u stanju da prati suđenje. Mediji su ga 2008. slikali kako u društvu supruge šeta među navijačima Hrvatske u Klagenfurtu, pa je deo javnosti upozorio da je on sposoban za suđenje. Austrijsko pravosuđe, međutim, ni tada nije želelo da promeni svoju odluku i da ga izruči Hrvatskoj. Ašner je rođen u Daruvaru, a tereti se za progone i deportacije stotina Srba, Jevreja i Roma tokom Drugog svetskog rata dok je bio komandant ustaške policije u Požegi. Posle rata, Ašner odlazi u Austriji i uzima novo ime, Georg Ašner. U Hrvatsku, u Požegu, vratio se 1992. ali se ponovo vratio u Klagenfurt 2004, nepunih godinu pre nego što je u Hrvatskoj protiv njega podignuta optužnica.

Radmanoviću nagrada Evropskog pokreta BIH

Delegacija Evropskog pokreta BiH je predsedavajućem Predsedništva BiH Nebojši Radmanoviću uručila orden Evropskog pokreta BiH za pomirenje naroda i promociju regionalnog partnerstva u procesu evropskih integracija. Predsednik Evropskog pokreta u BiH Predrag Praštalo rekao je da je Radmanović jedan od najviših političara u BiH koji je dao svoj doprinos pomirenju i evropskim integracijama. "Radmanović je moderan političar koji svojim političkim stavovima uliva mirnoću i koji je uvek spreman za dijalog, i koji je dao veliki doprinos procesu pomirenja", istakao je Praštalo. Iso priznanje dobili su i predsednici Srbije Boris Tadić, Hrvatske Ivo Josipović i Crne Gore Filip Vujanović. Radmanović je kazao da je ovo priznanje važno jer je cilj pomirenje i napredak ka evro-integraciji. "Zalagao sam se da sve zemlje Balkana postanu članice EU, jer smo svi mi Evropljani", kazao je Radmanović i dodao da BiH zaostaje na putu ka Evropskoj uniji. "Imamo probleme u BiH koje moramo svi zajedno rešiti kako bi zemlje Zapadnog Balkana mirnije i stabilnije dočekale bolju budućnost", naveo je Radmanović o regionalnoj saradnji.

Sanader primio mito od 10 miliona evra od MOL-a

Protiv bivšeg hrvatskog premijera Ive Sanadera vodi se istraga zbog sumnje da je primio 10 miliona evra mita od mađarskog MOL-a kako bi mogao da preuzme upravljačka prava u hrvatskoj naftnoj kompaniji Ini, pišu danas hrvatski mediji. Ured za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (USKOK) otvorio je istragu i protiv predsednika uprave MOL-a Žolta Hernadija (Zsolta Hernadyja) i bivšeg potpredsednika vlade Damira Polančeca, piše riječki Novi list pozivajući se na izvore bliske USKOK-u. Cela operacija odvijala se u 2008. i u prvoj polovini 2009. godine, odnosno u razdoblju kada su trajali pregovori hrvatske vlade i MOL-a o promeni akcionarskog ugovora koji reguliše upravljačka prava, a koje je u ime države vodio tadašnji potpredsednik vlade Damir Polančec. "Obavešten sam o tom istražnom nalogu. Primio sam ga putem advokata pre nekoliko dana, ali ništa ne mogu da komentarišem jer su te istrage tajne", izjavio je Polančec Novom listu. Informaciju o proširenju istrage protiv Sanadera zagrebačkom Večernjem listu je potvrdila Barbara Fleming iz austrijskog ministarstva pravosuđa, koja je rekla da je zahtev za proširenje krivičnog postupka protiv Sanadera iz Hrvatske poslat 10. juna 2011. Ona nije, međutim, želela da komentariše detalje. Zagrebački dnevnik piše da se u istražnom zahtevu navodi da je Sanader primio mito, Hernadij dao mito, a da je Polančec pomagao u činjenju krivičnog dela. Sanader, koji se u austrijskom pritvoru nalazi od 10. decembra prošle godine, povukao je u ponedeljak žalbu na odluku suda u Salcburgu o izručenju Hrvatskoj, čime je ta odluka postala pravosnažna. Sanaderova odbrana očekuje da bi on u naredne dve do tri sedmice mogao da bude izručen Hrvatskoj u kojoj se u više slučajeva tereti za zloupotrebu položaja i ovlašćenja. Bivši premijer je jedan od osumnjičenih za izvlačenje na desetine miliona kuna iz državnih firmi i ministarstava preko marketinške firme Fimi-medija po kojoj je afera i dobila ime. Protiv njega je hrvatsko tužilaštvo pokrenulo i istragu zbog sumnje da je tokom rata kao zamenik ministra spoljnih poslova dobio proviziju od Hipo banke od najmanje 3,5 miliona kuna. Kancelarija za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala proširila je pre dva meseca istragu protiv Sanadera i vlasnika Dioki grupe i riječkog Novog lista Roberta Ježića zbog sumnje da su Ježićevoj firmi pokušali da pribave nezakonitu dobit od 10 miliona evra na štetu državne firme JANAF (Jadranski naftovod). Austrijsko državno tužilaštvo za borbu protiv korupcije u Beču još nije završilo stragu protiv Sanadera zbog sumnje u pranje novca u Austriji kao što su to tvrdili njegovi advokati.